4. библијска књига — Бројеви

(ЧЕТВРТА КЊИГА МОЈСИЈЕВА)

Писац: Мојсије

Место писања: пустиња и моавске равнице

Писање завршено: 1473. пре н. е.

Обухваћено раздобље: 1512-1473. пре н. е.

 1. Зашто су записани догађаји које налазимо у Бројевима и шта нам они показују?

ДОГАЂАЈИ који су обележили путовање Израелаца кроз пустињу записани су у Библији да бисмо ми данас нешто научили из њих.a Апостол Павле је рекао: „То се догодило нама за пример, да не жудимо за злом“ (1. Кор. 10:6). Упечатљив запис у Бројевима јасно показује да преживети могу само они који свете Јеховино име, који су му увек послушни и који поштују његове представнике. Јехова није милостив зато што је његов народ добар или зато што је то заслужио, него зато што су милосрђе и незаслужена доброта Јеховине истакнуте особине.

 2. На шта указује назив „Бројеви“ и који су прикладнији назив користили Јевреји?

² Назив Бројеви указује на пребројавање народа, које је први пут извршено на гори Синај, а други пут у моавским равницама. Запис о томе можемо наћи у прва четири поглавља и у 26. поглављу. Назив Бројеви потиче из латинске Вулгате, где се ова књига зове Numeri. Тај латински назив је потекао од израза Аритми, како се ова књига назива у грчкој Септуагинти. Међутим, Јевреји су користили прикладнији назив, Бемидбар, што значи „у пустињи“. Хебрејска реч мидбар односи се на пусто подручје у којем нема градова ни села. Догађаји записани у Бројевима одиграли су се у пустињи јужно и источно од Ханана.

 3. Шта доказује да је Мојсије написао Бројеве?

³ По свему судећи, Бројеви су првобитно били део јединственог свитка који је садржавао пет Мојсијевих књига, од Постанка до Поновљених закона. Први стих Бројева у изворном тексту започиње везником „и“, повезујући тако њен текст с претходним књигама. По томе можемо закључити да је, као и претходне књиге, и ову написао Мојсије. То се види и по следећој изјави: „Мојсије је по Јеховиној наредби записивао“, као и по закључку: „То су заповести и закони које је Јехова дао преко Мојсија“ (Бр. 33:2; 36:13).

 4. Које раздобље обухватају Бројеви и када су били завршени?

⁴ Прошло је нешто више од годину дана откако су Израелци отишли из Египта. Будући да извештај почиње другог месеца друге године по изласку из Египта, Бројеви обухватају раздобље од 38 година и девет месеци, од 1512. до 1473. пре н. е. (Бр. 1:1; П. зак. 1:3). Иако се догађаји описани у Бројевима 7:1-88 и 9:1-15 нису догодили током тог периода, они су ипак уврштени у књигу јер објашњавају позадину неких догађаја. Догађаји описани на почетку књиге вероватно су записивани онако како су се одигравали, али Мојсије очигледно није могао да заврши Бројеве пре краја четрдесете године боравка у пустињи, а то је било почетком 1473. пре. н. е.

 5. Које појединости сведоче о веродостојности Бројева?

⁵ Не постоји никаква сумња што се тиче веродостојности овог извештаја. Мојсије је суво подручје кроз које су путовали описао као „велику и застрашујућу пустињу“. Ретки становници тог подручја и данас се стално селе у потрази за пашњацима и водом (П. зак. 1:19). Осим тога, детаљна упутства о логоровању народа, редоследу кретања и трубним знаковима којима су оглашавана разна догађања у логору сведоче о томе да су Бројеви заиста написани ’у пустињи‘ (Број. 1:1).

 6. Како археолошка открића потврђују извештај из Бројева?

⁶ Археологија је потврдила и застрашујућ извештај који су уходе донеле по повратку са свог задатка у Ханану: „Градови су утврђени и веома велики“ (13:28). Савремена открића показала су да су становници Ханана у то време осигурали своје подручје низом тврђава у појединим местима широм земље, од Језраелске долине на северу до Герара на југу. Градови не само што су били утврђени него су обично били и саграђени на врху брда, а изнад градских зидина уздизале су се куле. Све то је сигурно оставило снажан утисак на Израелце, који су генерацијама живели у египатским равницама.

 7. Зашто можемо рећи да се у Бројевима поштено извештава о свему?

