43. библијска књига — Јован

Писац: апостол Јован

Место писања: Ефес или околина

Писање завршено: отприлике 98. н. е.

Обухваћено раздобље: (након увода) 29-33. н. е.

 1. Шта Библија каже о томе колико је Јован био близак са Исусом?

ЈЕВАНЂЕЉА по Матеју, Марку и Луки већ су се 30 година читала међу хришћанима у првом веку. Они су их сматрали књигама које су њихови писци написали под надахнућем светог духа. Пред крај првог века, када се драстично смањио број оних који су били са Исусом, с правом су се могла јавити питања: Постоји ли још нешто што треба рећи о Исусу? Постоји ли још неко ко би из личног сећања могао навести још неке драгоцене појединости о Исусовој служби? Одговор је био потврдан. Остарели Јован је имао јединствену част да буде у Исусовом друштву. Јован је очигледно био један од првих ученика Јована Крститеља којима је он представио Јагње Божје, а био је и један од прве четворице људи које је Господ позвао да пођу за њим и посвете се служби коју је он вршио (Јов. 1:35-39; Мар. 1:16-20). Током целе Исусове службе, Јован му је био један од најдражих сарадника и ученик „кога је Исус нарочито волео“ и који је за столом на последњој Пасхи био одмах до њега (Јов. 13:23; Мат. 17:1; Мар. 5:37; 14:33). Присуствовао је болном призору Исусовог погубљења, када му је он поверио бригу за своју мајку. Такође, Јован је био онај други ученик који је био бржи од Петра када су заједно трчали према Исусовом гробу да провере вест о његовом ускрсењу (Јован 19:26, 27; 20:2-4).

 2. Шта је подстакло Јована да напише своје Јеванђеље и с којом сврхом га је написао?

² Будући да је био богат мудрошћу и искуством јер је већ готово 70 година ревно служио Богу и да је још увек био под утиском визије коју је имао док је кратко пре тога био затворен на острву Патмос, Јован је био спреман да запише све оно што је дуго чувао у свом срцу. Свети дух је подстакао његов ум да се присети многих драгоцених, животоважних речи и запише их, како би свако ко их чита ’веровао да је Исус заиста Христ, Син Божји, и да верујући има живот у његовом имену‘ (20:31).

3, 4. Који се докази унутар Библије и изван ње могу навести као потврда да је ово Јеванђеље (а) саставни део библијског канона и (б) да га је написао Јован?

³ Хришћани с почетка другог века сматрали су да је Јован написао ту књигу и да је она саставни део библијског канона. Климент Александријски, Иринеј, Тертулијан и Ориген, који су живели крајем другог и почетком трећег века, посведочили су да је Јован писац тог Јеванђеља. Осим тога, унутар самог Јеванђеља постоје многи докази за то да га је написао Јован. Писац те књиге очигледно је био Јудејац, који је добро познавао земљу и обичаје свог народа (2:6; 4:5; 5:2; 10:22, 23). Добро познавање одређених догађаја указује на то да је писац био апостол, и то не било који, него један од тројице који су били најближи са Исусом — Петар, Јаков или Јован — који су пратили Исуса у посебним приликама (Мат. 17:1; Мар. 5:37; 14:33). Од њих тројице, Јаков (Зеведејев син) искључен је као писац јер је отприлике 44. н. е., дакле много пре него што је ова књига била написана, био погубљен по наредби Ирода Агрипе I (Дела 12:2). Ни Петар се не може узети у обзир као писац јер се он у Јовану 21:20-24 спомиње заједно с писцем.

⁴ У тим завршним стиховима писац се описује као ученик „кога је Исус нарочито волео“. Тај и слични изрази су више пута употребљени у тој књизи, а ниједном се не спомиње име апостола Јована. Исус је у тим стиховима о њему рекао: „Ако ја желим да он остане док не дођем, шта се ти бринеш за то?“ (Јован 21:20, 22). Те речи указују на то да ће тај ученик живети много дуже него Петар и остали апостоли. Све се то може применити на апостола Јована. Занимљиво је да је Јован, након што је имао визију о Исусовом доласку, следећим речима закључио то значајно пророчанство из откривења које је добио: „Амин! Дођи, Господе Исусе!“ (Откр. 22:20).

