46. библијска књига — 1. Коринћанима

Писац: Павле

Место писања: Ефес

Писање завршено: отприлике 55. н. е.

 1. Какав је град био Коринт у Павлово време?

КОРИНТ је био „знаменит и разблудан град, стециште порока са истока и запада“.a Смештен на уској превлаци између Пелопонеза и континенталне Грчке, имао је контролу над копненим путем према унутрашњости. У време апостола Павла, тај град је имао око 400 000 становника и по величини је био четврти град у Римском царству. Од њега су били већи само Рим, Александрија и Сиријска Антиохија. На његовој источној страни је Егејско море, а на западној Коринтски залив и Јонско море. Коринт је био главни град провинције Ахаје и имао је две луке, Кенхреју и Лехеј, те је због свега тога био важан трговачки центар. Био је и центар грчке учености. „Његово богатство је било толико чувено да је ушло у пословице, а исто се може рећи и за његову развратност и раскалашеност.“b Један од паганских обичаја у том граду било је поштовање Афродите (Венере код Римљана). Под утицајем такве религије Коринћани су били разблудни.

 2. Како је основана коринтска скупштина и у каквој су стога вези њени чланови били са апостолом Павлом?

² У ту развијену метрополу римске државе у којој скоро да је нестало моралних вредности апостол Павле је допутовао отприлике 50. н. е. Током 18 месеци које је тамо провео, у граду је основана хришћанска скупштина (Дела 18:1-11). Павле је стварно волео ту браћу којој је лично донео добру вест о Христу! У својој посланици их је подсетио да је у духовном погледу с њима био повезан на посебан начин, написавши: „Да имате и десет хиљада васпитача у Христу, немате више очева. Јер ја сам вам отац у Христу Исусу посредством добре вести“ (1. Кор. 4:15).

 3. Шта је навело Павла да напише своју прву посланицу Коринћанима?

³ Велика брига за духовну добробит хришћана у Коринту навела је Павла да им напише своју прву посланицу док је био на трећем мисионарском путовању. Написао ју је у Ефесу, 55. н. е., неколико година након што је био у Коринту. Очигледно је примио писмо од релативно нове скупштине у Коринту, па је требало да одговори на њега. Осим тога, чуо је узнемиравајуће вести о њима (7:1; 1:11; 5:1; 11:18). Те вести су биле толико потресне да је Павле тек од седмог поглавља своје посланице почео да даје одговор на оно у вези с чиме су му ти хришћани писали. Лоше вести које је чуо о њима понајвише су навеле Павла да напише посланицу браћи у Коринту.

 4. Шта показује да је Павле написао Прву Коринћанима у Ефесу?

⁴ Али како знамо да је Павле написао Прву Коринћанима у Ефесу? Као прво, када је у закључку наводио ко све поздравља Коринћане, навео је Акилу и Приску, то јест Прискилу (16:19). Дела апостолска 18:18, 19 показују да су се они преселили из Коринта у Ефес. Будући да су Акила и Прискила били у том граду, а Павле их је у тој посланици навео заједно с другима који су слали поздраве, логично је закључити да је био у Ефесу док је то писао. Осим тога, Павлове речи из 1. Коринћанима 16:8 врло јасно показују где се налазио у то време: „А у Ефесу ћу остати до Педесетнице.“ Дакле, Павле је Прву посланицу Коринћанима написао у Ефесу, вероватно пред крај свог боравка у том граду.

 5. Шта служи као доказ да се посланице Коринћанима с правом могу сматрати надахнутим библијским књигама?

