Прихвати Библију као оно што она стварно јесте
„Зато се непрестано захваљујемо Богу што ви, примивши од нас реч Божјег проповедања, примисте је не као реч људску, него (као што заиста и јесте) као реч Божју, која и делује у вама који верујете“ (1. СОЛУЊАНИМА 2:13).
1. Која врста информација у Библији чини ту књигу заиста изванредном?
СВЕТА Библија је најшире превођена и надалеко дистрибуисана књига на свету. Спремно се признаје да је једно од великих дела литературе. Међутим, много је важније да Библија пружа вођство које је хитно потребно људима сваке расе и сваке нације, без обзира на њихову професију или положај у животу (Откривење 14:6, 7). На начин који задовољава и мисли и срце, Библија одговара на таква питања као што су: шта је сврха људског живота? (Постање 1:28; Откривење 4:11); зашто владавине човечанства нису у стању да остваре трајан мир и сигурност? (Јеремија 10:23; Откривење 13:1, 2); зашто људи умиру? (Постање 2:15-17; 3:1-6; Римљанима 5:12); усред овог напаћеног света, како се можемо успешно суочити с проблемима живота? (Псалам 119:105; Пословице 3:5, 6); шта нам доноси будућност? (Данило 2:44; Откривење 21:3-5).
2. Зашто Библија пружа потпуно поуздане одговоре на наша питања?
2 Зашто Библија ауторитативно одговара на оваква питања? Зато што је она Реч Божја. Он је употребио људе да пишу, али као што је јасно изнесено у 2. Тимотеју 3:16, „Цело је Писмо од Бога надахнуто.“ Оно није производ приватне интерпретације људских догађаја. „Јер није никад пророштво [објава ствари које треба да дођу, божанске заповести, библијско морално мерило] донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи покренути Духом Светим“ (2. Петрова 1:21).
3. (а) Наведи примере који показују како људи у различитим земљама високо вреднују Библију. (б) Зашто су појединци били спремни да ризикују свој живот да би читали Писмо?
3 Ценећи вредност Библије, не мало људи је ризиковало затварање, чак и смрт, да би је поседовало и читало. То је био случај у протеклим годинама у католичкој Шпанији, где се свештенство плашило да ће се поткопати њихов утицај ако људи читају Библију на свом сопственом језику; то је такође био случај у Албанији, где су биле спровођене строге мере под једним атеистичким режимом да би се окончао сав религиозни утицај. Ипак, богобојазне особе су чувале примерке Писма, читале их и делиле их једне с другима. Током Другог светског рата, у концентрационом логору Заксенхаузен, Библија је била пажљиво протурана од једног ћелијског блока до другог (премда је то било забрањено), а они који су имали приступ к њој памтили су делове да би их делили с другима. Током 1950–их, у тадашњој комунистичкој Источној Немачкој, Јеховини сведоци који су били затворени због своје вере ризиковали су продужену самицу када су дотурали мале делове Библије од једног затвореника до другог да би је читали ноћу. Зашто су они то радили? Зато што су признали да је Библија Реч Божја, и знали су да „човек не живи само од хлеба него од свега што излази из уста Господњих“ (Поновљени закони 8:3). Ови изрази, забележени у Библији, омогућили су тим сведоцима да остану духовно живи упркос томе што су били подвргавани невероватној свирепости.
4. Које место Библија треба да има у нашем животу?
4 Библија није књига коју једноставно треба ставити на полицу да би јој се повремено обратили, нити је намењена за употребу само онда када се суверници окупљају ради обожавања. Треба је користити свакодневно да би просипала светлост на ситуације с којима се суочавамо и да би нам показала исправан пут којим треба ходити (Псалам 25:4, 5).
Намењена да се чита и разуме
5. (а) Ако је икако могуће, шта свако од нас треба да поседује? (б) У древном Израелу, како су људи пронашли шта је Писмо садржавало? (в) Како Псалам 19:8-12 утиче на твој став према читању Библије?