⁷ Народи имају обичај да прикривају своје неуспехе а да величају победе, али извештај из Бројева поштено указује на историјску истину кад наводи да су Амаличани и Хананци потпуно потукли Израелце (14:45). У њему се отворено признаје да народ није веровао Богу и да га је презирао (14:11). Божји пророк Мојсије је врло искрено разоткрио грехе народа, својих братанаца и свог рођеног брата и сестре. Није изоставио ни себе, јер је записао како није прославио Јехову када је народу дао воду у Мериви, због чега је изгубио право да уђе у Обећану земљу (3:4; 12:1-15; 20:7-13).

 8. Како други писци Библије сведоче да су Бројеви надахнути од Бога?

⁸ Други писци Библије директно указују на готово све важније догађаје записане у Бројевима и на многе друге појединости из тог извештаја, а неки истичу и њихову важност, чиме показују да је она део Библије, која је надахнута од Бога и корисна. Тако на пример на Бројеве указују Исус Навин (Ис. Нав. 4:12; 14:2), Јеремија (2. Краљ. 18:4), Немија (Нем. 9:19-22), Асаф (Пс. 78:14-41), Давид (Пс. 95:7-11), Исаија (Иса. 48:21), Језекиљ (Језек. 20:13-24), Осија (Ос. 9:10), Амос (Ам. 5:25), Михеј (Мих. 6:5), Лука у свом извештају о Стефановом говору (Дела 7:36), Павле (1. Кор. 10:1-11), Петар (2. Петр. 2:15, 16), Јуда (Јуда 11), Јован у свом извештају у ком преноси Исусове речи упућене скупштини у Пергаму (Откр. 2:14), као и сам Исус Христ (Јов. 3:14).

 9. Шта из Бројева учимо о Јехови?

⁹ С каквом сврхом је написана ова књига? Та књига нема само историјску вредност. У њој се истиче да је Јехова Бог реда који од својих створења захтева да оданост исказују искључиво њему. Читалац ће то добро упамтити када буде читао о пребројавању, искушавању и испитима вере израелског народа, као и о његовој непослушности и бунтовности које су описане како би се нагласило колико је важно слушати Јехову.

10. Због кога су сачувани Бројеви и зашто?

¹⁰ Овај извештај је сачуван да би користио будућим генерацијама. Асаф је о томе рекао: „Да се у Бога уздају и да не забораве дела Божја, него да извршавају заповести његове. Да не буду као праочеви њихови, нараштај тврдоглав и бунтован, нараштај који није припремио срце своје и који није био веран Богу духом својим“ (Пс. 78:7, 8). Догађаји из Бројева више пута су описани у псалмима, а будући да су псалми свете јеврејске песме, народ их је често понављао и учио из њих (Псалми 78, 95, 105, 106, 135, 136).

САДРЖАЈ БРОЈЕВА

11. На која три дела се могу поделити Бројеви?

¹¹ Бројеви се деле на три логична дела. Први део, који се завршава 10. стихом 10. поглавља, описује догађаје који су се одиграли док су Израелци још били улогорени код Синајске горе. Други део, који се завршава 21. поглављем, описује шта се догађало током следећих 38 година и једног или два месеца док су били у пустињи, пре него што су стигли у моавске равнице. Последњи део, који се завршава 36. поглављем, описује догађаје који су се одиграли у моавским равницама док су се Израелци припремали за улазак у Обећану земљу.

12. Колики је био израелски логор код Синаја и како је био организован?

¹² Догађаји на гори Синај (1:1–10:10). Израелци су се већ годину дана налазили у синајским брдима. Тамо су били организовани у чврсто повезану заједницу. Јехова је заповедио да се попишу сви мушкарци од 20 година па навише. Њихов број се кретао од 32 200 мушкараца у Манасијином племену до 74 600 у Јудином. Укупно је било 603 550 Израелаца способних за војску, не рачунајући мушкарце из Левијевог племена, жене и децу, тако да је у логору вероватно било и више од три милиона људи. Шатор састанка се налазио усред Левијевог племена, у средишту логора. На свакој страни логора била су одређена места на којима су били улогорени остали Израелци у троплеменским групама. Свако племе је добило упутства којим ће редоследом кренути када дође време да се логор премести. Јехова им је дао та упутства и извештај каже: „Израелови синови су учинили све онако како је Јехова заповедио Мојсију“ (2:34). Послушали су Јехову и показали да поштују Мојсија, Божјег видљивог представника.

