Свети дух — Божја делујућа сила

ПРЕМА науци о Тројству, свети дух је трећа особа божанства, равна Оцу и Сину. У књизи Our Orthodox Christian Faith каже се: „Свети дух је у потпуности Бог.”

Реч која се најчешће у Хебрејским списима употребљава за „дух” је руʹах, што значи „дах; ветар; дух”. У Грчким списима за то употребљена реч, пневʹма, сличног је значења. Указују ли ове речи да је свети дух трећа особа неког Тројства?

Делујућа сила

НАЧИН како Библија употребљава реч „свети дух” указује да је то контролисана сила коју Јехова Бог употребљава за остварење својих разноврсних намера. У одређеном се смислу може упоредити с електричном струјом, снагом која може бити употребљена у најразличитије сврхе.

У 1. Мојсијевој 1:2 (НС) пише: „А Божја делујућа сила [„дух” (хебрејски: руʹах)] кретала се амо-тамо над површином во̂да.” У овом је случају Божји дух, његова делујућа сила, служила при обликовању Земље.

Надаље, Бог употребљава свој дух за просветљавање својих слугу. Давид је молио: „Научи ме чинити твоју вољу, јер ти си мој Бог. Твој дух [руʹах] је добар; он ме води земљом честитости” (Псалам 143:10, НС). Кад је било постављено 70 способних мушкараца да помажу Мојсију, Бог му је рекао: „Мораћу узети нешто духа [руʹах] који је на теби и ставити га на њих” (4. Мојсијева 11:17, НС).

Библијска пророчанства била су записивана кад су Божји људи „били понесени светим духом (грчки: пневʹма)” (2. Петрова 1:20; 21, НС). Тако је Библија била „од Бога надахнута”, а за то употребљена грчка реч је Теоʹпневстос, дословно: „од Бога удахнут” (2. Тимотеју 3:16, НС) Свети дух је проузроковао и то да су одређени људи имали визије или пророчанске снове (2. Царевима 23:2; Јоил 2:28, 29; Лука 1:67; Дела апостолска 1:16; 2:32, 33).

Свети је дух навео Исуса да након свог крштења оде у пустињу (Марко 1:12). Дух је у нутрини Божјих слугу био попут ватре и та их је сила подстицала. Оспособљавала их је да говоре одважно и храбро (Михеј 3:8; Дела апостолска 7:55-60; 18:25; Римљанима 12:11; 1. Солуњанима 5:19).

Својим духом Бог извршује своје судске пресуде над појединцима и читавим народима (Исаија 30:27, 28; 59:18, 19). Божји дух може доспети свуда, делујући у корист људи или против њих (Псалам 139:7-12)

„Сила која је изнад обичне”

БОЖЈИ дух такође може његовим слугама дати снагу „која је изнад обичне” (2. Коринћанима 4:7, НС). То им омогућава да издрже кушње вере или да чине нешто што иначе не би могли чинити.

На пример, о Самсону читамо у Судијама 14:6: „Дух Јахвин захвати Самсона, и он голорук раскида лава” (Ст). Да ли је заиста нека божанска особа ушла у Самсона или дошла над њега, управљајући његовим телом тако да учини оно што је урадио? Није, то је једноставно била „снага Господова која је учинила Самсона јаким” (Today’s English Version).

Библија каже да је свети дух сишао на крштеног Исуса као голуб, а не у људском обличју (Марко 1:10). Ова Божја делујућа сила оспособила је Исуса да лечи болесне и да ускрсава мртве. Као што у Луки 5:17 пише: „А њега [Исуса] је снага Господња [Божја] гонила да оздравља” (Ст).

Божји дух је оспособио и Исусове ученике да чине чуда. У делима апостолским 2:1-4 (НС) извештава се да су се ученици сакупили на Пентекост, „и изненада је настала хука с неба попут навале јаког ветра. . . те су се сви напунили светог духа и почели говорити разним језицима, како им је дух давао да се изразе”.

Свети је дух, дакле, Исусу и другим Божјим слугама дао снагу да ураде нешто што иначе људи не би могли учинити.

Никаква особа

НЕ ПОСТОЈЕ ли, међутим, библијски цитати који говоре о светом духу као о (некој) особи? Постоје, али запазимо шта о томе каже католички теолог Едмунд Фортман у књизи The Triune God: „Иако је овај дух често персонификован, ипак је прилично јасно да свети писци [Хебрејских списа] никада нису дошли на мисао да је овај дух особа, а нити су га приказивали као таквог.”

Није ништа необично да се у Библији нешто персонификује. Тако се каже да мудрост има децу (Лука 7:35). Грех и смрт називају се краљевима (Римљанима 5:14, 21). У 1. Мојсијевој 4:7 (The New English Bible) каже се: „Грех је демон који чучи на вратима”; овде је, дакле, грех персонификован као зао дух који чучи на Кајиновим вратима. Но, грех, наравно, није духовна особа. Једнако тако ни свети дух персонификовањем не постаје духовна особа.

