44. библијска књига — Дела апостолска

Писац: Лука

Место писања: Рим

Писање завршено: отприлике 61. н. е.

Обухваћено раздобље: од 33. до отприлике 61. н. е.

1, 2. (а) О којим историјским догађајима и о чијој служби можемо читати у Делима апостолским? (б) Које раздобље обухвата књига?

У СВОМ Јеванђељу, четрдесет и другој библијској књизи, Лука је описао живот и службу Исуса и његових следбеника све до тренутка када је Исус узашао на небо. У четрдесет и четвртој библијској књизи, Делима апостолским, наставља се тај извештај о историји раног хришћанства. Та књига описује како је деловање светог духа довело до оснивања скупштине. Она описује и ширење добре вести, најпре међу Јудејцима, а затим и међу људима из свих народа. У већем делу првих 12 поглавља описује се Петрова служба, а у преосталих 16 поглавља описује се Павлова служба. Лука је блиско сарађивао с Павлом и пратио га је на многим путовањима.

² Књига је упућена Теофилу. То што га је Лука ословио са „часни Теофиле“ може указивати на то да је обављао неку дужност у државној служби или је Лука тиме само изразио велико поштовање према њему (Лука 1:3). Књига пружа тачан историјски извештај о оснивању хришћанске скупштине и њеном расту. Уводне речи говоре о томе да се Исус појављивао пред својим ученицима након што је ускрснуо, а у наставку књига описује важне догађаје из раздобља од 33. до отприлике 61. н. е., чиме се обухвата око 28 година.

 3. Ко је написао Дела апостолска и када је та књига завршена?

³ Од најранијих дана сматрало се да је писац Јеванђеља по Луки написао и Дела апостолска. Обе књиге су упућене Теофилу. Тиме што је у уводним стиховима Дела апостолских поновио последње догађаје наведене у свом Јеванђељу, Лука је повезао та два извештаја, што показује да су они дело истог писца. Изгледа да је Лука довршио Дела апостолска око 61. н. е., вероватно пред крај свог двогодишњег боравка у Риму са апостолом Павлом. Будући да његова књига бележи догађаје до те године, није могла бити написана раније. С друге стране, то што на крају описује како је Павле још увек чекао да га позову пред цара, указује на то да је писање завршено те године.

 4. Шта доказује да се Дела апостолска с правом убрајају у надахнуте библијске књиге?

⁴ Од најранијих дана, изучаваоци Библије су се слагали у томе да су Дела апостолска надахнути део Библије. Делови те књиге налазе се у неким од најстаријих данас доступних папирусних рукописа „Новог завета“, на пример у папирусу Мичиген бр. 1571 (P⁠³⁸) из трећег или четвртог века н. е. и папирусу Честер Бити бр. 1 (P⁠⁴⁵) из трећег века. Оба рукописа указују на то да су се Дела апостолска читала заједно са осталим надахнутим библијским књигама и да су се врло рано нашла на попису библијских књига. У Делима апостолским се види да је Лука изузетну пажњу посветио тачности, баш као и у свом Јеванђељу. Сер Вилијам Ремзи је писца Дела апостолских сврстао „у првокласне историчаре“ и објаснио шта је тиме мислио, рекавши: „Прва и основна карактеристика великог историчара јесте истинито извештавање. Оно што напише мора бити веродостојно.“a

 5. Колико су тачни подаци које је Лука навео?

⁵ Да бисмо приказали с коликом је тачношћу Лука наводио податке у својим књигама, цитираћемо Едвина Смита, команданта британске ратне флоте у Средоземном мору у Првом светском рату, који је овако написао: „У древно доба, бродовима се није управљало као данас, наиме помоћу једног кормила на крми, него помоћу два велика весла, од којих је свако било на једној страни крме. Зато свети Лука спомиње весла за кормиларење у множини. [Дела апостолска 27:40]... Када смо све истражили, утврдили смо да је свака појединост у запису светог Луке с обзиром на кретање тог брода, од када је испловио из Добрих пристаништа па све док се није насукао на Малти, потврђена потпуно тачним и задовољавајућим ванбиблијским и независним доказима. Такође смо утврдили да подаци о времену које је брод провео на мору одговарају удаљености коју је прешао, те да Лукин опис места на које су стигли у потпуности одговара његовом стварном изгледу. Све то показује да је Лука заиста био на том путовању које је описао и да се његова запажања и записи могу сматрати тачним и веродостојним у највећој могућој мери“b

 6. Који примери показују да археолошка открића потврђују тачност извештаја Дела апостолских?

