Пошто нису имали инструменте — чак ни компас — навигатори првог века водили су се искључиво видом. Зато је путовање било најбезбедније када је видљивост била најбоља — уопште узев од краја маја до средине септембра. Два месеца пре тог периода и два након тога, трговци су могли да плове на ризик. Али, током зиме, магла и облаци су дању често заклањали копнене оријентире и сунце, а ноћу звезде. Навигација је од 11. новембра до 10. марта сматрана затвореном (латински mare clausum), изузев у случајевима неизбежне потребе или хитности. Они који су пловили касно у сезони излагали су се ризику да презиме у некој страној луци (Дела апостолска 27:12; 28:11).

Павле је очигледно био свестан опасности пловидбе морем ван сезоне. Чак је и саветовао да се не путује крајем септембра односно почетком октобра, рекавши: „Људи, видим да пут наш неће бити без опасности и без велике штете не само товара и лађе него и живота наших“ (Дела апостолска 27:9, 10). Међутим, војни заповедник који је био на дужности није се освртао на ове речи, и то је довело до бродолома код Малте.