Одлучни да дамо темељно сведочанство
„Он нам је наредио да проповедамо народу и да темељно сведочимо“ (ДЕЛА 10:42)
1. Коју је заповест Петар истакао када се обраћао Корнелију?
ЈЕДАН италијански официр окупио је своје рођаке и пријатеље због важног догађаја који ће постати велика прекретница. Тај богобојазни човек био је Корнелије. Апостол Петар је окупљеним људима рекао да су апостоли добили заповест да ’проповедају народу и темељно сведоче‘ о Исусу. Петрово сведочење је уродило плодом. Необрезани нејевреји примили су Божји дух, били су крштени и добили могућност да постану краљеви на небу са Исусом. Петрово темељно сведочанство заиста је донело изванредне резултате! (Дела 10:22, 34-48).
2. Како знамо да се заповест о сведочењу није односила само на дванаест апостола?
2 То се одиграло 36. н. е. Око две године раније, један жестоки противник хришћанства доживео је нешто што ће му потпуно променити живот. Савле из Тарса био је на путу за Дамаск када му се појавио Исус и рекао: „Иди у град, и рећи ће ти се шта треба да чиниш.“ Исус је објаснио ученику Ананији да ће Савле сведочити „незнабошцима, а и краљевима и Израеловим синовима“. (Прочитати Дела апостолска 9:3-6, 13-20.) Ананија је потом рекао Савлу: „Бог наших праочева изабрао те је... јер ћеш му бити сведок пред свим људима“ (Дела 22:12-16). Колико је озбиљно Савле, касније познат као Павле, схватио свој задатак?
Он је заиста темељно сведочио!
3. (а) На који ћемо се извештај усредсредити? (б) Како су ефешке старешине реаговале на Павлову поруку и који су нам добар пример тиме пружиле?
3 Било би занимљиво проучавати у детаље све оно што је Павле након тога чинио, али сада ћемо се усредсредити на говор који је одржао 56. н. е., што је забележено у 20. поглављу Дела апостолских. Павле је тај говор одржао пред крај свог трећег мисионарског путовања. Искрцао се у Милету, луци на Егејском мору, и позвао старешине из ефешке скупштине. Ефес је био удаљен око 50 километара, али је због вијугавих путева путовање трајало дуже. Можемо само замислити колико су ефешке старешине биле радосне када су примиле Павлову поруку! (Упоредити с Пословицама 10:28.) Па ипак, морали су да се организују како би допутовали до Милета. Да ли су неки од њих морали да узму слободне дане с посла или да затворе своје радње? Многи хришћани данас чине управо то како не би пропустили ниједан део програма обласног конгреса.
4. На који начин је Павле сведочио током свог боравка у Ефесу?
4 Шта је по твом мишљењу Павле радио у Милету та два-три дана док старешине нису стигле? Шта би ти радио? (Упоредити с Делима апостолским 17:16, 17.) Павлове речи ефешким старешинама пружају увид у то. Он је описао шта је било у центру његовог живота већ годинама, што је било очигледно и када је раније био у Ефесу. (Прочитати Дела апостолска 20:18-21.) Знајући да то нико не може порећи, рекао је: „Ви знате како сам се понашао међу вама све време, од првог дана кад сам крочио у Азију... Темељно [сам] сведочио.“ Заиста, био је одлучан да изврши задатак који је добио од Исуса. На који начин је то чинио у Ефесу? Један начин је био сведочење Јудејцима, и то на местима где су се многи окупљали. Лука извештава да је током свог боравка у Ефесу од 52. до 55. н. е., Павле ’држао говоре и износио уверљиве доказе‘ у синагоги. Када су се Јудејци „показали као тврдокорни и без вере“, прешао је на друго место у граду, али није престајао да проповеда. На тај начин је сведочио и Јудејцима и Грцима у том великом граду (Дела 19:1, 8, 9).
5, 6. Зашто можемо бити сигурни да се Павлово проповедање од куће до куће односи на сведочење онима који нису хришћани?
5 Неки који су прихватили хришћанство касније су постали старешине. С њима је Павле разговарао у Милету и подсетио их на методу коју је он користио: „Нисам ништа пропустио да вам кажем од онога што би вам могло бити корисно и да вас поучавам јавно и идући од куће до куће.“ Данас неки тврде да је Павле овде једноставно указао на пастирске посете код суверника. Међутим, није тако. Опис ’поучавати јавно и идући од куће до куће‘ првенствено се односи на сведочење онима који нису хришћани. То је јасно из Павлових следећих речи, када је навео да је сведочио „и Јудејцима и Грцима о покајању пред Богом и о вери у нашег Господа Исуса“. Јасно је да је Павле сведочио онима који нису били хришћани, који је требало да се покају и искажу веру у Исуса (Дела 20:20, 21).