⁶ Археолошка открића такође потврђују да је Лукин извештај тачан. На пример, захваљујући ископавањима у Ефесу, откривени су Артемидин храм и античко позориште где су Ефешани изазвали побуну због апостола Павла (Дела 19:27-41). Откривени су натписи који потврђују да је градске званичнике у Солуну Лука исправно назвао ’градским поглаварима‘ (17:6, 8). Два натписа на Малти потврђују да је Лука исправно назвао Публија ’поглаваром‘ Малте (28:7).c

 7. Како се по начину говора разних људи о којима извештавају Дела апостолска види да ова књига говори о стварним догађајима?

⁷ Осим тога, у Лукином извештају се начин говора Петра, Стефана, Корнелија, Тертула, Павла и других међусобно разликује у стилу и начину изражавања. Чак се и реченице које је Павле изговорио пред различитом публиком разликују у стилу, у зависности од околности приликом којих су биле изговорене. То показује да је Лука записивао само оно што је лично чуо или што су му пренели други који су чули те речи. Није измишљао оно што је писао.

 8. Шта нам је из Библије познато о Луки и његовој сарадњи с Павлом?

⁸ О Лукином животу се врло мало зна. Лука није био апостол, али је сарађивао са апостолима (Лука 1:1-4). Апостол Павле је на три места споменуо Луку (Кол. 4:10, 14; 2. Тим. 4:11; Филим. 24). Лука је неколико година био Павлов стални сапутник, а Павле га је назвао ’вољеним лекаром‘. Лука у својој књизи често мења граматички род у којем пише — некада пише у трећем лицу множине, а некада у првом лицу множине — што показује да је био с Павлом у Троади на његовом другом мисионарском путовању, да је можда остао у Филипима док се Павле након неколико година није вратио и да се затим поново придружио Павлу на његовом путу на суђење у Рим (Дела 16:8, 10; 17:1; 20:4-6; 28:16).

САДРЖАЈ ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

 9. Шта је ученицима било речено приликом Исусовог узнесења на небо?

⁹ Догађаји пре Педесетнице (1:1-26). На почетку ове друге Лукине књиге ускрснули Исус говори својим ревним ученицима да ће ускоро бити крштени светим духом. Да ли је тада требало да се обнови Краљевство? Не, него је требало да ученици приме снагу и буду сведоци „све до краја земље“. Док су гледали како се Исус подиже у небо, чули су како им два човека у белом кажу: „Овај Исус који је од вас узет на небо доћи ће на исти начин као што сте га видели да одлази на небо“ (1:8, 11).

10. (а) Који су се значајни догађаји одиграли на Педесетницу? (б) Како је Петар објаснио шта се догодило и до чега је довело његово објашњење?

¹⁰ Значајна Педесетница (2:1-42). Сви ученици су се окупили у Јерусалиму. Одједном је настала хука као код налета јаког ветра и испунила кућу. Нешто попут пламених језика сишло је на све који су се тамо налазили. Испунили су се светим духом и почели да говоре разним језицима о „величанственим Божјим делима“ (2:11). Људи који су то видели били су збуњени. Тада је Петар устао и обратио се окупљеном мноштву. Објаснио је да се овим изливањем духа испунило пророчанство из Јоилове књиге (2:28-32) и да је Исус Христ — који је био ускрснут, узвишен и постављен здесна Богу — ’излио на њих тај дух, као што виде и чују‘. Људе је то погодило у срце, те је око 3 000 људи прихватило добру вест и крстило се (2:33).

11. Како је Јехова омогућио брзо ширење добре вести?

