Они су вршили Јеховину вољу
Разборита жена спречава катастрофу
РАЗУМНА жена удата за неваљалог човека — таква је била ситуација с Авигејом и Навалом. Авигеја је била „паметна и лепа“. За разлику од ње, Навал је био „тврд и рђав у делима својим“ (1. Самуилова 25:3). Одиграна драма у коју је био укључен овај пар што не пристаје једно уз друго, неуклоњиво је њихова имена урезала у библијску историју. Да осмотримо како.
Услуга узета здраво за готово
Био је то 11. век пре н. е. Давид је био помазан за будућег израелског краља, али уместо да влада он је био у бегу. Владајући краљ Саул, био је одлучан да га убије. Као последица тога, Давид је био приморан да живи као неки бегунац. Коначно су он и око 600 другара нашли уточиште у пустоши Фарана, јужно од Јуде и према пустоши Синаја (1. Самуилова 23:13; 25:1).
Док су тамо пребивали, наишли су на пастире који су радили код једног човека који се звао Навал. Тај богати Халевов потомак поседовао је 3 000 оваца и 1 000 коза, а своје овце је стригао у Кармилу, једном граду јужно од Хеврона и можда само четрдесетак километара од Фарана.a Давид и његови људи помагали су Наваловим пастирима у чувању њихових стада од лопова који су луњали кроз пустош (1. Самуилова 25:14-16).
У међувремену је на Кармилу почела стрижа оваца. То је била празнична пригода, налик времену жетве за ратаре. То је такође било време изузетне великодушности, када би власници стада̂ награђивали оне који су за њих радили. Зато Давид није био дрзак када је десеторицу послао за Кармил, да од Навала траже храну као наплату за услугу коју су они пружили у корист стада̂ (1. Самуилова 25:4-9).
Навалов поступак је био све, само не великодушан. „Ко је Давид?“, подругивао се. Затим је, алудирајући на то да су Давид и његови људи ништа више до одбегле слуге, упитао: „Ја да узмем хлеб свој и воду своју, и месо што сам поклао за људе који ми стригу овце, па да дам људима којих не знам одакле су?“ Када је Давид то чуо, рекао је својим људима: „Припашите сваки свој мач!“ Око 400 људи се приправило за борбу (1. Самуилова 25:10-13).
Авигејина разборитост
Навалове увредљиве речи привукле су пажњу његове жене Авигеје. Можда то није био први пут да је морала да се заузме за Навала и поступа као његов миротворац. У сваком случају, Авигеја је одмах реаговала. Не рекавши Навалу, сакупила је намирнице — укључујући ту и пет оваца и хране на претек — и отишла у пустош да сусретне Давида (1. Самуилова 25:18-20).
Када је Авигеја угледала Давида, одмах је пред њим пала на колена. „Нека не гледа господар мој на тог неваљалог човека, на Навала“, молила га је. „Прими овај поклон што је донела слушкиња твоја господару своме, да се да момцима који иду за господарем мојим.“ Додала је: „Нека ти ово [ситуација око Навала] не постане узрок посртања нити камен спотицања срцу мога господара“ (NW). Хебрејска реч овде преведена ’посртање‘ указује на грижу савести. Тако је Авигеја упозорила Давида да не поступи пренагљено због чега би касније жалио (1. Самуилова 25:23-31).
Давид је послушао Авигеју. „Да су благословене ријечи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв“, каза јој. „Да ми нијеси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри“b (1. Самуилова 25:32-34, ДК).
Поуке за нас
Овај библијски извештај показује да ни у ком случају није погрешно да, уколико је то потребно, побожна жена преузме прикладну иницијативу. Авигеја је поступала против жеља свога мужа Навала, али је Библија због тога не прекорава. Напротив, она је хвали као разбориту и паметну жену. Преузимањем иницијативе у овој кризној ситуацији, Авигеја је спасла многе животе.
Иако, уопште узев, жена треба да показује дух божанске подложности, када су на коцки праведна начела она може да се на прикладан начин не сложи са својим мужем. Наравно, она треба да се труди да задржи ’питом и тихи дух‘ и не треба да поступа независно само из ината, поноса нити из бунтовништва (1. Петрова 3:4). Међутим, једна побожна жена не треба да осећа да је под притиском да учини нешто за шта зна да је изузетно немудро или да крши библијска начела. Заиста, овај извештај о Авигеји пружа чврст доказ против оних који упорно тврде да Библија жене приказује као пуке робиње.
Овај нас извештај такође поучава о самоконтроли. Давид је у потпуности каткада показивао ову одлику. На пример, одбио је да усмрти осветољубивог краља Саула, иако је имао врло повољну прилику да то учини и иако би Саулова смрт донела Давиду мир (1. Самуилова 24:2-7). Насупрот томе, када га је Навал увредљиво подбадао, Давид је био затечен неприправан и заклео се на освету. Ово је јасно упозорење хришћанима који се труде да ’никоме не враћају зла за зло‘. Под свим околностима, они треба да следе Павлову опомену: „Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима. Не освећујте се за себе, љубљени, него подајте мјесто гњеву“ (Римљанима 12:17-19, ДК).
[Фусноте]
a Сматра се да се пустош Фарана простирала северно све до Вирсавеје. Овај комад земље обухватао је велике пашњаке.
b Фраза „оно што уза зид мокри“, била је хебрејски идиом за мушки род, очигледно један изражај презира. (Упореди са 1. Царевима 14:10, ДК.)
[Слика на 15. страни]
Авигеја дарује Давида