Књига природе и Библија
„Универзум ме збуњује! Не могу да замислим да је један такав ’сат’ могао да настане без сајџије“ (Волтер, француски филозоф 18. века).
ЈЕДАН прецизан сат изазива дивљење за спетност и таленат конструктора. Али како је са универзумом, у ком ми живимо? Може ли он, бар до извесног степена, да открије личност свог створитеља?
Пре скоро 2000 година апостол Павле, један од библијских писаца, дао је одговор на то питање: „Његове невидљиве особине се јасно виде од стварања света, јер се опажају кроз творевине, да, чак и његова вечна сила и божанство“ (Римљанима 1:20, НС). Дакле, шта можемо ми да научимо посматрајући ту књигу природе?
Шта нас учи сат о сајџији
Величанствени водопад, море за време олује, ведро небо у ноћи са хиљадама звезда — то су неке од ствари које нас подсећају на једног моћног Створитеља. Прецизност планета у орбити може нама, као што је био случај и код Волтера, да скрене пажњу на то да Створитељ мора да буде величанствени организатор, такорећи савршен сајџија (Псалам 104:1).
Разноврсност земаљских производа, као на пример воћа и поврћа у изобиљу, сведочи за Божју великодушност. Павле је то потврдио када је изјавио да Бог није оставио „себе непосведочена, чинећи добро, дајући нам са неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем“ (Дела апостолска 14:17).
Шта нам сат не открива
Поближим испитивањем књиге природе би сигурно упознали и остале особине Божје. Али ако би се ослањали искључиво само на то што учинимо из стварања, наше спознање о Богу би било још увек врло ограничено. Француски писац Роберт Ленобл пише у својој књизи Исечак представе о природи: „Човек ће се стално обраћати природи, да би продро у њену тајну и измерио дубину њене тајне, тајне, која никада неће доћи из лабораторије“. У анкети католичког часописа Ла Круа више од половине упитаних француза – било да су верници или атеисти – сагласили су се и заступали су мишљење, да „наука никада неће бити у стању да да довољно објашњење о универзуму, јер много тога припада филозофском или религиозном подручју“.
Још пре око 3500 година верни Јов је поставио то питање: ,Али мудрост где се налази, и где је место разуму?“ Да ли се ова мудрост може наћи у књизи стварања? Бездан вели: није у мени; и море вели: није код мене. Сакривена је од очију свакога живота, и од птица небеских заклоњена“ (Јов 28:12, 14, 21).
Па где онда треба да тражимо мудрост? Иста књига одговара: ,Бог зна пут њезин, и познаје место њезино“ (Јов 28:23). А Бог је омогућио човечанству приступ његовој мудрости на диван начин, преко његове речи, Библије.
Јединствено спознање из Библије
Библија нам даје јединствено разјашњење о пореклу човека. Она нас извештава да је Бог Земљу припремио а онда на њој створио први људски пар. Наши прародитељи су могли да живе вечно у једној савршеној околини. Али они су се бунили и својим грехом су припремили пут за све што задаје бол човечанству, укључујући грех и смрт (1. Мојсијева, поглавља 1 до 3; Римљанима 5:12-21).
Библија такође извештава о појединостима које је Бог предузео да промени ситуацију. Хиљаде година после Адама и Еве дошао је Божји властити син, Исус, на Земљу, да пружи могућност човечанству да се с Богом помири. Исус је људима, који верују у њега и који признају вредност његове жртве, давао наду за вечни живот на рајској Земљи (Лука 23:43; Јован 3:16).
Ову наду може сваки од нас гајити. Да би се она испунила ми морамо расти у тачном ’познању њега, јединог и истинитог Бога и онога кога је послао, Исуса Христа’. Такође морамо живети у сагласности са том надом. Ово тачно познање се може наћи у Библији (Јован 17:3, Јаков 2:24-26).
Да ли би ти хтео да добијеш подробне одговоре на питања као што су: Одакле потиче човек? Шта се дешава после смрти? Шта су узроци људских проблема? Постоји ли нада да ће једнога дана бити решени? Када и како ће Бог довести човечанство у савршено стање? Ако те интересују ова питања, храбримо те да погледаш у Библију, једину књигу са одговорима Бога универзума и са темељом за „наду вечнога живота“. Намера публикација Друштва Куле стражаре је да ти помогну при тражењу одговора у твојој Библији (Титу 1:1, 2).
[Слика на 5. страни]
Универзум открива извесне аспекте Божје личности