¹¹ Добра вест се шири (2:43–5:42). Јехова им је сваки дан придодавао оне који су долазили на пут спасења. Петар и Јован су испред храма наишли на човека који је био хром од рођења. „У име Исуса Христа Назарећанина, ходај!“, заповедио је Петар. Човек је одмах почео да ’хода, поскакује и хвали Бога‘. Петар је затим позвао народ да се покаје и обрати, „да би од Јеховиног лица дошла времена окрепе“. Гневне због тога што Петар и Јован научавају да је Исус ускрснуо, верске вође су их ухватиле и затвориле. Ипак, број верника је порастао на око 5 000 (3:6, 8, 19).

12. (а) Шта су ученици одговорили када им је било заповеђено да престану да проповедају? (б) За шта су Ананија и Сапфира били кажњени?

¹² Сутрадан су одвели Петра и Јована пред народне поглаваре на испитивање. Петар је отворено сведочио да је спасење могуће само преко Исуса Христа. Када су поглавари заповедили Петру и Јовану да престану да проповедају, обојица су одговорила: „Сами просудите да ли је право пред Богом да слушамо вас, а не Бога. Ми не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули“ (4:19, 20). Ослободили су их, а сви ученици су наставили да одважно говоре Божју реч. Због тадашњих околности, ученици су своје материјалне поседе сматрали заједничким па су их продавали и добијени новац делили колико је коме било потребно. Међутим, извесни Ананија и његова жена Сапфира продали су имање и потајно задржали део добијеног новца, а остатак поклонили претварајући се да су дали целокупни износ. Петар их је разоткрио, тако да су на месту пали мртви због тога што су покушали да преваре Бога и свети дух.

13. За шта су апостоли били оптужени, како су одговорили на оптужбе и шта су наставили да раде?

¹³ Гневне верске вође су опет бациле апостоле у затвор, али их је овај пут ослободио Јеховин анђео. Следећег дана, верске вође су их поново извеле пред Синедрион и оптужиле да су „напунили Јерусалим својим учењем“. Ученици су одговорили: „Богу се морамо покоравати, а не људима.“ Иако су их ишибали и запретили им, они ипак нису престали да проповедају, него су ’сваки дан у храму и од куће до куће без престанка поучавали и објављивали добру вест о Христу, Исусу‘ (5:28, 29, 42).

14. Како је дошло до тога да је Стефан умро мученичком смрћу?

¹⁴ Стефанова мученичка смрт (6:1–8:1а). Стефан је био један од седморице који су били постављени светим духом да деле храну. Поред тога, он је упечатљиво сведочио за истину и толико је био реван за веру да су га његови гневни противници извели пред Синедрион и оптужили за хулу. У својој одбрани, Стефан је најпре навео колико је дуго Јехова био стрпљив са Израелом. Затим је закључио неустрашивим речима: ’Ви тврдокорни, стално се опирете светом духу, ви који сте примили Закон преко анђела̂, али га се нисте држали‘ (7:51-53). Они нису могли да поднесу такве речи. Навалили су на њега, извели га из града и каменовали. Савле је то посматрао и одобравао.

15. До чега је довело прогонство и какви су били резултати Филиповог проповедања?

¹⁵ Прогонства, Савлово обраћење (8:1б–9:30). Тог дана је започело велико прогонство скупштине у Јерусалиму, па су се сви ученици осим апостола расејали по свој земљи. Филип је отишао у Самарију и тамо су многи прихватили добру вест о Богу. Петар и Јован су били послати к њима из Јерусалима како би ти верници примили свети дух „кад апостоли на њих положе руке“ (8:18). Потом је анђео послао Филипа на пут који се спушта из Јерусалима у Газу. Тамо је Филип срео високог службеника са етиопског двора који је седео у својим колима и читао Исаијину књигу. Филип му је објаснио пророчанство које је читао и крстио га.

16. Како је дошло до Савловог обраћења?

¹⁶ У међувремену је Савле, „који је био испуњен претњом и силном жељом да побије Господове ученике“, пошао у Дамаск како би ухватио све „следбенике Пута“. На путу га је изненада обасјала светлост с неба, те је пао на земљу и ослепео. Глас с неба му је рекао: „Ја сам Исус, кога ти прогониш.“ Три дана касније, у Дамаску му је помогао ученик по имену Ананија. Савлу се вратио вид, он се крстио и испунио светим духом, те је постао реван и вешт објавитељ добре вести (9:1, 2, 5). У том запањујућем обрту догађаја прогонилац је постао онај који је прогоњен па је морао да побегне како би спасао живот, најпре из Дамаска, а затим и из Јерусалима.

