Поглавље 116

Припрема апостоле за свој одлазак

СПОМЕН вечера је завршена, али су Исус и његови апостоли још увек у горњој соби. Иако ће ускоро отићи, Исус има још толико тога да каже. ”Нека се не узнемирује срце ваше“, теши их он. ”Показујте веру у Бога.“ Али, он додаје: ”И у мене показујте веру.“

”У кући мога Оца има много станова“, наставља Исус. ”Идем да вам приправим место... да и ви будете где сам ја. А куда ја идем ви знате пут.“ Апостоли не схватају да Исус говори о одласку на небо, и зато Тома пита: ”Господе, ми не знамо куда идеш. Како да знамо пут?“

”Ја сам пут и истина и живот“, одговара Исус. Да, само прихватањем њега и опонашањем његовог начина живота може неко ући у Очев небески дом, јер, како Исус каже: ”Нико не долази Оцу осим кроз мене.“

”Господе, покажи нам Оца“, тражи Филип, ”и то нам је довољно.“ Филип очигледно жели да Исус омогући видљиво објављивање Бога, као што је у визијама у старо време било дозвољено Мојсију, Илији и Исаији. Али, апостоли уствари имају нешто много боље од визија те врсте, као што Исус примећује: ”Јесам ли толико био с вама, а ти ме, Филипе, ипак ниси упознао? Ко је мене видео, видео је и Оца.“

Исус је тако савршено одражавао личност свог Оца, тако да је живети с њим и посматрати га уствари исто што и видети Оца. Ипак, Отац је супериорнији од Сина, као што Исус признаје: ”Оно што вам говорим не говорим сам од себе.“ Исус исправно даје сво признање за своје поуке свом небеском Оцу.

Како су апостоли охрабрени кад чују како им Исус сада говори: ”Ко показује веру у мене, и он че ћинити дела која ја чиним; и чиниће дела већа од ових!“ Исус не мисли да ће његови ученици извршавати већа чудесна дела него што је он чинио. Не, он мисли да ће они проповедати много дуже време, на много већем подручју и много већем броју људи.

Исус неће напустити своје ученике после свог одласка. ”И све што замолите у моје име“, обећава он, ”учинићу.“ Даље, он каже: ”Тражићу од Оца, и он ће вам дати другог помоћника који ће заувек бити с вама, духа истине.“ Касније, после свог узласка на небо, Исус излива на своје ученике свети дух, тог другог помоћника.

Исусов одлазак је близу, како он каже: ”Још мало, и свет ме више неће видети.“ Исус ће бити духовно створење које човек не може видети. Али, он поново обећава својим верним апостолима: ”Ви ћете ме видети, јер ја живим и ви ћете живети.“ Да, Исус не само да ће им се појавити у људском обличју после свог ускрсења, него ће их у одређено време ускрснути као духовне особе за живот на небу заједно с њим.

Исус сада наводи једноставно правило: ”Ко има моје заповести и држи их, то је онај који ме воли. Онога пак који воли мене волеће и мој Отац, и ја ћу га волети и јасно ћу му се показати.“

На то му у реч упада апостол Јуда, онај који је назван Тадеј: ”Господе, шта се догодило да намераваш да се јасно покажеш нама, а не свету?“

”Ако ме ко воли“, одговара Исус, ”држаће моју реч, и мој ће га Отац волети... Ко ме не воли не држи моје речи.“ Насупрот његовим послушним следбеницима, свет занемарује Исусове поуке. Зато се он њима не открива.

Током своје земаљске службе, Исус је своје апостоле поучавао многим стварима. Како ће их све запамтити, будући да су чак до тог часа толико тога пропустили да разумеју? На срећу, Исус обећава: ”Али помоћник, свети дух, кога ће Отац послати у моје име, он ће вас поучити свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао.“

Поново их тешећи, Исус каже: ”Остављам вам мир, дајем вам свој мир... Нека се не узнемирује ваше срце.“ Истина, Исус одлази, али он објашњава: ”Кад бисте ме волели, радовали бисте се што идем к Оцу, јер Отац је већи од мене.“

Исусу је с њима преостало још мало времена. ”Нећу више с вама много говорити“, каже он, ”јер долази владар света, а он нема моћ нада мном.“ Сатана Ђаво, онај који је био у стању да освоји Јуду и да има власт над њим, владар је света. Али, у Исусу нема грешних слабости на које би Сатана могао да циља да га одвоји од служења Богу.

