42. библијска књига — Лука

Писац: Лука

Место писања: Цезареја

Писање завршено: отприлике у раздобљу између 56. и 58. н. е.

Обухваћено раздобље: 3. пре н. е. — 33. н. е.

 1. Какво Јеванђеље је написао Лука?

ЛУКА, писац овог Јеванђеља, био је човек оштрог ума и доброг срца. Те врлине и Божји дух помогли су Луки да напише извештај који је тачан и пун топлине и осећања. У уводним стиховима је написао: ’И ја сам, помно испитавши све од почетка, одлучио да напишем све по реду.‘ Његов исцрпан и детаљан извештај то потпуно потврђује (Лука 1:3).

2, 3. Који докази у Библији и изван ње указују на то да је ово Јеванђеље написао лекар Лука?

² Иако се у овом Јеванђељу Лука нигде не спомиње по имену, веродостојни древни текстови потврђују да је он написао ову књигу. Лука се у Мураторијевом фрагменту (око 170. н. е.) наводи као писац овог Јеванђеља, а његово Јеванђеље прихватају писци из другог века попут Иринеја и Климента Александријског. Из самог текста овог Јеванђеља и других библијских књига може се с великом сигурношћу закључити да је Лука написао ову књигу. Павле га је у Колошанима 4:14 назвао ’вољени лекар Лука‘, а и његово дело је врло стручно написано, како се и очекује од једног тако образованог човека као што је лекар. Његов изврстан избор и богатство речи — употребио је више различитих речи него остала три писца Јеванђеља заједно — омогућили су да тачно опише и обухвати многе појединости изузетно важне теме о којој је писао. Његову верзију приче о изгубљеном сину неки сматрају најбољом кратком причом која је икада написана.

³ Лука је употребио више од 300 стручних медицинских израза или је придао медицинско значење неким речима које други писци грчких књига Библије нису употребили у том смислу (или их уопште нису употребили).a На пример, када је писао о губи, он за разлику од осталих писаца није увек употребљавао исти израз. Другима је губа била само губа, али лекар Лука је препознао о којем се стадијуму губе радило, па је тако за једног човека написао да је био „пун губе“. А Лазар је, према његовим речима, био „пун чирева“. Ниједан други писац Јеванђеља није написао да је Петрову ташту мучила „велика грозница“ (5:12; 16:20; 4:38). Иако су сва три остала писца записала да је Петар одсекао уво првосвештениковом робу, само је Лука споменуо и да је Исус излечио роба (22:51). Лекару је својствено да напише како је једна жена била ’опседнута духом због ког је већ осамнаест година била болесна; била је згрчена и никако није могла да се усправи‘. Такође, ко би осим ’вољеног лекара Луке‘ толико детаљно описао на који начин је Самарићанин пружио помоћ човеку, наиме да му је ’превио ране, заливши их уљем и вином‘? (13:11; 10:34).

 4. Када је Лука, по свој прилици, написао своје Јеванђеље и на темељу чега се то може закључити?

⁴ Када је Лука написао своје Јеванђеље? Дела апостолска 1:1 показују да је писац Дела апостолских (такође Лука) пре писања те књиге већ саставио ’први извештај‘, Јеванђеље. Дела апостолска су највероватније довршена око 61. н. е., док је Лука био у Риму с Павлом, који је чекао да буде позван пред цара. Дакле, Лука је своје Јеванђеље вероватно написао у Цезареји отприлике у раздобљу између 56. и 58. н. е., након што се с Павлом по завршетку његовог трећег мисионарског путовања вратио из Филипа и док је Павле две године у затвору у Цезареји чекао да га одведу у Рим како би стао пред цара. Пошто је Лука био у Палестини док је писао ту књигу, то му је помогло да ’помно испита све од почетка‘ о Исусовом животу и служби. На темељу тога се може закључити да је Лукино јеванђеље написано пре Марковог.

 5. Од кога је Лука могао тачно да сазна догађаје из Исусовог живота које је описао?