6 У једној опширној анализи грчког дела Светог писма, један библиста је о Делима апостолским 20:20 рекао: „Павле је у Ефесу провео три године. Посетио је сваку кућу, или је барем сведочио свим људима (26. стих). Ту налазимо библијски доказ за проповедање од куће до куће, као и на састанцима отвореним за јавност.“ Било да је Павле дословно посетио сваку кућу, као што тврди овај библиста, или не, он је желео да ефешке старешине имају на уму како је он сведочио и које је резултате то донело. Лука извештава да су „сви који су живели у Азији, и Јудејци и Грци, чули Господову реч“ (Дела 19:10). Међутим, како су „сви“ у Азији могли чути добру вест? Шта из тога можемо научити када је у питању наше сведочење?
7. Како је Павлово проповедање вероватно утицало и на оне којима није лично сведочио?
7 Када је Павле проповедао на јавним местима и од куће до куће, многи су чули његову поруку. Да ли је логично да су сви који су чули добру вест остали у Ефесу, да се нико није преселио због посла, да буде близу рођака или да побегне од вреве градског живота? Тешко. Данас се многи селе из истих разлога; можда си и ти међу њима. Такође, људи су долазили у Ефес ради трговине или из неких других разлога. Док су били тамо, можда су срели Павла или га чули како сведочи. Шта се дешавало када су се вратили кући? Они који су прихватили истину касније су и сами сведочили. Други можда нису постали верници, али су вероватно причали о ономе што су чули у Ефесу. Тако су њихови рођаци, комшије и муштерије чули за истину, а неки су је и прихватили. (Упоредити с Марком 5:14.) Шта из овог примера учимо о томе какве резултате може постићи наше темељно сведочење?
8. На који су начин људи у Азији можда чули за истину?
8 Што се тиче његовог ранијег боравка у Ефесу, Павле је написао да му се тамо „пружила добра прилика за успешну службу“ (1. Кор. 16:8, 9). Каква је то прилика и на који начин му се пружила? Павлова служба у Ефесу допринела је ширењу добре вести и у друга подручја. Узмимо за пример Колосе, Лаодикију и Хијерапољ, три града која су се налазила у унутрашњости у односу на Ефес. Павле никада није био тамо, али добра вест је ипак стигла до њих. Епафрас је био из тог краја (Кол. 2:1; 4:12, 13). Да ли је Епафрас можда чуо Павлово проповедање у Ефесу и постао хришћанин? Библија то не каже. Међутим, ширећи добру вест у свом родном крају, Епафрас је такорећи то чинио уместо Павла (Кол. 1:7). У годинама када је Павле сведочио у Ефесу, хришћанска порука је такође можда стигла до градова као што су Филаделфија, Сард и Тијатира.
9. (а) Коју је искрену жељу Павле имао? (б) Шта је годишњи стих за 2009?
9 Зато су ефешке старешине имале сваки разлог да се сложе с Павловим речима: „Ни најмање не марим за свој живот, само желим да довршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса — да дам темељно сведочанство за добру вест о Божјој незаслуженој доброти.“ У тим речима се налази охрабрујућ, подстицајан годишњи стих за 2009: ’Дајмо темељно сведочанство за добру вест‘ (Дела 20:24).
Темељно сведочење у наше време
10. Како знамо да и ми треба темељно да сведочимо?
10 Заповест „да проповедамо народу и да темељно сведочимо“ односила се и на друге осим апостола. Када се ускрснули Исус обратио ученицима окупљеним у Галилеји, којих је вероватно било око 500, заповедио им је: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио.“ Та заповест односи се и на све праве хришћане данас, као што показују Исусове речи: „И ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:19, 20).
11. По којој важној активности се препознају Јеховини сведоци?
11 Ревни хришћани и данас слушају ту заповест, трудећи се да ’дају темељно сведочанство за добру вест‘. Главни начин на који то чине јесте онај који је Павле поменуо ефешким старешинама — проповедање од куће до куће. У једној књизи објављеној 2007. која говори о ефикасном мисионарењу, Дејвид Стјуарт је написао: „Када је у питању подстицање чланова да учествују у мисионарском делу, практичан метод који користе Јеховини сведоци показао се много ефикаснијим од апстрактног, теоретског [подстицања са проповедаоница]. За многе Јеховине сведоке, разговарање о својим веровањима је омиљена активност.“ Какве резултате то доноси? „Године 1999, само је 2 до 4 посто испитаника из две источноевропске престонице изјавило да им је пришао неки мисионар ’Светаца последњих дана‘, то јест мормона. Преко 70 посто њих рекло је да су им лично пришли Јеховини сведоци, многима и више пута.“
12. (а) Зашто „више пута“ долазимо на врата људима на нашем подручју? (б) Можеш ли испричати неко искуство како се нечији став према нашој поруци променио?
