Питања читалаца (1)

■ Да ли су хришћани првог века веровали да ће крај овог злог система наступити у њихово време?

Исусови следбеници из првог века нестрпљиво су желели да дође крај. Као што ћемо видети, неки од њих су закључили да крај непосредно предстоји, да долази одмах. Њихово гледиште требало је исправити. Али, сигурно је да за хришћане, како онда тако и сада, није ништа лоше да искрено верују да је проречени крај јако близу и да свакодневно живе с тим у мислима.

Одговарајући на питање ученика о ’знаку’ своје присутности, Исус их је упозорио: ”Зато бдијте, јер не знате у који дан долази ваш Господ“ (Матеј 24:3, 42, НС). Таква будност требала је утицати на њихове поступке, јер је Христ додао: ”Пазите на себе да вам срца никада не отежају прекомерним јелом и пићем и тескобним животним бригама, и да не би тај дан изненада, у једном трену, дошао на вас . . . Бдијте, дакле, молећи се усрдно све време, да успете умаћи свему овоме што се треба збити, и одржати се пред Сином човечјим“ (Лука 21:34-36, НС).

Запазимо да је Исус овај савет дао одмах након што је описао догађаје који ће сачињавати ”знак“. Зато су апостоли били свесни да ће се у историји одвијати одређене ствари пре него што дође крај. Упркос томе, неколико седмица касније упитали су васкрснулог Исуса: ”Господе, хоћеш ли сада поново успоставити краљевство Израелово?“ Одговорио је: ”Не припада вама да сазнате времена и раздобља која је Отац поставио у властиту надлежност“ (Дела апостолска 1:6, 7, НС).

Из овога можемо видети да су Исусови најближи следбеници толико желели да крај брзо дође, да су превидели шта им је недавно рекао о материјалним доказима који се морају запазити током његове присутности пре тог краја.

Још један такав наговештај њихове жудње налазимо у писмима апостола Павла хришћанима у Солуну. Око 50. н.е. он је написао: ”Што се тиче времена и временских раздобља, браћо, није потребно да вам се ишта о томе пише. Јер сами сасвим добро знате да Јеховин дан долази управо као лопов у ноћи. Зато, дакле, не спавајмо даље попут осталих, него останимо будни и трезвени“ (1. Солуњанима 5:1, 2, 6, НС). Неки од тих помазаних хришћана схватили су ове речи тако као да Исусова присутност (са Јеховиним даном погубљења злих) одмах тада долази.

Али није било тако. Уствари, Павле им је писао у једном другом писму следеће: ”Молимо вас пак, браћо, с обзиром на присутност нашег Господа Исуса Христа и наше сакупљање к њему, да се не дате брзо уздрмати и одвести од свог разумног мишљења нити узбудити неким надахнутим изразом или усменом вешћу или писмом као да је од нас, у том смислу да је дан Јеховин већ ту. Нека вас нико не вара ни на који начин, јер неће доћи док не дође најпре отпад и не открије се човек безакоња“ (2. Солуњанима 2:1-3, НС).

То није значило да су олако требали схватити Исусову присутност и крај система. Са сваком годином која је прошла, Исусово упозорење постајало је све оштрије. ”Зато бдијте, јер не знате у који дан долази ваш Господ.“

Тако је годину дана након што је написао другу посланицу Солуњанима, Павле писао: ”Већ је наиме час да се пробудите од сна, јер је сада наше спасење ближе него кад смо пригрлили веру. Ноћ је поодмакла, Дан је близу. Свуцимо дакле са себе дела таме, а обуцимо се у оружје светла!“ (Римљанима 13:11, 12, Ст). Након наредних пет година Павле је саветовао јеврејске хришћане: ”Устрајност вам је збиља потребна да вршењем воље Божје постигнете обећање, јер: ’Још мало, врло мало, и доћи ће онај који има доћи; неће закаснити’“ (Јеврејима 10:36, 37, Ст). А затим је, у претпоследњем ретку Откривења, апостол Јован написао: ”Онај ко сведочи ово каже. ’Да, долазим брзо.’ Амин! Дођи, Господе Исусе“ (Откривење 22:20, НС).

Несумњиво је да један хришћанин у оно време није неразумно мислио да крај може доћи у току његовог живота. И ако би несрећом или природним путем умро пре краја, живео би са оправданим осећањем хитности који су потакли Исус и надахнути Списи.

Све ово још више вреди за нас у овај касни сат у којем живимо. Да парафразирамо Павлове речи, не можемо оповрћи да је ’сада наше спасење ближе него у време кад су први хришћани пригрлили веру и чак од онда кад смо ми пригрлили веру. Ноћ је добро поодмакла, а дан је сигурно близу’.

Били смо у могућности да историјски, почевши од првог светског рата, видимо обиље материјалних доказа да живимо у завршном делу система ствари. Уместо да смо заокупљени тиме да нагађамо када ће доћи крај, требамо бити заокупљени проповедањем добре вести, чиме можемо спасти властити живот као и животе многих других (1. Тимотеју 4:16).

Имамо обиље разлога да очекујемо да ће проповедање бити завршено у наше време. Значи ли то пре него почне следећи месец, следећа година, деценија или век? Ниједан човек то не зна, јер је Исус рекао да ’ни анђели небески’ то не знају (Матеј 24:36). Осим тога, ми то ни не требамо знати док чинимо оно, на шта према Исусовој заповести требамо усмерити своју пажњу. Оно што је најважније је да се изврши Божја воља и његово дело и да ми у томе суделујемо у најпотпунијој могућој мери. Тако ћемо ’успети умаћи свему овоме што се треба збити, и одржати се пред Сином човечјим’ (Лука 21:36, НС).