Јеховин народ утврђен у вери
”Скупштине су се и даље утврђивале у вери и расле у броју из дана у дан“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 16:5, НС).
1. Како се Бог служио апостолом Павлом?
ЈЕХОВА БОГ служио се Савлом из Тарса као ’изабраним судом‘, а као апостол Павле требао је много претрпети. Ипак, посредством његовог деловања и активности осталих, Јеховина организација се радовала јединству и чудесном ширењу (Дела апостолска 9:15, 16).
2. Зашто је корисно размотрити Дела апостолска 13:10–16:5?
2 Све више не-Јевреја је постајало хришћанима, а један важан састанак водећег тела много је допринио промицању јединства Божјег народа и његовог утврђивања у вери. Зато је јако корисно размотрити та остала збивања о којима се извештава у Делима апостолским 13:1–16:5, јер Јеховини сведоци доживљавају сада сличан раст, осећајући исте духовне благослове (Исаија 60:22). (Препоручујемо да приликом личног проучавања Дела апостолских кроз чланке садржане у овом издању прочитате масним словима штампане библијске цитате.)
Мисионари прихватају делатност
3. Које су дело у Антиохији извршавали ”пророци и учитељи“?
3 Мужеви послани из скупштине у Антиохији (Сирија) помагали су верницима да се утврђују у вери (13:1-5). У Антиохији су се налазили следећи ”пророци и учитељи“: Варнава, Симеун (Нигар), Лукије Киринац, Манаил и Савле из Тарса. Пророци су објашњавали Реч Божју и прорицали догађаје, док су учитељи поучавали из Писма, посредујући такође поуку о Богу допадљивом начину живота (1. Коринћанима 13:8; 14:4). Варнави и Савлу био је поверен посебан задатак. Заједно с Марком, Варнавиним братићем, кренули су за Кипар (Колошанима 4:10). У источном лучком граду Саламину проповедали су у синагогама, међутим нема извештаја о томе да ли су Хебреји повољно реаговали. Шта би тим Хебрејима и требао Месија кад им је у материјалном погледу било добро?
4. Шта се догодило док су мисионари проповедали на Кипру?
4 Бог је благосиљао дело сведочења на Кипру (13:6-12). На Пафу су мисионари наишли на хебрејског врачара и лажног пророка Варисуса (Елима). Кад је тај покушао одвратити проконзула Сергија Павла да послуша реч Божју, Савле му је пун духа светога рекао: ”О створе пуни сваке лукавштине и злоће, сине ђаволски и непријатељу сваке праведности, зар нећеш престати искривљавати ’праве путове Господње‘?“ (Ст). У исти је час Божја рука казнила Елима, тако што је за неко време био слеп, а Сергије Павле ”пригрли веру, дубоко потресен науком Господњом“.
5, 6. (а) Шта је Павле рекао о Исусу у говору којег је одржао у синагоги у писидијској Антиохији? (б) Како је деловао Павлов говор?
5 Група је са Кипра отпловила у Пергу, град у Малој Азији. Тада су Павле и Варнава — вероватно ’у опасностима од река и од разбојника‘ — кренули преко горских превоја према северу у Антиохију у Писидији (2. Коринћанима 11:25, 26). Тамо је Павле одржао говор у синагоги (13:13-41). Осврнувши се уназад, споменуо је како је Бог поступао с Израелцима, идентификујући Исуса, Давидовог потомка, спаситељем. Иако су јеврејски надстојници тражили Исусову смрт, кад га је Бог ускрснуо испунило се пророчанство дано њиховим праочевима (Псалам 2:7; 16:10; Исаија 55:3). Павле је упозорио своје слушаоце да не презиру Божји дар спасења кроз Христа (Хабакук 1:5, Септуагинта).
6 Павлов говор је побудио занимање, као и данас јавна предавања Јеховиних сведока (13:42-52). Следеће суботе се сакупио скоро цели град, да би чули реч Јеховину, што је изазвало завист код Хебреја. Да, мисионари су у само једној седмици очигледно обратили више не-Јевреја него ти Хебреји у целом свом животу! Пошто су Јевреји почели противречити Павлу клеветом, дошло је време да духовно светло засветли негде другде. Зато им је било речено: ’Како ви одбијате од себе реч Божју и сами себе сматрате недостојнима вечног живота, ми се обраћамо паганима‘ (Исаија 49:6).
7. Како су Павле и Варнава реаговали на прогонство?