 5. Када је Јован, како се сматра, написао своје Јеванђеље?

⁵ Углавном се сматра да је Јован своје Јеванђеље написао након што се вратио из изгнанства са острва Патмос, иако се у његовим књигама не може наћи изричита потврда за то (Откр. 1:9). Римски цар Нерва (96-98. н. е.) помиловао је многе који су пред крај владавине његовог претходника Домицијана били одведени у изгнанство. Верује се да је Јован, након што је отприлике 98. н. е. написао своје Јеванђеље, спокојно умро у Ефесу, треће године владавине цара Трајана, то јест 100. н. е.

 6. Који докази указују на то да је Јеванђеље по Јовану написано изван Палестине, и то у Ефесу или околини?

⁶ Историчар Еусебије (око 260-око 340. н. е.) цитирао је Иринеја, који је следећим речима изразио мишљење да је Јеванђеље написано у Ефесу или околини: „Јован, Господов ученик, који се наслонио на Господове груди, написао је Јеванђеље док је живео у Ефесу у Азији.“a У прилог томе да је књига написана изван Палестине иде и то што се у њој Исусови противници често називају уопштеним изразом „Јудејци“, а не „фарисеји“, „главари свештенички“ и слично (Јован 1:19; 12:9). Слично томе, за Галилејско море је употребљено и његово римско име: Тиберијадско море (6:1; 21:1). За читаоце који нису Јевреји Јован је навео и корисна објашњења у вези с јеврејским празницима (6:4; 7:2; 11:55). Патмос, на који је био изгнан, био је близу Ефеса. Осим тога, Јован је био упознат са околностима у Ефесу, као и у другим скупштинама у Малој Азији, на шта указује Откривење у 2. и 3. поглављу.

 7. Зашто је важан папирус Рајландс 457?

⁷ Многи важни рукописи пронађени у 20. веку потврђују да се Јованово јеванђеље с правом сматра надахнутом библијском књигом. Један од тих рукописа је фрагмент (део) Јовановог јеванђеља пронађен у Египту, данас познат као папирус Рајландс 457 (P⁠⁵²), на којем се налази текст из Јована 18:31-33, 37, 38, а чува се у Библиотеци „Џон Рајландс“ у Манчестеру у Енглеској.b У вези с његовим доприносом традиционалном гледишту да је Јован написао то Јеванђеље пред крај првог века, сер Фредерик Кењон је у једној својој књизи написао: „Иако мален, тај фрагмент је довољан доказ да је рукопис тог Јеванђеља био у употреби отприлике 130-150. н. е., вероватно у египатској провинцији, где је и пронађен. Ако узмемо у обзир барем минималан временски рок који је потребан да се књига употребом прошири с места на којем је написана, закључићемо да се време писања поклапа с традиционалним гледиштем да је књига написана у последњој деценији првог века, тако да више нема никаквог разлога да се доводи у питање веродостојност тог традиционалног гледишта.“c

 8. (а) Које значајне појединости садржи увод Јовановог јеванђеља? (б) Како Јеванђеље потврђује да је Исусова служба трајала три и по године?

⁸ Јованово јеванђеље се одликује посебним уводом који показује да је Реч, која је ’у почетку била код Бога‘, заправо онај преко кога је све постало (1:2). Јован је најпре описао присан однос између Оца и Сина, а потом је започео са изванредним описом Исусових дела и говора, истакавши при том дубоку љубав која повезује све чланове Божје велике породице. Ова књига о Исусовом животу на земљи обухвата раздобље између 29. и 33. н. е. и прецизно наводи четири Пасхе којима је Исус присуствовао током своје службе, чиме се пружа један од многих доказа да је Исусова служба трајала три и по године. Од те четири Пасхе, три се описују изразом „Пасха“ (2:13; 6:4; 12:1; 13:1). Једна од њих описана је изразом „јудејски празник“, али тај израз се наводи убрзо након што је Исус рекао да су „још четири месеца до жетве“, што указује на то да је наведени празник била Пасха, која се слави отприлике на почетку жетве (4:35; 5:1).d

 9. Колики део Јовановог јеванђеља садржи нове појединости о Исусовој служби и да ли је тиме описано све што је Исус учинио?

