Шта Библија каже о ’Христовом божанству‘?

ИСУС ХРИСТ је дубоко религиозно утицао на човечанство. То се види по томе што милиони тврде да су његови следбеници. Међутим, сви они немају исто мишљење о његовом идентитету.

Неки који кажу да прихватају Исусова учења гледају на њега као на Божјег Сина, не као на самог Створитеља. Други верују у „Христово божанство“ и мисле да је он у ствари Бог. Они сматрају да је Исус увек постојао и да је, док је био на Земљи, био више од човека. Да ли су у томе у праву? Шта каже Библија?

Исусово предљудско постојање

Исус је посведочио да је имао предљудско постојање. Рекао је: „Нико се не попе на небо, осим онога који сиђе с неба, Сина човечјега, који је на небу“ (Јован 3:13). Исус је такође изјавио: „Ја сам хлеб живи, који сиђе с неба; ко једе од овога хлеба, живеће вечно; а хлеб који ћу ја дати то је пу̏т моја, коју ћу ја дати за живот света“ (Јован 6:51).

Да је Исус био жив пре него што је дошао на Земљу видљиво је из његових речи: „Пре него што је Аврахам почео постојати, био сам ја“ (Јован 8:58, NW). Аврахам је живео од 2018. до 1843. пре н. е., док се Исусов људски живот протезао од 2. пре н. е. до 33. н. е. Кратко време пре своје смрти, Исус се молио: „А сад прослави ти мене, Оче, код себе самога, славом коју имадох код тебе пре него свет постаде“ (Јован 17:5).

Исусови следбеници су дали слично сведочанство. Апостол Јован је писао: „У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била бог. Све је кроз њу дошло у постојање и без ње ниједна ствар није дошла у постојање... И Реч је постала тело и пребивала је међу нама, и гледали смо његову славу, славу каква припада јединорођеном очевом сину; и био је пун незаслужене доброхотности и истине“ (Јован 1:1, 3, 14, NW). Да, „Реч је постала тело“ као човек Исус Христ.

Циљајући на Исусово предљудско постојање, апостол Павле је писао: „Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу, који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом; него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи“ (Филипљанима 2:5-7, Даничић-Караџић). Павле је Исуса назвао ’прворођенцем свега створења; јер је посредством њега све друго било створено‘ (Колошанима 1:13-16, NW).

Није божански на Земљи

Библија разјашњава да је Исус од свог рођења до своје смрти у потпуности био човек. Јован није рекао да је Реч била само опремљена телом. Он је ’постао тело‘ и није био делом тело а делом Бог. Да је Исус истовремено био људски и божански, не би се могло рећи да је ’учињен мањим од анђела‘ (Јеврејима 2:9; Псалам 8:4, 5).

Ако је Исус био и Бог и човек док је био на Земљи, зашто се увек изнова молио Јехови? Павле је писао: „Он је тај који је у дане пу̏ти своје вапајем с[и]ллним и са сузама приносио молбе и молитву к ономе који га је могао избавити од смрти, и будући услишен ради своје побожности...“ (Јеврејима 5:7).

Да Исус није био делимично дух када је био на Земљи потврђено је Петровом изјавом да је Христ био „убијен у тијелу, али оживје духом“ (1. Петрова 3:18, Стварност). Само зато што је у потпуности био човек, Исус је могао доживети оно што доживљавају несавршени људи и тако постати саосећајан првосвештеник. Павле је писао: „Јер за првосвештеника немамо онога који не може саосећати са нашим слабостима, него онога који је искушан у сваком погледу, али без греха“ (Хебрејима 4:15, NW).

Као „Јагње Божје које односи грех света“, Исус „себе даде у откуп за све“ (Јован 1:29, NW; 1. Тимотеју 2:6). На тај начин, Исус је откупио управо оно што је Адам изгубио — савршени, вечни људски живот. Пошто је Божја правда захтевала ’душу за душу‘, требало је да Исус због тога буде оно што је Адам био у почетку — савршени човек, не Бог-човек (5. Мојсијева 19:21, NW; 1. Коринћанима 15:22).

Не читати превише у библијским цитатима

Они који кажу да је Исус био Бог-човек користе различите библијске стихове настојећи да докажу да је он члан Тројства тзв. хришћанства, једнак с Богом у бити, моћи, слави и веку. Међутим, када пажљиво размотримо те цитате, откривамо да они који доказују „Христово божанство“ сматрају да ти стихови говоре више него што то у ствари чине.