Радовање блиском односу

Након Спомен вечере, Исус је охрабрио своје апостоле неслужбеним искреним разговором. Можда је прошла поноћ. Зато Исус подстиче: ”Устаните, хајдемо одавде.“ Међутим, пре него што оду, Исус подстакнут љубављу према њима, наставља да говори, дајући побуђујуће поређење.

”Ја сам права лоза, а мој Отац је узгајивач“, почиње он. Велики Узгајивач, Јехова Бог, посадио је ту симболичну лозу кад је помазао Исуса светим духом приликом његовог крштења крајем 29. н. е. Али, Исус наставља да показује да лоза не предочава само њега, изјављујући: ”Сваку грану на мени која не носи плод он одстрањује, а сваку која доноси плод чисти, да донесе више плода... Као што ни грана не може сама да донесе плод ако не остане на лози, тако исто не можете ни ви, ако не останете у заједници са мном. Ја сам лоза а ви сте гране.“

На Пентекост, 51 дан касније, апостоли и други су постали гране лозе кад је на њих био изливен свети дух. Коначно, 144 000 особа постају чланови симболичне винове лозе. Заједно са стабљиком лозе, Исусом Христом, они чине симболичну лозу која доноси плодове Божјег Краљевства.

Исус објашњава кључ за доношење плода: ”Ко остаје у заједници са мном, и ја у заједници с њим, он доноси много плода; јер одвојено од мене не можете учинити ама баш ништа.“ Али, ако особа пропусти да доноси плод, каже Исус, ”одбаци се као грана и осуши се; и људи прикупе те гране и баце их у ватру и спале се“. Насупрот томе, Исус обећава: ”Ако останете у заједници са мном и моје речи остану у вама, замолите што год желите и биће вам.“

Исус надаље каже својим апостолима: ”Тиме се мој Отац прославља, да непрестано доносите много плода и показујете се као моји ученици.“ Плод који Бог жели са грана је њихово испољавање особина сличних Христовим, посебно љубави. Осим тога, будући да је Христ био објавитељ добре вести, жељени плод такође укључује њихову активност стварања ученика по његовом примеру.

”Останите у мојој љубави“, наглашава сада Исус. Али, како то његови апостоли могу учинити? ”Будете ли чували моје заповести“, каже он, ”остаћете у мојој љубави.“ Настављајући, Исус објашњава: ”Ово је моја заповест, да волите један другога као што сам и ја вас волео. Нико нема већу љубав од ове, да ко преда своју душу у корист својих пријатеља.“

За неколико сати, Исус ће показати ту изванредну љубав дајући свој живот у корист својих апостола, као и свих других који ће показати веру у њега. Његов пример би требало да подстакне његове следбенике да имају исту самопожртвовну љубав једни према другима. Та љубав ће их обележавати, као што је Исус раније навео: ”По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом.“

Означавајући своје пријатеље, Исус каже: ”Ви сте моји пријатељи ако чините оно што вам заповедам. Више вас не називам робовима, јер роб не зна шта његов господар чини. Међутим, ја сам вас назвао пријатељима, јер сам вам објавио све што сам чуо од свог Оца.“

Како драгоцен однос – бити Исусов близак пријатељ! Али, да би наставили да се радују том односу, његови следбеници морају ’непрестано доносити плод‘. Ако то чине, каже Исус, ’Отац ће им дати што год узмоле у његово име‘. Сигурно, то је величанствена награда за доношење плода Краљевства! Након што поново подстакне апостоле да ’воле један другога‘, Исус објашњава да ће их свет мрзети. Ипак, он их теши: ”Ако вас свет мрзи, знате да је мене пре мрзео него што је мрзео вас.“ Исус надаље открива зашто свет мрзи његове следбенике, говорећи: ”А будући да нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, зато вас свет мрзи.“

