Гајити хришћанску пристојност у непристојном свету

„Гле, како је лепо и красно кад су браћа заједно!“ (ПСАЛАМ 133:1, Ба).

 1. Шта се десило са добрим владањем?

„ПРИСТОЈНОСТ је у протеклих 25 година добијала ударце један за другим“, пише колумнист Ен Ландерс. „Није само то да мушкарци женама не отварају врата аутомобила или да им у превозним средствима јавног саобраћаја не уступају седишта, него се овде ради о много више.“ Свуда се примећује да живимо у једном свету где расте неваспитање. На пример, гура се преко реда, пуши се у препуним лифтовима и на јавним местима се гласно пушта музика, знамо из искуства да у нашем веку упркос бољој могућности образовања и вишег стандарда живота — речи као што су „хвала“ и „молим“ постали су мање више стране речи — и да су се заборавила основна правила пристојности и учтивости.

 2. Зашто нас не изненађује данашња непристојност?

² Да ли нас то изненађује? У ствари не. То нас само подсећа на инспирисане речи апостола Павла у вези понашања људи у „последњим данима“, у којима ће „настати тешка времена“. Као што је Павле међу осталим прорекао, људи ће постати „самољубиви, . . . умишљени, охоли, . . . незахвални, . . . без природног нагињања, . . . без самосавладавања“ (2. Тимотеју 3:1-3, НС). Већ само један летимичан поглед нам открива да је данас такво понашање проширено међу људима свих старости, сваког друштвеног положаја и свих националности. Како је до тога дошло? Који су узроци свеопште непристојности?

Узроци лошег понашања

 3. Како „ваздух“ садашњег састава доприноси лошем понашању?

³ Са изразом „самољубиви“ је одлично описана генерација у којој превладава „прво ја“, то значи да се већ приликом васпитања сматрало важним истицање самосталног развоја, индивидуализма и посебности. То је дух са којим је затрован „ваздух“ који нас окружује, директно је супротан савету који Библија даје хришћанима, наиме „да сваки гледа не само своју корист, него да има у виду и туђу корист“ (Ефесцима 2:2, 3; Филипљанима 2:4, Ба). Шта је последица? Од једне генерације која је одрасла са представом „чини што се теби свиђа“ једва се може очекивати да би била много забринута како ће њено понашање утицати на друге.

 4. Каквим се сматрају особе које су одбациле оне признате норме, и који став треба хришћанин да има према томе?

⁴ Раније је уствари притисак са стране прилично доприносио да се до одређене мере одржавало лепо понашање. Бринуло се за то шта ће други мислити и то је изазивало устручавање. Данас је пак све више омиљено оно поступање које више шокира и изненађује. Ко прелази оне признате норме понашања, више се не сматра непристојним или неотесаним него се сматра са добрим укусом или као особа која доказује рафинираност и заслужује дивљење. Уосталом размислимо да реч „рафинираност“ потиче од речи која има значење „оставити првобитно природно чисто и оригинално стање“. Долази из истог грчког корена као израз преведен са „вешто измишљено“ из 2. Петрове 1:16. Прави хришћани сигурно треба да се чувају тог става.

 5. Шта још доприноси одрицању доброг понашања?

⁵ „Како се суд против рђавих дела не извршује одмах то се срце синова човечијих напуни жељом да зла дела чини,“ пише у Проповеднику 8:11. Овај ставак показује који је разлог за лоше понашање у јавности. Пошто су људи пролазили некажњено, отупели су у кршењу признатих норми понашања. У главном чланку Њујорк тајмса могло се читати да „грађани који се противе што их сврставају међу криминалце, јавно крше и то без да трепну, све могуће законе — саобраћајне прописе, одредбе у вези седатива, заштите животне средине“. Зато сусрећемо свакодневно „простачко понашање, вандализам и ишаране зидове“. Све више нестаје учтивост и поштовање права, затим имовине и приватног живота других.

 6. Како се одражава презапосленост на понашање људи, а како је Исус у том погледу поступао?

⁶ Пошто се рачуна да добро понашање припада отменом начину живота, лако се нањ заборави кад смо у журби — а у данашње доба изгледа да се већина увек жури. Зато људи пролазе једни поред других без речи. У редовима се гурају и ударају а у саобраћају због неколико минута или секунди се непрестано престројавају. Неки су толико запослени својим стварима или су толико предузели на себе да им страшно смета ако се нешто непредвиђено деси, или неочекивано неко дође у посету. Помислимо колико другачије је Исус реаговао кад су људи долазили к њему па макар и у неповољно време (Марко 7:24-30; Лука 9:10, 11; 18:15, 16; Јован 4:5-26).

 7. Чега се морају чувати прави хришћани што се тиче њиховог понашања?

⁷ Ми додуше живимо у једном свету који живи као да је на тркалишту, и од нас захтева све више времена и снаге, али заправо ништа не постижемо ако допустимо да под притиском постанемо груби. Баш супротно — такво поступање може да се изроди у свађу, тучу, непријатељство и чак убиство — ако се грубост узвраћа грубошћу. Све то припада духу света чији део прави хришаћни не смеју да буду (Јован 17:14; Јаков 3:14-16).