7 Сада су се не-Јевреји почели радовати и сви који су имали исправно становиште према вечном животу постали су верници. Али, кад се Јеховина реч почела проносити целом земљом, Хебреји су нахушкали угледне жене (вероватно да би извршиле притисак на своје мужеве или неке друге) и истакнуте мужеве, да изазову прогонство против Павла и Варнаве, те да их истерају из свога краја. Али, мисионари се нису дали зауставити. Они су, ’отресавши на њих прах са својих ногу‘, дошли у Иконију (данашња Конуа), у један од значајних градова римске провинције Галатије (Лука 9:5; 10:11). А како је било с ученицима које су оставили у писидијској Антиохији? Пошто су били утврђени у вери били су ’пуни радости Духа светог‘. То нам показује да отпор не мора спречити духовни напредак.
Постојани у вери упркос прогонству
8. Шта се догодило после успешног сведочења у Иконији?
8 Павле и Варнава су остали постојани у вери упркос прогонству (14:1-7). Након њиховог сведочења у синагоги Иконије, многи су Хебреји и Грци постали верници. Кад су неверни Јевреји нахушкали не-Јевреје против нових верника, оба марљива мисионара су смело проповедала опуномоћени од Бога, а да их признаје показао је тиме што их је оспособио да чине чудесне знакове. Тада се мноштво разделило — једни су били за Јевреје, а други за апостоле (посланике). Апостоли нису били кукавице, али кад су чули за договор да их се каменује, напустили су град, што је било разумно, и наставили с проповедањем у Ликаонији, једном подручју Мале Азије у јужној Галатији. Ако смо опрезни, и ми можемо често остати делотворнима у служби проповедања упркос отпору (Матеј 10:23).
9, 10. (а) Како су становници Листре реаговали на оздрављење једног узетог човека? (б) Како су Павле и Варнава реаговали у Листри?
9 Као следеће, сведочанство добива ликаонски град Листра (14:8-18). Тамо је Павле излечио једног човека хромог од рођења. Мноштво народа није схватило да то чудо треба приписати Јехови, па су завикали: ”Богови су у људском облику сишли к нама!“ (Ст). Говорили су то ликаонски, па зато Павле и Варнава нису знали шта се то уствари догађа. Павла су сматрали Хермесом (речитим гласником богова), јер је наступио као говорник, а Варнаву Зевсом, највишим грчким богом.
10 Свештеник Зевса довео је чак јунце с венцима, да би принео жртве Павлу и Варнави. Тада су посетиоци брзо објаснили на опште разумљивом грчком или уз помоћ преводиоца да су и они људи са слабостима, те да објављују добру вест како би се људи окренули ”од ових ништавих ствари“ (НС) (беживотних божанстава или идола) и обратили се живоме Богу (1. Царевима 16:13; Псалам 115:3-9; 146:6). Да, Бог је раније пустио пагане (али не и Хебреје) да иду својим путовима, иако није престајао давати сведочанство о свом постојању и доброти ’дајући им кишу‘ и плодоносна времена, ситећи у потпуности њихова срца јелом и весељем‘ (Псалам 147:8). Упркос том објашњењу, Варнава и Павле су једва задржали мноштво да им не принесу жртве. Мисионари нису допустили да им се исказује част као боговима, нити су искористили свој ауторитет да би на том подручју увели хришћанство. То је одличан пример за нас, посебно ако нагињемо примати хвалу за оно што уз Јеховину помоћ извршавамо у његовој служби.
11. Шта учимо из речи: ’Кроз многе нам невоље треба ући у краљевство Божје‘?
11 Изненада је уследило жестоко прогонство (14:19-28). Како то? Наговорено од Хебреја из писидијске Антиохије и Иконије мноштво је каменовало Павла и извукло га ван града, мислећи да је мртав (2. Коринћанима 11:24, 25). Али, кад су га ученици окружили, он се подигао и неприметно се вратио у Листру, можда у окриљу мрака. Следећег дана су он и Варнава кренули за Дерву, где је приличан број становника постао ученицима. Кад су се мисионари вратили у Листру, Иконију и Антиохију, јачали су ученике, храбрили их да остану у вери, говорећи им да нам ’кроз многе невоље треба ући у краљевство Божје.‘ И ми као хришћани требамо рачунати с невољама, не покушавајући избећи их, тако да чинимо уступке по питању наше вере (2. Тимотеју 3:12). Тада су у скупштинама постављени старешине, којима је Павле касније написао писмо Галатима.
