Предање и слобода избора
„За слободу је нас Христос откупио“ (ГАЛАТИМА 5:1).
1. На шта се првенствено примењују хебрејске и грчке речи преведене „предање“, „посвећење“ или „освећење“?
БИБЛИЈСКИ писци су користили неколико хебрејских и грчких речи да пренесу мисао о одвојености, то јест издвојености, како би се служило светој сврси. У неким Библијама ове речи су преведене речима као што су „предање“, „посвећење“ или „освећење“. Понекад се ови изрази користе у вези с грађевинама — углавном у вези с Божјим храмом у древном Јерусалиму и обожавањем које се тамо вршило. Ове речи се ретко користе за указивање на световне ствари.
Предање ’Богу Израеловом‘
2. Зашто је Јехова с правом могао бити назван ’Бог Израелов‘?
2 Године 1513. пре н. е., Бог је ослободио Израелце из египатског ропства. Недуго затим, издвојио их је као свој посебан народ, узевши их у заветни однос са собом. Речено им је: „А сад ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји [„моја посебна својина“, NW] испред свих народа, јер је сва земља моја“ (Излазак 19:5; Псалам 135:4). Учинивши Израелце својом посебном својином, Јехова је с правом могао бити назван ’Бог Израелов‘ (Исус Навин 24:23).
3. Зашто Јехова није показао пристраност изабравши Израел као свој народ?
3 Тиме што је Израелце учинио својим преданим народом, Јехова није био пристран, јер је с љубављу мислио и на неизраелце. Упутио је свој народ: „Ако дође странац у вашу земљу да с вама борави не угњетавајте га. Са странцем који код вас борави поступаћете као са оним који је домородац међу вама, и љубићете га као себе саме; јер сте и ви били странци у земљи египатској. Ја сам Господ, Бог ваш“ (Левитска 19:33, 34). Вековима касније, Божје гледиште је било снажно утиснуто у апостола Петра, који је признао: „Заиста видим да Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35).
4. Који су били услови за везу између Бога и Израела, и да ли су Израелци живели по њима?
4 Запази такође да су они били Божји предани народ, али под одређеним условима. Само ако би строго слушали Божји глас и држали се његовог савеза били би његова ’посебна својина‘. Нажалост, Израелци нису испунили те захтеве. Кад су у првом веку н. е. одбацили од Бога послатог Месију, изгубили су свој повлашћени положај. Јехова више није био ’Бог Израелов‘. А природни Израелци више нису били Божји предани народ. (Упореди с Матејем 23:23.)
Предање ’Израела Божјег‘
5, 6. (а) Шта је Исус мислио својим пророчанским речима записаним у Матеју 21:42, 43? (б) Када и како је настао ’Израел Божји‘?
5 Да ли је то значило да је Јехова сада требало да буде без преданог народа? Не. Цитирајући псалмисту, Исус Христ је прорекао: „Зар нисте никад читали у Писму: ’Камен који зидари одбацише постаде глава од угла. То би од Господа, и чудо је у очима нашим?‘ Зато вам кажем да ће се од вас узети краљевство Божје, и даће се народу који ће Богу доносити плод“ (Матеј 21:42, 43).
6 Показало се да је хришћанска скупштина тај ’народ који доноси плод‘. За време свог земаљског живота, Исус је изабрао њене прве потенцијалне чланове. Али на Педесетницу 33. н. е., сам Јехова Бог је основао хришћанску скупштину изливши свој свети дух на њене прве чланове, којих је било око 120 (Дела апостолска 1:15; 2:1-4). Као што је апостол Петар касније написао, та новоформирана скупштина тада је постала „изабран род, краљевско свештенство, свети народ, народ стечен [„за посебну својину“, NW]“. Из ког разлога изабран? „Да објави крепост онога који [га] позва из таме к чудесној светлости својој“ (1. Петрова 2:9). Христови следбеници, помазани Божјим духом, сада су били предани народ, ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16).
7. Шта је требало да уживају чланови Израела Божјег, и шта им је због тога речено да избегавају?
7 Премда су чланови те свете нације били „народ за посебну својину“, није требало да буду у ропству. Напротив, требало је да уживају већу слободу од оне коју је поседовала предана нација природног Израела. Исус је обећао потенцијалним члановима те нове нације: „Познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32). Апостол Павле је истакао да су хришћани ослобођени захтева савеза Закона. У том погледу, посаветовао је сувернике у Галатији: „За слободу је нас Христос откупио. Будите дакле чврсти, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (Галатима 5:1).
8. У ком смислу хришћанско уређење особама пружа већу слободу од оне која је постојала под савезом Закона?
8 За разлику од старог природног Израела, Израел Божји се и до дан-данас строго држи захтева за своје предање. То не треба да изненађује, јер су његови чланови добровољно изабрали да буду послушни. Док су чланови природног Израела постали предани на основу рођења, чланови Израела Божјег постали су такви на основу избора. Тако је хришћанско уређење стајало у контрасту с јеврејским савезом Закона, који је особама наметао предање, не дозволивши им слободу избора.