13. По ком принципу су Левити добијали задужења?

¹³ Затим су Левијеви синови били одвојени за службу Јехови, као откупнина за првенце у Израелу. На основу свог порекла били су подељени у три групе, будући да су потицали од тројице Левијевих синова: Гирсона, Ката и Мерарија. На темељу те поделе била су одређена њихова места у логору и служба коју је требало да обављају. Тежак посао преношења светог шатора обављали су они који су били старији од 30 година. Да би се обавио и лакши део посла, била је уведена служба за оне од 25 година навише. У Давидово време, старосна граница је била померена на 20 година (1. Лет. 23:24-32; Језд. 3:8).

14. Које је прописе народ добио да би логор остао чист?

¹⁴ Да би логор остао чист, народ је добио прописе о издвајању болесних у карантин, о обреду очишћења за оне који су били неверни Богу, о поступању у случају када муж сумња у верност своје жене и правила за оне који су се заветовали да ће живети као назиреји пред Јеховом. Будући да је народ носио Божје име, морао се понашати у складу с његовим заповестима.

15. (а) Шта су поглавари приложили након свечаности поводом постављања олтара? (б) На који однос Израелци нису смели да забораве и на шта их је подсећала Пасха?

¹⁵ Додајући неке појединости које су се догодиле претходног месеца (Бр. 7:1, 10; Изл. 40:17), Мојсије је описао прикупљање прилога који је донело 12 поглавара у раздобљу од 12 дана, након што је била одржана свечаност поводом постављања олтара. Они се при том нису надметали нити истицали, него су сви дали потпуно исти прилог. Сви су морали имати на уму да је Јехова Бог, који је говорио Мојсију шта треба да ради, изнад тих поглавара и изнад самог Мојсија. Нису смели да забораве на свој однос с Јеховом. Пасха их је подсећала на то да их је Јехова на чудесан начин избавио из Египта и требало је да је прославе у пустињи у прописано време, годину дана након изласка из Египта.

16. Како је Јехова водио народ и чему су служили трубни знакови које су добили?

¹⁶ Онако како је Јехова водио Израелце из Египта, тако је наставио да их води док су путовали пустињом. Дању их је водио облаком који је прекривао свети шатор Сведочанства, а ноћу их је водио нечим што је личило на ватру. Када би облак кренуо, и народ би кренуо. Када би облак стајао над шатором, народ би остао улогорен, понекад неколико дана, а понекад месец дана или чак дуже, јер у извештају стоји: „На Јеховину заповест би се улогорили и на Јеховину заповест би кренули. Чинили су оно што је Јехова тражио од њих, по Јеховиној наредби датој преко Мојсија“ (Бр. 9:23). Будући да је дошло време да народ оде са Синаја, добили су упутства о трубним знаковима којима ће се оглашавати окупљање народа и кретање појединих група унутар логора током њиховог путовања пустињом.

17. Опиши како је текло путовање.

¹⁷ Догађаји у пустињи (10:11–21:35). На крају, двадесетог дана другог месеца Јехова је подигао облак са шатора, што је био знак да Израел треба да напусти подручје Синаја. Носећи ковчег Јеховиног савеза, кренули су на север према Кадис-Варни, удаљеној око 240 километара. Док су дању путовали, над њима је био Јеховин облак. Сваки пут када је ковчег кретао на пут, Мојсије је молио Јехову да устане и расеје своје непријатеље, а када се ковчег заустављао, молио је Јехову да се врати „небројеним хиљадама Израелаца“ (10:36).

18. На шта се народ жалио на путу за Кадис-Варну и како је Јехова организовао теократско вођство у логору?

¹⁸ Међутим, у логору су се појавили проблеми. Док су путовали на север према Кадис-Варни, народ је у најмање три наврата почео да се жали. Прву побуну Јехова је прекинуо пославши ватру која је спалила неке из народа. Затим су „многи други људи“ подстакли Израелце да се жале што више немају за јело рибе, краставце, лубенице, празилук, црни и бели лук које су имали у Египту, него само ману (11:4). Мојсију је било толико тешко да је молио Јехову да га убије, да не мора више да буде „хранитељ“ свег тог народа. Јехова је био обзиран према Мојсију, па је узео нешто духа од њега и дао га седамдесеторици старешина, који су потом помагали Мојсију као пророци у логору. Народ је након тога добио обиље меса. Јехова је подигао ветар који је донео препелице с мора, као што се једном приликом већ било догодило, и народ је почео похлепно да скупља велике залихе и да их себично гомила. Међутим, Јеховин гнев се распалио на њих и многе је побио због тога што су себично жудели за храном (Изл. 16:2, 3, 13).

