2. поглавље

Како делује смрт на свакодневни живот људи?

ВЕЋИНА људи није равнодушна према ономе што сада утиче на њихов живот, и на живот њихових ближњих. Но, само мало њих спремно је подробније разговарати о смрти или дуже о томе размишљати.

Наравно, сазнати за смрт или знати нешто о њој, ни мало не усрећује, но чињеница је да она сасвим одређено делује на наш свакодневни живот. Ко од нас не познаје бол и осећај унутрашње празнине, коју осећамо након смрти неког љубљеног пријатеља или члана породице? Један смртни случај у породици, може јој одузети њен редовни приход, а код преживелих изазвати осећај осамљености и утучености.

Дакле, смрт је колико год била непожељна — свакодневни догаћај — с којим се мора рачунати. Зато одређене ствари не смемо увек изнова одлагати, јер би већ сутра могло за то бити прекасно.

Како се то одражава на теби? Имаш ли каткада осећај да мораш на сваки начин покушавати, уживати по могућности све што ти живот пружа, јер је тако кратак? Или си заузео становиште несрећних тиме што сам себи кажеш: ”Нека дође оно што мора доћи“?

СУДБОНОСНО СТАНОВИШТЕ

Данас има много људи који верују да судбина одлучује о животу и смрти. То, као основно становиште, заузима више од 477 милиона хиндуса. Судбоносних погледа има такорећи свуда. Ниси ли и ти већ чуо некога да каже: ”То је морало доћи“, ”истекло је његово време“, или ”спасио је живот, јер још није био ред на њега“? Такве изјаве често чујемо у вези с несрећама. Да ли су оне на месту? Осмотримо следећи пример:

За време посматрања лета на паришком аеродрому године 1973, експлодирао је совјетски млазњак ТУ 144, при чему је погинула и посада. Велики комади растрганог авиона сурвали су се на предграђе Париза Goussinville. Нека је жена управо затворила за собом врата спаваће собе, када је комад рушевина разорио зид и демолирао сав намештај у спаваћој соби. Жена је остала неповређена.

Али било је и жртава, као на пример, троје унучади неке старије жене, док је бака спасила свој живот.

Да ли је то троје деце, а и остале жртве, само зато погинуло, јер ”је на њих дошао ред“, или јер је ”истекло њихово време“? Јесу ли други били поштеђени јер није дошао њихов суђени час?

Ко на та питања одговори са ”да!“, верује, да се не може ништа учинити како би се спречила смрт неког човека, ако је његово време истекло. Мишљења су да се, успркос свим предострожностима, не може избећи ономе што је некоме суђено. Слично су мислили и стари Грци, који су веровали да људским животом управљају Клато, Лахезис н Атропос. Клато је наводно прела животну нит, Лахезис јој мерила дужину док је Атропос по истеку времена пресецала ту нит. Да ли је судбоносни поглед разуман? Запитај се: Зашто опада број погинулих у саобраћајним несрећама када се поштују саобраћајни прописи док им број расте ако их се крши? Зашто се у већини смртних случајева може доказати немарност у вожњи, пијанство возача или непоштовање прописа? Зашто људи у земљама, где се полаже велика пажња здравственој нези и у којима има доста хране, живе просечно много дуже него у земљама у којима то није случај? Зашто умире од рака плућа више пушача него непушача? Може ли се стварно приписати управљању неке слепе судбине над којом немамо никакве моћи? Није ли управо обрнуто? Не постоје ли разлози за оно што се човеку догађа?

Не догоди ли се понеки смртни случај зато јер човек случајно западне у опасну ситуацију? Нека нам као пример послужи следеће: Неки човек излази радним даном из куће увек у исто време. Једног јутра, када је пролазио покрај суседове куће изнутра је чуо вику и запомагање. Убрзао је своје кораке, али управо када је хтео замаћи иза угла погодио га је залутали метак. Погинуо је, јер је баш у то време заобилазио угао; та се околност није могла предвидети.

Мудри састављач библијске књиге ”Проповедник“ — након што је посматрао шта се у животу догађа — рекао је: ”Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде (него да их све погађа време и непредвиђени догађаји). Проп. 9:11, НС.

Човек који то увиђа не омаловажава саобраћајне прописе нити се излаже непотребним опасностима као неко, ко мисли да је тако дуго, док његово време није истекло, сигуран од смрти. Спознаје, да судбоносно гледиште може бити опасно за њега самога и за друге. Применимо ли мудро то спознање, можемо тиме годинама продужити свој живот.

Судбинско гледиште може, напротив, довести до неразумно смелих поступака и проузрочити да пропустимо упутити се о стварима које могу имати лоше последице за нас саме и за нашу породицу.

ЖИВЕТИ САМО ЗА САДАШЊОСТ

Осим судбоносног гледишта, утицали су на поступке људи и догађаји двадесетог века.

Да укратко размислимо о овоме, шта се догодило. Милиони људи пали су као жртве ратова, зло чина, немира и глади. Ваздух и вода, који су нам животоважни, загађују се у алармантним размерама. Живот човека угрожен је са свих страна. А ништа не даје стварну сигурност, да ће човечанство у блиској будућности решити своје проблеме. Живот је данас толико несигуран. До чега је то довело?