5 У наше време, у већини земаља примерци Библије су лако доступни, и ми подстичемо сваког читача Куле стражаре да набави примерак. Током времена у коме је Библија била писана, штампарских машина није било. Људи обично нису имали личне примерке. Али Јехова је за своје слуге уредио да чују оно што је било записано. Тако, Излазак 24:7 извештава, након што је Мојсије записао оно што је Јехова заповедио, он „узе књигу савеза и прочита је пред народом“. Пошто су били сведоци натприродних испољавања на планини Синај, они су признали да је оно што им је Мојсије читао било од Бога и да је требало да знају те информације (Излазак 19:9, 16-19; 20:22). Ми такође треба да знамо шта је забележено у Божјој Речи (Псалам 19:8-12).
6. (а) Шта је Мојсије урадио пре него што је нација Израел ушла у Обећану земљу? (б) Како бисмо могли опонашати Мојсијев пример?
6 Док се нација Израел припремала да пређе реку Јордан да би ушла у Обећану земљу, остављајући тако за собом свој номадски живот у пустоши, за њих је било подесно да се подсете Јеховиног Закона и његовог поступања с њима. Подстакнут Божјим духом, Мојсије је с њима размотрио Закон. Подсетио их је на детаље Закона, а такође је истакао и основна начела и ставове који би ваљало да утичу на њихов однос с Јеховом (Поновљени закони 4:9, 35; 7:7, 8; 8:10-14; 10:12, 13). Док се ми данас прихватамо нових задатака или се суочавамо с новим ситуацијама у животу, ми такође чинимо добро тиме што разматрамо како савет Писма треба да утиче на то што радимо.
7. Кратко након што су Израелци прешли Јордан, шта је било учињено да би утиснуло Јеховин Закон у њихове мисли и њихова срца?
7 Кратко након што је Израел прешао реку Јордан, људи су се поново окупили да размотре шта им је Јехова рекао посредством Мојсија. Нација се сакупила око 50 километара северно од Јерусалима. Половина племена̂ је била испред планине Евал, а половина је била испред планине Гаризим. Тамо Исус Навин „прочита... све речи закона, благослове и проклетства“. Тако су људи, жене и деца, заједно са страним становницима, чули правовремено поновно излагање закона који управљају понашањем које ће довести до Јеховиног неодобравања и до благослова које ће примити ако буду слушали Јехову (Исус Навин 8:34, 35). Требало је да им у мислима буде јасно шта је било добро а шта је било лоше с Јеховине тачке гледишта. Осим тога, требало је да у своја срца урежу љубав према добру и мржњу према злу, као што то свако од нас данас треба да учини (Псалам 97:10; 119:103, 104; Амос 5:15).
8. Каква је била корист од периодичног читања Божје Речи на извесним националним скуповима у Израелу?
8 Поред читања Закона у тим историјским приликама, у Поновљеним законима 31:10-12 била је изложена једна припрема за редовно читање Божје Речи. Сваке седме године требало је да се сакупи цео народ да чује читање Божје Речи. Ово им је обезбеђивало духовну храну. То је у њиховим мислима и срцима обећања о Семену одржавало живим и тако је служило да верне усмери к Месији. Припреме за духовно храњење које су биле успостављене када је Израел био у пустоши нису пресушиле када су они ушли у Обећану земљу (1. Коринћанима 10:3, 4). Уместо тога, Божја Реч је била обогаћена укључивањем даљњих откривења пророка̂.
9. (а) Да ли су Израелци читали Писмо једино када су се окупљали у великим групама? Објасни. (б) Како су упутства из Писма била давана унутар појединачних породица, и с којим циљем?
9 Разматрање савета Божје Речи није требало бити ограничено само на та времена када су се људи окупљали у велику групу. Делови Речи Божје и начела садржана у њој требало је да се разматрају сваког дана (Поновљени закони 6:4-9). У већини места данас, младима је могуће да имају лични примерак Библије, и за њих је веома корисно да је имају. Али у древном Израелу, то није био случај. Раније, када су родитељи давали упутства из Божје Речи, морали су да се ослоне на оно што су запамтили и на истине које су гајили у свом срцу, заједно с било којим малим извацима које су можда лично записали. Честим понављањем, настојали су да у својој деци изграде љубав према Јехови и његовим путевима. Циљ није био једноставно имати главу пуну чињеница већ помоћи сваком члану породице да живи на такав начин да показује љубав према Јехови и његовој Речи (Поновљени закони 11:18, 19, 22, 23).