19. Како је Јехова реаговао на Маријино и Ароново приговарање?

¹⁹ Међутим, проблеми нису престали. Марија и Арон нису исправно гледали на свог млађег брата Мојсија, као на Јеховиног представника, па су почели да му приговарају због његове жене, која је недавно дошла у логор. Захтевали су већа овлашћења, каква је имао Мојсије, иако је „Мојсије... био најкроткији човек на земљи“ (Бр. 12:3). Јехова је казнио Марију губом, јер је вероватно она подстицала Арона на приговарање, и тако је решио спор и јасно дао до знања да Мојсије заузима посебан положај. Касније је Марија оздравила само зато што се Мојсије заузео за њу.

20, 21. Који су догађаји дали повода Јехови да одлучи да Израелци лутају пустињом четрдесет година?

²⁰ Израелци су стигли у Кадис и улогорили се надомак Обећане земље. Тада је Јехова рекао Мојсију да пошаље уходе како би извидели земљу. Они су ушли с јужне стране и кренули на север и дошли све до ’границе Емата‘, прешавши тако стотине километара за четрдесет дана (13:21). Када су се вратили и донели богате хананске плодове, десеторица ухода нису показали веру у Бога, него су тврдили да би било неразумно напасти тако јак народ и тако велике и утврђене градове. Халев је безуспешно покушавао да умири народ тврдећи да могу освојити земљу. Бунтовне уходе су уплашиле Израелце јер су тврдили да та земља „прождире своје становнике“ и говорили: „Сви људи које смо видели у њој су огромни.“ И док се побуна ширила логором, Исус Навин и Халев су рекли: „С нама је Јехова. Не бојте их се“ (13:32; 14:9). Међутим, народ је почео да говори да ће их каменовати.

²¹ Тада се Јехова директно умешао и рекао Мојсију: „Докле ће ме овај народ презирати? Докле ми неће веровати и поред свих знакова које сам учинио међу њима?“ (14:11). Али Мојсије је преклињао Јехову да не затре народ, јер је у питању било Јеховино име и његова слава. Јехова је зато одлучио да Израелци лутају пустињом док не помру сви пописани мушкарци из народа, од двадесет година па навише. Од свих пописаних мушкараца, само ће Халеву и Исусу Навину бити дозвољено да уђу у Обећану земљу. Народ је на своју руку покушавао да се попне на брдо, али није успео и доживео је тежак пораз од Амаличана и Хананаца. Како је само високу цену народ платио зато што је презирао Јехову и његове верне представнике!

22. Како је Јехова показао колико је важна послушност?

²² Израелци су заиста морали још много да уче о послушности. Како би то нагласио, Јехова им је дао још неке законе. Рекао им је да ће након уласка у Обећану земљу извршавати обред очишћења за своје грехе, а онога ко буде намерно непослушан мораће да погубе. Због тога је Јехова, када су једног човека затекли како на сабат скупља дрва и тако крши закон, заповедио: „Тај човек нека се погуби“ (15:35). Да би се народ сећао Јеховиних заповести и да би био свестан колико је важно слушати их, Јехова им је заповедио да направе ресе на скутовима хаљина.

23. Како се завршила побуна Кореја, Датана и Авирона?

²³ Упркос томе, поново је избила побуна. Кореј, Датан, Авирон и 250 утицајних људи из народа побунили су се против Мојсијевог и Ароновог вођства. Мојсије је тај проблем изнео пред Јехову, рекавши бунтовницима: ’Узмите кадионице и ка̂д и ставите то пред Јехову, па нека он изабере‘ (16:6, 7). Када су то учинили, Јеховина слава се показала свем народу. Јехова је брзо извршио осуду раздвојивши земљу под њима, тако да је земља прогутала Корејеву, Датанову и Авиронову породицу. Послао је и ватру која је спалила 250 људи који су приносили ка̂д, а међу њима и Кореја. Међутим, народ је већ следећег дана почео да криви Мојсија и Арона за оно што је Јехова учинио и он их је зато поново ударио помором, тако да је погинуло 14 700 бунтовника.