⁵ Лука, наравно, није лично видео све догађаје које је записао у свом Јеванђељу, јер није био један од дванаесторице апостола, а верник је постао вероватно тек након Исусове смрти. Међутим, блиско је сарађивао с Павлом у мисионарској служби (2. Тим. 4:11; Филим. 24). Стога, као што се може и очекивати, у његовом писању се види Павлов утицај, на пример када се упореде њихова два извештаја о Господовој вечери, у Луки 22:19, 20 и 1. Коринћанима 11:23-25. Као додатан извор информација, Луки је могло послужити Матејево јеванђеље. Док је ’испитивао све од почетка‘, могао је лично да разговара с многим сведоцима догађаја из Исусовог живота, на пример са ученицима који су били живи, а можда и са Исусовом мајком Маријом. Лука је сасвим сигурно предузео све што је могао како би прикупио тачне податке.

 6. У којој мери је Лукино јеванђеље јединствено у односу на друга и за кога је оно написано? Објасни.

⁶ Када се размотре сва четири Јеванђеља, јасно је да ниједан од писаца тих књига није једноставно понављао оно што су остали написали, нити су писали само зато да би постојало више потврда за те важне догађаје. Лукино јеванђеље је по много чему јединствено и другачије од осталих. Укупно 59 посто његовог Јеванђеља другачије је у односу на остала Јеванђеља. Он је записао бар шест чуда која други нису споменули, као и више од дванаест поређења која нису записана у осталим Јеванђељима. Трећина његовог Јеванђеља састоји се од нарације, а две трећине од цитирања онога што су други говорили. Његово Јеванђеље је најдуже. Матеј је писао првенствено за Јевреје, а Марко за нејевреје, посебно за Римљане. Лукино јеванђеље је упућено ’часном Теофилу‘, а преко њега и осталим људима — и Јеврејима и припадницима осталих народа (Лука 1:3, 4). Да би његов извештај био занимљив свим људима, Лука је записао Исусово родословље све до ’Адама, Божјег сина‘, а не само до Аврахама, као што је учинио Матеј, који је писао првенствено за Јевреје. Верно је пренео Симонове пророчанске речи да ће Исус бити „светлост за просветљење незнабожаца“ и да ће ’сви људи видети онога преко кога ће Бог донети спасење‘ (3:38; 2:29-32; 3:6).

 7. Шта је јасан доказ да је Лукино јеванђеље надахнуто од Бога?

⁷ Целокупна књига показује да је Лука изванредан приповедач — врло је логично и тачно испричао догађаје. Тачност и веродостојност Лукиног текста снажан је доказ да је та књига надахнута од Бога. Један правник је написао: „За разлику од љубавних романа, легенди и лажних сведочанстава, који радњу увек смештају на неко далеко место и у неко неодређено време, кршећи тиме основна правила веродостојности исказа која ми правници учимо, наиме да се ’у исказу мора навести време и место‘, библијске приче врло прецизно наводе датум и место збивања.“b У прилог томе цитирао је Луку 3:1, 2, где стоји: „У петнаестој години владавине цара Тиберија, кад је Понтије Пилат био намесник Јудеје, Ирод тетрарх у Галилеји, а његов брат Филип тетрарх у Итуреји и Трахонитиди, и Лисанија тетрарх у Авилини, у данима Кајафе и свештеничког главара Ане, реч Божја дошла је Јовану, Захаријином сину, у пустињи.“ У тим стиховима време и место нису неодређени, него је Лука навео чак седам званичника како би могло да се утврди тачно време када су Јован и Исус започели своју службу.

 8. Којим речима је Лука прецизно описао време Исусовог рођења?

⁸ Лука је навео и две временске одреднице за утврђивање приближног датума Исусовог рођења, рекавши у Луки 2:1, 2: „У то време изашла је наредба цара Августа да се попише све становништво. Био је то први попис који је извршен док је Квириније управљао Сиријом.“ Тада су Јосиф и Марија пошли у Витлејем ради пописа, а Исус се родио док су били тамо.c Морамо се сложити с једним библичаром који је написао: „То што Лука толико прецизно наводи историјске податке један је од најбољих показатеља колико је помно истраживао оно о чему је писао.“d Мора се признати да је Лука рекао истину када је написао да је ’помно испитао све од почетка‘.

 9. Које се значајно Исусово пророчанство записано у Лукином јеванђељу испунило 70. н. е.?

