Да ли хришћани треба да се придржавају дана одмора?

ЈУНИ је био изузетно кишовит. Због тога је током вимблдонског тениског шампионата 1991. била прекршена једна древна световна традиција. Први пут у историји мечеви су одржани у недељу да би се надокнадило изгубљено време. Осим оваквих повремених изузетака од правила, недеља остаје свети дан одмора у Енглеској, као и у многим другим земљама.

Неки људи се придржавају различитих дана одмора. Јевреји широм света стриктно се придржавају сабата од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу. Током сабата авиони израелске авиокомпаније не лете, а у неким градовима не ради јавни транспорт. У Јерусалиму традиционалисти затварају неке улице како би спречили саобраћај који они сматрају незаконитим.

Чињеница да се многи религионисти још увек придржавају недељног дана одмора или сабата покреће неколико питања. Да ли је држање сабата само за Јевреје? Зашто су многе религије хришћанства прихватиле различит дан одмора? Да ли држање недељног дана одмора остаје библијски захтев до данас?

Да ли је сабат одувек постојао?

Прво спомињање сабата у Писму налазимо у књизи Изласка. Док су Израелци били у пустињи, примили су ману, чудесну храну од Јехове. Сваког шестог дана у недељи, требало је да сакупе дупли део јер је требало да седми дан буде „субота [Јехови]“, током које су сви послови били забрањени (Излазак 16:4, 5, 22-25).

Осим тога Израелцима је био дат сабат да их подсећа да су били робови у земљи Египту. Тај подсетник био би од малог значаја да су они пре тога следили такав закон. Према томе, одредбе које су управљале сабатом биле су дате само Израелцима (Деутороном 5:2, 3, 12-15).

Ситничава и тегобна правила

Зато што Мојсијев закон није био јако детаљан с обзиром на сабат, рабини су током векова саставили многе забране, које су углавном забрањивале све облике посла на сабат. Према Мишни, забрањен посао био је груписан у 39 главних категорија, као што су сејање, писање и посао на пољопривреди. Многе од тих одредаба немају библијски темељ. Наводећи Мишну, Encyclopædia Judaica признаје да су оне као „планине које висе на влакну, јер мало је тога на ту тему у Писму а правила је ипак много“.

Да би применили заповест да човек не треба да „излази са свог места у седми дан“, била је одређена максимална раздаљина, и названа је „сабатном границом“. Према неким изворима, она је одговарала дужини од 2 000 лаката, или 900 метара (Излазак 16:29, King James Version). Међутим, ова одредба могла је домишљато бити заобиђена: Вече пре тога, сабатни оброци могли су бити остављени на удаљености од 2 000 лаката од куће. Та локација се затим могла сматрати проширеним породичним домом, и могло се рачунати других 2 000 лаката од те тачке.

Многе такве од људи састављене рестрикције биле су на снази у Исусово време. Тако су религиозне вође укориле његове ученике зато што су кидали класје пшенице да би јели када су пролазили кроз житна поља. Били су оптужени да крше сабат — кидање жита сматрало се жетвом, а на трљање се гледало као на млевење. Исус је јавно укорио њихова екстремна гледишта у неколико прилика, јер су погрешно приказивали дух Јеховиног закона (Матеј 12:1-8; Лука 13:10-17; 14:1-6; Јован 5:1-16; 9:1-16).

Од суботњег до недељног сабата

„Недеље ће се држати за одано служење Богу.“ Тако католичка црква презентира четврту заповест у вези са сабатом. Недавно објављени француски Catéchisme pour adultes (Катекизам за одрасле) објашњава: „Хришћанска недеља слави се дан након сабата: осмог дана, то јест, првог дана новог стварања. Она прихвата битне елементе сабата али се усредсређује на Христову Пасху.“ Како је дошло до те промене од суботњег на недељни сабат?

Мада је недеља била дан када је Исус ускрснуо, за ране хришћане она је била радни дан као и сваки други. Али одлука Лаодикејског црквеног сабора (друга половина четвртог века н. е.) открива да је током времена, јеврејски сабат у суботу био замењен „хришћанским“ сабатом у недељу. Тај канон „забранио је хришћанима да попримају јеврејске обичаје и да буду беспослени на дан [јеврејског] сабата, а Господов дан [дан у седмици када је он био ускрснут] требало је поштовати на хришћански начин“. Од тада су хришћански следбеници морали да раде суботом а да се уздржавају од рада недељом. Касније, од њих се захтевало да недељом посећују мису.

