Хришћанско гледиште о ауторитету

„Нема власти да није од Бога“ (РИМЉАНИМА 13:1).

 1. На шта се односи реч „ауторитет“, и зашто се може рећи да је Јехова Врховни Ауторитет?

АУТОРИТЕТ је повезан са стваратељством. Врховни који је дао постојање свем стварству, живом и неживом, јесте Јехова Бог. Он је неоспорно Врховни Ауторитет. Прави хришћани деле осећања небеских створења која објављују: „Достојан си, [Јехова], да примиш славу част и моћ, јер си ти све ствари створио и по вољи твојој оне постоје и створене су“ (Откривење 4:11).

 2. Како су рани људски владари у одређеном смислу признавали да немају природно право да владају над својим ближњима, и шта је Исус рекао Понтију Пилату?

² Сама чињеница да су многи од најранијих људских владара покушавали да озаконе свој ауторитет тврдећи да су бог или да су представници бога, била је прећутно признавање да ниједан човек нема наслеђено право да влада над другим људимаa (Јеремија 10:23). Једини законски извор ауторитета јесте Јехова Бог. Христ је рекао Понтију Пилату, римском намеснику Јудеје: „Не би имао власти никакве нада мном, кад ти не би било дано одозго“ (Јован 19:11).

„Нема власти да није од Бога“

 3. Шта је апостол Павле изјавио с обзиром на ’више власти‘, и каква питања постављају Исусове и Павлове изјаве?

³ Апостол Павле је писао хришћанима који су живели под доминацијом Римског царства: „Сви да се покоравају вишим властима, јер нема власти да није од Бога, и власти што постоје од Бога су одређене [„постављене на своје релативне положаје“, NW]“ (Римљанима 13:1). Шта је Исус мислио кад је изјавио да је Пилату његов ауторитет био додељен „одозго“? И на који начин је Павле сматрао да су политичке власти његовог времена постављене на своје положаје од Бога? Да ли су они мислили да је Јехова лично одговоран за наименовање сваког појединачног политичког владара овог света?

 4. Како су Исус и Павле назвали Сатану, и коју Сатанину тврдњу Исус није порекао?

⁴ Како би то могло да буде, кад је Исус назвао Сатану ’владарем овога света‘, а апостол Павле га је означио ’богом овога света‘? (Јован 12:31, Ча; 16:11; 2. Коринћанима 4:4). Надаље, кад је искушавао Исуса, Сатана му је понудио „власт“ над ’свим светским царствима‘, тврдећи да је њему била предана та власт. Исус је одбио његову понуду, али није порекао да Сатана има такву власт коју може дати (Лука 4:5-8, Ча).

 5. (а) Како треба да разумемо Исусове и Павлове речи о људском ауторитету? (б) У ком су смислу више власти „постављене на своје релативне положаје од Бога“?

⁵ Јехова је предао владање над овим светом Сатани дозвољавајући му да живи након своје побуне и након што је искушао Адама и Еву и проузроковао да се они побуне против Његовог суверенитета (Постање 3:1-6; упореди Излазак 9:15, 16). Према томе, Исусове и Павлове речи морају значити да након што је први људски пар у Едену одбацио теократију, или владавину од Бога, Јехова је дозволио да отуђени људи стварају структуре ауторитета које би им дозволиле да живе у једном сређеном друштву. Јехова је повремено, да би извршио своју намеру, проузроковао да извесни владари или владе падају (Данило 2:19-21). Другима је дозвољавао да остану на власти. О владарима чије постојање Јехова толерише, може да се каже да су „постављене на своје релативне положаје од Бога“.

Рани хришћани и римске власти

 6. Како су рани хришћани гледали на римске власти, и зашто?

⁶ Рани хришћани се нису придружили јеврејским сектама које су ковале заверу и бориле се против Римљана који су окупирали Израел. Због тога што су римске власти, са својим озакоњеним правним системом, одржавале ред на копну и мору; изграђивале многе корисне аквадукте, путеве, и мостове; и уопште узев деловале за опште добро, хришћани су их сматрали ’слугама Божјим за њихово добро‘ (Римљанима 13:3, 4). Закон и ред су стварали средину која је омогућавала хришћанима да проповедају добру вест надалеко и нашироко, као што је заповедио Исус (Матеј 28:19, 20). Потпуно чисте савести, они су могли да плаћају порезе које су наметали Римљани, чак и ако се нешто од новца користило у сврхе које Бог није одобравао (Римљанима 13:5-7).

