Настави да проповедаш Царство
„Ова добра вест о Царству проповедаће се по читавој настањеној Земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС).
1, 2. а) Које је најважиије дело у нашем веку, и у ком обиму се врши? б) Шта доказује да Јехова ово дело благосиља?
ПРОПОВЕДАЊЕ добре вести о Божјем Царству је најважније дело у нашем веку. Свемогући Бог жели да се ово дело данас спроводи, што се и догађа, чиме се испуњава његова пророчанска реч. Наша реакција на то, биће одлучујућа за нашу вечну судбину (1. Коринћанима 9:16, 23).
2 Одушевљава нас када видимо да број оних који учествују у овом делу проповедања стално расте – сада их је преко три милиона. Више него икад ступају у пуновремену службу. И многи други заинтересовани људи пристају на библијски студиј и труде се да упознају како могу да врше вољу Божју.
3. Шта би могли неки да мисле о нужности да се добра вест даље проповеда?
3 Повремено неки попуштају „да чине оно што је изврсно и ’умарају се’ што се тиче њиховог учешћа у делу проповедања (Галатима 6:9; Јеврејима 12:3). Они можда кажу да је добра вест у њиховом подручју обилно проповедана, да су људи већ заузели став и да су сада љути ако их посећујемо. Ко тамо проповеда имаће јако слаб резултат или никакав. Зато они мисле, вероватно је дело углавном већ учињено и ту нема више никакве потребе да се настави са проповедањем. Шта је пгрешно у овом начину мишљења?
Зашто истрајати?
4. Шта би требало да нас мотивише, да проповедамо чак у таквим подручјима где налазимо јако слаб одзив?
4 Наша верна истрајност у делу проповедања не би пре свега требала да зависи од тога да ли нас људи слушају или не. Јеремија је проповедао 40 година у Јерусалиму, иако их је веома мало слушало а многи пружали жесток отпор. Зашто је он био тако истрајан? Јер је извршавао дело које је Јехова заповедио, и зато што га је његово пророчанско знање, о томе што ће се десити Јерусалиму, приморавало да и даље говори (Јеремија 1:17-19). Рекао је: „У мом срцу би као распламтела ватра, затворена у мојим костима; и уморих се задржавајући је, и не могох је издржати“ (Јеремија 20:7-10, НС). Ми се налазимо у сличном положају. Јехова је преко Исуса Христа заповедио, да се „добра вест“ мора проповедати по читавој настањеној земљи (Матеј 24:14). Ако људи не слушају, тада имамо прилику да докажемо дубину наше љубави и преданости према Јехови, тиме што не престајемо да поступамо исправно (1. Јованова 5:3). Ако размислимо о томе шта блиска будућност доноси човечанству, како би онда у нашем настојању да упозоримо наше ближње, могли престати? (2. Тимотеју 4:2).
5. а) Из ког другог разлога би требали истрајати у делу проповедања, б) Како дело проповедања сачињава основу за суд?
5 Осим тога код Јеремијиног проповедања се радило уствари о делу суда. Када је 607. године пре н.е. Јерусалим пао, нико од оних који су погинули или одведени у заробљеништво, није могао тврдити да не зна зашто му се то догађа. Јеремија је четрдесет година управо на то упозоравао Израелце, уколико се и даље буду бунтовнички понашали према Јехови. (Упореди Језекиљ 2:5). Такође и данас проповедање добре вести „за сведочанство свима народима“ сачињава основу за суд. То је апостол Павле разјаснио када је рекао да ће се Исус Христ осветити онима „који не познају Бога и који не слушају добру вест о нашем Господу Исусу“ (2. Солуњанима 1:8, 9, НС). Људима ће се судити по њиховој реакцији на добру вест. Зато се мора наставити са спровођењем дела проповедања до краја и то јасно и гласно (Откривење 14:6, 7). Ништа нас не би требало задржати да ову важну вест пренесемо људима тако често колико нам је могуће. То је велика одговорност која почива на сваком преданом Јеховином слуги.
6. Зашто морамо наставити са проповедањем иако је наша вест надалеко и нашироко позната?
6 Признајемо, могуће је да добра вест у нашој околини већ прилично обилно проповедана. Ипак у свету се данас толико ствари дешава да би неки људи заборавили вест коју су од нас чули ако би ми престали са проповедањем. Помислимо само на револуције, терорске нападе, штрајкове, скандале и многобројне друге догађаје који се нашироко објављују. У то се могу убројати многи облици омиљене забаве и друга одвраћања. Ми морамо да наставимо са проповедањем, да би људи нашу вест стално имали у виду, јер је њихова пажња много чим заокупљена.
7. Како данас многи реагују као Израелци на Исаијино проповедање, али зашто нас то не би требало одвратити од проповедања?
