„Мртви ће ускрснути“

„Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити“ (1. КОРИНЋАНИМА 15:52).

 1, 2. (а) Које утешно обећање је дато преко пророка Осије? (б) Како знамо да је Бог вољан да врати мртве у живот?

ДА ЛИ ти је смрт икада однела неког блиског? Онда разумеш какав бол смрт може нанети. Па ипак, хришћани налазе утеху у обећању које је Бог дао преко пророка Осије: „Избавићу ја њих из Шеола, и од смрти ћу их сачувати. Где је, Смрти, куга твоја? Где ли је, Шеоле, затирање твоје?“ (Осија 13:14).

² Замисао о повратку мртвих у живот скептицима изгледа апсурдна. Али Свемоћни Бог сигурно има моћ да изведе такво чудо! Прави проблем је да ли је Јехова вољан да поврати мртве у живот. Праведан човек Јов је рекао: „Кад би човек иза смрти опет оживети мого.“ Затим је охрабрујуће додао: „Ти би ме тад звао и ја бих се одазвао, јер би се ти зажелео дела руку својих“ (Јов 14:14, 15). Реч „зажелео“ означава једну искрену жудњу или жељу. (Упореди с Псалмом 84:3.) Да, Јехова жељно ишчекује ускрсење— он једва чека да опет види верне покојне особе, које су живе у његовом сећању (Матеј 22:31, 32).

Исус баца светло на ускрсење

 3, 4. (а) Које светло је Исус бацио на наду ускрсења? (б) Зашто је Исус ускрснуо у духу, а не у телу?

³ Људи вере из старина, као што је био Јов, само су делимично схватали ускрсење. Исус Христ је потпуно осветлио ову предивну наду. Показао је кључну улогу коју лично он игра, када је рекао: „Ко верује у Сина, има живот вечни“ (Јован 3:36). Где ће бити тај живот? За велику већину оних који исказују веру, биће на земљи (Псалам 37:11). Међутим, својим ученицима Исус је рекао: „Не бој се, малено стадо! Јер би воља Оца вашега да вама да краљевство“ (Лука 12:32). Божје Краљевство је небеско. Отуда, ово обећање значи да особе из ’маленог стада‘ треба да буду са Исусом као духовна бића на небесима (Јован 14:2, 3; 1. Петрова 1:3, 4). Каква славна могућност! Исус је надаље открио апостолу Јовану да ће ово „малено стадо“ бројати само 144 000 (Откривење 14:1).

⁴ Међутим, како ће 144 000 ући у небеску славу? Исус је ’обасјао живот и бесмртност јеванђељем‘. Својом крвљу, он је отворио ’нови и живи пут‘ за небеса (2. Тимотеју 1:10; Јеврејима 10:19, 20). Он је најпре умро, као што је Библија и прорекла (Исаија 53:12). Затим, као што је апостол Петар касније изјавио, „овога Исуса ускрсну Бог“ (Дела апостолска 2:32). Међутим, Исус није ускрснуо као човек. Рекао је: „Хлеб који ћу ја дати то је пут моја, коју ћу дати за живот света“ (Јован 6:51). Ако би узео своје тело назад, то би значило да поништава ту жртву. Тако је Исус ’убијен у пути, али оживео у Духу‘ (1. Петрова 3:18). Исус је на тај начин ’прибавио вечни откуп‘ за „малено стадо“ (Јеврејима 9:12). Представио је Богу вредност свог савршеног људског живота као откупнину за грешно човечанство, а 144 000 биће први који ће извући корист из тога.

 5. Која нада је проширена и на Исусове следбенике из првог века?

⁵ Исус није једини који ће бити ускрснут у небески живот. Павле је сухришћанима у Риму рекао да су помазани светим духом да би постали Божји синови и придружени наследници с Христом, ако потврде своје помазање тиме што ће истрајати до краја (Римљанима 8:16, 17). Павле је такође објаснио: „Ако смо једнаки с њим једнаком смрти, бићемо и једнаким ускрсењем“ (Римљанима 6:5).

У прилог нади ускрсења

 6. Зашто је нада у ускрсење нападнута у Коринту, и како је одреаговао апостол Павле?

