Састанци који ’изграђују, храбре и теше‘

13. (а) Како скупштински састанци треба да утичу на присутне? (б) Које питање је за старешине посебно важно?

¹³ Павле је рекао да је један важан циљ скупштинских састанака да ’изграђују, храбре и теше‘ присутнеc (1. Кор. 14:3). Како данашње старешине могу бити сигурне да њихове тачке на састанцима заиста крепе браћу и сестре и пружају им утеху? Да бисмо добили одговор на то питање, осмотримо један састанак који је Исус одржао кратко након што је ускрснуо.

14. (а) Који догађаји су претходили састанку који је Исус организовао? (б) Зашто су апостоли сигурно осетили олакшање када им је Исус пришао и обратио им се?

¹⁴ Запазимо најпре шта се догодило пре тог састанка. Непосредно пре него што је Исус погубљен, апостоли су га „оставили и побегли“ и као што је било проречено ’разбежали се свако својој кући‘ (Мар. 14:50; Јов. 16:32). Касније, након што је ускрснуо, Исус је позвао своје обесхрабрене апостоле на један посебан састанак.d Како су они реаговали? „Једанаесторица ученика отишла су у Галилеју на гору на коју их је Исус упутио.“ Када су стигли, Исус им је пришао и обратио им се (Мат. 28:10, 16, 18). Помисли само какво су олакшање апостоли осетили када је Исус преузео ту иницијативу! О чему им је говорио?

15. (а) О чему је Исус говорио, а о чему није? (б) Како је тај састанак утицао на апостоле?

¹⁵ Исус им је рекао: „Дата ми је сва власт.“ Затим им је поверио један задатак: „Идите и стварајте ученике.“ На крају их је срдачно уверио у следеће: „Ја сам с вама у све дане“ (Мат. 28:18-20). Међутим, да ли си запазио шта Исус није урадио? Он није укорио апостоле, нити је, тиме што би указивао на њихово пролазно помањкање вере, искористио тај састанак да доведе у питање њихове мотиве и наметне им осећај кривице. Напротив, Исус је својим апостолима поверио један одговоран задатак и тако их је уверио у то да их он и његов Отац воле. Како је овакав Исусов приступ утицао на апостоле? То их је толико изградило, охрабрило и утешило да су недуго након тог састанка поново „поучавали и објављивали добру вест“ (Дела 5:42).

16. По узору на Исуса, како данашње старешине воде састанке који су извор окрепе?

¹⁶ Попут Исуса, старешине гледају на састанке као на прилике да увере сувернике у непролазну љубав коју Јехова има према свом народу (Римљ. 8:38, 39). Зато се старешине у својим тачкама на састанцима концентришу на добре стране своје браће, а не на њихове мане. Они не доводе у питање њихове мотиве. Напротив, својим речима показују да на сувернике гледају као на особе које воле Јехову и желе да чине оно што је исправно (1. Сол. 4:1, 9-12). Наравно, понекад је потребно да старешине дају савет који се тиче целе скупштине, али ако у нечему треба да се поправи само неколико објавитеља, углавном је боље савет дати само њима (Гал. 6:1; 2. Тим. 2:24-26). Када се обраћају скупштини, старешине имају циљ да пруже похвалу кад год је то могуће (Ис. 32:2). Они се труде да говоре на такав начин да на крају састанка сви присутни буду окрепљени и ојачани (Мат. 11:28; Дела 15:32).