7 Ако код многих људи наиђемо на одбијање тада треба да мислимо на то каквим је људима пророк Исаија морао да проповеда. Јехова му је рекао: „То је бунтовнички народ, синови лажљиви, синови који нису били вољни да слушају закон Јеховин; који су онима који виде говорили: ’Не морате видети’ и онима који имају визије: ’За нас у визијама не морате гледати искрене ствари. Говорите нам миле ствари, гледајте у визијама обманљиве ствари. Одступите од пута; скрените са стазе. Проузрокујте да Светац Израиљев престане због нас.’“ Без обзира на то Исаија је рекао истину народу: „Јехова је Бог суда. Срећни су сви који њега чекају“ (Исаија 30:9-11, 18, НС). Ми би требали исто тако да поступамо. Тако дуго док смо упорни, људи ће бити обавештени о нашој вести. Неки ће је прихватити а други не. Али сви имају прилику да је чују.
Како ће слушати?
8. Иако би се могло мислити да су људи већ заузели став против истине, шта би могло променити њихове мисли?
8 Можда стичемо утисак да су људи у једном одређеном подручју већ заузели јасан став и да су одлучни да одбију нашу вест или штавише да јој пруже отпор. Али не заборавимо да је живот људи стално изложен променама. Могуће је да се већ сутра, следеће недеље или следећег месеца налазе пред новим проблемима или су у новој ситуацији те тако спремни да прихвате истину. Могуће је да слушају о узнемиравајућим догађајима у свету или почну да трпе због економских прилика, да се разболе или изгубе неког рођака услед смрти. Потом ће се можда пробудити и развити жељу, да сазнају нешто о разлогу њихове невоље. Ако наставимо да и даље проповедамо, знаће где могу да се обрате.
9. Како се наше дело проповедања може упоредити са делом спасилаца у подручју катастрофе?
9 Наш положај се може упоредити са спасиоцима у подручју које је погођено катастрофом, на пример након земљотреса. Неколико помоћника ради можда у зони у којој се може наћи мање преживелих, али чињеница да њихови другови на другом крају налазе више преживелих, не би за њих била никакав разлог да попусте или престану. Штавише, сви помоћници упорно настављају свој посао чак и онда ако имају утисак да у њима додељеној зони нема више преживелих. И тада, понекад нађу још којег преживелог. Трагање се прекида тек онда када се види да на основу протеклог времена не постоји више никаква нада. А сад, наше трагање није још заустављено и ми још увек налазимо хиљаде на хиљаде оних који желе да се спасу из старог света и да преживе „велику невољу“ (Откривење 7:9, 14). Чак на територијама које су темељно обрађене и на којима већина људи не реагује на вест, постижу се још увек неки резултати. Осим тога постоје и други разлози да се настави са проповедањем.
10. Једино како ће људи према Римљанима 10:13, 14 знати куда се могу обратити ако траже истину?
10 Људи такође морају да буду стално подсећани да ће „сваки, који призове име Јеховино, бити спасен“. „Али“, тако Павле наставља у свом писму Римљанима, „како ће призвати онога у кога нису поверовали? А како ће опет веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника?“ (Римљанима 10:13, 14, НС). Ове речи би нам требале направити утисак за нужност да у проповедању добре вести о Царству будемо истрајни.
11. Коју одговорност имамо према пораслој деци?
11 С обзиром да време краја још увек траје, рођена су деца, која су већ одрасла или су достигла старост у којој сама одговарају за себе. Многи од ових младих до сада нису поклањали пажњу истини. Њихови родитељи су можда одбили вест и изјавили чак да су против. Али сада су ти млади довољно стари да сами озбиљно размисле о стању у свету о будућности и о смислу живота. И они морају призвати име Јеховино ако хоће да буду спасени. „А како ће веровати у онога за кога нису чули?“ (Римљанима 10:14). Многи од ових тинејџера и младих одраслих брзо реагују на истину; зато их морамо тражити и проповедати им.
12. Како нашим настављањем проповедања долази Јеховино милосрђе до изражаја?
12 Да још увек постоји могућност за проповедање, јесте израз Јеховине великодушности. Апостол Петар је писао: „С обзиром на своје обећање Јехова није спор, као што неки мисле да је, него је стрпљив с вама, јер не жели да ико буде уништен, него да сви дођу до покајања. И стрпљивост Господа нашега сматрајте спасењем“ (2. Петрова 3:9, 15, НС). Јеховина жеља да се све врсте људи спасу, не види се само у томе што је омогућио време вре извршења своје осуде, него и у сталном позивању људи да му се обрате и тако спасу (1. Тимотеју 2:4). Ако без прекида проповедамо добру вест, тада се приближавамо Божјем милосрђу и славимо га на тај начин.
Избећи кривицу за крв
13, 14. а) Како се наше дело проповедања може упоредити са службом стражара споменутој у Језекиљевом пророчанству? б) Зашто је Павле могао казати да је „чист од крви свих људи“, и када то Јеховини сведоци данас једино могу да кажу?