⁵ Непобитна је надахнутост Прве Коринћанима, а исто тако и Друге Коринћанима. Први хришћани су се слагали у вези с тим да је Павле написао те посланице и да их треба сматрати делом Божје Речи, па су их уврстили у своје збирке библијских књига. У ствари, сматра се да се на Прву Коринћанима барем шест пута алудира и цитира из ње у писму које је из Рима послато у Коринт, а датира отприлике из 95. н. е. и назива се Прва Климентова посланица. Осим што јасно указује на Прву Коринћанима, писац је подстакао оне који ће читати то писмо да „прочитају посланицу благословљеног апостола Павла“.c Прву Коринћанима директно су цитирали и Јустин Мученик, Атенагора, Иринеј и Тертулијан. Постоје чврсти докази да је збирка Павлових посланица, која је укључивала Прву и Другу Коринћанима, „била састављена и објављена у последњој деценији првог века“.d

 6. Каквих је проблема било у коринтској скупштини и до чега је Павлу било нарочито стало?

⁶ Прва Павлова посланица Коринћанима омогућава нам да се упознамо са стањем у коринтској скупштини. Тамошњи хришћани су се суочили са одређеним проблемима и имали су питања која је требало решити. У скупштини је било подела, јер су неки постали следбеници људи. Један члан скупштине је чинио блуд каквог није било ни међу незнабошцима. Неки су живели у религиозно раздељеном дому, па су се питали да ли да остану са својим брачним другом који није верник или да се раздвоје. Питали су се и како треба гледати на месо које је жртвовано идолима, то јест да ли га смеју или не смеју јести. Коринћанима је био потребан и савет о томе како треба одржавати састанке, укључујући и Господову вечеру. Какав треба да буде положај жене у скупштини? Осим тога, неки чланови скупштине су тврдили да нема ускрсења. Имали су заиста много проблема! Међутим, Павлу је било највише стало до тога да помогне Коринћанима да се духовно опораве.

 7. С каквим ставом би требало да проучавамо Прву Коринћанима и зашто?

⁷ Данас би се у скупштини могле појавити сличне околности какве су владале у коринтској скупштини. Осим тога, многи данашњи хришћани су окружени развратним људима из света који живе у благостању. Због свега тога је неопходно да обратимо пажњу на Павлове изврсне савете које је написао под Божјим надахнућем. Павлове речи су заиста значајне за време у ком живимо, па је добро да пажљиво размотримо садржај прве посланице коју је упутио својој вољеној браћи и сестрама у Коринту. Пробајмо да замислимо како је било живети у том граду у оно време. Као што су хришћани у старом Коринту морали дубоко да размишљају о Павловим оштроумним и подстицајним надахнутим речима, учинимо тако и ми приликом проучавања речи које је он упутио својој браћи у вери.

САДРЖАЈ ПРВЕ КОРИНЋАНИМА

 8. (а) Како је Павле разоткрио безумност секташтва у скупштини? (б) Шта је према Павловим речима потребно да би човек разумео Божје објаве?

⁸ Павле разоткрива секташтво, подстиче на јединство (1:1–4:21). Павле је Коринћанима желео само добро. Али како је дошло до подела и раздора међу њима? „Христ је подељен“, рекао је (1:13). Написао је да је захвалан Богу што је крстио само неколико њих, па не могу рећи да су крштени у његово име. Павле је проповедао Христа прибијеног на стуб. Јудејцима је то било камен спотицања, а незнабошци су то сматрали лудошћу. Међутим, Бог је изабрао оне које свет сматра лудима и слабима да би посрамио мудре и јаке. Зато се Павле није трудио да речима задиви браћу, него је желео да браћа виде да иза његових речи стоје Божји дух и сила, како се њихова вера не би темељила на људској мудрости, него на Божјој сили. Рекао је да он и његови сарадници говоре о ономе што им је открио Божји дух, „јер дух све истражује, чак и дубине Божје“. То не може разумети онај ко је телесан, него само онај ко је духован (2:10).

 9. Којим је аргументима Павле показао да се нико не сме хвалити људима?

⁹ Коринћани су постали следбеници људи — неки су говорили да су Аполови, а други да су Павлови. Али ко су били њих двојица? Само слуге преко којих су Коринћани постали верници. Они који саде и заливају нису ништа, јер „Бог је дао да расте“, а ти људи су „Божји сарадници“. Ватрене кушње откриће чије је дело постојано. Павле је рекао Коринћанима: ’Ви сте Божји храм, у којем пребива његов дух.‘ Додао је: „Мудрост овог света лудост [је] пред Богом.“ Зато се нико не сме хвалити људима, јер све припада Богу (3:6, 9, 16, 19).