Читање Писма у синагогама
10, 11. Какав се програм читања Писма следио у синагогама, и како је Исус гледао на ове прилике?
10 Неко време након што су Јевреји били одведени у изгнанство у Вавилон, биле су успостављене синагоге као места за обожавање. Да би се Божја Реч читала и разматрала на овим местима састајања, било је начињено више примерака Писма. Ово је био фактор за преживљавање неких 6 000 древних руком писаних примерака који садрже делове Хебрејских списа.
11 Један важан сегмент службе у синагоги било је читање Торе, еквивалента првих пет књига савремене Библије. Дела апостолска 15:21 извештавају да се у првом веку н. е. такво читање спроводило сваког Сабата, а Мишна показује да су до другог века такође постојала читања Торе другог и петог дана недеље. Један број особа учествовао је у читању додељених делова, један за другим. Обичај Јевреја који су живели у Вавилону био је да годишње прочитају целу Тору; у Палестини је био обичај да се читање рашири на период од три године. Део из Пророка̂ био је такође читан и објашњаван. Исусов обичај је био да присуствује програму читања Библије за Сабат у месту где је живео (Лука 4:16-21).
Лични одзив и примена
12. (а) Када је Мојсије читао Закон народу, како је народ извлачио корист? (б) Како је народ одговорио?
12 Читање надахнутих Списа није било намењено да буде пуки формализам. То се није радило да би се једноставно задовољила знатижеља људи. Када је Мојсије прочитао „књигу савеза“ Израелу на равници према планини Синај, он је то урадио да би они знали своје одговорности пред Богом и да би их испунили. Да ли ће они то учинити? Читање је позивало на одговор. Људи су увидели то, и рекли су, говорећи: „Све што је казао Господ чинићемо и слушаћемо“ (Излазак 24:7; упореди Излазак 19:8; 24:3).
13. Када је Исус Навин читао клетве за непослушност, шта је требало да народ ради, и с којом сврхом?
13 Касније, када је Исус Навин читао народу обећане благослове и клетве, или проклетства, позивало се на одговор. Након сваког проклетства, било је дато упутство: „И цео ће народ рећи: Амин!“ (Поновљени закони 27:4-26). Тако, тачку по тачку они су изражавали своју сагласност с Јеховином осудом наведених повреда закона. Како је то импресиван догађај морао бити када је сав народ громко узвикнуо своју сагласност!
14. У данима Немије, зашто се показало да је јавно читање Закона било нарочито корисно?
14 У данима Немије, када су се сви људи окупљали у Јерусалиму да чују Закон, они су видели да нису потпуно испуњавали упутства која су тамо записана. У тој прилици они су брзо применили оно што су научили. Какав је био резултат? „И весеље би врло велико“ (Немија 8:13-17). После једне недеље свакодневног читања Библије током празника, схватили су да се још више захтева. Под молитвом су прегледали историју Јеховиног поступања са својим народом од дана̂ Аврама на даље. Све ово подстакло их је да дају заклетву да ће се повиновати захтевима Закона, да ће се уздржавати од венчавања са странкињама и да ће прихватити обавезе за одржавање храма и његове службе (Немија, 8-10. поглавља).
15. Како инструкције у Поновљеним законима 6:6-9 показују да, унутар породица, није требало да упутства из Божје Речи буду пука формалност?
15 Слично томе, унутар породице, научавање Писма није било намењено да буде пуки формализам. Као што је већ виђено, фигуративним изразима у Поновљеним законима 6:6-9, људима је речено да ’вежу [Божје речи] себи на руку‘ — показујући тако примером и делима своју љубав према Јеховиним путевима. И требало је да Божје речи ставе као ’почеоник међу очима‘ — држећи тако стално у мислима начела садржана у Писму и користећи их као темељ за своје одлуке. (Упореди језик који је коришћен у Изласку 13:9, 14-16.) Требало је да их ’напишу на стубове куће своје и на врата своја‘ — идентификујући тако своје домове и своје заједнице као места где се Божја реч поштује и примењује. Другим речима, требало је да њихов живот пружи обилан доказ да они воле и примењују Јеховине праведне прописе. Како је то корисно могло бити! Да ли Божја Реч има такву врсту истакнутости у свакодневном животу у нашим домаћинствима? Жалосно, Јевреји су све ово преокренули у пуку формалност, носећи филактерије као да су то биле амајлије. Њихово обожавање је престало да долази из срца и било је одбачено од Јехове (Исаија 29:13, 14; Матеј 15:7-9).