Неки кажу да библијски цитати у којима Бог користи заменицу „ми“ чине предљудског Исуса (Реч) једнаким Јехови. Међутим, употреба те заменице не значи да је Бог говорио неком себи равном. У најбољем случају, то указује да међу небеским створењима неко заузима повлашћен положај пред Богом. У ствари, предљудски Исус је био Божји блиски сарадник, Предрадник и Говорник (Постање 1:26; 11:7; Пословице 8:30, 31; Јован 1:3).

Околности повезане са Исусовим крштењем не указују да су Бог, Христ и свети дух једнаки. Као човек, Исус се подвргао крштењу у знак представљања свом небеском Оцу. Том приликом „отворише се небеса“, а Божји дух је сишао, долазећи на Исуса као голуб. Осим тога, „с небеса“ се чуо Јеховин глас како каже: „Ово је Син мој, Љубљени, у коме је моје благовољење“ (Матеј 3:13-17).

Шта је дакле Исус мислио када је својим следбеницима рекао да крсте ученике „у име Оца и Сина и светог духа“? (Матеј 28:19, 20, NW). Исус није мислио или рекао да су он, његов Отац и свети дух једнаки. Уместо тога, они који се крсте признају Јехову као Дароваоца живота и Свемогућег Бога, коме предају свој живот. Они прихватају Исуса као Месију и онога кроз кога је Бог пружио откупнину за човечанство које верује. Они такође увиђају да је свети дух Божја делујућа сила, којој се морају подложити. Међутим, такви кандидати за крштење не треба да гледају на Јехову, Исуса и свети дух као на једно тринитаријанско божанство.

Међутим, зар не доказују Исусова чуда да је он био Бог-човек? Не, јер су Мојсије, Илија, Елисеј, апостоли Петар и Павле и други чинили чуда мада нису били Богови-људи (Излазак 14:15-31; 1. Краљевима 18:18-40; 2. Краљевима 4:17-37; Дела 9:36-42; 19:11, 12). Као и они, Исус је био човек који је чинио чуда помоћу силе коју му је дао Бог (Лука 11:14-19).

Исаија је пророчански указао на Исуса Месију као на ’Бога силног‘ (Исаија 9:6). Исти пророк у Исаији 10:21 говори о Јехови као о „Богу силноме“. Неки покушавају да употребе ову сличност изражавања да докажу како је Исус Бог. Али, морамо бити опрезни да у тим стиховима не читамо превише. Хебрејски израз преведен са „Бог силни“ није ограничен на Јехову, као што је то случај са изразом „Бог свемоћни“ (Постање 17:1). Као што је свима познато, постоји разлика између тога бити силан и свемоћан, без неког надмоћнијег.

Према Исаији 43:10, Јехова је рекао: „Пре мене није Бога било нити ће га после мене бити.“ Али, ове речи не доказују да је Исус Бог. Смисао је да Јехова није имао претходника, да пре њега није постојао ниједан бог, јер је он вечан. После Јехове неће бити ниједног бога јер ће он увек постојати и као Врховни Суверен неће имати наследника. Ипак, Јехова је створио друге које он сам назива боговима, као што Библија показује говорећи с обзиром на неке људе: „Рекох: богови сте и синови Свевишњега сви; али ћете као и остали људи ви умрети, и пашћете као што сваки кнез пада“ (Псалам 82:6, 7). Исто тако, Реч је била бог кога је створио Јехова, али то Исуса никада није чинило једнаким Свемогућем Богу.

Исусов прави положај

Они који тврде да је Бог узео људско постојање као Бог-човек треба да запазе да Библија не даје чак ни да се наслути да је Исус гледао себе на тај начин. Уместо тога, она доследно показује да је Исус увек био подређен свом Оцу. Када је био на Земљи, Исус никада није тврдио да је нешто више од Сина Божјег. Осим тога, Христ је рекао: „Отац је мој већи од мене“ (Јован 14:28, NW).

Павле је навео разлику између Јехове и Исуса када је рекао: „Ипак је нама само један Бог, Отац, од кога је све и чији смо ми, и један Господ, Исус Христос, кроз кога је све и кроз кога смо ми“ (1. Коринћанима 8:6). Павле је такође рекао: „И ви сте Христови, а Христос Божји“ (1. Коринћанима 3:23). Заиста, као што хришћани припадају свом Господару, Исусу Христу, тако и он припада свом Поглавару, Јехови Богу.

Износећи сличну мисао, Павле је писао: „Али хоћу да знате да је сваком човеку поглавар Христос; а човек је поглавар жени, а Бог је поглавар Христу“ (1. Коринћанима 11:3). Тај однос између Бога и Христа наставиће се, јер Исус после своје Хиљадугодишње владавине ’предаје краљевство Богу и оцу‘ и „онда ће се и сам Син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свима“ (1. Коринћанима 15:24, 28; Откривење 20:6).