12 Готово исто се може рећи за људе који живе на твом подручју. И ти си вероватно допринео томе. Док си ’лично прилазио‘ људима у служби од куће до куће, разговарао си с мушкарцима, женама и младима. Неки можда нису слушали иако су им Сведоци „више пута“ долазили на врата. Други су можда кратко саслушали док си им читао библијски стих или си поделио с њима неку мисао из Библије. Међутим, некима си успео да даш добро сведочанство и они су се одазвали. Све су то ситуације на које наилазимо док ’дајемо темељно сведочанство за добру вест‘. Као што вероватно знаш, постоји безброј примера оних који дуже време нису показивали занимање али касније је дошло до промене. Можда се њима или њиховим вољенима нешто десило што их је навело да отворе ум и срце за истину. Сада су наша браћа и сестре. Зато не одустај, чак и ако у скорије време ниси наишао на много оних који су позитивно реаговали. Ми не очекујемо да сви прихвате истину. Али оно што Бог очекује од нас јесте да марљиво, ревно наставимо да темељно сведочимо.
Резултати за које не знамо
13. Како наше сведочење може донети резултате за које ми не знамо?
13 Резултати Павлове службе нису били ограничени само на оне којима је лично помогао да постану хришћани. Исто се може рећи и за нас. Ми се трудимо да редовно учествујемо у служби од куће до куће и да разговарамо са што више људи. Говоримо о доброј вести комшијама, колегама на послу, школским друговима и рођацима. Да ли увек можемо знати крајњи исход? Код неких су резултати одмах видљиви. У другим случајевима семе истине може неко време мировати у нечијем срцу и тек касније пустити корен и никнути. Чак и ако се то не деси, људи с којима разговарамо могу причати другима о ономе што смо им рекли, у шта верујемо и како се понашамо. Може се десити да несвесно допринесу томе да семе истине пронађе погодно тло негде другде.
14, 15. До чега је довело сведочење једног брата?
14 Размотримо пример Рајана и његове жене Менди, који живе на Флориди. Рајан је на послу неформално сведочио колеги. Том човеку, који је пореклом из Индије, допало се Рајаново пристојно облачење и лепо изражавање. Док су разговарали, Рајан је поменуо теме као што су ускрсење и стање мртвих. Једне вечери у јануару, човек је питао своју жену Џоди шта зна о Јеховиним сведоцима. Она је била католикиња и рекла је да једино на шта је асоцирају Сведоци јесте „проповедање од куће до куће“. Зато је укуцала на Интернет „Јеховини сведоци“, што ју је одвело до нашег вебсајта (www.watchtower.org). Џоди је месецима читала материјал с тог сајта, укључујући и Библију и чланке који су је занимали.
15 Касније је Џоди упознала Менди, пошто су обе медицинске сестре. Менди је са задовољством одговорила на њена питања. Након неког времена, водиле су један разговор који је Џоди назвала „од Адама до Армагедона“. Џоди је пристала да проучава Библију. Ускоро је почела да иде у Дворану Краљевства. У октобру је постала некрштени објавитељ и крстила се у фебруару. Написала је: „Сада када знам истину, срећна сам и мој живот је испуњен.“
16. Чему нас учи искуство брата с Флориде када је у питању наш труд да темељно сведочимо?
16 Рајан није могао ни да претпостави да ће његово сведочење једном човеку довести до тога да неко други упозна истину. Додуше, он је сазнао за добре резултате које је донела његова одлучност да ’темељно сведочи‘. Међутим, може се десити да ти сведочиш од куће до куће, на послу, у школи или некој неформалној прилици и да захваљујући томе неко други сазна за истину а да ти то и не знаш. Као што ни Павле није знао за све што је постигнуто његовим проповедањем у Азији, можда ни ти нећеш сазнати шта ће све бити постигнуто твојим темељним сведочењем. (Прочитати Дела апостолска 23:11; 28:23.) Али како је само важно да наставиш с тим!
17. Шта си одлучан да чиниш током 2009?
17 Током 2009, озбиљно схватимо свој задатак да сведочимо од куће до куће и на друге начине. Тада ћемо моћи да се поистоветимо с Павловим речима: „Ни најмање не марим за свој живот, само желим да довршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса — да дам темељно сведочанство за добру вест о Божјој незаслуженој доброти.“
Како би одговорио?
• Како су апостоли Петар и Павле и други у првом веку дали темељно сведочанство?
• Зашто резултати нашег сведочења могу бити много већи него што ми знамо?
• Како гласи годишњи стих за 2009. и зашто сматраш да је одговарајућ?
[Истакнути текст на 19. страни]
Годишњи стих за 2009. гласи: ’Дајмо темељно сведочанство за добру вест‘ (Дела 20:24)
[Слика на 17. страни]
Ефешке старешине су знале да је Павле имао обичај да сведочи од куће до куће
[Слика на 18. страни]
Које све добре резултате може донети твоје темељно сведочење?