⁹ Лука је указао и на то како су се пророчанства из хебрејских књига Библије тачно испунила на Исусу Христу. Цитирао је Исусово надахнуто сведочанство о томе (24:27, 44). Такође, тачно је записао Исусова пророчанства о будућим догађајима, а многа од њих су се већ испунила управо онако како је било проречено. На пример, Јерусалим је био окружен оградом од зашиљених колаца, а потом опустошен и разорен 70. н. е., баш како је Исус и прорекао (Лука 19:43, 44; 21:20-24; Мат. 24:2). Световни историчар Јосиф Флавије, који се у то време прикључио римској војсци те је својим очима видео те догађаје, посведочио је да су у кругу од петнаестак километара била посечена сва стабла како би се направили колци, да је опсадни зид био дуг 7,2 километра, да је много жена и деце умрло од глади и да је више од милион Јудејаца изгубило живот, а 97 000 њих било заробљено. Титов славолук у Риму и дан-данас приказује римску победничку поворку с ратним пленом из јерусалимског храма.e Можемо бити сигурни да ће се и друга надахнута пророчанства која је Лука записао исто тако тачно испунити.

САДРЖАЈ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЛУКИ

10. Шта је Лука одлучио да уради?

¹⁰ Лукин увод (1:1-4). Лука је записао да је све помно испитао од почетка и да је одлучио да напише све по реду како би се ’часни Теофил уверио у поузданост‘ тих догађаја (1:3, 4).

11. Који су радосни догађаји описани у првом поглављу Лукиног јеванђеља?

¹¹ Прве године Исусовог живота (1:5–2:52). Остарелом свештенику Захарији се појавио анђео и донео му радосну вест да ће добити сина којем треба да да̂ име Јован. Али док се дечак не роди, Захарија неће моћи да говори. Као што је било обећано, његова жена Јелисавета је затруднела иако је била „у поодмаклим годинама“. Око шест месеци касније, анђео Гаврило се појавио Марији и рекао јој да ће зачети по ’сили Свевишњега‘ и родити сина којег треба да назове Исус. Марија је отишла код Јелисавете, која ју је радосно дочекала, а потом је Марија усхићено изјавила: „Душа моја велича Јехову и дух мој кличе Богу, Спаситељу мом.“ Говорила је о Јеховином светом имену и о великом милосрђу које он показује онима који га се боје. Када се Јован родио, Захарији се вратила моћ говора па је почео да прича о Божјој милости и прорекао је да ће Јован бити пророк који ће припремити пут Јехови (1:7, 35, 46, 47).

12. Шта је наведено о Исусовом рођењу и детињству?

¹² Када је дошло време, Исус се родио у Витлејему, а анђео је пастирима који су ноћу чували стада објавио ту „добру вест о великој радости“. У складу са Законом, Исус је био обрезан, а потом су га родитељи ’донели пред Јехову‘ у храм. Тамо су остарели Симон и пророчица Ана говорили о Исусу. Вративши се у Назарет, Исус је ’растао и јачао, напредовао у мудрости и уживао Божју наклоност‘ (2:10, 22, 40). Када је са 12 година отишао с родитељима у Јерусалим, задивио је учитеље својом оштроумношћу и својим одговорима.

13. Шта је Јован проповедао и шта се догодило приликом Исусовог крштења и одмах након тога?

¹³ Припрема за службу (3:1–4:13). Петнаесте године владавине цара Тиберија, Јовану, Захаријином сину, дошла је Божја објава, те је он почео да ’проповеда људима да треба да се крсте у знак покајања које је потребно за опроштење греха‘, како би сви људи могли „видети онога преко кога ће Бог донети спасење“ (3:3, 6). Када се сав народ крстио у Јордану, крстио се и Исус. Док се молио, на њега је сишао свети дух, а с неба се чуо глас његовог Оца који је рекао да му је по вољи. Исус Христ је тада имао око 30 година. (Затим је Лука навео његово родословље.) Након крштења, дух је одвео Исуса у пустињу, где је провео 40 дана. Тамо га је Ђаво безуспешно искушавао, а затим се повукао „до неке друге прилике“ (4:13).

14. Где је Исус објавио који му је задатак поверен, који је то задатак био и како су реаговали људи који су чули његове речи?