⁹ Већи део Јеванђеља по Јовану садржи нове појединости о Исусовој служби — деведесет и два посто садржаја те књиге не налази се у остала три Јеванђеља. Ипак, Јован је овим речима завршио књигу: „А има још много тога што је Исус учинио и кад би се све појединости записале, мислим да свици који би били написани не би могли стати ни у цели свет“ (21:25).

САДРЖАЈ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

10. Шта је Јован рекао о ’Речи‘?

¹⁰ Увод: представљање ’Речи‘ (1:1-18). Дивним и једноставним речима Јован наводи да је у почетку Реч, то јест Исус, ’био код Бога‘, да је преко њега створен живот, да је био „светлост људима“ и да је Јован (Крститељ) сведочио о њему (1:1, 4). Светлост је била у свету, али свет је није упознао. Они који су је примили постали су Божја деца, рођена од Бога. Као што је Закон био дат преко Мојсија, тако су ’незаслужена доброта и истина дошле преко Исуса Христа‘ (1:17).

11. Шта је Јован Крститељ рекао о томе ко је Исус и како су Јованови ученици реаговали када су се упознали с њим?

¹¹ Представљање „Јагњета Божјег“ људима (1:19-51). Јован Крститељ је признао да он сам није Христ, него да иза њега долази човек којем он није достојан да одвеже ремење на сандалама. Идућег дана, Исус је дошао код Јована, а он је рекао да је Исус ’Јагње Божје које односи грех света‘ (1:27, 29). Затим је двојици својих ученика представио Исуса, а један од њих, Андрија, довео је Исусу свог брата Петра. Филип и Натанаило су такође поверовали да је Исус ’Син Божји, краљ Израела‘ (1:49).

12. (а) Које је било Исусово прво чудо? (б) Шта је учинио када је дошао у Јерусалим на прву прославу Пасхе током своје службе?

¹² Исусова чуда показују да је он „Божји Свети“ (2:1–6:71). Исус је учинио своје прво чудо у Кани Галилејској — на једној свадби је претворио воду у изврсно вино — и тако су ’његови ученици поверовали у њега‘ (2:11). Исус је отишао у Јерусалим на Пасху. Затекавши трговце и мењаче новца у храму, узео је бич и истерао их из храма на тако енергичан начин да су његови ученици препознали да се тиме испунило пророчанство: „Ревност за твој дом изјешће ме“ (Јов. 2:17; Пс. 69:9). Прорекао је да ће храм — његово тело — бити срушен и опет подигнут за три дана.

13. (а) Шта је, према Исусовим речима, неопходно да би се добио живот? (б) Шта је Јован Крститељ рекао о себи у односу на Исуса?

¹³ Бојажљиви Никодим је дошао ноћу код Исуса. Рекао му је да зна да је он послат од Бога, а Исус му је на то рекао да се човек мора поново родити од воде и духа да би ушао у Божје Краљевство. Да би неко добио живот, неопходно је да верује у Сина човечјег који је сишао с неба. Затим је рекао: „Јер Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Светлост која је дошла у свет у сукобу је с тамом, „али ко ради оно што је право, долази к светлости“, закључио је Исус. Јован Крститељ је сазнао за дела која је Исус извршио у Јудеји. Иако је Јован за себе рекао да он није Христ, овако је изразио шта је осећао према њему: „Младожењин пријатељ... веома се радује због младожењиног гласа“ (3:21, 29). Исус је морао да расте, а Јован да се умањује.

14. Шта је Исус објаснио Самарићанки у Сихару и каквим је плодом уродило његово проповедање у том крају?