24. Који је знак Јехова дао како би ућуткао бунтовнике?

²⁴ Јехова је због свих тих догађаја заповедио да свако племе донесе пред њега штап, укључујући и Левијево племе које је донело штап са Ароновим именом. Следећег дана се показало да је Јехова изабрао Арона за свештеника, јер је само његов штап процветао и на њему су изникли зрели бадеми. Штап се чувао у ковчегу савеза „као знак бунтовним синовима“ (Бр. 17:10; Јевр. 9:4). Затим следе прописи о десецима којима се издржавало свештенство и о очишћењу водом и пепелом црвене јунице, а затим нас извештај поново враћа у Кадис. Тамо је Марија умрла и била сахрањена.

25. Којом приликом Мојсије и Арон нису прославили Јехову и које су биле последице тога?

²⁵ Када су опет били надомак Обећане земље, народ је почео да се препире с Мојсијем јер нису имали воде. Јехова је на то гледао као да се свађају с њим, па им је показао своју славу и заповедио Мојсију да узме штап и изведе им воду из стене. Да ли су Мојсије и Арон том приликом прославили Јехову? Нису, него је Мојсије двапут гневно ударио по стени. Народ и стока су добили воду за пиће, али Мојсије и Арон нису Јехови приписали заслугу за то. Иако је мукотрпно путовање пустињом било при крају, обојица су навукла на себе Јеховин гнев и зато им је он рекао да неће ући у Обећану земљу. Арон је умро нешто касније на гори Ор, а дужности првосвештеника је преузео његов син Елеазар.

26. Који су догађаји обележили пут око Едома?

²⁶ Израелци су кренули на исток и тражили дозволу да прођу кроз Едом, али је нису добили. Док су ишли дугим заобилазним путем око Едома, народ се поново нашао у невољи јер је гунђао против Бога и Мојсија. Већ им је била дојадила мана и били су жедни. Пошто су били бунтовни, Јехова је међу њих послао змије отровнице, тако да су многи помрли. Када се Мојсије помолио за народ, Јехова му је рекао да направи од бакра змију љутицу и постави је на стуб. Ако би некога ујела змија, требало је да погледа у ту бакарну змију, и тако би остао жив. Израелци су ишли на север, али су их зауставили непријатељски расположени краљеви: најпре аморејски краљ Сион, а затим васански краљ Ог. Израелци су победили оба краља и заузели њихово подручје источно од Раседне долине.

27. Како је Јехова осујетио Валакове планове с Валамом?

²⁷ Догађаји у моавским равницама (22:1–36: 13). Нестрпљиво ишчекујући да уђу у Ханан, Израелци су се скупили у моавским равницама северно од Мртвог мора, на источној страни Јордана, насупрот Јерихону. Када су Моавци видели то огромно мноштво пред собом, обузео их је велики страх. Њихов краљ Валак посаветовао се с Мадијанцима и послао људе да доведу Валама да гата и прокуне израелски народ. Бог је Валаму изричито рекао: „Не иди с њима“, али он је ипак хтео да иде (22:12). Желео је да добије надокнаду за своје услуге. На крају је и отишао, али један анђео га је зауставио, а његова магарица је чудом проговорила и прекорила га. Када је Валам напокон дошао како би проклео Израел, Божји дух га је у четири наврата подстакао да прорекне само благослове за Божји народ. Чак је прорекао да ће звезда изаћи из Јакова и жезло се подићи из Израела да покори и уништи непријатеље.

28. Коју су подмуклу замку непријатељи припремили Израелцима на Валамов предлог и како је помор био заустављен?

²⁸ Пошто је разбеснео Валака неуспелим покушајима да прокуне Израелце, Валам је настојао да поново стекне краљеву милост, па му је саветовао да Моавци искористе своје жене како би намамиле Израелце да учествују у разузданим обредима у част Вала (31:15, 16). Тако су се Израелци на самој граници Обећане земље упустили у страшан неморал и почели да се клањају лажним боговима. Јехова се силно разгневио и ударио народ помором, а Мојсије је тражио да кривци буду строго кажњени. Када је Финес, син првосвештеника, видео да је један од поглавара довео Мадијанку у свој шатор усред логора, ушао је у шатор за њима и убио их, пробовши жену кроз полне органе. Тада се помор зауставио, али од њега је погинуло 24 000 људи.