Велики део светског становништва живи само за садашњост. Ти људи, настоје само уживати сада што је год могуће више. Осећају се натераним на то, јер говоре да живе само једном. Библија тачно описује њихово становиште: ”Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети“. (1. Кор. 15:32)

Многи се обраћају алкохолу или дрогама, како би избегли сурово ј стварности живота. Други се предају овим могућим сексуалним радњама — браколомство, хомосексуалности, лезбијској љубави — као вентилу за њихову несигурност и немир који их је обухватио, јер живот је тако кратак. Тако се у књизи ”Смрт и њене тајне“ говори:

”Ипак се може наслућивати да страх пред колективном смрћу утиче још више на подсвест него на свест многих наших ‘нормалних’ савременика. Том ће се утицају на подсвест морати приписати, или барем делимично, збрка нашег времена која се потврђује у немотивираним злочинима, разарајућем беснилу... у крајностима секса и непрестаном убрзавању животног ритма. Изгледа да чак музика и модерни плесови изражавају несигурност човечанства, које више не верује у своју будућност.“

Људи који се предају алкохолу могу пролазно заборавити своје бриге, али они жртвују своју част, а каткада рањавају у свом пијанству себе или друге. Следећег дана морају спознати да их муче бриге које су и раније имали, а поред тога још и главобоља.

Наркомани дрога такође плаћају високу цену за покушаје избегавања стварности. Многи од њих задобију трајна телесна и духовна оштећења. Они се. осим тога, могу предати и краћи или продавању свога тела како би могли уживати у том скупом пороку.

Како је са промискуитетом? Постаје ли сретнији живот људи који често измењују сполне односе с различитим партнерима? Не, напротив! Плод тога је у многим случајевима огавна сполна болест, непожељна трудноћа, ванбрачно дете, побачај, разорени брак, велика љубомора, сваћа, па чак и убиство.

Наравно, има много људи који не воде такав разуздан живот. Ипак свесно или несвесно пате под притиском спознаје да живи иду у сусрет смрти. Пошто знају да је време ограничено, могу тежити да што је могуће брже напредују у свету. Али, са којим учинком? Њихови захтеви за материјалним добрима могу их навести на непоштење. У библијској књизи ”Приче“ налазимо следеће истините речи: ”... а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице“. (Приче 28:20) Но, то није све.

За што бољи напредак у материјалном погледу употребљава се тако много времена и снаге да још једва нешто остаје за породицу. Деца добијају у материјалном погледу све што желе, али, да ли их се управља, води и кара, што и јесте предуслов да одрасту у поуздане и одговорне младе мужеве и жене? Многи родитељи признају да имају мало времена посветити се деци, али не увиђају зашто се због тога, док још није прекасно, требају бринути. Да, уистину је болно сазнати да је властити син ухапшен или да ће малолетна кћерка добити ванбрачно дете.

Не показује ли то, што се данас догађа, да би многи људи требали научити, како се — иако је живот кратак — води смисаонији живот?

Иако се смрт на изглед не може избећи, ипак не одбацују сви људи своја морална темељна начела нити гледају судбоносно. Напротив! Стотине хиљада људи воде данас користан живот, јер чињеница да идемо у сусрет смрти не утиче на њих неповољно.

БОЉИ ПУТ

Правилно проматрајући, може нас смрт научити нечем драгоценом. Одузме ли нам смрт некога, може нам то користити ако нас подстакне на размишљање о томе, какав живот водимо. Пре округло три хиљаде година рекао је један човек, који је брижљиво посматрао људе: ”Боље је име него добро уље и дан смртни него дан у који се ко роди. Боље је ићи у кућу где је жалост него ићи у кућу где је гозба, јер је онде крај сваког човека; и ко је жид, слаже у срце своје... Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље“. (Проп. 7:1-4)

Библија на овом месту не препоручује стављати жалост испред радости, него говори о тренутку када нека породица тугује за својим љубљеним чланом кога јој је одузела смрт. Тада не смемо заборавити те људе који су претрпели болан губитак и једноставно се предали својим властитим гозбама и забавама. Јер као што је смрт прекинула све планове и деловање умрлог, може прекинути и наше планове и деловање. Стога је добро да се питамо:

Шта радим са својим животом? Стичем ли добро име или добар глас? Колико доприносим срећи и благостању других?

Наше ”име“ не добија своје коначно значење приликом нашег рођења, већ током живота, јер тада постаје идентично оној врсти људи какви смо и сами. Човек, који о томе размишља и коме лежи на срцу какав живот проводи, без обзира колико тај био кратак, особа је, којој је такорећи срце ”у кући где је жалост“. Он сматра свој живот драгоценим. Нити је површан, нити лакомислен — што су карактеристичне особине људи који се састају на местима где се опија — већ се труди проводити смисаон и сврсисходан живот и тиме доприносити срећи и добру својих ближњих.

Како можемо сазнати да ли већ сада живимо управо онако, како је за човека најбоље, наиме, водимо ли стварно сврсисходан живот? Да бисмо то просудили потребно је упознати поуздано мерило. Све више искрених људи на читавој земљи закључује да је Библија поуздано мерило. Поближе су се позабавили Библијом и то им је омогућило да сада проводе стварно смисаони живот; осим тога, они су кроз то упознали величанствену наду за будућност, наду, да ће под праведним околностима живети на Земљи. Дошли су до спознања, да Бог жели да људи живе, а не да умиру.

[Слика на 11. страни]

Верујеш ли као стари Грци, да твојим животом управља судбина?