Поглавље 35

„Више среће у давању“

ЗНАМ једну тајну. Да ли би волео да је чујеш? — То је тајна среће.

Има много људи који нису срећни. Неки превише зависе од онога што други људи раде. Ако им неко да нешто лепо, они су срећни. Ако нико не учини ништа посебно за њих, нису срећни.

Али, ево тајне. Велики Учитељ је рекао: „Има више среће у давању него што има у примању.“ Дакле, најсрећнија особа није она која добија ствари, него она која даје другим људима. Да ли си то знао? — (Дела апостолска 20:35).

Размисли само о томе шта то значи. Да ли је Исус рекао да особа која прими поклон неће бити срећна? — Не. Ти волиш да добијаш поклоне, зар не? — И ја такође волим. Срећни смо кад примимо лепе ствари.

Али Исус је рекао да још више среће има када дајемо. А Исус је био увек у праву, зар не? —

Онда, шта има што можемо да дамо другим људима? Шта би ти рекао? —

Понекад кад желиш да даш неки поклон, то кошта новца. У најмању руку, ако је то поклон који си узео у продавници, мораћеш да платиш за њега. Дакле, ако желиш да даш такав поклон, можда мораш да штедиш новац све док не скупиш довољно да би купио тај поклон.

Али не долазе сви поклони из продавница. Да ти објасним. У врућем дану нема ничег тако доброг као што је хладна чаша свеже воде. За то не мораш да идеш у продавницу. Па ипак, кад то даш некоме ко је жедан, можеш осећати срећу која произлази од давања.

Можда некад ти и твоја мајка можете да испечете неке колаче. То може бити забавно. И чим изађу из рерне, њихов укус је нарочито добар. Али шта бисмо могли да урадимо с неким од тих колача што ће нас учинити још срећнијим него када бисмо их све сами појели? —

Да, већа срећа долази од давања. Можемо уживати једући нешто и сами. Али, ако желимо још више среће, онда можемо да увијемо нешто од њих и да од тога направимо поклон за неког нашег пријатеља. Да ли би волео да то понекад урадиш? —

Апостол Павле је био човек који је познавао срећу давања. Шта је он давао другим људима? — Имао је да да̂ најбољу ствар на свету. Знао је истину о Богу и о Исусу. Он ју је радо делио с другима. И чинио је то не дозвољавајући никоме да му да̂ новац за његову помоћ.

Једном су апостол Павле и његов пратилац Лука срели једну жену која је такође желела да има срећу давања. Срели су је поред једне реке. Павле и Лука су отишли тамо због тога што су чули да је то место молитве. И свакако, нашли су тамо неке жене.

Павле је почео да говори тим женама добре ствари о Јехови Богу и његовом Краљевству. Једна од њих, по имену Лидија, поклонила је пуну пажњу. Њој се веома много свидело оно што је чула. И желела је да учини нешто да би показала своје цењење.

Лука нам говори: „Мољаше нас говорећи: Ако ме цените да сам верна Господу, уђите у моју кућу и останите у њој. И принуди нас да останемо“ (Дела апостолска 16:11-15).

Лидији је било драго да угости те Божје слуге у својој кући. Она их је волела због тога што су јој помогли да сазна о Божјем путу за људе да би живели заувек. Њу је усрећило то што им може дати храну да једу и место да се одморе.

Дакле, Лидијино давање ју је усрећило због тога што је она стварно желела да да̂. И то је нешто што треба да задржимо на уму. Неко би могао да нам каже да дамо неки поклон. Али ако ми стварно не желимо то да урадимо, онда нас давање неће усрећити.

На пример, шта ако би имао неки слаткиш који би желео да поједеш? Кад бих ти рекао да мораш да га даш неком другом детету, да ли би те усрећило да га даш? — Али можда имаш неки слаткиш кад сретнеш неког пријатеља кога много волиш. Ако сам дођеш на идеју да би било лепо да поделиш слаткиш са својим пријатељем, онда ћеш бити срећан што то радиш, зар не? —

А да ли знаш да понекад толико волимо неку особу да желимо да јој дамо све, и да ништа не задржимо за себе? Док растемо у љубави, тако треба да осећамо према Богу.

Велики Учитељ је знао једну жену која је тако осећала. Видео ју је у храму у Јерусалиму. Имала је само два мала новчића; то је све што је имала. Али она их је оба ставила у кутију као прилог или поклон за храм. Нико је није натерао да то ради. Учинила је то због тога што је то желела, због тога што је стварно волела Бога. То што је могла да да̂ усрећило ју је.

Дакле, постоје многи начини на које можемо давати, зар не? — А Велики Учитељ зна да ако ми дајемо због тога што желимо, бићемо срећни. Зато нам он каже: „Дајте.“ То јест, створите навику да дајете другим људима. Ако то чинимо, нећемо бити тужни због тога што очекујемо да неко други учини нешто лепо за нас. Бићемо заокупљени усрећивањем других људи. А кад то чинимо, ми смо најсрећнији од свих! (Лука 6:38).

(Још лепих мисли у вези с давањем које доноси срећу налази се у Матеју 6:1-4, 2. Коринћанима 9:7 и Луки 14:12-14.)