17. Како је добра вест стигла необрезаним незнабошцима?

¹⁷ Добра вест стиже необрезаним незнабошцима (9:31–12:25). Потом је за скупштину „наступило раздобље мира у ком се она изграђивала. Док је ходила у страху од Јехове и у утехи светог духа, стално је расла“ (9:31). Петар је у Јопи ускрснуо Тавиту (Дорку), хришћанку коју су сви волели, и оданде је био позван да оде у Цезареју, где га је чекао стотник по имену Корнелије. Проповедао је Корнелију и његовом дому тако да су они постали верници, а затим је на њих био изливен свети дух. Када је схватио да „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“, Петар их је крстио. Били су то први необрезани незнабошци, то јест нејевреји, који су се обратили на хришћанство. Касније је Петар испричао браћи у Јерусалиму те новости, тако да су браћа славила Бога (10:34, 35).

18. (а) Шта се догодило у Антиохији? (б) До каквог прогонства је дошло и да ли је оно постигло сврху?

¹⁸ Добра вест се брзо ширила, а Варнава и Савле су поучавали велико мноштво људи у Антиохији, „па су божанским провиђењем баш у Антиохији ученици први пут названи хришћанима“ (11:26). Опет је дошло до прогонства. Ирод Агрипа I је наредио да се Јованов брат Јаков погуби мачем. Осим тога, бацио је Петра у затвор, али Јеховин анђео га је још једном ослободио. Међутим, злом Ироду се лоше писало! Пошто није дао славу Богу, изјели су га црви и умро је. С друге стране, „Јеховина реч је све више расла и ширила се“ (12:24).

19. Где је Павле све био на свом првом мисионарском путовању и шта је постигао?

¹⁹ Павлово прво мисионарско путовање, с Варнавом (13:1–14:28).d Свети дух је одвојио Варнаву и ’Савла, који се зове и Павле‘, и послао их из Антиохије (13:9). На Кипру су многи постали верници, укључујући и проконзула Сергија Павла. У Малој Азији су обишли још најмање шест градова и свуда се догодило исто: Неки људи су радосно прихватили добру вест, а други су се тврдоглаво противили и окупљали су људе како би каменовали Јеховине гласнике. Након што су у новооснованим скупштинама поставили старешине, Павле и Варнава су се вратили у Сиријску Антиохију.

20. Којом одлуком је решен спор у вези са обрезањем?

²⁰ Решавање спора у вези са обрезањем (15:1- 35). Како је у скупштину долазило све више људи који нису били Јевреји, појавило се питање да ли и они треба да се обрежу. Павле и Варнава су се у вези с тим обратили апостолима и старешинама у Јерусалиму. Састанку је председавао ученик Јаков, а одлучено је да се браћи пошаље писмо с текстом њихове једногласне одлуке: „Свети дух и ми одлучили смо да не стављамо никакво додатно бреме на вас, осим овога што је потребно: уздржавати се од онога што је жртвовано идолима, од крви, од удављенога и од блуда“ (15:28, 29). То писмо је охрабрило и обрадовало браћу у Антиохији.

21. (а) Ко је пратио Павла на његовом другом мисионарском путовању? (б) Шта се догодило у Македонији?

²¹ Павлово друго путовање, добра вест се још више шири (15:36–18:22).e „После неког времена“ Варнава и Марко су отпловили на Кипар, а Павле и Сила су пошли на пут и пролазили кроз Сирију и Малу Азију (15:36). У Листри се Павлу придружио млади Тимотеј па су пошли у Троаду, град на обали Егејског мора. Тамо је Павле видео у визији човека који га је молио: „Пређи у Македонију и помози нам!“ (16:9). Павлу се придружио Лука па су бродом пошли у Филипе, водећи град у Македонији. Тамо су Павле и Сила били бачени у затвор, што је довело до тога да је тамничар постао верник и крстио се. Када су били пуштени, упутили су се у Солун, где су љубоморни сународници нахушкали руљу на њих. Зато су браћа послала Павла и Силу ноћу у Верију. Јудејци у Верији су показали да су племенитији јер су „свим срцем примили реч и сваки дан истраживали Писма“ како би нашли потврду у њима да је исправно оно што су учили (17:11). Оставивши Силу и Тимотеја у тој новој скупштини, као што је Луку оставио у Филипима, Павле је пошао на југ, у Атину.

