Поуке из Исусових чуда
„ТРИ дана после би свадба у Кани Галилејској... и Исус и ученици његови беху позвани на свадбу. Пошто беше нестало вина, рече Исусу мати његова: Немају више вина.“ Овај догађај поставио је сцену за прво Исусово чудо (Јован 2:1-3).
Зар није један такав проблем био сувише безначајан, сувише тривијалан да би привукао Исусову пажњу? Један изучавалац Библије објашњава: „Гостопримство је на Истоку била света дужност... Право гостопримство, нарочито на свадбеној свечаности, захтевало је преобиље хране и пића. Ако би се те залихе на свадбеној свечаности [потрошиле], породица и млади пар не би могли да живе од срамоте.“
Ради тога Исус преузима акцију. Он је приметио „шест камених судова за воду, постављених ради чишћења Јудеја“. Ритуално прање пре оброка било је уобичајено међу Јеврејима, и била је потребна велика количина воде да би послужила потребама присутних. „Напуните те камене судове воде“, наредио је Исус онима који су послуживали госте. Исус није био „трпезар“, али је говорио директно и ауторитативно. Извештај каже: „Кад трпезар окуси од воде [она] беше постала вино“ (Јован 2:6-9; Марко 7:3).
Може изгледати чудно да нешто тако уобичајено као што је свадба буде прилика за Исусово прво чудо, али тај догађај открива много о Исусу. Он је био самац, и у наредним приликама он је са својим ученицима разматрао предности самаштва (Матеј 19:12). Међутим, његово присуство на свадбеној свечаности открило је да је он био далеко од тога да је против брака. Он је био уравнотежен, подржавао је брачно уређење; он га је сматрао нечим што је часно у Божјим очима. (Упореди Јеврејима 13:4.)
Исус није био укрућени аскета како су га касније представили црквени уметници. Он је несумњиво уживао да буде с људима и није био против дружења. (Упореди Луку 5:29.) Тако су његови поступци поставили преседан за његове следбенике. Исус је лично показао да није требало да они буду непотребно укочени или суморни — као да праведност значи невеселост. Насупрот томе, хришћанима је касније било заповеђено: „Радујте се свагда у Господу“ (Филипљанима 4:4). Данас се хришћани старају да рекреацију задрже унутар разумних граница. Они проналазе своју радост у служби Богу, али следећи Исусов пример, они повремено проналазе време да уживају у међусобном дружењу у другарском амбијенту.
Запази такође нежност Исусових емоција. Он није био обавезан да учини чудо. У том погледу није постојало ни једно пророчанство које је морало да се испуни. Очигледно, Исус је једноставно био покренут бригом своје мајке и неприликом пара који ступа у брак. Он се бринуо о њиховим осећањима и желео је да их поштеди непријатности. Зар то не изграђује твоје поуздање да се Христ стварно интересује за тебе — чак и за твоје свакодневне проблеме? (Упореди Јеврејима 4:14-16).
Пошто је сваки суд ’хватао по две до три мере‘ воде, Исусово чудо је укључивало огромну количину вина — можда 390 литара (105 галона)! (Јован 2:6). Зашто тако огромна количина? Исус није унапређивао пијанство, нешто што Бог осуђује (Ефесцима 5:18). Уместо тога, он је показао великодушност налик Божјој. Пошто је вино било уобичајено пиће, сваки вишак могао би да се користи у другим приликама. (Упореди Матеја 14:14-20; 15:32-37.)
Рани хришћани су опонашали Исусов пример великодушности. (Упореди Дела апостолска 4:34, 35.) А Јеховин народ је данас исто тако охрабрен да ’практикује давање‘ (Лука 6:38, NW). Међутим, Исусово прво чудо је такође имало пророчански значај. Оно је скренуло пажњу на будуће време када ће Бог великодушно припремити „гозбу од сочних јела, гозбу од старих вина“ у потпуности одстрањујући глад (Исаија 25:6).
Међутим, шта је с многим чудима која је Исус чинио а која су укључивала физичко исцељење? Шта можемо научити из њих?
Чинити добро на Сабат
„Устани, узми одар свој и ходи.“ Исус је изговорио ове речи једном човеку који је већ 38 година био болестан. Извештај јеванђеља наставља: „И одмах оздрави човек, и узевши одар свој ходаше.“ Изненађујуће, нису сви били задовољни овим обртом догађаја. Извештај каже: „Зато Јудеји гоњаху Исуса, јер беше учинио то у суботу [„током Сабата“, NW]“ (Јован 5:1-9, 16).
Сабат је био намењен да буде дан одмора и радовања за све (Излазак 20:8-11). Ипак, до Исусових дана он је постао једна збрка угњетавачких људских правила. Научник Алфред Едершајм (Alfred Edersheim) писао је да су у опширним деловима о Сабатном закону у Талмуду, „ствари озбиљно разматране као да су од виталног религиозног значаја, ствари за које би човек једва могао замислити да би их здрав разум озбиљно узео у обзир“ (The Life and Times of Jesus the Messiah). Рабини су придавали пресудан значај ништавним, произвољним правилима која су регулисала практично сваки аспект живота једног Јеврејина — често с хладнокрвним занемаривањем људских осећања. Једно Сабатно правило је одређивало: „Ако се грађевина сруши на неког човека и постоји сумња да ли је он тамо или није, или да ли је жив или мртав, или да ли је паганин или Израелац, они могу уклонити рушевину над њим. Ако установе да је жив они и даље могу уклањати рушевину над њим; али ако [је] мртав, они га остављају“ (Трактат Yoma 8:7, The Mishnah, превео Херберт Данби /Herbert Danby/).