 7, 8. (а) Шта открива пажљиво читање Римљанима 13:1-7, и шта показује контекст? (б) Под каквим околностима римске власти нису деловале као ’Божје слуге‘, и у том случају какав су став усвојили рани хришћани?

⁷ Пажљиво читање првих седам стихова 13. поглавља Римљанима открива да су политичке ’више власти‘ биле ’Божје слуге‘ да хвале оне који чине добро и да казне оне који практикују оно што је лоше. Контекст показује да Бог, а не више власти, одређује шта је добро и шта је лоше. Према томе, ако је римски цар или било који други политички ауторитет захтевао ствари које је Бог забрањивао или, супротно, забрањивао ствари које је Бог захтевао, он више није поступао као Божји слуга. Исус је изјавио: „Подајте... цару царево а божје Богу“ (Матеј 22:21). Ако је римска држава захтевала ствари које су припадале Богу, као што је обожавање или живот особе, прави хришћани су следили апостолски савет: „Више треба Бога слушати неголи људе“ (Дела апостола 5:29).

⁸ Одбијање раних хришћана да практикују обожавање цара и идолопоклонство, да остављају своје састанке, и да престану да проповедају добру вест донело им је прогонство. Опште се верује да је апостол Павле био погубљен по наређењу цара Нерона. Други цареви, посебно Домицијан, Марко Аурелије, Септимије Север, Деције, и Диоклецијан, такође су прогонили ране хришћане. Кад су ти цареви и њихове подређене власти прогонили хришћане, они сигурно нису поступали као ’Божје слуге‘.

 9. (а) Шта остаје истина с обзиром на политичке више власти, и од кога политичка звер добија моћ и власт? (б) Шта може да се логично каже о хришћанској подложности вишим властима?

⁹ Све то служи да илуструје да премда политичке више власти служе у неким погледима као ’Божји поредак‘ (Ча) да одржавају сређено људско друштво, оне остају део светског система ствари чији бог је Сатана (1. Јованова 5:19). Оне припадају светској политичкој организацији која је симболизована ’дивљом звери‘ из Откривења 13:1, 2 (NW). Та звер добија своју моћ и власт од ’великог змаја‘, Сатане Ђавола (Откривење 12:9). Према томе, логично је да је хришћанска подложност таквим властима релативна, а не апсолутна. (Упореди Данијел 3:16-18.)

Исправно поштовање према ауторитету

10, 11. (а) Како је Павле показао да треба да имамо поштовање према људима на власти? (б) Како и зашто молитве могу да се упућују „за краљеве и за све који су на власти“?

¹⁰ Међутим, то не значи да хришћани треба да усвоје дрзак, пркосан став према политичким вишим властима. Истина, многи од тих људи нису нарочито вредни поштовања у свом приватном, или чак у свом јавном, животу. Ипак, апостоли су, својим примером и својим саветом, показали да људе на власти треба третирати с поштовањем. Кад се Павле појавио пред родоскврним краљем Иродом Агрипом II, он му је говорио с исправним поштовањем (Дела апостола 26:2, 3, 25).

¹¹ Павле је чак навео да је на месту да светске власти спомињемо у нашим молитвама, посебно кад се позивамо на њих да донесу одлуке које утичу на наше животе и хришћанске активности. Он је писао: „Препоручујем, дакле, пре свега да се чине молитве, искања, молбе, благодарења за све људе, за краљеве и за све који су на власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и у поштењу. То је добро и пријатно пред Богом, Спаситељем нашим, који хоће да се сви људи спасу, и да дођу до познања истине“ (1. Тимотеју 2:1-4). Наш став пун поштовања према таквим властима може довести до тога да нам дозволе да наставимо слободније извршавати наше дело настојања да се спасу „сви људи“.

12, 13. (а) Какав је уравнотежен став с обзиром на ауторитет пружио Петар? (б) Како можемо оповргнути „незналице и безумнике“ који стварају предрасуде против Јеховиних сведока?

