„Бога као владара морамо слушати пре него људе“

„Буди храбар“ и пружи темељно сведочанство

НАСИЛНА руља је спремна да на смрт претуче једног послушног Божјег слугу. У правом тренутку, римски војници грабе тог човека из руку нападача и хапсе га. Тиме започиње читав низ догађаја који ће трајати неких пет година. Као резултат тога, многи Римљани на високим положајима чуће за Исуса Христа.

Реч је о апостолу Павлу. Око 34. н. е., Исус је рекао Павлу (Савлу) да ће носити његово име „краљевима“ (Дела апостолска 9:15). До 56. н. е., то се још није десило. Међутим, промена се назире како се ближи крај његовог трећег мисионарског путовања.

Нападнут али незастрашен

Павле наставља свој пут у Јерусалим и неки хришћани га „подстакнути духом“ упозоравају на снажно прогонство које га чека у том граду. Павле храбро каже: „За име Господа Исуса спреман сам не само да будем окован него и да умрем у Јерусалиму“ (Дела апостолска 21:4-14). Чим је Павле дошао у јерусалимски храм, Јевреји из Азије који су били упознати с његовим успехом у проповедању у Азији хушкају руљу да га убије. Римски војници брзо прискачу у помоћ Павлу (Дела апостолска 21:27-32). То ће му омогућити да објави истину о Христу непријатељски настројеним људима, као и онима на високом положају.

Проповедање онима до којих је тешко доћи

Павле је био спасен тако што се попео на степенице које воде у тврђаву познату као Антонијева кула.a Одатле је дао снажно сведочанство тој религиозно настројеној руљи (Дела апостолска 21:33–22:21). Али чим је поменуо свој задатак да проповеда незнабошцима, руља поново постаје насилна. Како би сазнао зашто га Јевреји оптужују, војни заповедник Лисија наређује да Павле буде испитан и избичеван. Међутим, Павле је рекао да је римски грађанин и због тога није био избичеван. Сутрадан, Лисија одводи Павла пред Синедрион да би видео за шта га оптужују Јевреји (Дела апостолска 22:22-30).

То што се Павле нашао пред овим високим судом, пружило му је добру прилику да сведочи својим сународницима. Овај неустрашиви јеванђелизатор почиње да говори о својој вери у ускрсење (Дела апостолска 23:1-8). Убилачка мржња Јевреја се не стишава и Павла воде у касарну. Следеће ноћи, Господ му улива сигурност следећим охрабрујућим речима: „Буди храбар! Јер као што си у Јерусалиму темељно сведочио о мени, тако треба да сведочиш и у Риму“ (Дела апостолска 23:9-11).

Завера да се Павле убије осујећена је његовим тајним одвођењем у Цезареју, римски административни центар Јудеје (Дела апостолска 23:12-24). У Цезареји се јављају нове погодне прилике, те Павле сведочи „краљевима“. Најпре апостол указује намеснику Феликсу да не постоје докази за оптужбе против њега. Касније Павле проповеда њему и његовој жени Друсили о Исусу, самосавладавању, праведности и суду који ће доћи. Међутим, Павле остаје у затвору две године јер се Феликс нада да ће му он дати мито, што Павле никада није учинио (Дела апостолска 23:33–24:27).

Када је на Феликсово место дошао Фест, Јевреји су поново тражили да Павле буде осуђен и погубљен. Случај се поново разматра у Цезареји и, да би спречио да буде пребачен у Јерусалим, Павле каже: „Стојим пред царском судском столицом... Призивам се на цара!“ (Дела апостолска 25:1-11, 20, 21). Неколико дана касније, након што је апостол Павле изнео свој случај пред краља Ирода Агрипу II, краљ је изјавио: „Још мало па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ (Дела апостолска 26:1-28). Око 58. н. е. Павле је послат у Рим. Као затвореник, сналажљиви апостол још две године налази начине да проповеда о Христу (Дела апостолска 28:16-31). Изгледа да је Павле касније доспео пред императора Нерона, да је проглашен невиним и да је на крају поново био на слободи и служио као мисионар. Не постоји запис о томе да је неки други апостол имао прилику да с добром вешћу доспе до људи на тако високим положајима.

Као што извештај показује, апостол Павле је живео у складу са важним начелом које су пред јеврејским судом изрекли његови сухришћани: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29). Какав диван пример за нас! Упркос упорном настојању других да га зауставе, апостол Павле је био потпуно послушан заповести да пружи темељно сведочанство. Резултат Павлове непоколебљиве послушности Богу био је тај да је потпуно испунио свој задатак да као „изабрана посуда“ носи Исусово име „незнабошцима, а и краљевима и Израеловим синовима“ (Дела апостолска 9:15).

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 9 страни]

ДА ЛИ ЈЕ ПАВЛЕ БИО ЗАИНТЕРЕСОВАН САМО ЗА СВОЈУ ОДБРАНУ?

Коментаришући о томе, писац Бен Витерингтон III, пише: „Са Павловог... становишта, најважнија ствар није била његова одбрана већ да владарима, како јеврејским тако и незнабожачким, сведочи о јеванђељу... Ту се у ствари судило јеванђељу.“