9, 10. (а) Како је Јеремија указао да ће бити промене у погледу предања? (б) Зашто би рекао да нису сви предани хришћани данас чланови Израела Божјег?
9 Пророк Јеремија је прорекао једну измену у вези с предањем када је написао: „Ево иду дани, говори Господ, кад ћу чинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез. Не ко савез који с оцима њиховим учиних, кад их за руку узех да их из земље египатске изведем, а који они прекршише, мада сам им ја господар био, говори Господ; него ево савеза који ћу с домом Израиљевим уредити после ових дана, говори Господ: Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом и бићу њихов Бог и они ће мој народ бити“ (Јеремија 31:31-33).
10 Имајући Божји закон ’у себи‘, написан, да тако кажемо, ’у њиховом срцу‘, чланови Израела Божјег су подстакнути да живе по свом предању. Њихова мотивација је јача од мотивације природних Израелаца, који су били предани по рођењу, а не по избору. Данас, снажну мотивацију да врши Божју вољу, као што је јасно показао Израел Божји, има и више од пет милиона суобожавалаца широм света. Они су исто тако предали свој живот Јехови Богу да врше његову вољу. Премда ти појединци немају наду за небески живот као што то имају они који сачињавају Израел Божји, они се радују изгледу да живе заувек на земљи под владавином Божјег небеског Краљевства. Они показују цењење према духовном Израелу тиме што активно подупиру мали број његових преосталих чланова у испуњавању њиховог задатка да ’објављују крепост онога који их позва из таме к чудесној светлости својој‘.
Мудро коришћење слободе коју даје Бог
11. С којом је могућношћу човек створен, и како треба да је користи?
11 Бог је створио људе да високо цене слободу. Дао им је могућност слободне воље. Први људски пар је искористио своју слободу избора. Међутим, они су немудро и безосећајно направили избор који је одвео у катастрофу и њих и њихово потомство. Па ипак, то јасно показује да Јехова никада не присиљава интелигентна створења да крену путем који је супротан њиховим унутрашњим мотивима или жељама. И пошто „Бог љуби онога који радо даје“, он прихвата само оно предање које се темељи на љубави, које је добровољно и радо извршено, које се темељи на слободи избора (2. Коринћанима 9:7). Свако друго предање је неприхватљиво.
12, 13. Како Тимотеј служи као пример за исправно васпитање детета, и до чега је његов пример водио многе младе?
12 У потпуности признајући овај захтев, Јеховини сведоци заступају предање особе Богу, али никада не приморавају никога да изврши то предање, па чак ни своју рођену децу. Насупрот многим црквама, Сведоци не крштавају своју децу као бебе, јер није могуће извршити предање на силу занемарујући лични избор. Библијски пример који треба следити јесте пример који је следио млади Тимотеј. Као одраслој особи, апостол Павле му је рекао: „Ти устрај у ономе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си се научио. Од детињства свога знаш Света писма која те могу умудрити на спасење по вери која је у Исусу Христу“ (2. Тимотеју 3:14, 15).
13 Вредно је пажње да је Тимотеј знао света писма јер је поучаван њима од детињства. Није био наговорен — ни присиљен — да верује у хришћанска учења од стране своје мајке и баке (2. Тимотеју 1:5). Као резултат тога, Тимотеј је видео да је мудро да постане Христов следбеник и тако је направио лични избор хришћанског предања. У савремено доба, десетине хиљада младих људи и жена чији су родитељи Јеховини сведоци следило је овај пример (Псалам 110:3). Други нису. То је ствар личног избора.
Чији ћеш роб изабрати да будеш?
14. Шта нам Римљанима 6:16 каже о потпуној слободи?
14 Ниједан човек није потпуно слободан. Свако је ограничен у својој слободи физичким законима, као што је закон гравитације, који се не може некажњено игнорисати. И у духовном смислу, нико није потпуно слободан. Павле је резоновао: „Не знате ли да кад се предајете некоме за робове да га послушате, робови сте онога кога слушате, било то греха, који води у смрт, или послушања које води у правду?“ (Римљанима 6:16).
15. (а) Шта људи мисле о томе да буду робови, али шта већина њих на крају ради? (б) Која прикладна питања можемо себи поставити?
