Захваљујући томе, помазани хришћани се сматрају праведнима на темељу вере у Исусову откупну жртву. Они су позвани да ’не живе по телу, него по духу‘. (Прочитати Римљанима 8:3, 4.) Заправо, они то морају чинити верно до краја свог живота на земљи како би били ’награђени животом‘ (Откр. 2:10).

Наше грешно тело нас стално наводи да чинимо оно што се не допада Богу, што води у смрт. У посланици Галатима, Павле је такве поступке и особине назвао „дела тела“. Затим је додао: „Они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство“ (Гал. 5:19-21). Они који тако поступају ’живе по телу‘ (Римљ. 8:4). Њихов „образац поступања“ и ’мерила по којима живе‘ потпуно су телесни. Али, да ли су они који учине велике грехе као што су блуд, идолопоклонство, спиритизам или нешто друго једини који живе по телу? Не, јер у дела тела спада и оно што неки сматрају само личном слабошћу, као што су љубомора, изливи гнева, препирке и завист. Да ли ико може рећи да не живи по телу?

Премда нас вера у откупнину може ослободити закона греха и смрти, још увек смо несавршени и грешни. Да бисмо били духовно здрави и имали Божју наклоност и благослов, потребно је нешто више. Зато Павле каже да, ако желимо да се на нама испуне „праведни захтеви Закона“, морамо живети по духу.

Како можемо живети по духу?

13. Шта значи ходити по духу?

¹³ Када ходамо, ми се непрестано крећемо ка одређеном месту или циљу. Исто тако, да бисмо ходили, то јест живели по духу потребно је да стално духовно напредујемо, а не да будемо савршени (1. Тим. 4:15). Из дана у дан и најбоље што можемо, морамо се трудити да ходимо, то јест да живимо у складу с вођством духа. Ако ’по духу живимо‘, имаћемо Божју наклоност (Гал. 5:16).