¹⁴ Исус је потом опет отишао у Галилеју. Прашњав и „уморан од пута“, сео је код Јаковљевог извора у Сихару да се одмори, а ученици су за то време отишли у град да купе храну (4:6). Било је подне, шести сат. Једна Самарићанка је дошла да захвати воду, а Исус ју је замолио да му да̂ да пије. Тада је, иако уморан, почео да јој говори о правој „води“ која заиста освежава, јер доноси вечни живот онима који обожавају Бога „духом и истином“. Затим су се ученици вратили и наговарали га да једе, а он им је рекао: „Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело.“ Остао је у том крају још два дана, тако да су многи Самарићани поверовали да је „овај човек заиста спаситељ света“ (4:24, 34, 42). Када је стигао у Кану Галилејску, Исус је излечио сина једног краљевог службеника, а да при том није ни отишао до њега.

15. За шта је Исус био оптужен у Јерусалиму и како је одговорио онима који су га оптуживали?

¹⁵ Исус је опет отишао у Јерусалим на празник. Излечио је једног болесног човека на сабат, због чега су јудејске вође почеле жестоко да га оптужују. Исус им је одговорио: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (5:17). На то су они, осим за кршење сабата, оптужили Исуса и за хулу, да се изједначава с Богом. Исус им је одговорио да Син не може ништа да учини сам од себе, него да у свему зависи од Оца. Затим је рекао нешто предивно: ’Сви који су у гробовима чуће његов глас и ускрснуће.‘ Међутим, онима који нису имали веру Исус је рекао: „Како бисте могли веровати, кад прихватате славу један од другога, а не тражите славу која долази од јединог Бога“ (5:28, 29, 44).

16. (а) Шта је Исус научавао о храни и животу? (б) Којим речима је Петар изразио шта мисле апостоли?

¹⁶ Када је Исус чудом нахранио 5 000 људи с пет хлебова и две мале рибе, људи су хтели да га ухвате и поставе за краља, али он се повукао у гору. Касније их је прекорио јер су тежили за ’храном која пропада‘. Уместо тога, требало је да раде „за храну која остаје за вечни живот“. Истакао је да веровати у њега као Сина значи јести хлеб живота, те је додао: „Ако не једете тело Сина човечјег и не пијете његову крв, немате живота у себи.“ На то су се многи од његових ученика саблазнили и напустили га. Тада је Исус упитао дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“ Петар је одговорио: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота. Ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Свети“ (6:27, 53, 67-69). Међутим, Исус им је, знајући да ће га Јуда издати, рекао да је један од њих клеветник.

17. Како је Исусово поучавање у храму на Празник сеница утицало на оне који су га слушали?

¹⁷ „Светлост“ се сукобљава с тамом (7:1–12: 50). Исус је потајно отишао у Јерусалим и средином Празника сеница појавио се у храму и почео тамо јавно да поучава. Људи су расправљали међу собом о томе да ли је он стварно Христ. Исус им је рекао: „Ја нисам дошао сам од себе, него заиста постоји онај који ме је послао... Он ме је послао.“ Једном другом приликом је повикао пред окупљеним народом: „Ако је неко жедан, нека дође к мени и пије!“ Стражари који су били послати да ухвате Исуса вратили су се без њега и рекли свештеницима: „Никада нико није тако говорио.“ Фарисеји су се разгневили и рекли како нико од поглавара није поверовао у њега и да никакав пророк неће доћи из Галилеје (7:28, 29, 37, 46).

18. За шта су Јудејци оптужили Исуса и како им је он одговорио?

¹⁸ После је Исус рекао: „Ја сам светлост света.“ На злобне оптужбе да је лажан сведок, да је ванбрачно дете и да је Самарићанин и опседнут демоном, Исус је одговорио снажним речима: „Ако ја славим самог себе, моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац.“ Када је рекао: „Пре него што се Аврахам родио, ја сам постојао“, Јудејци су опет покушали да га убију, али без успеха (8:12, 54, 58). Зловољни због тога, касније су испитали човека којем је Исус чудом подарио вид и избацили га из синагоге.

19. (а) Шта је Исус рекао о свом односу са Оцем и о својој бризи за овце? (б) Шта је одговорио Јудејцима када су хтели да га убију?