29. (а) Шта је показао попис направљен на крају четрдесете године? (б) Које су припреме извршене за улазак у Обећану земљу?

²⁹ После тога, Јехова је заповедио Мојсију и Елеазару да поново преброје народ, као што су то учинили 39 година раније код горе Синај. Коначни број је показао да међу Израелцима није било пораста. Чак је било пописано 1 820 мушкараца мање. Није остао нико од оних који су били пописани за војну службу код Синаја, осим Исуса Навина и Халева. Сви су помрли у пустињи, као што је Јехова и рекао да ће се догодити. Јехова је затим дао упутства у вези с поделом земље у наследство. Поновио је да Мојсије неће ући у Обећану земљу јер га није прославио код воде Мериве (20:13; 27:14; видети фусноте у енглеском преводу Светог писма Нови свет — с референцама). Тада је поставио Исуса Навина за Мојсијевог наследника.

30. Како су се Израелци осветили Мадијанцима и која су племена добила подручје источно од Јордана?

³⁰ После тога, Јехова је преко Мојсија подсетио Израелце на важност закона о жртвама и празницима, и да на давање завета треба врло озбиљно да гледају. Такође је рекао Мојсију да се освети Мадијанцима јер су учествовали у завери против Израелаца и навели их да се приклоне Валу фегорском. Сви мадијански мушкарци, међу њима и Валам, били су побијени у бици. Само су девице биле поштеђене. Било их је заробљено 32 000, заједно с пленом међу којим је било и 808 000 грла стоке. Израелци нису изгубили ниједног човека у бици. Рувимови и Гадови синови, који су имали много стоке, тражили су да се населе у подручју источно од Јордана. Пошто су се обавезали да ће помоћи осталима да освоје Обећану земљу, одобрен им је захтев. Тако су та два племена и половина Манасијиног племена добили у наследство ту богату висораван.

31. (а) Како су Израелци при уласку у Обећану земљу морали показати да су послушни Јехови? (б) Која су упутства добили у вези с племенским наследством?

³¹ Затим се набрајају места на којима су се Израелци заустављали током 40-годишњег путовања, а потом се извештај поново усредсређује на важност послушности Јехови. Бог им је дао земљу, али требало је да они изврше његову пресуду и протерају изопачене становнике који су обожавали демоне и да униште и последњи траг њихове идолопоклоничке религије. Детаљно су наведене границе земље коју им је Бог дао. Требало је да је разделе жребом. Левити нису имали племенско наследство али су добили 48 градова с пашњацима, од којих је шест требало да буду градови-уточишта за ненамерне убице. Земља је увек морала да остане у власништву племена којем је првобитно припала и није се могла пренети у власништво другог племена путем склапања брака. Ако неко није имао мушког наследника, наследство су добијале ћерке, на пример Салпадове ћерке, али морале су се удати унутар свог племена (27:1-11; 36:1-11). Бројеви се завршавају тим заповестима које је Јехова дао преко Мојсија, у време када су Израелци напокон били спремни да уђу у Обећану земљу.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

32. Чиме су у Бројевима предочене Исусова служба и жртва?

³² Исус се у неколико наврата осврнуо на Бројеве, а његови апостоли и други писци Библије јасно су ставили до знања да је ова књига врло значајна и корисна. Апостол Павле је упоредио Исусову верну службу с Мојсијевом, која је прилично детаљно описана у Бројевима (Јевр. 3:1-6). Животињске жртве и шкропљење водом у којој се налазио пепео црвене јунице, о чему говоре Бројеви 19:2-9, предочавали су далеко величанственије очишћење које омогућава Христова жртва (Јевр. 9:13, 14).

33. Шта учимо из чуда којим је Мојсије извео воду у пустињи?

³³ Осим тога, Павле је објаснио да извођење воде из стене у пустињи има дубље значење за нас када је рекао: „Пили [су] из духовне стене која их је пратила, а та стена је представљала Христа“ (1. Кор. 10:4; Бр. 20:7-11). Стога је на месту што је Христ рекао: „Ко буде пио од воде коју ћу му ја дати, никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која доноси вечни живот“ (Јов. 4:14).

34. Како је Исус указао на пророчанско значење бакарне змије?