13 Одговорност Јехови преданих сведока, да упозоравају људе од долазећег Божјег суда, може се упоредити са одговорношћу, коју је Језекиљ имао у своје време. Он је одређен да буде стражар дому Израеловом. Његов задатак се састојао у томе, да упозори Израелце на уништење, које је на њих требало доћи, ако се не би одвратили од свог лошег пута. Ако он као стражар не би огласио упозорење, тада би зли били уништени, а крв би њихова дошла на главу немарног стражара. Како је Јехова настројен према извршењу осуде, показао је следећим речима: „Није ми мила смрт злих, него да се зли одврати од свог пута и заиста остане у животу. Одвратите се, одвратите се од својих злих путева, јер зашто да умрете, доме Израелов?“ (Језекиљ 33:1-11, НС).
14 Апостол Павле је признао своју одговорност стражара, јер је старешинама Ефеса рекао: „Зато вас позивам на данашњи дан, да посведочим, да сам чист од крви свих људи.“ Зашто је он то могао рећи? Наставио је: „Јер се нисам устручавао да вам објавим сав Божји савет“ (Дела апостолска 20:26, 27, НС). Тако је исто данас са класом стражара, остатком помазаних следбеника Исуса Христа. Чланови ове класе, заједно са више од три милиона својих саучесника, који се надају да преживе крај овог садашњег система ствари и да постигну вечни живот на Земљи, не смеју никада попустити у проповедању добре вести о Божјем Царству и упозоравању на долазеће изврше ње пресуде. На овај начин ће избећи кривицу за крв.
15. Ко је према Језекиљу, 9. поглављу означен, и ко је извршио означавање?
15 Данашње дело проповедања описује се пророчански у Језекиљу, 9. поглављу, где је реч о одлуци да се казни град Јерусалим. Пре извршења пресуде упућен је један човек, који је обучен у ланено платно и који на својим бедрима носи рожну мастионицу секретара, да иде кроз град и да стави знак на чело свима који уздишу ради оних тамо учињених одвратности. Када ово дело означавања буде завршено, тада ће сви у граду, изузев оних који су за преживљење означени, бити уништени. Након свог успешно завршеног дела означавања, човек је известио: „Учинио сам како си ми заповедио“ (Језекиљ 9:11). Он је свој задатак верно извршио.
16. а) Кога данас представља човек обучен у ланено платно? б) Како нас спорно питање око оправдања Јеховиног суверенитета вуче да и даље проповедамо?
16 Човек обучен у ланено платно представља помазани остатак Христових следбеника. Овом остатку се прикључило „велико мноштво народа“ „других оваца“. Велико спорно питање врти се као и у Језекиљевим данима око оправдавања Јеховиног суверенитета. Што се тиче краја садашњег поквареног састава ствари у рату великог дана Бога Свемогућег, Јехова каже: „И народи ће морати да спознају да сам ја Јехова“ (Откривење 7:9; Јован 10:16; Језекиљ 39:7). Да би народи то сазнали, неопходно је потребно да Јеховине слуге на Земљи наставе са објављивањем његовог имена и његове намере – за сведочанство свим народима.
17, 18. а) Зашто нам је стално проповедање помоћ да останемо будни? б) Какав би извештај сви ми желели да дамо Јехови када заустави дело проповедања, и како то једино можемо да учинимо?
17 Тиме да и даље проповедамо добру вест о Царству, ми такође чувамо нашу сопствену будност. Останимо свесни значаја Јеховиног имена и намере. Ако би попустили могло би се десити, да наша нада о Царству ослаби и да скренемо с пута „од брига и богатства и уживања овог живота... и да ништа не донесемо до савршенства“ (Лука 8:14, НС). Са ревношћу и истрајношћу у објављивању „добре вести“, следимо заповест нашег Господа Исуса Христа: „Пазите, будите будни, јер не знате када је одређено време. А што вама говорим, свима говорим: бдијте стално“ (Марко 13:10, 33, 37, НС).
18 Зато тражимо сви истрајно ’оне, који уздишу’ тако дуго, док нам Јехова дозвољава време за то. Нека би сви, припадали ми помазаном остатку или „другим овцама“, верно извршавали наш задатак, да проповедамо добру вест о Царству по читавој настањеној Земљи за сведочанство свим народима (Матеј 24:14). Када сам Јехова приведе ово дело крају са почетком „велике невоље“, нека би свако од нас могао да му каже: „Учинио сам како си заповедио.“
Сећаш ли се?
◻ Шта показују резултати у вези нашег дела проповедања?
◻ Које даљње разлоге имамо да наставимо да и даље проповедамо?
◻ Како је наше проповедање израз Јеховиног милосрђа?
◻ Како можемо остати чисти од крви свих људи?
◻ Како нам је проповедање помоћ да останемо будни?
(табела)
[Табела на 28. страни]
РЕЗУЛТАТИ ПРОПОВЕДАЊА ПОСТИГНУТИ ЗА СЕДАМ ГОДИНА
Крштени Присутни на Спомен-вечери Библијски студији
1981 119 836 5 987 893 1 475 177
1982 138 540 6 252 787 1 586 293
1983 161 896 6 767 707 1 797 112
1984 179 421 7 416 974 2 047 113
1985 189 800 7 792 109 2 379 146
1986 225 868 8 160 597 2 726 252
1987 230 843 8 965 221 3 005 048