¹² Апостол Петар је писао: „Господа ради будите покорни свакој власти која је међу људима постављена, било краљу као највишему, било намесницима као од њега посланим за кажњавање злочинаца и за хваљење добрих људи. Јер је тако Божја воља да добрим делима ућуткате незналице и безумнике, и то као слободни људи, али не служећи се слободом као копреном за покривање пакости, него поступајући као праве слуге Божје. Поштујте свакога, браћу љубите, Бога се бојте, дајте част краљу“ (1. Петрова 2:13-17). Какав уравнотежен савет! Ми дугујемо потпуну подложност Богу као његови робови, и показујемо релативну подложност пуну поштовања према политичким властима послатим да казне злочинце.

¹³ Установило се да многе световне власти имају најчудније погрешне представе о Јеховиним сведоцима. То је обично зато што су погрешно информисане од стране злобних непријатеља Божјег народа. Или може бити да су све што знају о нама сазнали од мас-медија, који нису увек непристрасни у свом извештавању. Понекад можемо разбити такве предрасуде својим ставом пуним поштовања и, тамо где је могуће, пружајући властима тачну слику о делу и веровањима Јеховиних сведока. Брошура Јеховини сведоци у двадесетом веку, пружа запосленим службеницима кратко објашњење. За потпуније информације, може им се набавити књига Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom (Јеховини сведоци — објавитељи Божјег Краљевства), дивно средство које заслужује место на полицама за књиге локалних и националних јавних библиотека.

Ауторитет унутар хришћанских домова

14, 15. (а) Шта је темељ за ауторитет унутар хришћанског домаћинства? (б) Какав треба да буде став хришћанских жена према својим мужевима, и зашто?

¹⁴ Није потребно рећи да ако Бог захтева од хришћана да показују дужно поштовање према светским властима, они на исти начин треба да поштују структуру ауторитета коју је Бог успоставио унутар хришћанских домаћинстава. Апостол Павле је у кратким цртама изложио начело поглаварства које постоји међу Јеховиним народом. Он је написао: „Хоћу да знате да је сваком човеку поглавар Христос; а човек је поглавар жени, а Бог је поглавар Христу“ (1. Коринћанима 11:3). То је начело теократије, или владавине од Бога. Шта то укључује?

¹⁵ Поштовање према теократији почиње у дому. Хришћанска жена која не показује дужно поштовање према ауторитету свог мужа — било да је он суверник или није — није теократска. Павле је саветовао хришћане: ’Пазите [„Покоравајте“, Ча] се међу собом у страху од Бога. Жене, будите покорне својим мужевима као Господу, јер је муж поглавар жени, као што је Христос поглавар Цркви, која је тело његово, а чији је он спаситељ. И као што је Црква покорна Христу, тако и жене својим мужевима да буду у свему покорне‘ (Ефесцима 5:21-24). Баш као што хришћански мужеви треба да се подложе Христовом поглаварству, хришћанске жене треба да увиде мудрост подвргавања од Бога датом ауторитету својих мужева. То ће им донети дубоко унутрашње задовољство и, што је још важније, Јеховин благослов.

16, 17. (а) Како се деца одгајана у хришћанским домовима могу разликовати од многих младих данас, и какав подстицај имају? (б) Како је Исус био диван пример за младе данас, и на шта су они охрабрени?

¹⁶ Теократска деца су срећна да показују исправно поштовање према својим родитељима. О младој генерацији у последњим данима било је проречено да ће бити ’непокорна родитељима‘ (2. Тимотеју 3:1, 2). Али, за хришћанску децу надахнута Реч Божја каже: „Децо, слушајте родитеље своје у свачему, јер је то угодно Господу“ (Колошанима 3:20). Поштовање према родитељском ауторитету угодно је Јехови и доноси његов благослов.

¹⁷ То је илустровано у Исусовом случају. Лукин извештај наводи: „Он сиђе затим с њима [родитељима] у Назарет, и бејаше им послушан... И Исус напредоваше у мудрости и у расту и у милости пред Богом и пред људима“ (Лука 2:51, 52). Исус је тада имао 12 година, а грчки облик глагола који је овде употребљен наглашава да је ’наставио да буде подложан‘ (NW) својим родитељима. Тако његова подложност није завршила кад је ушао у своје тинејџерске године. Ако ви млади желите да напредујете у духовности и у наклоности пред Јеховом и богобојазним људима, ви ћете показивати поштовање према ауторитету унутар свог дома и изван њега.