10. Зашто није било на месту да се Коринћани хвале и шта је Павле учинио како би им помогао?

¹⁰ Павле и Аполо су понизни настојници Божјих светих тајни, а настојници морају бити верни. Ко су браћа у Коринту да се хвале, и шта имају а да нису примили? Да ли је могуће да су се они већ обогатили, почели краљевати и постали разборити и јаки, док су апостоли, који су призор који гледају и анђели и људи, још увек луди и слаби и свачији су отпад? Павле је послао Тимотеја да их подсети на начела којих се он држи док служи Христу и замолио их је да се угледају на њега. Написао је да ће ускоро доћи ако буде Јеховина воља и сазнати не само шта говоре они који се узвисују него и каква је њихова сила.

11. До каквог неморала је дошло у коринтској скупштини, шта је требало урадити и зашто?

¹¹ Скупштина треба да буде чиста (5:1–6:20). Павле је чуо страшну вест да један члан њихове скупштине живи у неморалној вези са женом свог оца. Павле је написао Коринћанима да таквог треба предати Сатани јер мало квасца укисели све тесто. Требало је да престану да се друже са сваким ко се зове брат, а ко је зао.

12. (а) Шта је Павле рекао о томе што су браћа изводила један другога на суд? (б) Зашто је Павле рекао: „Бежите од блуда“?

¹² Коринћани су чак једни друге изводили на суд! Зар не би било боље да су прегорели штету? С обзиром на то да ће они судити свету и анђелима, зар нису могли да нађу некога у скупштини ко би могао да суди између браће? Осим тога, требало је да буду чисти, јер блудници, идолопоклоници и они који чине слична зла дела неће наследити Божје Краљевство. Неки су некада били такви, али су касније били опрани и посвећени. „Бежите од блуда“, рекао је Павле. Додао је: „Јер сте скупо купљени. Зато прославите Бога својим телом“ (6:18, 20).

13. (а) Зашто је Павле саветовао некима да ступе у брак и како је требало да се понашају у браку? (б) Зашто онај ко је самац „боље чини“?

¹³ Савети о самаштву и браку (7:1-40). Павле сада одговара на питање у вези с браком. Рекао им је: Будући да је блуд врло раширен, препоручљиво је да сваки мушкарац или жена буду у браку, а они који су у браку не смеју једно другоме ускраћивати брачну дужност. Онима који нису у браку и удовицама добро је да остану самци, попут Павла, али ако се не могу савладати, нека ступе у брак. Они који су у браку не смеју напустити свог брачног друга. Чак и ако нечији брачни друг није верник, хришћанин га не сме оставити, јер верник може спасти свог брачног друга који није верник ако остану заједно. Што се тиче обрезања и ропства, нека свако остане у оном стању у којем је био позван и нека буде задовољан тиме. Ко је у браку подељен је јер се труди да угоди свом брачном другу, а ко је самац брине се само за оно што је Господово. Они који ступе у брак не греше, али они који не ступе у брак ’боље чине‘ (7:38).

14. Шта је Павле рекао о томе колико има „богова“ и „господа“ и шта је саветовао у вези с храном која је жртвована идолима?

¹⁴ Све чинити ради добре вести (8:1–9:27). Како је требало гледати на храну која је жртвована идолима? Павле је рекао: Идол није ништа! У свету има много „богова“ и „господа“, али за хришћане постоји само „један Бог, Отац“, и „један Господ, Исус Христ“ (8:5, 6). Ипак, неко би могао да се саблазни ако види другог хришћанина да једе месо које је жртвовано идолима. Павле је саветовао да у том случају хришћанин не треба да једе то месо како не би навео свог брата на спотицање.