22. Како је Павлов мудар говор на Ареопагу утицао на људе?

²² У том граду пуном идола поносни епикурејски и стоички филозофи су се ругали Павлу говорећи за њега да је „брбљивац“ и да „објављује нека туђа божанства“, па су га одвели на Ареопаг, то јест Марсов брежуљак. Мудро одабраним речима Павле је навео разлоге зашто је добро тражити правог Бога, ’Господара неба и земље‘, који гарантује да ће свима праведно судити преко човека ког је ускрснуо из мртвих. Када су чули за ускрсење, људи су се поделили, али неки су постали верници (17:18, 24).

23. Шта је Павле постигао у Коринту?

²³ После је Павле отишао у Коринт и остао код Акиле и Прискиле и придружио им се у израђивању шатора. Због противљења које је доживео, престао је да проповеда у синагоги и почео је да одржава састанке у суседној кући, у дому Титија Јуста. Крисп, старешина синагоге, постао је верник. Павле је у Коринту остао годину и по, а затим је са Акилом и Прискилом отишао у Ефес, где их је оставио и отишао у Сиријску Антиохију. Тако је завршио своје друго мисионарско путовање.

24, 25. (а) Шта се догодило у Ефесу када је Павле кренуо на треће путовање? (б) Шта се догодило пред крај Павловог трогодишњег боравка у Ефесу?

²⁴ Павле поново посећује скупштине, треће путовање (18:23–21:26).f Јудејац по имену Аполо дошао је у Ефес из Александрије у Египту и у синагоги је почео да одважно говори о Исусу, али Акила и Прискила су увидели да га још треба поучити пре него што пође у Коринт. Павле је у то време био на трећем путовању и дошао је у Ефес. Када је чуо да су неки верници били крштени само Јовановим крштењем, Павле им је објаснио да треба да се крсте у Исусово име. Затим је крстио око дванаест људи, а када је положио руке на њих, примили су свети дух.

²⁵ Павле је три године остао у Ефесу. У то време је „Јеховина реч силно расла и бивала све јача“, а многи су напустили обожавање богиње Артемиде, заштитнице тог града (19:20). Израђивачи сребрних храмова уплашили су се да ће им се због тога смањити зарада, па су толико узбунили град да је требало неколико сати да се руља разиђе. Убрзо након тога, Павле је отишао у Македонију и Грчку, а путем је посећивао вернике.

26. (а) Које је чудо Павле извршио у Троади? (б) Шта је саветовао ефешким старешинама?

²⁶ У Грчкој је Павле остао три месеца, а затим је преко Македоније, где му се Лука поново придружио, кренуо натраг у Сирију. Отпловили су у Троаду. Тамо је Павле држао говор који је потрајао до поноћи, а један младић је заспао и пао с прозора на другом спрату. Када су га подигли био је мртав, али Павле га је вратио у живот. Сутрадан су Павле и његови сапутници кренули за Јерусалим, али је Павле успут свратио у Милет да би се састао са старешинама из Ефеса. Рекао им је да га више неће видети. Стога је било јако важно да те старешине предводе и пасу Божје стадо, ’у ком их је свети дух поставио за надгледнике‘! Подсетио их је на пример који им је пружио док је био међу њима и подстакао их је да бдију и да не штеде себе, него да ревно служе браћи (20:28). Иако су га браћа наговарала да не иде у Јерусалим, Павле је наставио пут. Његови сапутници су се умирили када им је рекао: „Нека буде Јеховина воља“ (21:14). Када је Павле известио Јакова и старешине о томе како је Бог благословио његову службу међу незнабошцима, веома су се обрадовали.

27. Како су Павла дочекали у храму?

²⁷ Павле ухваћен; на суду (21:27–26:32). Павла су непријатељски дочекали када се појавио у храму у Јерусалиму. Његови сународници из Азије нахушкали су сав град против њега, те су га римски војници у задњи час спасли.