¹⁴ Прва Исусова дела, служба углавном у Галилеји (4:14–9:62). У синагоги у Назарету, граду у којем је одрастао, Исус је објавио који му је задатак поверен, прочитавши и применивши на себе пророчанство из Исаије 61:1, 2: „Јеховин дух је на мени, јер ме је Бог помазао да објавим добру вест сиромашнима, послао ме је да проповедам ослобођење заробљенима и враћање вида слепима, да пустим потлачене на слободу, да проповедам Јеховину годину милости“ (4:18, 19). Људи су се у почетку дивили његовим речима, али убрзо су се испунили гневом и покушали су да га убију. Зато је Исус отишао у Капернаум, где је многе излечио. Мноштво људи је пошло за њим и хтели су да га тамо задрже, али он им је рекао: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству, јер сам ради тога послат“ (4:43). И отишао је да проповеда по јеврејским синагогама.

15. Опиши како су позвани Петар, Јаков и Јован, а како Матеј.

¹⁵ У Галилеји је Симону (званом и Петар), Јакову и Јовану Исус омогућио чудесан улов рибе. Рекао је Симону: „Од сада ћеш ловити људе.“ Тако су они оставили све и пошли за њим. Исус се устрајно молио и поучавао је људе, а „Јеховина сила је била с њим да би лечио“ (5:10, 17). Позвао је Левија (Матеја), презреног порезника, да пође за њим, а он је у његову част приредио велику гозбу, на којој је било и „много порезника“ (5:29). То је довело до првог од многих сукоба с фарисејима. Фарисеји су се често гневили на њега и с временом су почели да се тајно договарају да га убију.

16. (а) Шта је Исус учинио пре него што је изабрао 12 апостола? (б) Које је мисли Лука истакао у свом извештају о Проповеди на гори?

¹⁶ Након што је целу ноћ провео у молитви, Исус је између својих ученика изабрао дванаест апостола. Затим је опет излечио много људи. После тога је одржао проповед, записану у Луки 6:20-49, која у скраћеном облику одговара Проповеди на гори која је забележена у Матејевом јеванђељу од 5. до 7. поглавља. Исус је направио следећи контраст: „Срећни сте ви сиромашни, јер је ваше краљевство Божје. Али тешко вама, богати, јер већ имате своју утеху“ (6:20, 24). Људе који су га слушали подстакао је да воле своје непријатеље, да буду милосрдни и дарежљиви и да износе добро из добре ризнице свог срца.

17. (а) Која је чуда Исус касније учинио? (б) Шта је Исус одговорио ученицима Јована Крститеља на питање да ли је он Месија?

¹⁷ Када се Исус вратио у Капернаум, један стотник га је замолио преко јеврејских старешина да излечи његовог роба који је био болестан. Стотник није сматрао да је достојан да прими Исуса под свој кров, па га је замолио да оданде где се налази ’каже реч да слуга оздрави‘. Тако је роб био излечен, а Исус је на то рекао: „Кажем вам, ни у Израелу нисам нашао тако велику веру“ (7:7, 9). После тога, Исус је први пут ускрснуо некога, сина јединца удовице из Наина, јер се ’сажалио на њу‘ (7:13). Како се глас о Исусу проширио по Јудеји, Јован Крститељ је из затвора послао своје ученике да упитају Исуса: „Јеси ли ти онај који треба да дође?“ Исус је одговорио тим људима: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: Слепи виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се објављује добра вест. Срећан је онај ко се због мене не поколеба у вери“ (7:19, 22, 23).

18. Којим је поређењима, делима и саветима Исус наставио да проповеда о Краљевству?

¹⁸ Исус је у пратњи дванаесторице апостола пошао „од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству“. Испричао је поређење о сејачу, а излагање је закључио речима: „Зато пазите како слушате, јер ко има, даће му се још, а ко нема, узеће му се и оно што мисли да има“ (8:1, 18). Исус је и даље чинио чуда. Осим тога, дао је дванаесторици власт над демонима и моћ да лече и послао их је „да проповедају Божје краљевство и да лече болесне“. Чудом је нахранио пет хиљада људи. Преобразио се на гори, а следећег дана је излечио дечака опседнутог демоном, којег ученици нису могли да излече. Напоменуо је свима који желе да иду за њим: „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу.“ Рекао је да се човек, када стави руку на плуг, не сме обазирати на оно што је иза ако жели да буде прикладан за Божје Краљевство (9:2, 58).