Уз подршку световних власти, рад недељом ускоро је забрањен широм хришћанства. Од шестог века надаље, преступници су били кажњавани новчаном глобом или бичевани, а њихова говеда конфискована. Понекад су непокајнички грешници могли бити присиљени да буду слуге.

У одређеном смислу, закони који су се односили на посао који је прихватљив недељом били су исто тако сложени као и традиције које су управљале јеврејским сабатом. Dictionnaire de théologie catholique (Речник католичке теологије) даје подугачка објашњења с обзиром на развој црквене вештине решавања разних питања савести и, међу забрањеним стварима, спомиње ропски посао, пољопривредни посао, судске процесе, трговину и лов.

Парадоксално је што се на јеврејски сабат указује као на оправдање за те забране. New Catholic Encyclopedia спомиње законе цара Карла Великог с обзиром на недеље: „Идеја о сабату, изразито одбачена од стране св. Јеронима и осуђена од стране Орлеанског сабора 538. као јеврејска и нехришћанска, била је јасно утврђена у Карловом декрету из 789, који забрањује сваки рад недељом као кршење [десет заповести].“ Према томе, мада је црква била задовољна да види како цивилне власти успостављају дан одмора, то је тим цивилним властима дозволило да оправдају те рестрикције на основу законског темеља који је црква одбацивала, наиме, на основу Мојсијевог закона с обзиром на сабат.

Небиблијско становиште

Вековима пре тога, неколико црквених отаца, а посебно Августин, исправно су тумачили да је сабат био привремено уређење резервисано за Јевреје. Чинећи то, ти хришћански оци су једноставно прихватили оно што Хришћанска грчка писма објашњавају, наиме, да је сабат саставни део савеза Закона који је био стављен изван снаге Исусовом жртвом (Римљанима 6:14; 7:6; 10:4, Галатима 3:10-14, 24, 25).

У савременом Vocabulaire biblique (Библијском речнику) протестантски теолог Оскар Кулман (Oscar Cullmann) цитиран је како додаје да „због тога што је Исус дошао, умро и ускрснуо, празници С[тарог] З[авета] сада су испуњени, и држати их ’значи враћати се старом савезу као да Христ никад није дошао‘“. Након осматрања ове вредне тачке, да ли је могуће оправдати принудно држање сабата?

Данас католички аутори углавном траже подршку у Делима апостола 20:7, где се говори о ’првом дану седмице‘ (недеља), када се Павле састао са својим друговима да учествује у оброку са њима. Међутим, то је једноставно био само детаљ. Ништа у том тексту или у другим библијским стиховима не указује да је овај извештај био пример који је требало да хришћани следе, посебно не некаква обавеза. Да, држању сабатне недеље недостаје библијски темељ.

Какав одмор постоји за хришћане?

Мада хришћани нису обавезни да држе недељни дан одмора, они су, међутим, позвани да држе одмор друге врсте. Павле објашњава то својим јеврејским сухришћанима говорећи: „Остала је дакле народу Божјему још једна субота за почивање... Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај покој“ (Јеврејима 4:4-11). Ови Јевреји, пре него што су постали хришћани, следили су Мојсијев закон што су тачније могли. Сада их Павле није више охрабривао на тражење спасења кроз дела већ уместо тога на „почивање“ од својих мртвих дела. Надаље, морали су имати веру у Исусову жртву, која је једино средство помоћу кога човечанство може бити праведно у Божјим очима.

Како ми данас можемо показати исти обзир према Божјем гледишту? Као њихови ближњи, Јеховини сведоци, као разумни људи, цене недељни дан одмора од световног посла који је на снази у многим земљама. То им дозвољава време за породично дружење и освежење. Али што је још важније, то се показало као период за друге хришћанске циљеве (Ефесцима 5:15, 16). То укључује састанке и учествовање у јавној служби, посећујући своје суседе да би с њима поделили библијске информације о времену које се приближава када ће се човечанство које верује радовати миру широм света. Ако би желео да сазнаш о томе, Јеховини сведоци биће срећни да ти помогну, било то у суботу, недељу или неког другог дана у седмици.

[Слика на 28. страни]

Исус је савршено држао сабатни закон, уместо јеврејских традиција

[Слика на 29. страни]

Хришћански циљеви пружају освежење у данима одмора од световног посла