Осврт на друге цитате

С обзиром на Исусово рођење, Матеј је писао: „Све се то у ствари догодило да би се испунило што је Јехова рекао кроз свог пророка [у Исаији 7:14], говорећи: ’Гле! Девица ће затруднети и родиће сина, и они ће га назвати именом Емануел‘, што значи, када се преведе, ’С нама је Бог‘“ (Матеј 1:22, 23, NW). Исусу није дано лично име Емануел, већ је његова улога као човека испунила значење тог имена. Исусова присутност на Земљи као Месијанског Семена и Наследника Давидовог престоља била је доказ обожаваоцима Јехове да је Бог био с њима, на њиховој страни, подупирући их у њиховим подухватима (Постање 28:15; Излазак 3:11, 12; Јошуа 1:5, 9; Псалам 46:5-7; Јеремија 1:19).

Обраћајући се ускрснулом Исусу, апостол Тома је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“ (Јован 20:28). Овај и остали извештаји били су ’написани да верујемо да Исус јесте Христос, Син Божји‘. А Тома није противречио Исусу, који је својим ученицима послао следећу поруку: „Реци им да се уздижем к Богу своме и Богу вашему“ (Јован 20:17, 30, 31). Тако Тома није мислио да је Исус био Свемогући Бог. Тома се можда обратио Христу са „Бог мој“ у смислу да је Христ био ’бог‘, иако не ’једини прави Бог‘ (Јован 1:1; 17:1-3, NW). Или је Тома, тиме што је рекао „Бог мој“, можда признавао Исуса као Божјег Говорника и Представника, као што су се други обраћали анђеоском гласнику као да је он био Јехова. (Упореди Излазак 18:1-5, 22-33; 31:11-13; 32:24-30; Судије 2:1-5; 6:11-15; 13:20-22.)

Дакле, према Библији, Исус је имао предљудско постојање као Реч. Када је био на Земљи, није био божански Бог-човек. Био је у потпуности човек, иако савршен, као што је Адам био у почетку. Исус је од свог ускрсења узвишени бесмртни дух, увек подређен Богу. Према томе, сасвим је јасно да Библија не подупире идеју о ’Христовом божанству‘.

[Оквир на 23. страни]

Да ли анђели обожавају Исуса?

НЕКИ преводи Јеврејима 1:6 гласе: „Нека га [Исуса] обожавају сви анђели Божји“ (King James Version; The Jerusalem Bible). Апостол Павле вероватно цитира Септуагинту, која у Псалму 97:7 каже: „Обожавајте Га [Бога] сви ви Његови анђели“ (C. Thomson).

Грчка реч проскинео, преведена у Јеврејима 1:6 са „обожавају“, у Псалму 97:7 у Септуагинти употребљена је за хебрејски израз шаха у значењу „поклонити се“. То може укључивати прихватљив чин поштовања према људима (Постање 23:7; 1. Самуелова 24:8; 2. Краљевима 2:15). Или се може повезати с обожавањем правог Бога или с обожавањем погрешно упућеним лажним боговима (Излазак 23:24; 24:1; 34:14; Деутероном 8:19).

Проскинео упућено Исусу обично одговара исказивању поштовања краљевима и другима. (Упореди Матеј 2:2, 8; 8:2; 9:18; 15:25; 20:20 са 1. Самуелова 25:23, 24; 2. Самуелова 14:4-7; 1. Краљевима 1:16; 2. Краљевима 4:36, 37.) Често је сасвим јасно да исказивање поштовања није упућено Исусу као Богу, већ као ’сину Божјем‘ или месијанском ’Сину човечијем‘ (Матеј 14:32, 33; Лука 24:50-52; Јован 9:35, 38, NW).

Речи из Јеврејима 1:6 односе се на Исусов положај испод Бога (Филипљанима 2:9-11). Неки преводи проскинео овде преводе са ’поклонити се‘ (Стварност), ’исказати поштовање‘ (New World Translation), или ’клањати се‘ (Шкарић). Ако неко даје предност превођењу са ’обожавати‘, такво обожавање је релативно, јер је Исус рекао Сатани: „Јехову свог Бога мораш обожавати [облик од проскинео], и само њему мораш приносити свету службу“ (Матеј 4:8-10, NW).

Иако је Псалам 97:7, који говори о обожавању Бога, примењен у Јеврејима 1:6 на Христа, Павле је показао да је ускрснули Исус „одраз његове [Божје] славе и тачна слика самог његовог бића“ (Хебрејима 1:1-3, NW). Зато је свако ’обожавање‘ које анђели упућују Божјем Сину релативно и кроз њега је упућено Јехови.