19. Како је Исус приказао шта је права љубав према ближњем?

¹⁹ Исусова каснија служба у Јудеји (10:1–13: 21). Исус је послао 70 других ученика „у жетву“, а они су се вратили радосни због успеха који су имали у служби. Док је Исус проповедао, један човек је хтео да покаже како је праведан, па је упитао Исуса: „А ко је мој ближњи?“ На то му је Исус испричао поређење о милосрдном Самарићанину: Неки човек је лежао на путу полумртав јер су га претукли разбојници. Крај њега су прошли свештеник и Левит и нису хтели да му помогну. Зауставио се презрени Самарићанин, брижно му је превио ране, ставио га на своју животињу и довео у гостионицу и платио да се побрину за њега. Да, „онај који му је исказао милосрђе“ био је његов ближњи (10:2, 29, 37).

20. (а) Шта је Исус истакао у разговору с Мартом и Маријом? (б) Шта је истакао у вези с молитвом?

²⁰ Исус је благо укорио Марту док је био њен гост јер се превише бринула за то како да га угости, а похвалио је Марију јер је изабрала бољи део — да седи и слуша његове речи. Своје ученике је научио како да се моле и истакао је да је потребно бити устрајан у молитви, рекавши: „Молите, и даће вам се! Тражите, и наћи ћете!“ Касније је истерао демоне и рекао да су срећни они „који слушају Божју реч и држе је“. За време оброка се сукобио с фарисејима у вези са Законом и осудио их је јер су узели „кључ знања“ (11:9, 28, 52).

21. Које упозорење о лакомству је Исус дао и на шта је подстакао своје ученике?

²¹ Када се поново окупило много народа, један човек му је рекао: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство.“ Исус је указао на срж проблема, рекавши: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства, јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има.“ Затим је испричао поређење о неком богатом човеку који је срушио своје житнице како би саградио још веће, али те ноћи је умро и оставио своје богатство другима. Исус је кратко закључио: „Тако пролази онај ко скупља благо за себе, а није богат пред Богом.“ Након што је подстакао своје ученике да најпре траже Божје Краљевство, Исус им је рекао: „Не бој се, мало стадо, јер је воља вашег Оца да вам да краљевство.“ На сабат је излечио жену која је 18 година била болесна, због чега су га противници поново оптужили, али на крају су били посрамљени (12:13, 15, 21, 32).

22. Којим је циљаним поређењима Исус поучавао о Краљевству?

²² Исусова каснија служба, претежно у Переји (13:22–19:27). Исус је живописним поређењима усмерио пажњу својих слушалаца на Божје Краљевство. Показао је да ће они који желе истакнутост и част бити понижени. Онај ко приређује гозбу треба да позове сиромахе, који не могу да му узврате. Тада ће бити срећан и ’узвратиће му се о ускрсењу праведних‘. Затим је уследило поређење о човеку који је приредио велику вечеру. Званице су редом наводиле разлоге зашто не могу да дођу: један је купио њиву, други је купио говеда, а трећи се управо оженио. Домаћин се разгневио и послао свог роба да доведе „сиромашне, сакате, слепе и хроме“ и рекао му да нико од оних који су први били позвани неће ни „окусити“ његову вечеру (14:14, 21, 24). После тога је Исус испричао поређење о овци која је била изгубљена, а потом нађена, те је рекао: „Кажем вам да ће тако на небу бити већа радост због једног грешника који се каје него због деведесет и девет праведника којима не треба покајање“ (15:7). Поређење о жени која је почистила кућу како би пронашла изгубљену драхму имало је исту поруку.f

23. Шта је порука приче о изгубљеном сину?

²³ Исус је затим испричао причу о изгубљеном сину који је замолио оца да му да део имања који му припада, а затим је расуо свој иметак „живећи раскалашно“. Када се нашао у крајњем сиромаштву, син се уразумио те је одлучио да се врати кући и препусти се милости свог оца. Отац се сажалио на њега када га је угледао, те је „потрчао, загрлио га и изљубио“. Дао му је најбољу одећу, припремио велику гозбу и „почели су да се веселе“. Али старији брат је приговорио оцу због тога. Отац му је љубазно објаснио: „Сине, ти си увек са мном и све што је моје твоје је. Али морали смо да се веселимо и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је“ (15:13, 20, 24, 31, 32).