⁶ Ускрсење је део „основне науке“ хришћанства (Јеврејима 6:1, 2, NW). Па ипак, та наука је у Коринту била нападнута. Неки у скупштини су очигледно под утицајем грчке филозофије, говорили: „Нема ускрсења мртвих“ (1. Коринћанима 15:12). Када су извештаји о томе доспели до апостола Павла, прискочио је у одбрану наде у ускрсење, нарочито наде помазаних хришћана. Хајде да осмотримо Павлове речи забележене у 15. поглављу 1. Коринћанима. Установићеш да је корисно да прочиташ цело поглавље, као што је саветовано у претходном чланку.

 7. (а) На коју кључну ствар се Павле усредсредио? (б) Ко је све видео ускрснулог Исуса?

⁷ У прва два стиха 15. поглавља 1. Коринћанима, Павле одређује тему свог разматрања: „Напомињем вам, браћо, јеванђеље које вам објавих, које и примисте, у коме стојите, којим се и спасавате... јер бисте иначе узалуд веровали.“ Ако би Коринћани пропустили да стоје чврсто у доброј вести, забадава би прихватили истину. Павле је наставио: „Предадох вам најпре како и сам примих, да Христос умре за грехе наше, по Писму, и да би укопан и да ускрсну трећи дан, по Писму, и да се појави Кифи, а затим дванаесторици. После се појави једанпут пред више од пет стотина браће, од којих су многи још и сад живи, а неки помреше. Затим се појави Јакову, па онда свима апостолима. А после свију њих појави се и мени, као каквом недоношчету“ (1. Коринћанима 15:3-8).

 8, 9. (а) Од колике је важности веровање у ускрсење? (б) Којом приликом се Исус вероватно појавио пред „више од пет стотина браће“?

⁸ Онима који су прихватили добру вест, веровање у Исусово ускрсење није било препуштено избору. Било је много оних који су то видели својим очима и који би потврдили да „Христос умре за грехе наше“ и да би ускрснут. Један од њих био је Кифа, то јест Петар, како је познатији. Након што се одрекао Исуса у ноћи кад је Исус издат и ухапшен, мора да се Петар осећао веома много утешен када му се Исус појавио. ’Дванаесторицу‘, то јест апостоле као групу, такође је посетио ускрснули Исус — што је искуство које им је несумњиво помогло да превазиђу свој страх и постану одважни сведоци за Исусово ускрсење (Јован 20:19-23; Дела апостолска 2:32).

⁹ Христ се такође појавио и већој групи, од „више од пет стотина браће“. Пошто је овако велики број следбеника имао само у Галилеји, то би могла бити прилика описана у Матеју 28:16-20, где је Исус издао заповест да се праве ученици. Какво су снажно сведочанство ове особе могле дати! Неки су 55. н. е. још увек били живи када је Павле саставио ово прво писмо Коринћанима. Међутим, запази да се о онима који су умрли говори да су „заспали смртним сном“, (NW). Они још нису били ускрснути да приме своју небеску награду.

10. (а) Какав је био утицај Исусовог последњег састанка с његовим ученицима? (б) Како се Исус појавио Савлу ’као каквом недоношчету‘?

¹⁰ Још један истакнути сведок Исусовог ускрсења био је Јаков, син Јосифа и Исусове мајке Марије. Пре Исусовог ускрсења, Јаков очигледно није био верник (Јован 7:5). Али након што му се Исус појавио, Јаков је постао верник и можда утицао на преобраћење остале своје браће (Дела апостолска 1:13, 14). На свом последњем састанку са ученицима, онда кад је узашао на небо, Исус их је овластио да ’буду сведоци све до краја земље‘ (Дела апостолска 1:6-11). Касније се појавио Савлу из Тарса, прогонитељу хришћана (Дела апостолска 22:6-8). Исус се појавио Савлу као ’каквом недоношчету‘. То је било као да је Савле већ ускрснуо у духовни живот и могао да види прослављеног Господа, вековима пре него што је требало да започне ускрсење помазаника. Ово искуство је изненада зауставило Савла на његовом путу убилачког противљења хришћанској скупштини и проузроковало изузетну промену (Дела апостолска 9:3-9, 17-19). Савле је постао апостол Павле, један од најистакнутијих бранитеља хришћанске вере (1. Коринћанима 15:9, 10).

