Идентификовати јединог правог Бога
СКОРО откад и сами људи постоје, отад имају и пуно богова. Било је толико пуно богова и богиња које су обожавали широм света да је њихов тачан број тешко одредити — а има их на милионе.
Пошто смо дошли до закључка да Бог постоји, сада се питамо: који је од свих тих богова које су обожавали широм света, или их и сада обожавају, прави Бог? Да постоји само један прави Бог који се може и идентификовати као такав, јасно је изражено у Библији у Јовану 17:3, Ча: „А ово је вечни живот, да познају тебе, јединога правога Бога, и Исуса Христа кога си послао.“
Име које идентификује
Било би разумно да било који бог који има своју личност има и лично име које би га разликовало од осталих богова који такође имају своја имена. То би пре било неко име које је сам бог осмислио, а не име које су његови обожаваоци измислили.
Међутим, кад је реч о томе појављује се једна веома загонетна чињеница. Пошто већина добро утврђених религија даје лична имена својим боговима, Јевреји и водеће религије хришћанства пропустили су да по личном имену идентификују бога којег обожавају. Уместо тога, они прибегавају употреби титула као што су Господ, Бог, Свемоћни и Отац.
Пишући у публикацији Theology, писац Дејвид Клајнс каже следеће: „Негде између петог и другог века пре н. е., Бог је доживео нешто страшно: изгубио је своје име. Тачније, Јевреји су престали да користе Божје лично име Јахве и почели да се осврћу на њега разним описним именима: Бог, Господ, Име, Свети, Присутност, па чак и Место. Чак и тамо где је писало Јахве у библијском тексту, читаоци су изговарали то име као Адонај. Кад је храм коначно био срушен, они су престали да користе име чак и током ретких литургијских прилика, а пао је у заборав и сам изговор тог имена.“ Међутим, не може нико са сигурношћу и тачношћу рећи када су ортодоксни Јевреји престали наглас да изговарају Божје име и заменили га хебрејским изразима као што су Бог и Суверени Господ.
Онда, изгледа да је основна ствар у било ком настојању да се идентификује ’једини прави Бог‘ у ствари познавати га по имену. Таква потрага уопште није тешка, пошто је име Свемогућег Бога, Створитеља, јасно изнето у Псалму 83:19: „Нек знају да си ти сам, коме је име Господ [„Јехова“, NW]. Свевишњи над целом земљом.“ (Видите фусноту за Постање 2:5.)
Јехова или Јахве?
Иако се име Јехова појављује у преводу Бакотић и у другим библијским преводима, неки више воле да користе име Јахве уместо Јехова. Које је име исправно?
Древни библијски манускрипти били су написани на хебрејском језику. У Хебрејским списима, Божје име се појављује скоро 7 000 пута и пише се с четири сугласника — ЈХВХ. Ова реч с четири сугласника обично се зове тетраграматон, или тетраграм, реч која је настала од две грчке речи које значе „четири слова“. Сада се појављује питање како се тачно изговара пошто се старо хебрејско писмо састојало од сугласника, без самогласника који би помагали читаоцу. Дакле, да ли ће се тетраграматон читати као Јахве или Јехова, зависи од тога које ће самогласнике читалац додати између та четири сугласника. Данас многи изучаваоци хебрејског језика дају приоритет облику Јахве као правом изговору.
Међутим, доследност говори у прилог изговору Јехова. На који начин? Изговор Јехова већ је вековима прихваћен. Они који приговарају употреби овог изговора такође треба да приговоре и употреби прихваћеног изговора Јеремија па чак и Исус. Јеремију би требало променити у Јирмејах или Јирмејаху, према изворном јеврејском изговору, а Исус би постао Јешуа (на јеврејском), или Јесоус (на грчком). Отуд, многи изучаваоци Библије, укључујући и Јеховине сведоке, мисле да доследност говори у прилог употреби иначе добро познатог „Јехова“ и његовог еквивалента у другим језицима.
Да ли је то заиста битно?
Неки могу тврдити да у ствари није толико битно да ли ћете ословљавати Свемоћног Бога личним именом или нећете, и они су задовољни тиме ако говоре о Богу или ословљавају га са „Оче“ или само са „Боже“. Међутим, оба ова израза су само титуле а не и имена, нити су лична имена нити су карактеристична. У библијска времена реч Бог (Елохим, на хебрејском) користила се да би описала било ког бога — чак и паганског филистејског бога који се звао Дагон (Судије 16:23, 24). Дакле, када би неки Јеврејин рекао Филистејцу да он обожава „Бога“, тиме не би идентификовао правог Бога кога је обожавао.