15 Помисао да буду нечији роб код већине људи ствара нелагодност. Па ипак, чињеница је да у данашњем свету људи често дозвољавају да се њима манипулише и да се на њих утиче на толико много суптилних начина, да доводе себе у ситуацију да ненамерно раде оно што други желе. Примера ради, рекламна индустрија и свет забаве настоје да утисну људе у један калуп, постављајући мерила која они треба да следе. Политичке и религиозне организације наговарају људе да подупиру њихове идеје и циљеве, не увек посредством уверљивих аргумената већ често тиме што апелују на осећај солидарности или лојалности. Пошто је Павле запазио да смо ’робови онога кога слушамо‘, свако од нас чини добро ако се пита: ’Чији сам ја роб? Ко врши највећи утицај на моје одлуке и мој начин живота? Да ли су то религиозно свештенство, политичке вође, финансијски магнати или личности из света забаве? Кога слушам — Бога или људе?‘
16. У ком смислу су хришћани Божји робови, и које је исправно гледиште о том ропству?
16 Хришћани не сматрају да је послушност Богу неоправдано кршење личне слободе. Они добровољно користе своју слободу на начин на који је то чинио њихов Узор, Исус Христ, усклађујући личне жеље и приоритете с Божјом вољом (Јован 5:30; 6:38). Они развијају ’Христов ум‘, подлажући се њему као Поглавару скупштине (1. Коринћанима 2:14-16; Колошанима 1:15-18). То је слично као кад се нека жена уда и добровољно сарађује с човеком кога воли. У ствари, о телу помазаних хришћана говори се као о чистој девици обећаној Христу за брак (2. Коринћанима 11:2; Ефесцима 5:23, 24; Откривење 19:7, 8).
17. Шта су сви Јеховини сведоци изабрали да постану?
17 Сваки Јеховин сведок, било да има небеску или земаљску наду, извршио је лично предање Богу да врши његову вољу и да га слуша као Владара. За сваког Сведока, предање је био лични избор да постане Божји роб радије него да остане роб људи. То је у складу са саветом апостола Павла: „Скупо сте откупљени; не постаните робови људима“ (1. Коринћанима 7:23).
Учити за своје добро
18. Када потенцијални Сведок испуњава услове за крштење?
18 Пре него што неко уопште може да постане Јеховин сведок, он мора испунити библијске услове. Старешине су пажљиве кад утврђују да ли неки потенцијални Сведок заиста схвата шта хришћанско предање подразумева. Да ли стварно жели да постане Јеховин сведок? Да ли је спреман да живи по ономе што то изискује? Ако није, онда не испуњава услове за крштење.
19. Зашто нема разлога да критикујемо некога ко одлучи да постане предани слуга Божји?
19 Међутим, ако нека особа испуњава све ове захтеве, зашто је критиковати зато што је добровољно донела личну одлуку да се изложи деловању Бога и Његове надахнуте Речи? Зар је мање прихватљиво да неко допусти да се изложи Божјем утицају, а не утицају људи? Или је то мање корисно? Јеховини сведоци не мисле тако. Они се свесрдно слажу с Божјим речима које је записао Исаија: „Овако говори Господ, избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја, Господ, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи“ (Исаија 48:17).
20. У ком погледу су људи ослобођени библијском истином?
20 Библијска истина ослобађа људе од веровања кривим религиозним доктринама, као што је вечно мучење у пакленој ватри (Проповедник 9:5, 10). Уместо тога, она испуњава њихово срце захвалношћу за истинску наду за мртве — ускрсење које је омогућено на основу откупне жртве Исуса Христа (Матеј 20:28; Дела апостолска 24:15; Римљанима 6:23). Библијска истина ослобађа људе од фрустрација које су последица ослањања на политичка обећања која се увек изнова не испуњавају. Уместо тога, она узрокује да се њихово срце прелива радошћу јер знају да Јеховино Краљевство већ влада на небесима и да ће ускоро завладати над читавом земљом. Библијска истина ослобађа људе од обичаја који, иако привлаче пало тело, обешчашћују Бога и узимају тежак данак у облику промашених односа, болести и превремене смрти. Укратко, бити Божји роб је далеко корисније него бити роб људи. У ствари, предање Богу обећава користи „у ово време... а на ономе свету живот вечни“ (Марко 10:29, 30).
21. Како Јеховини сведоци гледају на предање Богу, и шта они желе?
21 Јеховини сведоци данас не постају део предане нације по рођењу, као што је то било са Израелцима у старо доба. Сведоци су део скупштине преданих хришћана. Сваки крштени Сведок то постаје тиме што као појединац користи слободу избора у вршењу предања. Заиста, Јеховине сведоке предање води до срдачног личног односа с Богом означеног добровољном службом њему. Они од свег срца желе да сачувају овај радостан однос, заувек се чврсто држећи слободе за коју их је Исус Христ ослободио.
Како би одговорио?
◻ Зашто Бог није био пристран када је Израел изабрао да постане његова ’посебна својина‘?
◻ Зашто би рекао да хришћанско предање не изискује губитак слободе?
◻ Које су користи од предања Јехови Богу?
◻ Зашто је боље бити Јеховин слуга него роб људи?
[Слика на 15. страни]
У древном Израелу, предање Богу је било ствар рођења
[Слика на 16. страни]
Хришћанско предање је ствар избора