³⁴ Исус је директно указао на још један догађај из Бројева који је предочавао нешто чудесно што ће Бог омогућити преко њега. „Као што је Мојсије у пустињи подигао змију на стуб“, рекао је Исус, „тако и Син човечји мора бити подигнут, да би свако ко верује у њега имао вечни живот“ (Јов. 3:14, 15; Бр. 21:8, 9).

35. (а) Чега и зашто хришћани треба да се чувају, како то показује пример Израелаца у пустињи? (б) Које су примере похлепе и побуне споменули Јуда и Петар у својим посланицама?

³⁵ Зашто су Израелци морали четрдесет година да лутају пустињом? Зато што нису имали вере. Апостол Павле је озбиљно упозорио хришћане на ту опасност: „Пазите, браћо, да неко од вас не одступи од живог Бога, па да се у њему не развије зло срце које нема вере. Него подстичите једни друге сваки дан.“ Израелци су умрли у пустињи зато што су били непослушни и зато што нису имали вере. „Зато дајмо све од себе да уђемо у [Божји] починак, да не би неко пао опонашајући такву непослушност“ (Јевр. 3:7–4:11; Бр. 13:25–14:38). Јуда је упозоравао на безбожне људе који су погрдно говорили о светим стварима и при том је узео за пример Валама, који је похлепно желео да добије надокнаду, и Кореја, који се отворено бунио против Јеховиног слуге Мојсија (Јуда 11; Бр. 22:7, 8, 22; 26:9, 10). Петар је рекао да је Валам „заволео плату за зла дела“, а и прослављени Исус је у откривењу датом преко Јована рекао за њега да је ’намамио Израелове синове на грех, те су они починили идолопоклонство и блуд‘. Сигурно да и данашњу хришћанску скупштину треба упозорити на такве безбожне појединце (2. Петр. 2:12-16; Откр. 2:14).

36. На које је искварене поступке упозоравао Павле и како нама може користити његов савет?

³⁶ Када се у коринтској скупштини појавио неморал, Павле им је писао да ’не жуде за злом‘, директно се осврћући на Бројеве. Он је упозорио: „Не чинимо ни блуд, као што су неки од њих починили блуд, па их је у једном дану пало двадесет и три хиљаде“ (1. Кор. 10:6, 8; Бр. 25:1-9; 31:16).b А шта је са оним догађајем када се народ жалио да послушност Божјим заповестима доноси невољу и да им је дојадила мана коју им је Јехова давао за јело? О томе је Павле рекао: „Не искушавајмо Јехову, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија“ (1. Кор. 10:9; Бр. 21:5, 6). Павле је затим наставио: „И не гунђајте, као што су неки од њих гунђали, па су изгинули од онога који убија.“ Израелци су искусили те страшне невоље зато што су гунђали против Јехове, његових представника и хране коју им је давао. Све то што им се „догађало за пример“ треба да буде јасно упозорење свима нама данас, како бисмо служили Јехови чврсти у вери (1. Кор. 10:10, 11; Бр. 14:2, 36, 37; 16:1-3, 41; 17:5, 10).

37. Наведи пример како нам Бројеви могу помоћи да разумемо друге библијске стихове.

³⁷ Садржај Бројева може нам помоћи да боље разумемо многе друге библијске стихове. (Упоредити: Бр. 28:9, 10 — Мат. 12:5; Бр. 15:38 — Мат. 23:5; Бр. 6:2-4 — Лука 1:15; Бр. 4:3 — Лука 3:23; Бр. 18:31 — 1. Кор. 9:13, 14; Бр. 18:26 — Јевр. 7:5-9; Бр. 17:8-10 — Јевр. 9:4.)

38. У ком смислу су Бројеви посебно корисни и на шта усмеравају нашу пажњу?

³⁸ Оно што је записано у Бројевима заиста је надахнуто од Бога и корисно јер нас учи колико је важно да слушамо Јехову и да поштујемо оне које је поставио за надгледнике у свом народу. У Бројевима се путем разних примера осуђује неисправно поступање, а путем догађаја који имају пророчанско значење наша пажња је усмерена на онога кога је Јехова дао свом данашњем народу као Спаситеља и Вођу. Бројеви су незаобилазна и поучна спона у библијском извештају чији је врхунац успостављање Јеховиног праведног Краљевства на чијем челу је Исус Христ, којег је Јехова поставио за Посредника и Првосвештеника.

[Фусноте]