28. (а) Које је спорно питање Павле споменуо пред Синедрионом и до чега је то довело? (б) Где је потом био послат?

²⁸ Заповедник војног одреда се збуњено питао: Како је дошло до тог метежа? Ко је тај Павле? Какав је злочин починио? Пошто је био римски грађанин, Павле је избегао бичевање као начин испитивања, те су га одвели пред јеврејски Синедрион. Павле је приметио да су неки од чланова суда фарисеји, а неки садукеји, па је споменуо спорно питање ускрсења, чиме их је окренуо једне против других. Када се свађа чланова суда заоштрила, римски војници су морали да отму Павла да га Јевреји не растргну. Ноћу су га потајно послали намеснику Феликсу у Цезареју уз јаку војну пратњу.

29. На каквим суђењима и саслушањима је Павле био када су га оптужили да подиже буну и који је призив уложио?

²⁹ Павле се пред Феликсом вешто бранио од оптужбе да је подизао буну у народу. Међутим, Феликс је задржао Павла надајући се да ће му он понудити мито како би био пуштен. Прошле су две године. Феликса је као управитеља наследио Порције Фест, па је било организовано ново суђење. Опет су биле изнете тешке оптужбе, а Павле је опет изјавио да је невин. Али Фест је, желећи да угоди Јудејцима, предложио Павлу да му се суди пред њим у Јерусалиму. Зато је Павле рекао: „Призивам се на цара!“ (25:11). Време је пролазило. На крају је краљ Ирод Агрипа II дошао у посету Фесту те је Павле поново био доведен у судску дворану. Његово сведочанство је било толико снажно и уверљиво да му је Агрипа спонтано рекао: „Још мало па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ (26:28). Агрипа је такође увидео да је Павле невин и да је могао бити пуштен да се није призвао на цара.

30. Шта се дешавало на Павловом путовању до Малте?

³⁰ Павле одлази у Рим (27:1–28:31).g Павле као затвореник заједно с другима одлази бродом на први део путовања ка Риму. Дували су супротни ветрови, па су споро пловили. У луци Мири укрцали су се на други брод. Када су стигли у Добра пристаништа, на Криту, Павле је препоручио да тамо презиме, али већина је предлагала да наставе с пловидбом. Убрзо након што су се отиснули од обале, захватио их је снажан ветар те су се препустили да их носи. Након две недеље, брод се насукао и разбио на спруду пред обалом Малте. Као што је Павле раније обећао, нико од 276 људи који су били на броду није изгубио живот! Становници Малте су исказали посебну љубазност, а те зиме је Павле чудотворном силом Божјег духа излечио многе од њих.

31. Ко је дочекао Павла када је стигао надомак Рима и шта је радио док је био у том граду?

³¹ На пролеће, Павле је стигао надомак Рима, а браћа су му изашла у сусрет да га дочекају. Када их је видео, Павле је „захвалио Богу и охрабрио се“. Иако је и даље био затвореник, Павлу је било допуштено да станује у изнајмљеној кући с војником који га је чувао. Лука завршава свој извештај описујући како је Павле радо примао све који су долазили код њега и „проповедао им Божје краљевство и поучавао их о Господу Исусу Христу са свом слободом говора и без икаквих сметњи“ (28:15, 31).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

32. Како је Петар на Педесетницу и пре ње посведочио о истинитости хебрејских књига Библије?

³² Дела апостолска заједно с Јеванђељима потврђују да су хебрејске књиге Библије веродостојан и надахнут део Божје Речи. Пре Педесетнице, Петар је рекао да су се испунила два пророчанства која је „свети дух прорекао преко Давидових уста о Јуди“ (Дела 1:16, 20; Пс. 69:25; 109:8). А на дан Педесетнице објаснио је запањеном мноштву да су управо били сведоци испуњења Јоиловог пророчанства, рекавши да је „то оно што је рекао пророк Јоило“ (Дела 2:16-21; Јоил 2:28-32; упоредити и Дела апостолска 2:25-28, 34, 35 са Псалмом 16:8-11 и 110:1).

33. Како су Петар, Филип, Јаков и Павле потврдили да су хебрејске књиге Библије надахнуте од Бога?