15. Како се Павле односио према проповедању добре вести?

¹⁵ Павле се много тога одрекао ради проповедања добре вести. Будући да је био апостол, имао је право да ’живи од добре вести‘, али он се одрекао тог права. Осим тога, сматрао је да је дужан да проповеда и чак је рекао: „Тешко мени ако не објављујем добру вест!“ Зато је самога себе учинио робом свима и тако је ’свима био све‘ како би ’на сваки могући начин неке спасао‘, чинећи све „ради добре вести“. Да би победио у трци и освојио нераспадљиви венац, Павле је држао своје тело у покорности како не би „са̂м био одбачен“ након што је проповедао другима (9:14, 16, 19, 22, 23, 27).

16. (а) Коју поуку је требало да хришћани извуку из лошег примера својих ’праочева‘? (б) Када се ради о идолопоклонству, како хришћани могу поступати да би све чинили на Божју славу?

¹⁶ Упозорење на зло (10:1-33). Шта се догодило њиховим ’праочевима‘? Они су били под облаком и крстили су се у Мојсија. Али, већина њих није била по вољи Богу, него су били побијени у пустињи. Зашто? Зато што су жудели за оним што је било зло. Хришћани треба да извуку поуку из тога: не смеју бити идолопоклоници, чинити блуд, искушавати Јехову нити гунђати. Ко мисли да стоји, нека пази да не падне. Искушења ће бити, али Бог неће допустити да његове слуге буду искушане више него што могу поднети, већ ће створити излаз да би могли издржати. „Зато“, пише Павле, „бежите од идолопоклонства“ (10:1, 14). Хришћани не могу јести и с Јеховиног и с демонског стола. Међутим, када у нечијем дому једу месо, не треба да испитују одакле је оно. Али ако их неко упозори да је месо било жртвовано идолима, онда нека га не једу због савести онога који их је упозорио. „Све на Божју славу чините“, написао је Павле (10:31).

17. (а) Опиши начело поглаварства које је Павле изнео. (б) Како је проблем у вези с поделама у скупштини повезао с Господовом вечером?

¹⁷ Поглаварство; Господова вечера (11:1-34). „Угледајте се на мене, као што сам се и ја угледао на Христа“, рекао је Павле, а затим је изнео Божје начело поглаварства: жени је поглавар мушкарац, мушкарцу је поглавар Христ, а Христу је поглавар Бог. Зато жена треба да има „знак подложности“ на глави када се моли или када прориче у скупштини. Павле није могао да похвали Коринћане, јер су међу њима настајале поделе када су се састајали као скупштина. Због свог понашања нису могли да једу Господову вечеру онако како доликује. Павле се осврнуо на оно што је Исус учинио када је успоставио обележавање своје смрти. Требало је да свако преиспита самог себе пре него што би јео од хлеба и пио од вина, да не би навукао на себе осуду ако у ономе што једе и пије не би распознао „тело Христово“ (11:1, 10, 29).

18. (а) Зашто не сме бити поделе у телу иако су дарови и службе различити? (б) Зашто је љубав најистакнутија?

¹⁸ Дарови духа; љубав и показивање љубави (12:1–14:40). Различити су дарови које даје дух, али дух је исти. И различите су службе и деловања, али исти је Господ и исти је Бог. Слично томе, много је удова у једном уједињеном Христовом телу и сваком уду су потребни остали удови — као и у људском телу. Бог је распоредио сваки уд у телу онако како је хтео и сваки од њих има своју улогу, стога ’не сме да буде поделе у телу‘ (12:25). Они који имају дарове духа нису ништа ако немају љубави. Љубав је дуготрпљива и добра, није завидна и не узвисује се. Радује се само истини. „Љубав никада не престаје“ (13:8). Дарови духа, на пример прорицање и говорење језицима, нестаће, а вера, нада и љубав остају. Од то троје највећа је љубав.

19. Шта је Павле саветовао с обзиром на духовну изградњу скупштине и ред у скупштини?