12. Шта су учинила два мисионара по завршетку Павловог првог мисионарског путовања?
12 Затим су Павле и Варнава пролазили кроз Писидију, проповедајући реч у Перги, познатом граду у Памфилији. На крају су се вратили у Антиохију (Сирија), чиме завршава Павлово прво мисионарско путовање. Оба мисионара су известила скупштину ”о свему што је и колико је Бог с њима учинио; како је отворио паганима врата вере“ (Ст). Неко време су остали с ученицима у Антиохији, што је несумњиво допринело томе да су били утврђени у вери. Посете путујућих надгледника имају и данас исто дејство у духовном погледу.
Одлучује се о важном питању
13. Шта је било потребно да се хришћанство не би расцепило на јеврејски и не-јеврејски део?
13 Постојаност у вери претпоставља јединство у мислима (1. Коринћанима 1:10). Да се хришћанство не би расцепило на јеврејски и не-јеврејски део, водеће тело је требало одлучити да ли је потребно да се не-Јевреји који су притицали у Божју организацију држе Мојсијевог закона и да се обрезују (15:1-5). У сиријску Антиохију су управо стигли неки мужеви из Јудеје, који су почели учити тамошње не-јеврејске вернике да могу бити спашени само ако се обрежу (2. Мојсијева 12:48). Зато су Павле, Варнава и још неки други послани апостолима и старешинама у Јерусалим. Чак и тамо су неки верници, који су се једном као фарисеји чврсто држали Закона, инсистирали на томе да се не-Јевреји обрезују и да држе Закон.
14. (а) Који је добар пример постављен на састанку у Јерусалиму, иако се пуно расправљало? (б) Које је аргументе том приликом изнео Петар?
14 Одржан је састанак, како би се уверили шта је Божја воља (15:6-11). Да, пуно се расправљало, али док су говорили мужеви јаког уверења није било свађе — одличан пример данашњим старешинама! На крају је Петар рекао: ’Бог је извршио избор да би пагани [на пример Корнелије] из мојих уста чули добру вест и пригрлили веру. Он је пружио сведочанство за њих тиме што им је дао свети дух. Он, дакле, није правио никакве разлике између нас и њих [Дела апостолска 10:44-47]. Чему сада искушавате Бога, стављајући им на врат јарам [обавезу држања Закона] који ни наши очеви ни ми не могосмо носити? Ми [телесни Јевреји] верујемо да смо спашени, једнако као и они, милошћу Господа Исуса.‘ Прихватањем необрезаних не-Јевреја Бог је показао да за спасење није било потребно обрезање и држање Закона (Галатима 5:1).
15. Које је основне мисли навео Јаков, и шта се према његовом предлогу требало написати не-јеврејским хришћанима?
15 Кад је Петар завршио, цела скупштина је ућутала, али тиме још није било све речено (15:12-21). Варнава и Павле су причали колике је знакове по њима Бог учинио међу не-Јеврејима. Тада је узео реч председавајући, Исусов полубрат Јаков: ’Симон [Петрово име на хебрејском] је испричао како је Бог обратио своју пажњу народима, да би између њих узео народ за своје име.‘ Јаков је указао да се сада одвија проречена поновна градња ’дома Давидова‘ (поновно оживљавање краљевства у Давидовој лози) сакупљањем Исусових ученика (наследника Краљевства) из редова Јевреја и не-Јевреја (Амос 9:11, 12, Септуагинта; Римљанима 8:17). Пошто је то била Божја намера, ученици треба да је прихвате. Јаков је саветовао да се пише не-јеврејским хришћанима, да се уздржавају (1) од онога што је окаљано идолима, (2) од блуда и (3) од крви и удављенога. Ове су забране потицале из Мосијевих књига, које су се сваког Сабата читале у синагогама (1. Мојсијева 9:3, 4; 12:15-17; 35:2, 4).
16. У које три тачке служи писмо водећег тела као смерница све до данашњег дана?