Занимљив је коментар из дела The Imperial Bible-Dictionary од 1874: „[Јехова] је на свим местима лично име, и означава Бога као особу и једино њега; а Елохим углавном указује на природу неке заједничке именице, која заиста најчешће, али не обавезно и не доследно, означава Врховног... Јеврејин може рећи тај Елохим, прави Бог, чиме га разликује од свих лажних богова; али он никада неће рећи тај Јехова, пошто је Јехова име јединог правог Бога. Он ће увек изнова рећи мој Боже...; али никада не и мој Јехова, јер када каже мој Боже, он мисли на Јехову. Он говори о Богу Израеловом, али никада не и о Јехови Израеловом, зато што не постоји други Јехова. Он говори о живоме Богу, али никада не и о живоме Јехови, пошто не може замислити Јехову другачије осим као живог.“
Особине правога Бога
Знати нечије име, наравно, не значи да ту особу и познајемо. Већина нас зна имена водећих политичара. Чак и истакнути људи и жене из других земаља могу имати имена која су нам добро позната. Али са̂мо познавање њиховог имена — чак и исправног изговора — не значи да лично познајемо те људе нити да знамо какве су они особе. На сличан начин, познавати јединог правог Бога значи и упознати његове особине и дивити им се.
Иако је тачно да људи никада неће бити у стању да виде правога Бога, он је у Библији љубазно за нас записао многе детаље о својој личности (Излазак 33:20; Јован 1:18). Извесни јеврејски пророци добили су надахнуте визије о небеским дворима Свемоћног Бога. То што су они описали не указује само на велико достојанство, застрашујуће величанство и моћ, већ такође и на спокојство, ред, лепоту и пријатност (Излазак 24:9-11; Исаија 6:1; Језекиљ 1:26-28; Данило 7:9; Откривење 4:1-3).
Јехова Бог је описао Мојсију неке од својих привлачних особина, као што је записано у Изласку 34:6, 7: „Господ, Господ, Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу, који чува љубав своју до хиљадитих поколења, који прашта безакоња и неправде и греха.“ Зар се не бисте сложили да би нас боље познавање ових Божјих особина приближило њему и учинило да се зажелимо да га боље упознамо као особу?
Пошто ниједан човек неће никада бити у стању да види Јехову Бога у његовој блиставој слави, записано је да је Исус Христ као човек на земљи одражавао такву особу какав је Јехова Бог, његов небески Отац. Једном приликом Исус је рекао: „Син не може ништа чинити сам од себе, него он чини оно што види да Отац чини, и све што Отац чини, оно и Син чини онако“ (Јован 5:19).
Дакле, из овога можемо закључити да су Исусове особине као што је љубазност, саосећање, благост и срдачност, као и његова снажна љубав према праведности и мржња према злу, особине које је Исус запажао код свог Оца, Јехове Бога, у време док је био с њим у небеским дворима пре него што је постао човек на земљи. Према томе, када истински с разумевањем упознамо право значење имена Јехова, сасвим сигурно имамо разлога да волимо и благосиљамо то свето име, да га хвалимо и узвисујемо, и имамо поверења у њега.
Упознавање с јединим правим Богом на овај начин заиста је један бескрајан процес, као што је то јасно преведено у New World Translation of the Holy Scriptures. Овде пуно помаже исправан облик глагола „упознати“, зато што је употребљен трајни облик, а не свршени. Према томе, читамо: „Ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином правом Богу, и о ономе кога си послао, о Исусу Христу.“ Да, трајно усвајање спознања о једином правом Богу, Јехови и о његовом Сину, Исусу Христу, представља трајни процес.
Прави Бог откривен
Према томе, прави Бог се лако открива међу мноштвом лажних богова. Он је свемоћни Створитељ свемира, укључујући и планету Земљу и човечанство на њој. Он има јединствено лично име — Јехова или Јахве. Он није део неког мистериозног троједног Бога или Тројства. Он је Бог љубави и жели само најбоље својим људским створењима. Али, он је такође и Бог правде, и неће вечно толерисати оне који упорно уништавају Земљу и подстрекавају на ратове и насиље.
Јехова открива своју решеност да очисти земљу од зла и патње и не само то већ и да је претвори у рај где ће људи искрена срца моћи вечно да живе у срећи (Псалам 37:10, 11, 29, 34). Свемоћни Бог сада је поставио свог Сина, Исуса, за небеског Краља у Божјем Краљевству, и ускоро ће Исус успоставити тај нови свет праведности и обновити рајске услове на нашој Земљи (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10).
Надамо се да сада лакше можете одговорити на питање да ли Бог заиста постоји, и идентификовати правога Бога.
[Слика на 9. страни]
Исус Христ је идентификовао Јехову као јединог правог Бога