Истакнути примери доброг понашања

 8. Како да поступају хришћани иако живе у непристојном свету?

⁸ Пошто ми живимо међу људима који веома мало обзира имају према другима, могли би смо попустити притиску да одбацимо добро понашање. Али ако се присетимо библијског савета „не обликовати се према овом систему ствари“, можемо се угледати на многе истакнуте примере у Библији и напрезати се да у данашњем непристојном свету одржимо високи ниво хришћанског понашања (Римљанима 12:2, 21; Матеј 5:16). Наше поступање треба да покаже да смо сагласни са псалмистом који је рекао: „Како је лепо и красно кад су браћа заједно!“ (Псалам 133:1, Ба).

 9. Шта открива Свето писмо о Јеховином поступању са људима?

⁹ Најбољи пример доброг понашања пружа нам Створитељ и Отац нас свих, Јехова Бог. Особе на високом положају или особе на власти обично користе свој ауторитет и захтевају да им се свака жеља уважи. Али Јехова Бог, највиша личност у свемиру поступа увек учтиво са онима који су му потчињени. Кад је свом пријатељу Авраму обећао благослов, рекао је: „Подигни сад (молим, НС) очи своје, па погледај с места где си, на север и на југ, на исток и на запад“. И опет: „Погледај на небо (молим, НС) и преброји звезде“ (1. Мојсијева 13:14; 15:5). Кад је Бог Мојсију дао један знак његове моћи, позвао га је: „Метни (молим, НС) руку своју у недра своја“ (2. Мојсијева 4:6). Много година касније Јехова је рекао преко свог пророка Михеја свом народу који је скренуо с пута: „Чујте (молим, НС) поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израелова! . . . Слушајте (молим, НС) дакле поглавице“ (Михеј 3:1, 9, Ба). Да ли се ми „угледамо на Бога“ у томе да у разговору са другима употребљавамо реч „молим“? (Ефесцима 5:1).

10, 11. а) Шта можемо рећи о Исусовом поступању и понашању? б) Како можемо ми следити Исусов добар пример понашања према свима?

¹⁰ Исус Христ „који је у наручју Очевом“ јесте следећи пример достојан слеђења (Јован 1:18). У опхођењу с људима је он с једне стране поступао нежно и саосећајно, с друге стране пак енергично и одређено; али никад није био набусит или непријатан. О његовом „необичном дару да се у друштву свих врста људи угодно осећа“ — пише у књизи The Man From Nazareth (Човек из Назарета): „У јавности као и у приватном друштву опходио се је с људима и женама као да им је раван. Он се добро осећао и у друштву недужне деце, а такође и у друштву људи којима је била оптерећена савест јер су се злоупотребом положаја обогатили као на пример Захеј. Цењене домаћице као што су биле Марија и Марта могле су слободно и отворено с њим да разговарају, али и блуднице су га посетиле као да су биле сигурне да их он разуме и да их прихваћа. . . . Да су му зачудо биле непознате границе, које су иначе постављене обичним људима, убрајамо међу својства, која су га највише одликовала.“

¹¹ Особа која је заиста пристојна познаје се по томе да према сваком има обзира и према свима показује долично поштовање и у томе треба да следимо Исуса. Већини додуше успева да према одређеним особама показује поштовање, нарочито онима на вишем положају. Али друге, који су у њиховим очима нижи, или равни њима, често гледају резервисано, непријатно или грубо. То им наизглед пружа осећај предности и надмоћности. Ипак је неко тачно изјавио: „Грубим поступком показује се слабић као да је снажан“. Зато нас Библија позива: „Чашћу један другога претеците“ (Римљанима 12:10, Ба). Ако ми са своје стране учинимо све што можемо да следимо овај савет, тада нећемо бити далеко од доброг понашања према свима, као што је то чинио Исус.

12. Шта је суштина Исусове науке о међуљудским односима?

¹² Ово позитивно држање усмерено према другима показује такође Исус у свом учењу нарочито у златном правилу: „Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). У аналектима (одабрани одломци), једна од четири књига Конфучија — која је на Оријенту дуго важила за највиши степен моралног и беспрекорног владања — извештава се да је учитељ био запитан од једног свог ученика, да ли постоји једна сама реч којом би могли означити темељне односе у животу, „можда је то реч ’узајамност’ (шу)“, одговорио је учитељ и додао: „Што ти нећеш да ти се учини, то немој другоме учинити“. Лако је запазити да Исусова наука надмашује ову науку. Јер до срдачног, пријатног и коректног односа може да дође само онда ако се преузме иницијатива, да чинимо добро другима.

Хришћанско понашање је засновано на хришћанској љубави

13, 14. а) Шта се примећује у новије време у јавности у погледу понашања? б) Шта је подбудило садашњи интерес за добро понашање и етикецију?