Ауторитет унутар скупштине

18. Ко је Поглавар хришћанске скупштине, и на кога је он пренео ауторитет?

¹⁸ Говорећи о потреби за редом унутар хришћанске скупштине, Павле је писао: „Бог није Бог забуне него мира... Али све нека се уради пристојно и уредно [или, „по реду“, фуснота у New World Translation]“ (1. Коринћанима 14:33, 40). Да би се све ствари одигравале по уредном обрасцу, Христ, поглавар хришћанске скупштине, пренео је ауторитет на верне мужеве. Ми читамо: „Он је дао једне као апостоле, а једне као пророке, једне као еванђелисте, а једне као пастире и учитеље, на усавршавање светих за дело службе... владајући се по истини у љубави, да у свему израстемо у ономе чији је главар Христос“ (Ефесцима 4:11, 12, 15).

19. (а) Кога је Христ наименовао над свим својим земаљским поседом, и коме је доделио посебан ауторитет? (б) Какво се преношење ауторитета одиграва у хришћанској скупштини, и шта то захтева с наше стране?

¹⁹ У овом времену краја, Христ је наименовао колективног ’верног и разборитог роба‘ над „свим својим поседом“, или интересима Краљевства на земљи (Матеј 24:45-47, NW). Као што је то био случај у првом веку, тај роб је представљен водећим телом помазаних хришћанских мужева којима је Христ дао ауторитет да доносе одлуке и именују друге надгледнике (Дела апостола 6:2, 3; 15:2). Водеће тело, опет, преноси ауторитет на Одборе подружница, обласне и покрајинске надгледнике, и старешине унутар сваке од више од 73 000 скупштина Јеховиних сведока широм света. Сви ти предани хришћански мужеви заслужују нашу подршку и поштовање (1. Тимотеју 5:17).

20. Који пример показује да је Јехова незадовољан с онима којима недостаје поштовања према сухришћанима који имају ауторитет?

²⁰ С обзиром на поштовање које дугујемо онима који имају ауторитет унутар хришћанске скупштине, интересантно поређење може да се направи с подложношћу коју дугујемо световним властима. Кад нека особа крши људски закон који Бог одобрава, казна коју наметну „владајући“ је, у ствари, индиректан израз Божјег гнева над „онима што зло чине“ (Римљанима 13:3, 4, Ча). Ако је Јехова гневан кад нека особа крши људске законе и нема исправно поштовање према светским властима, колико је сигурно више незадовољан ако се предани хришћанин руга библијским начелима и показује непоштовање према сухришћанима који имају ауторитет!

21. Бићемо срећни ако следимо који библијски савет, и шта ће бити осмотрено у следећем чланку?

²¹ Уместо да навучемо Божје негодовање усвајајући бунтован или независан став, ми ћемо следити Павлов савет хришћанима у Филипима: „Тако, љубљени моји, као што свагда слушате, радите на спасењу своме са страхом и дрхтањем, не само као преда мном, него још више сад кад нисам код вас, јер је Бог онај који вам даје вољу и деловање према своме благовољењу. Све чините без мрмљања и без колебања, да будете беспрекорни и чисти, деца Божја без мане усред неваљалога и покваренога нараштаја, у коме светлите као буктиње у свету“ (Филипљанима 2:12-15). За разлику од данашњег неваљалог и поквареног нараштаја који је на себе навукао кризу ауторитета, Јеховин народ се спремно подлаже ауторитету. Они тако жању велике користи, као што ћемо видети у следећем чланку.

[Фуснота]

За понављање

◻ Ко је Врховни Ауторитет, и зашто је његов ауторитет законит?

◻ У ком су смислу више власти „постављене на своје релативне положаје од Бога“?

◻ Када више власти престају да буду ’Божји слуга‘?

◻ Каква структура ауторитета постоји унутар хришћанских породица?

◻ Какво преношење ауторитета постоји унутар хришћанске скупштине?

[Слике на 18. страни]

Исус је изјавио: „Подајте... цару царево, а божје Богу“