(19:21-40)

Напокон је градски секретар (први у градској управи) објаснио да занатлије могу поднети тужбу проконзулу, који је овлашћен да доноси судске одлуке, или ће се њихов случај решити у ”законитој скупштини“ грађана. У противном Рим би могао ту незакониту скупштину учесника оптужити за устанак. Тиме их је распустио.