Објашњавајући даљњи разлог мржње света, Исус наставља: ”Али они ће све ово против вас чинити због мог имена, јер не познају онога [Јехову Бога] који ме је послао.“ Уствари, Исусова чудотворна дела осуђују оне који га мрзе, као што он спомиње: ”Да нисам међу њима чинио дела која нико други није чинио, не би имали греха, а сада су ме видели и замрзели, као и мог Оца.“ Тиме се, како каже Исус, испунио стих: ”Мрзели су ме без разлога.“

Као што је то учинио раније, Исус их поново теши обећавајући да ће послати помоћника, свети дух, Божју делујућу силу. ”Он ће посведочити за мене; и ви онда треба да посведочите.“

Даљњи савети на растанку

Исус и апостоли спремају се да напусте горњу собу. ”Ово сам вам говорио да се не спотакнете“, наставља он. Затим даје важно упозорење: ”Људи ће вас изгнати из синагоге. Уствари, долази час кад ће свако ко вас убије замишљати да приноси свету службу Богу.“

Апостоли су очигледно врло узнемирени том опоменом. Иако је Исус раније рекао да ће их свет мрзети, није открио тако директно да ће бити убијени. ”Ово вам, међутим, нисам рекао на почетку“, објашњава Исус, ”јер сам био с вама.“ Ипак, како је дивно што их је унапред наоружао тим обавештењем пре свог одласка!

”А сада“, наставља Исус, ”идем ономе који ме је послао, а ипак ме нико од вас не пита: ’Куда идеш?‘“ Раније те вечери, они су испитивали о томе куда он иде, али сада су тако потресени оним што им је рекао да пропуштају да га даље питају о томе. Као што Исус каже: ”Него вам се због тога што сам вам ово говорио срце испунило жалошћу.“ Апостоли су ожалошћени не само зато што су чули да ће трпети тешко прогонство и бити убијени, већ и зато што их напушта њихов Учитељ.

Зато Исус објашњава: ”За вашу је корист да ја одем. Јер ако ја не одем, помоћник вам ни у ком случају неће доћи; а ако заиста одем, послаћу вам га.“ Као човек, Исус може у једном часу бити само на једном месту. Али, кад је на небу, он може послати помоћника, свети дух, својим следбеницима ма где се они налазили на Земљи. Зато ће Исусов одлазак бити од користи.

Свети дух, каже Исус, ”даће свету уверљив доказ с обзиром на грех и с обзиром на праведност и с обзиром на суд“. Грех света, пропуст да се покаже вера у Божјег Сина, биће разоткривен. Даље, уверљиви доказ Исусове праведности биће показан његовим узласком ка Оцу. А промашај Сатане и његовог злог света да сломе Исусову беспрекорност уверљив је доказ да је владар света био неповољно осуђен.

”Још вам имам много тога рећи“, наставља Исус, ”али сада не можете носити.“ Зато Исус обећава да ће их, кад он излије свети дух, Божју делујућу силу, водити у разумевању тих ствари у сагласности са њиховом способношћу да их схвате.

Апостоли посебно нису успели да разумеју да ће Исус умрети и да ће им се појавити након што ускрсне. Зато питају један другога: ”Шта то значи што нам каже: ’Још мало, па ме нећете видети, и поново: још мало па ћете ме угледати‘, и ’јер идем к Оцу‘?“

Исус схвата да га желе питати, и зато објашњава: ”Заиста, заиста вам кажем: Ви ћете плакати и јадиковати, а свет ће се радовати; ви ћете бити жалосни, али ће се ваша жалост претворити у радост.“ Касније поподне тога дана, кад је Исус убијен, светске религиозне вође су се радовали, а ученици су туговали. Међутим, њихова туга се претворила у радост кад је Исус ускрснуо! А њихова радост се наставила кад их је на Пентекост опуномоћио да буду његови сведоци изливајући на њих Божји свети дух!