24. Шта је Исус истакао у поређењима о богаташу и Лазару и о фарисеју и порезнику?

²⁴ Када су чули поређење о неправедном настојнику, фарисеји, који су волели новац, ругали су се Исусовом учењу, али он им је рекао: „Ви се правите праведнима пред људима, али Бог познаје ваше срце. Јер што је међу људима узвишено, у Божјим очима је одвратно“ (16:15). Поређењем о богаташу и Лазару Исус је приказао да оне који су Богу по вољи и оне који му нису по вољи дели велика провалија. Упозорио је ученике да ће се појавити узроци за спотицање, али је додао: „Тешко ономе преко кога долазе!“ Говорио је о потешкоћама којих ће бити „кад се појави Син човечји“. Рекао им је: „Сетите се Лотове жене“ (17:1, 30, 32). Даљњим поређењем пружио је засигурање да ће Бог услишити молбе оних који „к њему вапе дан и ноћ“ (18:7). Затим је једним другим поређењем укорио оне који себе сматрају праведнима: Један фарисеј се молио у храму и при том је захваљивао Богу што није као остали људи. Један порезник је стајао подаље, не желећи ни очи да подигне према небу, и молио се: „Боже, буди милостив мени грешнику.“ Какав је суд Исус донео о томе? Рекао је да је порезник био праведнији од фарисеја, „јер ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен“ (18:13, 14). У Јерихону је Исус био гост код порезника Закхеја и испричао је поређење о десет мина, које је показало како ће проћи они који верно располажу добрима која су им поверена, а како они који та добра скривају.

25. Шта се догађало током задњих дана Исусове службе и која је пророчанска упозорења Исус пружио?

²⁵ Исусова завршна служба у Јерусалиму и околини (19:28–23:25). Када је Исус ујахао у Јерусалим на магарету, а мноштво ученика га поздрављало као ’онога који долази као Краљ у Јеховино име‘, фарисеји су затражили од њега да прекори своје ученике. Исус је одговорио: „Ако они ућуте, камење ће викати“ (19:38, 40). Затим је изрекао своје знаменито пророчанство о уништењу Јерусалима, рекавши да ће град бити окружен оградом од зашиљених колаца и притиснут са свих страна, као и да ће бити сравњен са земљом заједно са својом децом и да од њега неће остати ни камен на камену. Исус је поучавао народ у храму и објављивао добру вест, а на лукава питања свештеничких главара, писмозналаца и садукеја одговарао је добро смишљеним поређењима и снажним аргументима. На упечатљив начин је описао велики знак краја, поново спомињући да ће Јерусалим опколити улогорена војска. Људи ће губити свест од страха и очекивања онога што ће задесити свет, али кад све то почне да се збива, његови следбеници треба да се ’усправе и подигну главе, јер ће се тада приближити њихово избављење‘. Морају бити будни да би успели да умакну свему што треба да се догоди (21:28).

26. (а) Које је савезе Исус склопио и с чиме их је повезао? (б) Како је Исус био ојачан у кушњи и за шта је прекорио ученике када је дошла руља да га ухвати?

²⁶ Четрнаестог нисана 33. н. е. Исус је са својим ученицима прославио Пасху, а потом је са својим верним апостолима склопио „нови савез“, повезавши га са симболичном вечером за коју им је заповедио да је одржавају у знак сећања на њега. Још им је рекао: „Ја с вама склапам савез за краљевство, као што је мој Отац са мном склопио савез“ (22:20, 29). Исте ноћи, док се молио на Маслинској гори, Исусу се „појавио анђео с неба и јачао га. А кад се нашао у тешкој душевној патњи, молио се још усрдније. Зној му је постао као капи крви које су падале на земљу.“ Када је издајник Јуда довео руљу да ухвати Исуса, атмосфера је постала напета. Ученици су узвикнули: „Господе, да ударимо мачем?“ Један од њих је одсекао уво робу првосвештеника, али Исус их је прекорио и излечио рањеног човека (22:43, 44, 49).