¹⁹ Исус се опет обратио Јудејцима, али овог пута је говорио о добром пастиру, који зове своје овце по имену и полаже свој живот за њих ’да би оне имале живот у изобиљу‘. Рекао је: „Имам и друге овце, које нису из овог тора. Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас, и све ће бити једно стадо с једним пастиром“ (10:10, 16). Рекао је Јудејцима да нико не може уграбити овце из руке његовог Оца и додао је да су он и Отац једно. Тада су Јудејци опет хтели да га каменују. Одговарајући на њихову оптужбу да је хулник, подсетио их је да су у Псалмима земаљски моћници названи ’боговима‘, а он је за себе рекао да је Божји Син (Пс. 82:6). Подстакао их је да верују барем његовим делима (Јован 10:34).

20. (а) Које изванредно чудо је Исус учинио у Витанији? (б) До чега је то довело?

²⁰ Из Витаније, места крај Јерусалима, стигла је вест да је Лазар, Маријин и Мартин брат, болестан. Када је Исус стигао у Витанију, Лазар је већ био умро и четири дана се налазио у гробу. Исус је тада учинио велико чудо — вратио је Лазара у живот — што је многе навело да верују у Исуса. Због тога су јеврејске вође одмах сазвале Синедрион, на којем је првосвештеник Кајафа, иако не сам од себе, изрекао пророчанске речи да Исус треба да умре за народ. Пошто су се свештенички главари и фарисеји договорили да га убију, Исус се привремено повукао из јавног живота.

21. (а) Како су на Исусов улазак у Јерусалим реаговали људи из народа, а како фарисеји? (б) Које је поређење Исус испричао у вези са својом смрћу и њеном сврхом и на шта је подстакао оне који су га слушали?

²¹ Шест дана пре Пасхе, Исус је био на путу за Јерусалим, па је опет дошао у Витанију, где га је угостила Лазарева породица. Сутрадан, 9. нисана, дан после сабата, сео је на магаре и ушао у Јерусалим, а велико мноштво му је клицало док је улазио. Фарисеји су говорили једни другима: „Видите да ништа не постижете. Ено, свет је отишао за њим!“ Поређењем о зрну пшенице Исус је објаснио да мора умрети и бити положен у земљу како би други могли да добију вечни живот. Замолио је свог Оца да прослави своје име, те се зачуо глас с неба: „Прославио сам га и опет ћу га прославити.“ Исус је подстакао људе који су га слушали да се клоне таме и да ходају у светлости, то јест да буду „синови светлости“. Силе таме ће ускоро убити Исуса, али он је одлучно позвао сав народ да верује да је он ’светлост која је дошла на свет‘ (12:19, 28, 36, 46).

22. Какав је пример Исус пружио на пасхалној вечери и коју је нову заповест дао?

²² Исусов опроштајни савет верним апостолима (13:1–16:33). За време пасхалне вечере с дванаесторицом Исус је устао, одложио своје хаљине, узео пешкир и посуду с водом и почео да пере ноге ученицима. Петар је приговорио томе, али Исус му је рекао да и њему мора да опере ноге. Исус је подстакао ученике да опонашају понизност коју је он показао, јер „роб није већи од свог господара“. Рекао је да ће га један од њих издати, а затим је отпустио Јуду. Када је Јуда изашао, Исус се врло присно обратио преосталим ученицима. Рекао им је: „Нову вам заповест дајем: Волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (13:16, 34, 35).

23. Какву је наду Исус дао ученицима и каквог им је помоћника обећао како би их утешио?

²³ У том тешком тренутку Исус је својим следбеницима упутио дивне, утешне речи. Подстакао их је да верују у Бога, а и у њега. Споменуо је да у кући његовог Оца има много станова и да ће поново доћи и примити их у свој дом. „Ја сам пут и истина и живот“, рекао је Исус. „Нико не долази к Оцу осим преко мене.“ Утешио је своје следбенике рекавши им да ће они чинити већа дела од њега ако буду веровали у њега и да ће им он дати шта год замоле у његово име, како би се његов Отац прославио. Обећао им је да ће добити другог помоћника, „дух истине“, који ће их поучити свему и подсетити их на све што им је он рекао. Рекао им је да се радују што он одлази к Оцу, ’јер је Отац већи од њега‘ (14:6, 17, 28).