Како је Исус гледао на такво законско цепидлачење? Када су га критиковали због лечења на Сабат, он је рекао: „Отац мој стално ради, па радим и ја“ (Јован 5:17, Ча). Исус није радио световни посао да би се обогатио. Уместо тога, он је вршио вољу Божју. Баш као што је Левитима било допуштено да наставе своју свету службу на Сабат, Исус је законски могао да извршава своје од Бога додељене дужности као Месија а да не повреди Божји Закон (Матеј 12:5).
Исусова излечења на Сабат такође су открила да су јеврејски књижевници и фарисеји били ’преко мере праведни‘ — крути и неуравнотежени у свом размишљању (Проповедник 7:16). Сигурно, није била Божја воља да добра дела буду ограничена на извесне дане у недељи; нити је Бог намеравао да Сабат буде бескорисно вежбање у слеђењу правила. Исус је рекао у Марку 2:27: „Субота је начињена човека ради, а не човек суботе ради.“ Исус је волео људе, не произвољна правила.
Тако је за хришћане данас добро да не буду превише крути или усмерени на правила у свом размишљању. Они који имају ауторитет у скупштини уздржавају се од тога да друге оптерећују претераним људским правилима и политикама. Исусов пример такође нас охрабрује да тражимо прилике да чинимо добро. На пример, један хришћанин никада неће сматрати да ће делити библијску истину само када формално учествује у служби од куће до куће или када је за говорницом. Хришћани, каже апостол Петар, треба да буду „свагда спремни на одговор свакоме ко тражи разлог наде која је у вама“ (1. Петрова 3:15). Не постоји временско ограничење за чињење добра.
Поука о самилости
Још једно изванредно чудо записано је у Луки 7:11-17. Према извештају, „отиде Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и мноштво народа.“ До данашњег дана, места за сахрањивање могу се видети на југоистоку савременог арапског села Неина. „Кад бијаху близу градских врата“, наишли су на бучан призор. „Гле, изношаху мртваца, јединога сина матере његове, која беше удовица. С њом иђаше много света из града.“ Х. Б. Тристрам (H. B. Tristram) је забележио да се „обичај спровођења сахране није променио“ од древних времена, додајући: „Виђао сам жене које иду испред мртвачких носила, предвођене професионалним нарикачама. Оне раширују руке, чупају косе, уз најдивље гестикулације жалости и врискање имена покојника“ (Eastern Customs in Bible Lands).
Усред таквог бучног хаоса ходала је ожалошћена удовица чији пуки изглед сам по себи мора да је одавао патњу. Пошто је већ изгубила мужа, она је гледала, по речима писца Херберта Локјера (Herbert Lockyer), на свог сина као на „ослонац у њеним позним годинама, и утеху у њеној усамљености — потпору и стуб куће. Губитком њеног јединог сина, отргнута је и последња потпора која је преостала“ (All the Miracles of the Bible). Каква је била Исусова реакција? Према Лукиним изражајним речима: „Видевши је Господ, сажали му се за њом, и рече јој: Не плачи!“ Израз „сажали се“ потиче од грчке речи која дословно значи „утроба“. То значи „бити покренут изнутра“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Да, Исус је био покренут из дубине свог самог бића.
Исусова властита мајка вероватно је у то време била удовица, тако да је по свој прилици он познавао бол због губитка свог поочима, Јосифа. (Упореди Јован 19:25-27.) Удовица није морала да преклиње Исуса. Спонтано, он „приђе, и дохвати се сандука“, упркос чињеници да је према Мојсијевом закону додиривање неког леша чинило особу нечистом (Бројеви 19:11). Посредством својих чудотворних моћи, Исус је могао отклонити сам извор нечистоће! „[Он] рече: Момче, теби говорим, устани! И мртвац седе и стаде говорити. Исус га врати матери његовој.“
Каква узбудљива поука о самилости! Хришћани не опонашају равнодушне ставове лишене љубави, који су очигледни током ових ’последњих дана‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Насупрот томе, 1. Петрова 3:8 подстиче: „Најзад будите сви сложни у мислима и у осећањима, пуни братске љубави, милосрђа.“ Кад неки познаник умре или озбиљно оболи, ми га не можемо ускрснути нити исцелити. Али можемо понудити практичну помоћ и утеху, можда тиме да једноставно будемо тамо и плачемо с њима (Римљанима 12:15).
Ово драматично ускрсење које је Исус извршио такође указује на будућност — на једно време када ће „сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих“! (Јован 5:28, 29). Широм земље, уцвељене особе лично ће осетити Исусову самилост када се преминуле мајке, очеви, деца и пријатељи врате из гроба!
Поуке из чуда
Дакле, јасно је да су Исусова чуда била више од узбудљивог испољавања моћи. Она су прославила Бога, постављајући један образац за хришћане који су подстакнути да ’славе Бога‘ (Римљанима 15:6). Охрабрила су на чињење добра, показивање великодушности, испољавање самилости. Што је још важније, она су служила као предслика моћних дела која ће бити учињена током Христове хиљадугодишње владавине.
Док је био на земљи, Исус је чинио своја моћна дела унутар релативно малих географских подручја (Матеј 15:24). Подручје његовог владања, као прослављеног Краља, протезаће се широм земље! (Псалам 72:8). У давној прошлости, они који су примили његова чудесна излечења и ускрсења коначно су умрли. Под његовим небеским краљевством, грех и смрт биће потпуно уклоњени, отварајући пут за вечни живот (Римљанима 6:23; Откривење 21:3, 4). Да, Исусова чуда указују на славну будућност. Јеховини сведоци помажу милионима да развију стварну наду да ће бити део ње. Док то време не дође, какав је величанствен предукус онога што ће се ускоро догодити пружен чудима Исуса Христа!
[Слика на 7. страни]
Исус претвара воду у вино