27. (а) У чему је Петар поклекнуо? (б) За шта је Исус био оптужен и на какав је начин био испитан и осуђен?

²⁷ Исуса су брзо одвели у кућу првосвештеника на испитивање, а Петар је у хладној ноћи сео међу људе који су били око ватре. Три пута је био оптужен да је Исусов следбеник и три пута је то порекао. Тада је петао запевао. Господ се окренуо и погледао Петра, а он се присетио како је Исус прорекао да ће га се Петар одрећи, па је изашао напоље и горко плакао. Исуса су затим одвели у дворану Синедриона, а потом Пилату и оптужили га да заводи народ и забрањује да се плаћа порез и да „говори за себе да је Христ, краљ“. Када је сазнао да је Исус из Галилеје, Пилат га је послао Ироду, који је у то време био у Јерусалиму. Ирод и његови војници исмевали су Исуса, а потом га је Ирод послао натраг на суђење пред помахниталу руљу. Пилат је ’предао Исуса њима на вољу‘ (23:2, 25).

28. (а) Шта је Исус обећао злочинцу који је показао да верује у њега? (б) Шта је Лука записао о Исусовој смрти, сахрани и ускрсењу?

²⁸ Исусова смрт, ускрсење и узнесење на небо (23:26–24:53). Исус је био прибијен између два злочинца. Један од њих му се ругао, али други је показао веру и замолио Исуса да га се сети када дође у своје Краљевство. Исус му је обећао: „Заиста, кажем ти данас, бићеш са мном у рају“ (23:43). Потом се на земљу спустила неуобичајена тама, завеса светилишта расцепила се по средини, а Исус је повикао: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух!“ Тада је издахнуо, па су скинули његово тело и положили га у гроб исклесан у стени. Првог дана у недељи, жене које су дошле с њим из Галилеје отишле су до гроба, али нису нашле Исусово тело. Као што је прорекао, ускрснуо је трећи дан! (23:46).

29. Којим радосним извештајем се завршава Лукино јеванђеље?

²⁹ Исус се двојици својих ученика који су путовали у Емаус појавио у лику непознате особе и објаснио им да је требало да пати и протумачио им оно што је у Писмима било писано о њему. Одједном су га препознали, али је он нестао. Тада су рекли: „Зар нам није срце горело док нам је путем говорио, док нам је тумачио Писма?“ Брзо су отишли у Јерусалим да то испричају осталим ученицима. Још док су причали о томе, Исус се појавио међу њима. Били су толико срећни и зачуђени да нису могли да верују да је то он. Тада им је Исус „отворио ум да разумеју“ из Писма значење свега што се догодило. Лука је своје Јеванђеље закључио описом Исусовог узнесења на небо (24:32, 45).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

30, 31. (а) Како Лукина књига гради код својих читалаца поуздање у то да су хебрејске књиге Библије надахнуте од Бога? (б) Које је Исусове речи Лука цитирао како би то потврдио?

³⁰ Јеванђеље по Луки гради код читаоца поуздање у Божју Реч и јача његову веру како би се могао одупрети нападима овог света који је отуђен од Бога. Лука је навео много примера како су се тачно испунила пророчанства из хебрејских књига Библије. Приказано је како Исус речима из Исаијине књиге објављује који му је задатак поверен, што је кроз целу књигу очигледно послужило као тема (Лука 4:17-19; Иса. 61:1, 2). То је био само један од више наврата када је Исус цитирао из Пророка̂. Цитирао је и из Закона, на пример када се одупро трима Ђаволовим кушњама, а и из Псалама, на пример када је упитао своје непријатеље: „Како то да кажу да је Христ син Давидов?“ Лукина књига садржи и многе друге цитате из хебрејских књига Библије (Лука 4:4, 8, 12; 20:41-44; П. зак. 8:3; 6:13, 16; Пс. 110:1).