Упоређујући стање апостола са стањем жене током њених порођајних болова, Исус каже: ”Жена, кад рађа, жалосна је, јер је дошао њен час.“ Али, Исус напомиње да се она више не сећа своје невоље кад се роди дете, и охрабрује апостоле, говорећи: ”И ви сада заиста имате жалост; али поново ћу вас угледати [кад будем ускрснут] и ваше ће се срце радовати, и нико вам неће одузети вашу радост.“

До тог часа апостоли нису никад молили у Исусово име. Али, сада он каже: ”Ако што замолите Оца, даће вам у моје име... Јер Отац има наклоност према вама, јер сте и ви имали наклоност према мени и веровали да сам изашао као Очев посланик. Ја сам изашао од Оца и дошао у свет. Осим тога, ја напуштам свет и идем својим путем к Оцу.“

Исусове речи су велико охрабрење апостолима. ”Зато верујемо да си изашао од Бога“, кажу они. ”Сада верујете?“ пита Исус. ”Гле! Долази час, заиста, дошао је, кад ћете се раштркати сваки својој кући и самог ме оставити.“ Изгледа невероватно, али то се догађа пре сванућа!

”Ово сам вам рекао да у мени имате мир.“ Исус закључује: ”У свету имате невољу, али охрабрите се! Ја сам победио свет.“ Исус је победио свет верним извршавањем Божје воље упркос свему што су покушали Сатана и његов свет како би сломили његову беспрекорност.

Закључна молитва у горњој соби

Подстакнут дубоком љубављу за своје апостоле, Исус их је припремао на свој непосредни одлазак. Сада, након што их је опширно посаветовао и утешио, на крају он подиже очи ка небу и моли свог Оца: ”Прослави свог сина, да твој син прослави тебе, према власти коју си му дао над свим телом, да би дао вечни живот целом броју оних које си му дао.“

Како узбудљиву тему Исус уводи – вечни живот! Имајући ’власт над свим телом‘, Исус може користи од своје откупне жртве пружити целом умирућем човечанству. Ипак, он додељује ”вечни живот“ само онима које Отац признаје. Проширујући ту тему вечног живота, Исус наставља своју молитву:

”Ово значи вечни живот: да спознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа.“ Да, спасење зависи од нашег упознавања и Бога и Сина. Али, није довољно само стећи спознање.

Особа мора да их присно упозна, развијајући са њима пријатељство пуно разумевања. Она мора да осећа ствари попут њих и да гледа на ствари кроз њихове очи. А изнад свега, особа мора настојати да опонаша њихове неупоредиве особине у опхођењу с другима.

Исус надаље моли: ”Ја сам те прославио на земљи, довршивши дело које си ми дао да чиним.“ Испунивши свој задатак до тог часа и уверен у свој будући успех, он моли: ”Сада ти, Оче, прослави мене поред себе славом какву сам имао поред тебе пре него што је био свет.“ Да, он сада моли да буде враћен у своју пређашњу небеску славу кроз своје ускрсење.

Сажимајући своје главно дело на земљи, Исус каже: ”Ја сам објавио твоје име људима које си ми дао из света. Твоји су били, и мени си их дао, и очували су твоју реч.“ Исус је користио Божје име, Јехова, у служби и показао његов правилан изговор, али учинио је и више од објављивања Божјег имена својим апостолима. Он је такође проширио њихово спознање и цењење Јехове, његове личности и његових намера.

Признавајући Јехову за свог Претпостављеног, Онога под ким он служи, Исус понизно признаје: ”Речи које си ми дао ја сам дао њима, и примили су их и сигурно спознали да сам изашао као твој посланик, и поверовали су да си ме ти послао.“

Правећи разлику између својих следбеника и осталог човечанства, Исус даље моли: ”Ја молим у вези њих, не молим у вези света, него у вези оних које си ми дао... Кад сам био с њима бдио сам над њима... и чувао сам их, и нико од њих није уништен осим сина уништења“, наиме, Јуде Искариотског. Баш у том часу Јуда је на свом презира вредном путу да изда Исуса. Дакле, Јуда не знајући испуњава Библију.