24. Према Исусовим речима, у каквом су односу апостоли с њим и са Оцем и како им то користи?

²⁴ Исус је рекао да је он прави чокот, а да је његов Отац виноградар. Подстакао је ученике да остану у заједништву с њим, рекавши: „Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода и да будете моји ученици“ (15:8). Како би њихова радост могла бити потпуна? Тако што би волели један другога као што је он њих волео. Назвао их је пријатељима. Заиста је велика част бити Исусов пријатељ! Затим је рекао да ће их свет мрзети као што је њега мрзео и да ће их прогонити, али да ће он послати помоћника који ће им помоћи да сведоче о њему и који ће их упутити у сву истину. Њихова жалост ће се претворити у радост када га опет виде и нико им неће одузети ту радост. Утешио их је следећим речима: „Сам Отац вас воли јер сте ви волели мене и веровали сте да сам ја изашао као Очев заступник.“ Исус им је рекао да ће се они разбежати, а затим је додао: „То сам вам рекао да посредством мене имате мир. У свету имате невољу, али будите храбри, ја сам победио свет“ (16:27, 33).

25. (а) Шта је Исус рекао у молитви свом Оцу? (б) Шта је замолио за себе, шта за своје ученике, а шта за оне који ће посредством њихове речи поверовати у њега?

²⁵ Исусова молитва за његове ученике (17:1- 26). Исус је у молитви рекао свом Оцу: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа.“ Пошто је довршио дело на земљи које му је Отац поверио, Исус је молио да буде прослављен код њега славом коју је имао пре него што је свет постао. Рекао је да је објавио Очево име својим ученицима и замолио је Оца да их чува „због свог имена“. Замолио га је да их не узме са света, него да их сачува од Злога и да их посвети својом речју, која је истина. Исус је затим укључио у своју молитву и све који ће поверовати у њега посредством речи коју ће чути од тих ученика: „Да сви буду једно, као што си ти, Оче, у јединству са мном и ја у јединству с тобом, да и они буду у јединству с нама, како би свет веровао да си ме ти послао.“ Замолио је да и они буду с њим у његовој небеској слави, јер им је објавио Очево име, како би Очева љубав била у њима (17:3, 11, 21).

26. Шта Јованово јеванђеље каже о Исусовом хапшењу и суђењу?

²⁶ Христ осуђен и прибијен на стуб (18:1–19: 42). Исус и његови ученици упутили су се у врт преко долине Кедрон. Тамо је Јуда дошао с четом војника и издао Исуса, који се без отпора предао војницима. Међутим, Петар је кренуо да га брани мачем, али Исус га је укорио, рекавши: „Зар да не пијем чашу коју ми је Отац дао?“ (18:11). Потом су Исуса свезаног одвели код Ане, таста првосвештеника Кајафе. Јован и Петар су пошли за њим. Због Јована су их пустили у првосвештениково двориште, где је Петар три пута порекао да познаје Христа. Исуса је најпре испитао Ана, а затим су га одвели код Кајафе. Након тога су га одвели код римског намесника Пилата. Пред њим су Јудејци повицима тражили смртну казну за Исуса.

27. (а) Како је Исус одговорио Пилату на питање да ли је он краљ и шта је рекао о Пилатовој власти? (б) Шта су Јудејци рекли о томе ко је њихов краљ?

²⁷ Пилат је упитао Исуса: „Дакле, ти си краљ?“ Исус је одговорио: „Ти сам кажеш да сам ја краљ. Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (18:37). Пилат није нашао никакав ваљани доказ за оптужбе против Исуса, па је упитао народ да ли желе да пусти Исуса, јер је био обичај да се на Пасху пусти неки затвореник, али Јудејци су уместо Исуса тражили разбојника Вараву. Пилат је затим наредио да се Исус избичује па је поново покушао да га ослободи, али Јудејци су викали: „На стуб с њим! На стуб с њим!... Јер је за себе тврдио да је Божји син.“ Када је Пилат рекао Исусу да има власт да га прибије на стуб, Исус му је одговорио: „Не би имао никакву власт нада мном да ти није дато одозго.“ Јудејци су опет почели да вичу: „Смакни га! Смакни га! На стуб с њим!... Ми немамо краља осим цара.“ Тада је Пилат предао Исуса да се прибије на стуб (19:6, 7, 11, 15).