Вера у ускрсење преко потребна

11. Како је Павле разоткрио неисправност изјаве: „Нема ускрсења“?

¹¹ Исусово ускрсење је према томе било добро потврђена чињеница. „А ако се проповеда да Христос ускрсну из мртвих“, доказивао је Павле, „како говоре неки међу вама да нема ускрсења мртвих?“ (1. Коринћанима 15:12). Не само да су такви имали личне сумње или питања у вези са ускрсењем већ су и отворено изражавали неверовање у њега. Зато Павле разоткрива неисправност њиховог резоновања. Он каже да ако Христ није ускрснуо, хришћанска порука је била лаж и они који су посведочили за Христово ускрсење били су ’лажни сведоци пред Богом‘. Ако Христ није ускрснут, Богу није плаћена никаква откупнина; хришћани су и даље „у гресима својим“ (1. Коринћанима 15:13-19; Римљанима 3:23, 24; Јеврејима 9:11-14). И хришћани који су „заспали смртним сном“ (NW), у неким случајевима као мученици, умрли су без неке истинске наде. У каквом би јадном стању хришћани били ако би овај живот био све што су могли очекивати! Њихове патње биле би узалудне.

12. (а) Шта се подразумева под тим што је Исус назван ’првенац од оних који умреше‘? (б) Како је Исус омогућио ускрсење?

¹² Међутим, то није било тако. Павле наставља: ’Христос ускрсну из мртвих.‘ Поврх тога, он би „првенац од оних који умреше“ (1. Коринћанима 15:20). Када су Израелци послушно давали Јехови првине својих производа, он их је благосиљао великом жетвом (Излазак 22:29, 30; 23:19; Пословице 3:9, 10). Тиме што Христа назива ’првенцем‘, Павле указује да ће уследити даљња жетва особа које ће бити подигнуте из смрти у небески живот. „Као што по човеку дође смрт“, каже Павле, „по човеку дође и ускрсење мртвих. И како по Адаму сви умиру, тако ће по Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:21, 22). Исус је омогућио ускрсење тиме што је дао свој савршени људски живот као откупнину, отварајући тако човечанству пут за ослобођење од ропства греха и смрти (Галатима 1:4; 1. Петрова 1:18, 19).a

13. (а) Када се одиграва небеско ускрсавање? (б) Како то да неки помазаници нису ’заспали смртним сном‘?

¹³ Павле наставља: „Али сваки у своме реду: првенац Христос, а затим они који припадају Христу, о његову доласку“ (1. Коринћанима 15:23). Христ је ускрснуо 33. н. е. Међутим, његови помазани следбеници — „они који припадају Христу“ — морали су сачекати кратко после почетка Исусове краљевске присутности, која је по библијском пророчанству започела 1914. (1. Солуњанима 4:14-16; Откривење 11:18). Шта је са онима који ће бити живи током те присутности? Павле каже: „Ево вам казујем тајну: Нећемо цели умрети, али ћемо се цели претворити, у једанпут, у тренућу ока, на последњи знак трубе. Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити“ (1. Коринћанима 15:51, 52). Јасно, неће сви помазани који спавају у гробовима чекати ускрсење. Они који умру током Христове присутности, истог часа се преобразују (Откривење 14:13).

14. Како се помазаници ’крштавају да би били мртви‘?

¹⁴ „Шта би иначе“, пита Павле, „чинили они који се крсте ради мртвих [„да би били мртви“, NW]? Ако мртви никако не ускрсавају, што се крштавају ради њих? И ми зашто смо сваки час у опасности?“ (1. Коринћанима 15:29, 30). Павле није мислио да се живе особе крштавају у корист мртвих, као што испада по неким библијским преводима. На крају крајева, крштење је повезано с тим да будемо хришћански ученици, а мртве душе не могу бити ученици (Јован 4:1). Уместо тога, Павле је дискутовао о живим хришћанима, од којих су многи, попут њега, били „сваки час у опасности“. Помазани хришћани се ’крсте у Христову смрт‘ (Римљанима 6:3). Од свог помазања, они се „крштавају“, на животни пут који ће, да тако кажемо, водити до смрти налик Христовој (Марко 10:35-40). Они ће умрети с надом у славно небеско ускрсење (1. Коринћанима 6:14; Филипљанима 3:10, 11).