”Свет их је омрзнуо“, Исус наставља да се моли. ”Не молим те да их узмеш са света, него да над њима бдијеш због злога. Они нису део света, као што ни ја нисам део света.“ Исусови следбеници су у свету, том организованом људском друштву којим влада Сатана, али они су одвојени од њега и његовог зла и то увек морају остати.

”Посвети их истином“, наставља Исус, ”твоја реч је истина.“ Овде Исус назива надахнуте хебрејске списе, из којих је врло често цитирао, ’истином‘. Али, оно што је он учио своје ученике и што су они касније под надахнућем написали као Хришћанске грчке списе такође је ”истина“. Та истина може некога да посвети, у потпуности да промени његов живот и да га учини особом одвојеном од света.

Исус сада моли ’не само у вези њих, него и у вези оних који ће поверовати [у њега] кроз њихову реч‘. Тако Исус моли за оне који ће бити његови помазани следбеници и друге будуће ученике који ће још бити сакупљени у ”једно стадо“. Шта он моли за све њих?

”Да би сви били једно, баш као што си ти, Оче, у заједници са мном и ја у заједници с тобом... да и они могу бити једно, баш као што смо ми једно.“ Исус и његов Отац нису дословно једна особа, него се слажу у свим стварима. Исус моли да се његови следбеници радују истом јединству тако да ”свет спозна да си ме ти послао и да си њих волео као што си волео мене“.

Исус сада моли свог небеског Оца у корист оних који ће бити његови помазани следбеници. За шта? ”Да и они буду тамо где сам ја, да виде моју славу коју си ми дао, јер си ме волео пре оснивања света“, то јест, пре него што су Адам и Ева зачели своје потомство. Много пре тога, Бог је волео свог јединорођеног Сина, који је постао Исус Христ.

Закључујући своју молитву, Исус поново истиче: ”И објавио сам им твоје име и објавићу га, да љубав којом си ти мене љубио буде у њима и ја у заједници с њима.“ За апостоле је учење Божјег имена укључивало лично упознавање Божје љубави. Јован 14:1–17:26; 13:27, 35, 36; 10:16; Лука 22:3, 4; 2. Мојсијева 24:10; 1. Краљевима 19:9-13; Исаија 6:1-5; Галаћанима 6:16; Псалам 35:19; 69:4; Пословице 8:22, 30.

▪ Куда Исус иде, и који одговор добија Тома с обзиром на пут до тамо?

▪ Шта Филип својим захтевом очигледно жели да Исус учини?

▪ Зашто је онај ко је видео Исуса видео и Оца?

▪ Како ће Исусови следбеници чинити већа дела од његових?

▪ У ком смислу Сатана нема власт над Исусом?

▪ Када је Јехова посадио симболичну лозу, и када и како други постају део лозе?

▪ Колико очигледно грана има симболична лоза?

▪ Какав плод Бог жели од грана?

▪ Како можемо бити Исусови пријатељи?

▪ Зашто свет мрзи Исусове следбенике?

▪ Која Исусова опомена узнемирује његове апостоле?

▪ Зашто апостоли пропуштају да упитају Исуса о томе куда он иде?

▪ Шта апостоли посебно пропуштају да разумеју?

▪ Како Исус показује да ће се стање апостола променити из туге у радост?

▪ Шта Исус каже да ће апостоли ускоро учинити?

▪ Како Исус побеђује свет?

▪ У ком смислу је Исусу дата ’власт над свим телом‘?

▪ Шта значи спознати Бога и његовог Сина?

▪ На које је начине Исус објавио Божје име?

▪ Шта је ”истина“, и како она ’посвећује‘ хришћанина?

▪ Како су Бог, његов Син и сви прави обожаваоци једно?

▪ Када је било ’оснивање света‘?