28. Шта се догодило на Голготи и која су се пророчанства тамо испунила?

²⁸ Исуса су одвели „на место звано Лобања, које се на хебрејском зове Голгота“, и прибили га на стуб између друга два осуђеника. Пилат је ставио изнад њега натпис „Исус Назарећанин, јудејски краљ“, који је био написан на хебрејском, латинском и грчком, како би га сви видели и разумели (19:17, 19). Исус је поверио Јовану бригу за своју мајку те је, након што је окусио ускисло вино, рекао: „Свршено је!“ Затим је спустио главу и издахнуо (19:30). Као што је било проречено, војници који су га погубили бацали су жреб за његове хаљине, нису му поломили ноге и зарили су му копље у бок (Јов. 19:24, 32-37; Пс. 22:18; 34:20; 22:17; Зах. 12:10). Након тога су Јосиф из Ариматеје и Никодим припремили Исусово тело за сахрану и положили га у нови гроб који се налазио у близини.

29. (а) У којим приликама се ускрснули Исус показао својим ученицима? (б) На шта је Исус указао Петру последњим речима које му је упутио?

²⁹ Ускрснули Исус се показује ученицима (20:1–21:25). Јованово набрајање доказа да је Исус заиста Христ завршава се радосном вешћу о ускрсењу. Марија Магдалена је затекла празан гроб, а Петар и још један ученик (Јован) отрчали су до гроба, али су видели само завоје и платно које је било на Исусовој глави. Марија, која је остала код гроба, разговарала је с двојицом анђела, а потом с човеком за којег је мислила да је баштован. Када јој је тај човек рекао: „Марија!“, она је одмах схватила да је то Исус. Затим се Исус појавио међу својим ученицима иако су врата куће била закључана и казао им какву ће власт добити када приме свети дух. Тома, који није био међу њима, није поверовао када су му то испричали. Али осам дана након тога Исус се поново појавио међу њима и пружио им доказ да је то стварно он, на шта је Тома рекао: „Мој Господ и мој Бог!“ (20:16, 28). Неколико дана касније, Исус се поново показао својим ученицима, на Тиберијадском мору. Учинио је чудо омогућивши им велики улов рибе, а затим је доручковао с њима. Три пута је упитао Петра да ли га воли. Пошто је Петар упорно тврдио да га воли, Исус му је јасно указао шта треба да ради, рекавши: „Храни моје јагањце“, „Паси моје овчице“ и „Храни моје овчице“. Затим је прорекао каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Петар је упитао шта ће бити с Јованом, а Исус му је одговорио: „Ако ја желим да он остане док не дођем, шта се ти бринеш за то?“ (21:15-17, 22).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

30. Како Јованово јеванђеље посебно истиче љубав?

³⁰ Јеванђеље по Јовану, које носи снажан лични печат апостола Јована и уверљиво, присно и с пуно емоција приказује Реч, која је постала Христ, омогућава нам да се добро упознамо са оним што је помазани Божји Син говорио и радио. Иако је Јован писао једноставним стилом и користио једноставне речи, што показује да је био човек ’неук и обичан‘, иза његовог начина изражавања стоји велика снага (Дела 4:13). Једна од најважнијих порука његовог Јеванђеља јесте да између Оца и Сина влада дубока љубав и да и људи који су у заједништву с њима могу бити у дивном, љубављу прожетом односу са Оцем и Сином. У Јовановом јеванђељу изрази „љубав“ и „волети“ спомињу се више пута него у остала три Јеванђеља заједно.

31. Како је кроз цело Јованово јеванђеље описан однос између Оца и Сина и у којем се поглављу најбоље види у каквом су они односу?