16 Водеће тело је сада послало писмо не-јеврејским хришћанима у Антиохију, Сирију и Киликију (15:22-35). Свети дух и писци тог писма тражили су уздржавање од ствари жртвованих идолима, од крви (коју су неки редовно конзумирали), од удављенога, које није искрварило (многи су не-Јевреји сматрали такво месо деликатесом), и од блуда (грчки; порнеиа, недозвољени полни односи ван брака склопљеног у складу са Светим писмом). Таква би уздржљивост доприносила духовном добру, што је и данас случај код Јеховиних сведока, јер уважавају те ’потребне‘ ствари. Речи ”Будите здрави!“ значе исто што и ”збогом“, и не треба сматрати да су наведени захтеви у првом реду прописи за спречавање болести. Кад је писмо било прочитано у Антиохији, скупштина се радовала том охрабрењу. Осим тога, Божји народ је у Антиохији тада био утврђиван у вери охрабрујућим речима Павла, Силе, Варнаве и осталих. Нека бисмо и ми тражили могућности да храбримо и изграђујемо браћу у вери.
Почиње друго мисионарско путовање
17. (а) Која се тешкоћа појавила кад је било предложено друго мисионарско путовање? (б) Како су се Павле и Варнава понели у свом расправљању?
17 Кад је било предложено друго мисионарско путовање, појавила се потешкоћа (15:36-41). Павле је предложио да он и Варнава поново посете скупштине на Кипру и Малој Азији. Варнава се сложио с тим, али је желео да поведе са собом свог братића Марка. Павле је био против тога, јер га је у Памфилији Марко оставио. Тада је дошло до ”жестоке провале гнева“ (НС). Ипак, ни Павле а ни Варнава нису се покушали лично оправдати тиме што би с том приватном ствари приступили другим старешинама или водећем телу. Каквог ли одличног примера!
18. Шта је раздвајање Павла и Варнаве имало за последицу, и шта ми учимо из тога?
18 Последица те расправе била је, додуше, раздвајање. Варнава је повео са собом на Кипар Марка, док је Павле са својим пратиоцем Силом ”пролазио Сиријом и Киликијом, јачајући скупштине“. Варнава је дозволио да на њега утичу родбинске везе, иако је требао признати да је Павле био апостол и ’изабрани суд‘ (Дела апостолска 9:15). А како је с нама? Овај би нам случај требао урезати у мисли потребу да признамо теократски ауторитет, те да у неограниченој мери сарађујемо с ’верним и разборитим робом‘! (Матеј 24:45-47, НС).
Напредовање у миру
19. У чему је Тимотеј пример данашњим хришћанским омладинцима?
19 Није се дозволило да та расправа омете мир у скупштини. Божји народ се и даље утврђивао у вери (16:1-5). Павле и Сила су кренули у Дерву, а затим даље за Листру. Тамо је живео Тимотеј, син јеврејске вернице Евникије и њеног мужа Грка, који није био верник. Тимотеј је био још млад, јер му је тек после 18 или 20 година било речено: ”Нека нико не презире твоју младост“ (1. Тимотеју 4:12. НС). ”Уживао је добар глас међу браћом у Листри и Иконију [удаљеном 29 километара]“ (Ст). Дакле, био је познат по својој изврсној служби и Богу допадљивим својствима. Хришћански омладинци требају данас тражити Јеховину помоћ како би и они стекли сличан глас. Павле је обрезао Тимотеја, будући да су се требали кретати по домовима и синагогама Јевреја, који су знали да је Тимотејев отац био не-Јеврејин. Апостол није желео ничим да затвори пут до јеврејских мужева и жена, који су требали да упознају Месију. Не преступајући библијска начела, Јеховини сведоци предузимају и данас све што им је могуће, како би добру вест учинили прихватљивом свим врстама људи (1. Коринћанима 9:19-23).
20. Како је деловало слеђење упутстава садржаних у писму водећег тела првог века, и шта мислиш како би то требало утицати на нас?
20 Уз Тимотеја као помоћника, Павле и Сила преносили су ученицима одредбе водећег тела, које је требало уважити. И какав је био резултат тога? Лука је очигледно у вези са Сиријом, Киликијом и Галатијом написао: ”Скупштине су се и даље утврђивале у вери и расле у броју из дана у дан“ (НС). Да, слеђење упута садржаних у писму водећег тела имало је за последицу јединство и духовни напредак. Каквог ли одличног примера за нас који живимо у критичним временима, у којима би Јеховин народ требао остати уједињен и постојан у вери!
Како би одговорио?
◻ Како су Павле и Варнава реаговали на прогонство?
◻ Шта учимо из речи: ’Кроз многе нам невоље треба ући у краљевство Божје‘?
◻ Која су упутства садржана у три тачке писма које је написало водеће тело првог века?
◻ Како то да оно што је Јеховине сведоке првог века учврстило у вери, вреди и за нас данас?