³³ Једном другом приликом, Петар се опет позвао на хебрејске књиге Библије како би уверио народ окупљен у храму. Најпре је цитирао Мојсија, а затим је рекао: „И сви пророци, који су говорили од Самуила па надаље, указивали су на те дане.“ Касније је пред Синедрионом цитирао Псалам 118:22 како би указао на то да је Христ — камен који су они одбацили — постао „угаони камен“ (Дела 3:22-24; 4:11). Филип је објаснио етиопском дворанину како се испунило пророчанство из Исаије 53:7, 8, а он је након тога понизно замолио Филипа да га крсти (Дела 8:28-35). Слично томе, Петар је, сведочећи Корнелију о Исусу, рекао: „О њему сведоче сви пророци“ (10:43). Када се расправљало о обрезању, Јаков је своју одлуку поткрепио речима: „С тим се слажу и речи Пророка̂, као што је написано“ (15:15-18). Апостол Павле се такође позивао на хебрејске књиге Библије (26:22; 28:23, 25-27). Чињеница да су ученици и они који су слушали њихове речи прихватали хебрејске књиге Библије као део Божје Речи, служи као потврда да су те књиге заиста надахнуте од Бога.

34. Шта Дела апостолска говоре о раној хришћанској скупштини и да ли је данашња хришћанска скупштина и мало другачија?

³⁴ Дела апостолска одлично приказују како је основана хришћанска скупштина и како је расла помоћу светог духа. У целој овој узбудљивој књизи видимо како је Бог благословио ширење добре вести, како су први хришћани били неустрашиви и радосни, како су се непоколебљиво суочили с прогонствима и како су били спремни да служе, што се најбоље види на примеру Павла, који се одазвао на позив да пође да проповеда у страној земљи, Македонији (4:13, 31; 15:3; 5:28, 29; 8:4; 13:2-4; 16:9, 10). Данашња хришћанска скупштина није нимало другачија, јер и њу повезују љубав, јединство и заједнички циљ у проповедању о „величанственим Божјим делима“ под вођством светог духа (2:11, 17, 45; 4:34, 35; 11:27-30; 12:25).

35. Како Дела апостолска показују на који начин хришћани треба да проповедају и шта је посебно важно при сведочењу?

³⁵ Дела апостолска показују на који начин хришћани треба да објављују Божје Краљевство. Павле је био узор у томе и рекао је: „Нисам ништа пропустио да вам кажем од онога што би вам могло бити корисно и да вас поучавам јавно и идући од куће до куће.“ Затим је додао: „Него сам темељно сведочио.“ Мисао о ’темељом сведочењу‘ истиче се у целој књизи, а посебно је наглашена у закључним стиховима, у којима се Павлова искрена преданост проповедању и поучавању, чак и у оковима, види из ових речи: „Он им је говорио и темељно сведочио о Божјем краљевству, па им од јутра до вечери из Мојсијевог закона и из Пророка̂ износио уверљиве доказе о Исусу.“ Будимо и ми тако ревни у проповедању о Краљевству! (20:20, 21; 28:23; 2:40; 5:42; 26:22).

36. Који Павлов практичан савет треба да примењују и данашњи надгледници?

³⁶ Павлов говор упућен ефешким надгледницима садржи пуно практичних савета за данашње надгледнике. Будући да су постављени светим духом, веома је важно да ’пазе на себе и на све стадо‘ тако да се обзирно старају о њему и чувају га од окрутних вукова који желе да га прогутају. То није лака одговорност! Надгледници треба да бдију и изграђују своју духовност помоћу надахнуте Речи, коју је Бог дао у својој незаслуженој доброти. Док се труде да помогну слабима, треба да имају „на уму речи Господа Исуса, који је рекао: ’Више усрећује давање него примање‘“ (20:17-35).

37. Којим је тактичним аргументовањем на Ареопагу Павле успео да увери слушаоце у оно о чему је говорио?