¹⁹ „Дајте све од себе у показивању љубави“, подстицао је Павле. Даљњи савети гласе: Дарове духа треба користити у љубави, ради изграђивања скупштине. Због тога треба дати предност прорицању у односу на говорење језицима. Павле би радије рекао пет разумљивих речи, да поучи друге, него десет хиљада речи на неком језику који слушаоци неће разумети. Језици су знак за невернике, а прорицање је за вернике. У погледу свега тога они не смеју бити „деца“ по разборитости. Жене треба да буду подложне у скупштини. „Све нека буде пристојно и онако како је ред“ (14:1, 20, 40).

20. (а) Које је доказе Христовог ускрсења Павле навео? (б) По ком реду ће се одвијати ускрсење и који ће непријатељи бити уништени?

²⁰ Поузданост наде у ускрсење (15:1–16:24). Ускрснули Христ појавио се Кифи, дванаесторици, браћи којих је било више од 500 заједно, Јакову, свим апостолима и на крају Павлу. ’Ако Христ није ускрснуо‘, написао је Павле, ’узалудно је наше проповедање и наша вера‘ (15:14). Свако ће ускрснути по свом реду: Христ као првина, а затим за време његове присутности они који су његови. На крају ће он, након што сви непријатељи буду подложени под његове ноге, предати Краљевство свом Оцу. Чак ће и смрт, као последњи непријатељ, бити уништена. Затим је упитао чему то што се он стално суочава са смрћу ако нема ускрсења.

21. (а) Како ускрсавају наследници Божјег Краљевства? (б) Коју је свету тајну Павле открио и шта је рекао о победи над смрћу?

²¹ Али како ће мртви ускрсавати? Сликовито говорећи, да би се појавило тело неке биљке, посејано зрно мора да умре. Слично је и код ускрсења из мртвих. „Сеје се телесно тело, а ускрсава духовно тело... Тело и крв не могу наследити Божје краљевство“ (15:44, 50). Павле је открио свету тајну: Неће сви заспати смртним сном, али сви ће се у трен ока преобразити, на звук последње трубе. Када се оно што је смртно обуче у бесмртност, смрт ће бити заувек уништена. Тада ће се обистинити речи: „Смрти, где је твоја победа? Смрти, где је твој жалац?“ Павле је од срца ускликнуо: „Али хвала Богу што нам даје победу посредством нашег Господа Исуса Христа!“ (15:55, 57).

22. Које је савете Павле дао у закључку и на шта је подстакао Коринћане?

²² Павле је у закључку дао савете о скупљању прилога како би се послали сиромашној браћи у Јерусалиму. Најавио је да ће их посетити када буде пролазио кроз Македонију и да ће можда доћи и Тимотеј и Аполо. „Бдите“, подстакао их је Павле, „будите непоколебљиви у вери, држите се мушки, будите јаки. Све што чините, чините у љубави“ (16:13, 14). Пренео им је поздраве скупштина из Азије, а затим је својом руком написао поздрав и изразио им своју љубав.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

23. (а) Како је Павле објаснио да зле жеље и самоувереност доносе лоше последице? (б) Чиме је Павле поткрепио савете које је дао у вези с Господовом вечером и у вези с тим шта сме да се једе?

²³ Ова посланица апостола Павла веома је корисна јер помаже да се боље разумеју хебрејске књиге Библије, из којих садржи многе цитате. Павле је у десетом поглављу истакао да су Израелци под Мојсијевим вођством пили из духовне стене, која је представљала Христа (1. Кор. 10:4; Бр. 20:11). Затим је навео невоље које сналазе оне који жуде за оним што је зло и објаснио то на примеру Израелаца под Мојсијевим вођством, а затим је додао: „А све им се то догађало за пример и написано је за упозорење нама, који живимо на крају овог поретка.“ Немојмо никада бити самоуверени, мислећи да не можемо да паднемо! (1. Кор. 10:11, 12; Бр. 14:2; 21:5; 25:9). Павле је изнео још једно поређење на темељу Закона. Указао је на жртве заједништва које су се приносиле у Израелу како би објаснио да они који једу Господову вечеру треба то да раде онако како доликује Јеховином столу. Надаље, да би поткрепио своју тврдњу да је исправно да се једе све што се продаје на пијаци, цитирао је Псалам 24:1, рекавши: „Јеховина је земља и све што је на њој“ (1. Кор. 10:18, 21, 26; Изл. 32:6; Лев. 7:11-15).