³¹ У каквом су само дивном односу у почетку били Реч и његов Отац, Бог! Божјим провиђењем „Реч је постала тело и пребивала је међу нама и гледали смо његову славу, славу коју је као јединорођени син имао од оца, пун незаслужене доброте и истине“ (Јован 1:14). Надаље, Исус кроз цело Јованово јеванђеље истиче да је он подређен Оцу и да се беспоговорно подлаже вољи свог Оца (4:34; 5:19, 30; 7:16; 10:29, 30; 11:41, 42; 12:27, 49, 50; 14:10). Његов опис тог присног односа најбоље се види у дирљивој молитви која је записана у 17. поглављу Јовановог јеванђеља, у којој је Исус известио свог Оца да је извршио задатак који му је он дао да изврши на земљи, те додао: „А сада ти, Оче, прослави мене код себе славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао“ (17:5).

32. Којим је речима Исус описао свој однос са ученицима и како је указао на то да је он једини посредник по којем људи могу добити живот?

³² У каквом је односу Исус био са ученицима? У овој књизи се стално истиче да ученици и цело човечанство само преко Исуса могу да добију благослове које је Бог обећао (14:13, 14; 15:16; 16:23, 24). Исус је назван ’Божје Јагње‘, „хлеб живота“, „светлост света“, „добри пастир“, „ускрсење и живот“, „пут и истина и живот“ и „прави чокот“ (1:29; 6:35; 8:12; 10:11; 11:25; 14:6; 15:1). Објашњавајући поређење о „правом чокоту“, Исус је указао на то да његови прави следбеници нису у јединству само с њим него и с његовим Оцем. Рекао је да ће они прославити његовог Оца тиме што ће доносити много плода. „Као што је Отац волео мене и ја сам волео вас. Останите у мојој љубави“, саветовао је Исус (15:9).

33. Како је Исус истакао у молитви сврху своје службе?

³³ Како ли се Исус само горљиво молио Јехови да сви ти драги ученици и сви ’који поверују у њега посредством њихове речи‘ буду једно с њим и његовим Оцем, посвећени речју истине! Заиста, сврха Исусове службе у потпуности је изражена у предивним закључним речима молитве коју је упутио свом Оцу: „Обзнанио сам им твоје име и обзнањиваћу га, да љубав којом си ме волео буде у њима и ја у јединству с њима“ (17:20, 26).

34. Који драгоцен савет је Исус дао о томе како победити свет?

³⁴ Иако је Исус оставио своје ученике у свету, није их оставио без помоћника, а то је био „дух истине“. Осим тога, дао им је правовремен савет о томе како треба да се поставе у односу на свет, објаснивши им како га могу победити као „синови светлости“ (14:16, 17; 3:19-21; 12:36). „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици“, рекао је Исус, „и упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“ С друге стране, синовима таме је рекао: „Ваш је отац Ђаво и желите да поступате по жељама свог оца. Он... није остао постојан у истини, јер у њему нема истине.“ Зато будимо одлучни да увек будемо постојани у истини и да ’обожавамо Оца духом и истином‘. Црпимо снагу из Исусових речи: „Будите храбри, ја сам победио свет“ (8:31, 32, 44; 4:23; 16:33).

35. (а) Какво је сведочанство Исус дао у вези с Божјим Краљевством? (б) Зашто можемо рећи да нам Јованово јеванђеље пружа разлог да будемо радосни и захвални Богу?

³⁵ Све је то повезано и с Божјим Краљевством. Када су му судили, Исус је изјавио: „Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моје слуге би се бориле да не будем предат Јудејцима. Али моје краљевство није одавде.“ Затим је, одговарајући на Пилатово питање, рекао: „Ти сам кажеш да сам ја краљ. Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину. Свако ко је на страни истине слуша мој глас“ (18:36, 37). Заиста, срећни су они који слушају и који су се ’поново родили‘ јер ће у заједништву с Краљем „ући у Божје краљевство“. Срећне су и „друге овце“ које слушају глас свог Пастира и Краља јер ће добити живот. Заиста, можемо бити захвални Богу што нам је дао Јованово јеванђеље, јер је оно написано ’да бисмо веровали да је Исус заиста Христ, Син Божји, и да верујући имамо живот у његовом имену‘ (3:3, 5; 10:16; 20:31).

[Фусноте]