³¹ Када је Исус ујахао у Јерусалим на магарету, као што је проречено у Захарији 9:9, мноштво људи га је радосно поздрављало примењујући на њега речи из Псалма 118:26 (Лука 19:35-38). На једном месту, Лука је у два стиха обухватио шест појединости које су у хебрејским књигама биле проречене у вези са Исусовим срамним погубљењем и његовим ускрсењем (Лука 18:32, 33; Пс. 22:7; Иса. 50:6; 53:5-7; Јона 1:17). А након ускрсења, Исус је јасно предочио ученицима важност свих хебрејских књига Библије. „Тада им је рекао: ’То је оно о чему сам вам говорио док сам још био с вама, да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.‘ Тада им је отворио ум да разумеју Писма“ (Лука 24:44, 45). Као и тим првим Исусовим ученицима, и нама се могу отворити очи и можемо стећи јаку веру ако обратимо пажњу на испуњена пророчанства из хебрејских књига Библије, која су Лука и остали писци грчких књига Библије заиста тачно објаснили.

32. Како Лукино јеванђеље истиче Краљевство и какав треба да буде наш став према Краљевству?

³² Лука током целог свог Јеванђеља стално скреће пажњу читаоцима на Божје Краљевство. Од почетка књиге, када анђео обећава Марији да ће дете које буде родила „владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом краљевству неће бити краја“, до завршних поглавља, када Исус склапа савез за Краљевство са својим апостолима, Лука истиче наду у Краљевство (1:33; 22:28, 29). Он приказује како Исус предњачи у проповедању о Краљевству и како шаље 12 апостола, а касније и 70 ученика, да и они проповедају (4:43; 9:1, 2; 10:1, 8, 9). Да би неко ушао у Краљевство, потребно је да се посвети само једном циљу, што се види из Исусових директних савета: „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божје краљевство“ и „Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза, није прикладан за Божје краљевство“ (9:60, 62).

33. Наведи примере који показују како је Лука истакао важност молитве. Шта учимо из тога?

³³ Лука истиче важност молитве. Његово Јеванђеље посебно наглашава колико је она важна. Сазнајемо да се мноштво молило док је Захарија био у храму, да је рођење Јована Крститеља било одговор на молитве за рођење детета и да се пророчица Ана дан и ноћ молила. Забележио је да се Исус молио приликом свог крштења, да је целу ноћ провео у молитви пре него што је изабрао 12 апостола и да се молио приликом преображења. Исус је подстакао своје ученике ’да се увек моле и да не одустају‘, приказавши то поређењем о упорној удовици која је стално молила судију да добије правду све док није испунио њену молбу. Једино је Лука записао да су ученици замолили Исуса да их научи да се моле и да је анђео ојачао Исуса док се молио на Маслинској гори. Само је он записао речи Исусове последње молитве: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух!“ (1:10, 13; 2:37; 3:21; 6:12; 9:28, 29; 18:1-8; 11:1; 22:39-46; 23:46). И данас, као и у време када је Лука написао своје Јеванђеље, молитва је свима који настоје да врше Божју вољу неопходна како би имали снаге за то.

34. Које је Исусове особине Лука истакао као узор за хришћане?

³⁴ Својом проницљивошћу и течним и живописним стилом Лука је Исусовим учењима дао топлину и удахнуо им живот. Исусова љубав, доброта, милосрђе и самилост према слабима, угњетаванима и потлаченима истичу се као потпуна супротност хладној, формалистичкој, ускогрудој и лицемерној религији писмозналаца и фарисеја (4:18; 18:9). Исус је стално храбрио сиромашне, заробљене, слепе и потлачене и помагао им, пруживши тиме узор који треба да опонашају они који ’иду његовим стопама‘ (1 Петр. 2:21).

35. Зашто можемо бити истински захвални Јехови што нам је дао Лукино јеванђеље?

³⁵ Као што се Исус, који је био чудотворац и савршен Божји Син, с љубављу занимао за добробит својих ученика и свих људи искреног срца, тако и ми треба с љубављу да извршавамо своју службу, одражавајући тиме ’дубоку самилост нашег Бога‘ (Лука 1:78). У томе нам Јеванђеље по Луки заиста може користити и бити од велике помоћи. Заиста можемо бити захвални Јехови што је надахнуо Луку, ’вољеног лекара‘, да напише овај тачан, охрабрујућ и подстицајан извештај, који читаоцима скреће пажњу на то да ће Бог преко Исуса Христа и свог Краљевства „донети спасење“ људима (Кол. 4:14; Лука 3:6).

[Фусноте]