³⁷ Павле је и у другим приликама одлично објаснио темељна библијска учења. На пример, његов говор пред стоицима и епикурејцима на Ареопагу изврстан је пример логичног аргументовања. Почео је тако што је цитирао натпис с једног њиховог олтара, „Непознатом Богу“, а затим је те речи искористио како би објаснио да једини прави Бог, Господар неба и земље, који је од једног човека начинио сав људски род, „није далеко ни од кога од нас“. Затим је цитирао речи њихових песника: „Чак смо и потомство његово“, да би показао како је неразумно веровати да људи потичу од беживотних идола, начињених од злата, сребра или камена. Тако је Павле тактично доказао да је живи Бог Врховни Владар. Тек је на крају свог говора споменуо ускрсење, мада ни тада није споменуо Христа. Уверљиво је објаснио да је једини прави Бог владар над свиме, и неки су након тога постали верници (17:22-34).

38. Какве ће благослове доживети онај ко проучава Библију на начин који је описан у Делима апостолским?

³⁸ Дела апостолска нас подстичу на редовно, марљиво проучавање ’свег Писма‘. Када је Павле дошао да проповеда у Верији, тамошњи Јудејци су „свим срцем примили реч и сваки дан истраживали Писма да виде је ли то тако“, па су названи ’племенитима‘ (17:11). И данас ревно проучавање Библије у повезаности с Јеховином скупштином на којој почива његов дух помаже људима да се увере у истинитост Божје Речи и стекну јаку веру. Путем таквог проучавања човек може исправно разумети Божја узвишена начела. Нека од тих начела су лепо описана у Делима апостолским 15:29. Тај стих наводи одлуку водећег тела, састављеног од апостола и старешина у Јерусалиму, која показује да обрезање није захтев за духовне Израелце, али да им је изричито забрањено идолопоклонство, узимање крви и блуд.

39. (а) Шта је ученицима дало снаге да се суоче с прогонствима? (б) Којим су неустрашивим одговором дали одлично сведочанство и до чега је то довело?

³⁹ Ти први ученици су савесно проучавали надахнуте књиге и могли су да их цитирају и примене према потреби. Добро познавање Божје Речи и свети дух давали су им снаге да издрже окрутна прогонства. Петар и Јован су пружили добар пример свим верним хришћанима када су неустрашиво одговорили поглаварима који су им се противили: „Сами просудите да ли је право пред Богом да слушамо вас, а не Бога. Ми не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули.“ А када су их поново довели пред Синедрион, који им је ’строго забранио‘ да не поучавају у Исусово име, они су јасно одговорили: „Богу се морамо покоравати, а не људима.“ Тај неустрашиви одговор био је одлично сведочанство тим поглаварима и подстакао је Гамалила, уваженог учитеља Закона, да изговори познате речи у корист слободе обожавања, што је довело до тога да су апостоли били пуштени (4:19, 20; 5:28, 29, 34, 35, 38, 39).

40. Како нас Дела апостолска подстичу да темељно сведочимо о Краљевству?

⁴⁰ У Делима апостолским се ставља велики нагласак на Јеховину величанствену намеру у вези с Краљевством, која се као главна мисао провлачи кроз целу Библију. На почетку ове књиге описује се како Исус током четрдесет дана пре свог узласка на небо ’говори о Божјем краљевству‘. Када су га ученици упитали када ће обновити Краљевство, Исус им је рекао да пре него што се то догоди они треба да буду његови сведоци све до краја земље (1:3, 6, 8). Најпре у Јерусалиму, а затим и другде, ученици су непоколебљиво и неустрашиво проповедали о Краљевству. Када је почело прогонство, Стефан је био каменован, а многи ученици су побегли у друге крајеве (7:59, 60). Записано је да је Филип имао великог успеха у објављивању ’добре вести о Божјем краљевству‘ у Самарији, те да су Павле и његови сарадници проповедали о Краљевству у Малој Азији, Коринту, Ефесу и Риму. Сви ти први хришћани били су изврстан пример јер су се непоколебљиво уздали у Јехову и у подршку његовог духа (8:5, 12; 14:5-7, 21, 22; 18:1, 4; 19:1, 8; 20:25; 28:30, 31). Када размишљамо о њиховој несаломивој ревности и храбрости и како је Јехова богато благословио њихов труд, то нас снажно подстиче да и ми верно и ’темељно сведочимо о Божјем краљевству‘ (28:23).

[Фусноте]