У 1. Јовановој 5:6-8 каже се да не само дух, него и „вода. . . и крв” ’сведоче’. Очигледно, вода и крв нису особе, а нити је свети дух особа.

Сугласно томе, Библија обично израз „свети дух” употребљава на један неособан начин, тако што га, на пример, упоређује паралелно с водом и ватром (Матеј 3:11; Марко 1:8). Људе се побуђује да се напуне светим духом уместо вином (Ефесцима 5:18). Каже се да се људи испуњују духом светим као што се испуњују особинама као што је мудрост, вера и радост (Дела апостолска 6:3; 11:24; 13:52). А у 2. Коринћанима 6:6 свети је дух укључен у читав низ особина. Такви изрази не би били тако уопштени да је свети дух особа.

Иако се у неким библијским цитатима каже да дух говори, други цитати показују да је то у ствари уследило кроз људе или анђеле (Матеј 10:19, 20; Дела апостолска 4:24, 25; 28:25; Јеврејима 2:2). У овим случајевима дух делује попут радио-таласа који преносе поруке од једне особе до неке друге која је јако удаљена.

У Матеју 28:19 спомиње се „име. . . светог духа”. Међутим, реч „име” не означава увек лично име, ни у грчком ни у српскохрватском. Кад кажемо: „У име закона”, не осврћемо се на неку особу. Подразумевамо оно што закон представља, његов ауторитет. У издању Word Pictures in the New Testament од Робертсона је речено: „Овде употребљена реч име (онома) употребљава се у Септуагинти и у папирусима обично за моћ и ауторитет.” Дакле, ко се крсти ’у име светога духа’, тај признаје ауторитет духа, да исти потече од Бога и да делује Божјом вољом.

„Помоћник”

ИСУС је свети дух означио ’помоћником’, рекавши да ће овај поучавати, водити и говорити (Јован 14:16, 26; 16:13). Грчка реч за помоћник (параʹклетос) мушког је рода. Кад се, дакле, Исус осврнуо на то што ће помоћник радити, употребио је мушке личне заменице (Јован 16:7, 8). Ако се, за разлику од тога, употребљава грчка реч за дух (пневʹма) која је у грчком именица средњег рода, исправно је употребљена и заменица средњег рода (’то’).

Већина тринитаријанских преводилаца скрива ову чињеницу. Тако, на пример, католичка New American Bible у вези Јована 14:17 признаје: „Грчка реч за ’дух’ средњег је рода, ипак, ми у енглеском преводу употребљавамо енглеске личне заменице (’он’, ’његов’, ’њему’), иако у већини грчких МСС [манускрипта] стоји ’то’.”

Према томе, кад се у Библији у вези с параʹклетос у Јовану 16:7, 8 употребљавају мушке личне заменице, тиме се не изражава нека наука, него је то у складу с граматичким правилима.

Није део Тројства

РАЗЛИЧИТИ извори признају да Библија не подупире схватање да је свети дух трећа особа Тројства. На пример:

The Catholic Encyclopedia: „Нигде у Старом завету не налазимо јасно указивање на неку трећу особу.”

Католички теолог Фортман: „Јевреји никада нису дух сматрали особом. Не постоји ни чврст доказ за то да је било који писац Старог завета заступао ово гледиште. . . У синоптичким еванђељима и у Делима апостолским Свети је Дух обично приказан као божанска сила или моћ.”

New Catholic Encyclopedia: „Јасно, С[тари] З[авет] не замишља Божји дух као особу. . . Божји дух је једноставно Божја сила. Ако се каткад приказује одвојено од Бога, то је зато што Јахвин дах делује изван њега.” Такође се каже: „Из већине цитата Н[овога] З[авета] произлази да Божји дух није неко, него нешто; то се посебно види из паралелности између духа и Божје силе.” (Наглашено до нас.)

A Catholic Dictionary: „У целини, Нови завет, као и Стари, говори о духу као о божанској сили у смислу енергије.”

Дакле, ни Јевреји ни први хришћани нису у светом духу видели трећу особу Тројства. Ова је наука настала тек вековима касније. A Catholic Dictionary наводи: „Трећа Особа била је установљена на концилу у Александрији године 362. . . и коначно на концилу у Константинополу године 381” — три и по века након што су ученици на Пентекост били напуњени духом!

Не, свети дух није особа, а ни део Тројства. Свети дух је Божја делујућа сила коју он употребљава при провођењу своје воље. Свети дух није раван Богу, него му је увек подређен и стоји му на располагању.

[Истакнути текст на 22. страни]

„У целини, Нови Завет, као и Стари, говори о духу као о божанској сили у смислу енергије” (A Catholic Dictionary)

[Слике на 21. страни]

Једном се приликом свети дух појавио као голуб. Другом приликом појавио се као пламени језици — али никада као особа