¹³ Пошто је лоше понашање толико проширено, данас се између осталог говори о неопходном враћању на исправно понашање. „У 60-им годинама је постојао револт против доброг понашања“, пише Мерџобел Стјуарт, позната по издањима на ову тему, „али новом револуцијом биће поново уведено. Људи увиђају важност тога и желе да знају друштвена правила“. Овај пробуђени интерес за добро друштвено владање се одражава у стално растућем броју издатих књига, брошура новинских чланака и телевизијских културно забавних емисија, у којима се дају савети за све могуће: почевиши од избора правилног прибора код једног свечаног оброка, па све до начина ословљавања, узимајући у обзир замршене и брзо променљиве међуљудске и породичне односе нашег времена.

¹⁴ Али зашто неки сматрају добро понашање врло вредним? „У данашњем друштву престижа добро понашање је ствар преживљавања“, објашњава Мерџабел Стјуарт. Другим речима: добро понашање се сматра као помоћ за савладавање нечега и за напредовање. Зато се учи кроз књиге и на курсевима шта све припада етикецији (фином понашању), да би на пример знали како се треба облачити да би имали успех, како се постиже добар утисак, и како се придобија признање у сали седнице.a Штета је да се људи само због неке користи добро понашају, такорећи као један глумац који за свој наступ ставља маску коју након тога опет скида. Зато не изненађује када се увек изнова чује о шокирајућем криминалу оних „у белим кошуљама“ што значи о онима који се сматрају „најпоштенији“ или су уважене личности у друштву.

15, 16. а) Шта каже један стручни аутор о „најбољем правилу понашања“? б) Како се 1. Коринћанима 13:4-7 заиста односи на хришћанско владање?

¹⁵ То је далеко од онога што би добро понашање уствари требало да буде. Еми Вандербилт, цењени стручни аутор пише у својој књизи New Complete Book of Etiquette (Нова комплетна књига етикеције): „Најбоља правила понашања се могу наћи у 13. поглављу 1. посланице Коринћанима у дивној научној расправи светог Павла о хришћанској љубави према ближњима. Ова правила немају ништа зеједничког са умећем облачења или са тиме како да се одржи форма понашања, него да у ставу према другима имамо осећај доброте и обзир“.

¹⁶ Еми Вандербилт је наравно указала на 1. Коринћанима 13:4-7, где Павле исцрпно описује различите фасете хришћанске љубави. Осмотримо неке тачке које је Павле споменуо и њихово дејство. Ко је на пример „стрпљив и љубазан“ тај ће сигурно имати са другима стрпљење и поштовање. Уместо „није непристојна“ могло би се рећи „пристојно се понаша“. А пристојност се дефинише са „учтивост, умереност, лепо понашање“. Зато стоји у Новом завету од Фридриха Фефлина (1957) на овом месту: „Она пази на пристојност“. Једва се може представити да би неко који показује такву љубав морао да буде сматран неотесаним или непристојним.

17. Шта одаје наше хришћанско владање?

¹⁷ Без сумње постоји директна веза између хришћанског понашања и хришћанске љубави. То није само средство за одређену сврху, или да се покаже споља док се не постигне властита корист. Из нашег понашања — односно поступања с другима, и у опште нашег држања — може се закључити колико нам је стало до других и колика је наша љубав према њима. Свеједно били ми млади или стари, треба да следимо библијски савет: „Нико да не гледа на своју корист, него сваки корист другога да тражи“ (1. Коринћанима 10:24, Ба). Хришћанско понашање које сведочи о хришћанској љубави је дакле ознака правих ученика Исуса Христа (Јован 13:35).

Понашајмо се увек пристојно

18. Зашто да будемо одлучни упркос свега што видимо око нас?

¹⁸ Исус је за нашу генерацију прорекао да „због многог безакоња охладнеће љубав многих“ (Матеј 24:12, Ба). Ово хлађење љубави се код многих јасно примећује по томе да су равнодушни и крајње себични. Уместо да будемо заведени да исто тако реагујемо, мислимо на Павлов савет: „Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима“ (Римљанима 12:17, 18, Ба). Будимо одлучни да се увек добро понашамо, без обзира да ли ће други ценити наша настојања или не (Матеј 5:43-47).

19. Како се одражава наше понашање на сва подручја нашег живота?

¹⁹ Да, у хришћанском понашању одражава се наш истински интерес за друге. Као што наш говор одаје ко смо у ствари, тако наше понашање показује шта осећамо према другима и да ли маримо за њих (Матеј 12:34, 35). На сваком подручју нашег живота добро понашање би требало да заузме важно место. У ствари, треба да буде наш начин живота. Како можемо у томе да се побољшамо? Како можемо хришћанско понашање да усавршимо? То ће бити обрађено у следећем чланку.

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

◼ Зашто нас не изненађује општа непристојност?

◼ На шта се између осталог своди лоше понашање?

◼ У којој мери се разликује хришћанско понашање од понашања и етикете овог света?

◼ Зашто треба да настојимо да се увек добро понашамо?