15. Које опасности је Павле изгледа доживљавао, и коју је улогу имала вера у ускрсење да их је претрпео?

¹⁵ Павле сада објашњава да се он суочавао са опасношћу до те мере да је могао рећи: „Сваки дан умирем.“ Да га неки не би осудили за претеривање, Павле додаје: „То је истина, браћо, као што сте ви слава моја, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем.“ The Jerusalem Bible овако преводи тај стих: „Свакодневно се суочавам са смрћу, браћо, и могу да се закунем да је тако својим поносом на вас у Исусу Христу нашем Господу.“ Као пример опасности с којима се суочавао, Павле у 32. стиху говори о ’борби са зверима у Ефесу‘. Римљани су криминалце често убијали тако што су их бацали у арену зверима. Ако је Павле претрпео борбу с дословним зверима, могао је преживети само уз Јеховину помоћ. Без наде у ускрсење, изабрати животни пут који би га изложио таквој опасности било би заиста сулудо. Без наде у будући живот, трпети невоље и жртвовати се у служењу Богу, имало би мало смисла. „Ако мртви не ускрсавају“, каже Павле, „’једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!‘“ (1. Коринћанима 15:31, 32; види 2. Коринћанима 1:8, 9; 11:23-27).

16. (а) Одакле можда потиче израз ’једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети‘? (б) Која је била опасност од прихватања таквог мишљења?

¹⁶ Павле је можда цитирао Исаију 22:13, који описује фаталистички став непослушних јерусалимских становника. Или је можда у мислима имао веровања Епикурејаца, који су презирали сваку наду у живот након смрти и веровали да су телесна задовољства најважнија ствар у животу. Шта год да је случај, филозофија ’једи и пиј‘ била је безбожна. Зато Павле упозорава: „Не варајте се! зла друштва кваре добре обичаје“ (1. Коринћанима 15:33). Мешати се са онима који одбацују ускрсење могло би бити отровно. Такво друштво је можда имало удела у проблемима којима је Павле морао да се бави у коринтској скупштини, као што су сексуални неморал, поделе, судска парничења и непоштовање према Господовој вечери (1. Коринћанима 1:11; 5:1; 6:1; 11:20-22).

17. (а) Коју је опомену Павле дао Коринћанима? (б) На која још питања треба одговорити?

¹⁷ Зато Павле Коринћанима даје следећу позитивну опомену: „Отрезните се као што треба, и не грешите, јер неки не знају за Бога. На срамоту вашу вам то кажем!“ (1. Коринћанима 15:34). Негативно гледиште о ускрсењу довело је неке до духовне омамљености, као да су пијани. Требало је да се пробуде, отрезне. Помазани хришћани данас на сличан начин треба да буду духовно будни, да на њих не утичу светски скептични ставови. Морају чврсто да се држе своје наде у небеско ускрсење. Али остају нека питања — како онда за Коринћане, тако и за нас данас. На пример, у каквом облику ускрсавају на небо 144 000? шта је с милионима других који су још увек у гробу, а немају небеску наду? шта ће ускрсење значити за такве? У нашем наредном чланку, испитаћемо остатак Павловог разматрања ускрсења.

[Фусноте]

Да ли си запамтио?

◻ Какво светло је Исус бацио на ускрсење?

◻ Ко су били неки од сведока Христовог ускрсења?

◻ Зашто је наука о ускрсењу оспоравана, и какав је био Павлов одговор?

◻ Зашто је помазаницима преко потребна вера у ускрсење?

[Слика на 15. страни]

Јаирова кћерка је постала доказ да је ускрсење могуће

[Слика на странама 16, 17]

Без наде у ускрсење, мучеништво верних хришћана било би бесмислено