Одговорност оних на положају надгледања
16. Зашто је редовно читање Писма било важно за Исуса Навина?
16 У погледу читања Писма, била је управљена нарочита пажња на оне који су били надгледници народа. Исусу Навину, Јехова је рекао: ’Ради све како је у књизи закона написано.‘ С обзиром на његово испуњавање те одговорности, било му је речено: „Размишљај [’читај‘, NW] о њој дан и ноћ... јер ћеш тада бити срећан у потхватима својим и успећеш“ (Исус Навин 1:7, 8). Као што је случај што се тиче било којег хришћанског надгледника данас, Исусово редовно читање Писма помогло би му да јасно задржи у мислима специфичне заповести које је Јехова дао свом народу. Требало је да Исус Навин такође разуме како је Јехова поступао са својим слугама под различитим околностима. Пошто је читао изјаве о Божјој намери, за њега је било важно да размишља о својој личној одговорности у повезаности с том намером.
17. (а) Да би краљеви извлачили корист из читања Писма на начин који је Јехова навео, шта је било потребно заједно с њиховим читањем? (б) Зашто су редовно читање Библије и медитација веома важни за хришћанске старешине?
17 Јехова је регулисао да било ко ко служи као краљ над Његовим народом треба, на почетку свог краљевања, да направи примерак Божјег Закона, темељећи га на примерку који су чували свештеници. Затим је требао да га чита „свих дана живота свога“. Циљ није било пуко памћење његовог садржаја. Уместо тога, био је тај „да би се научио бојати се Господа“, и „да се срце његово не би подигло изнад браће његове“ (Поновљени закони 17:18-20). То је захтевало да дубоко медитира о ономе што чита. Неки од краљева су очигледно мислили да су били презаузети административним дужностима да би то чинили, и као резултат њиховог немара патио је сав народ. Улога старешина у хришћанској скупштини ни у ком случају није улога краљева. Ипак, као што је био случај с краљевима, битно је да старешине читају и медитирају о Божјој Речи. Такво поступање помоћи ће им да задрже исправно гледиште према онима који су поверени њиховој бризи. То ће им такође омогућити да испуне своју одговорност учитеља на начин који стварно доноси част Богу и духовно крепи сухришћане (Титу 1:9; упореди Јована 7:16-18; контрастирај 1. Тимотеју 1:6, 7).
18. Редовно читање и проучавање Библије помоћи ће нам да опонашамо који пример који нам је оставио апостол Павле?
18 Апостол Павле, хришћански надгледник из првог века, био је особа која је добро познавала надахнуто Писмо. Када је сведочио људима у древном Солуну, био је у стању да ефикасно расправља с њима на темељу писма и помогне им да разумеју значење (Дела апостолска 17:1-4). Он је достигао срца искрених слушалаца. Тако, многи који су га чули постали су верници (1. Солуњанима 2:13). Као резултат твог програма читања Библије и проучавања, да ли си у стању да ефикасно расправљаш на темељу Писма? Да ли место које у твом животу заузима читање Библије и начин на који то радиш сведоче да ти стварно цениш то шта значи имати Реч Божју у свом поседу? У следећем чланку, размотрићемо како на ова питања могу дати потврдан одговор чак и они чији су распореди веома пуни.
Како би одговорио?
◻ Зашто су људи били вољни да ризикују живот и слободу да би читали Библију?
◻ Како извлачимо корист из разматрања припрема које су биле начињене за древни Израел да чује Божју Реч?
◻ Шта треба да радимо с оним што читамо у Библији?
◻ Зашто су читање Библије и медитација нарочито важни за хришћанске старешине?
[Слика на 9. страни]
Јехова је рекао Исусу Навину: „Размишљај о њој дан и ноћ“