24. Које је још цитате из хебрејских књига Библије Павле навео како би поткрепио оно о чему је говорио?

²⁴ Да би показао колику вредност има оно што је „Бог припремио за оне који га воле“, а колико су испразна „размишљања мудрих“ људи овог света, Павле је опет цитирао из хебрејских књига Библије (1. Кор. 2:9; 3:20; Иса. 64:4; Пс. 94:11). Као потврду за смернице о искључењу преступника које је изнео у 5. поглављу, цитирао је Јеховин закон који каже да треба ’уклонити зло из своје средине‘ (П. зак. 17:7). Говорећи о свом праву да живи од проповедања добре вести, Павле се опет осврнуо на Мојсијев закон, у којем стоји да се стоци која ради не смеју везати уста да не би јела и да су Левијеви синови који су служили у храму добијали део жртве са олтара (1. Кор. 9:8-14; П. зак. 25:4; 18:1).

25. Наведи неке поуке које садржи Прва Коринћанима.

²⁵ Прва Павлова посланица Коринћанима пружа изузетно корисне поуке! Размишљајмо о Павловим упозорењима о стварању подела и слеђењу људи (поглавља 1-4); о неморалу који је чинио један хришћанин из Коринта и о томе како је Павле истакао потребу за честитошћу и чистоћом у скупштини (5. и 6. поглавље); о Павловом надахнутом савету с обзиром на самаштво, брак и раздвајање (7. поглавље); о његовој расправи везано за храну жртвовану идолима и о томе како је снажно истакао колико је важно да не наводимо друге на спотицање и да се чувамо идолопоклонства (поглавља 8-10). Уз све то, Павле је у овој посланици изнео и смернице о подложности, објаснио вредност дарова духа и на врло практичан начин описао узвишеност, дуготрајност и постојаност љубави. Поред тога, истакао је важност реда на хришћанским састанцима (поглавља 11-14). Изванредно је под надахнућем одбранио наду у ускрсење (15. поглавље). Све се то урезало у мисли Павлових читалаца из првог века, а и за данашње хришћане те речи имају велику вредност.

26. (а) У складу са оним што је давно проречено, шта ће ускрснули Христ урадити као Краљ Божјег Краљевства? (б) Који је снажан подстицај Павле упутио на темељу наде у ускрсење?

²⁶ Ова посланица у великој мери доприноси разумевању важне библијске теме: Божјег Краљевства. Озбиљно упозорава да неправедници неће ући у Божје Краљевство и наводи многе грехе због којих човек не може да уђе у њега (1. Кор. 6:9, 10). Али, још је важније што указује на повезаност ускрсења и Божјег Краљевства. Показује да Христ, који је „првина“ у ускрсењу, треба да „краљује све док Бог не положи све непријатеље под његове ноге“. Затим ће, када победи све непријатеље, укључујући и смрт, „предати краљевство свом Богу и Оцу... да Бог буде све свима“. На крају ће Христ, заједно са својом ускрснулом духовном браћом, здробити главу Змији, чиме ће се испунити Божје обећање дато у Едену. Ускрсење оних који ће са Исусом Христом делити нераспадљивост у небеском Краљевству заиста је величанствено. На темељу наде у ускрсење Павле је подстакао своју браћу: „Зато, браћо моја вољена, будите постојани, непоколебљиви, увек заокупљени Господовим делом, знајући да ваш труд у Господу није узалудан“ (1. Кор. 15:20-28, 58; Пост. 3:15; Римљ. 16:20).

[Фусноте]