Кад је брачни мир у опасности
„Да се жена не раздваја од свог мужа . . .; и муж да не напушта своју жену“ (1. КОРИНЋАНИМА 7:10, 11, НС).
1. Каква је била Божја намера у погледу брака?
ЈЕХОВА БОГ је ујединио први људски пар у брак са намером да та веза, двоје у једном телу, буде трајна. То је требала да буде благословљена веза која би оба партнера усрећила и пружила могућност да произведу праведно потомство — све на славу Божју (1. Мојсијева 1:27, 28; 2:24).
2. Шта знатно доприноси распадању брачне заједнице?
2 Духом независности а потом и грехом, разорено је то идеално уређење, брак (1. Мојсијева 3:1-19; Римљанима 5:12). Чињеница је да и данас дух независности знатно доприноси распадању брачних веза. На пример, у Сједињеним Државама је 1985. године било пет разведених у поређењу са 10,2 склопљена брака на 1 000 особа. Према једном извештају из Москве 1986. године у Совјетском Савезу је било 37 процената бракова који трају само три године и 70 процената који завршавају у једној деценији.
3. а) Чим могу да буду изазване брачне неслоге? б) Ко је главни разарач мира у браку?
3 Духом независности могу да буду изазване брачне неслоге. Такав став спречава духовни развитак, јер „плод правде сеје се у миру“ (Јаков 3:18, Ба). Али ко је главни разарач мира? Нико други него Сотона. И како је тужно када Божје слуге ’дају места ђаволу’ и тако у својој кући не могу да се радују одмору и миру! (Ефесцима 4:26, 27).
4. Чега треба да буду свесни хришћански брачни партнери кад имају тешке проблеме, и шта треба да чине?
4 Хришћански брачни парови који сматрају да је једино решење њихових брачних проблема ако се одвоје, стоје у опасности да падну као жртве Сотониних напада и њихов духовни став указује на озбиљне недостатке (2. Коринћанима 2:11). Једно од њих или обоје не примењују Божја темељна начела у потпуности (Приче Соломонове 3:1-6). Дакле, они би требали што пре и под молитвом да се потруде и рашчисте своје несугласице. Ако ове изгледају несавладиве тада се могу консултовати скупштинске старешине (Матеј 18:15-17). Додуше, ови људи немају право да кажу браћи у вери шта морају да чине у појединости, да би решили своје брачне проблеме, али они могу да скрену пажњу на оно што каже Свето писмо (Галатима 6:5).
5. Под којим условима је по Библији дозвољен развод а затим поново ступање у брак?
5 Ако је у браку хришћанског пара толико лоше, да обоје размишљају чак и о разводу, старешине могу да укажу да је развод, а затим поново склапање брака, библијски само онда дозвољено ако је један од брачних партнера учинио „блуд“. Овај израз укључује браколомство, друге неморалне полне односе као и перверзне поступке (Матеј 19:9; Римљанима 7:2, 3; види Кулу стражару од 1. јула 1983. [Аустрија, 1. августа] страна 16). Али како је ако није учињен „блуд“, а брачни мир је ипак озбиљно угрожен? Шта говори Свето писмо о законском или де факто (стварном) одвајању.
Инспирисани Павлов савет
6. а) Шта је суштина Павловог савета из 1. Коринћанима 7:10, 11? б) Како хришћански брачни партнери треба да решавају брачне проблеме?
6 Старешине које се труде да помогну хришћанском пару, чије брачне везе прете да попуцају, могу да скрену пажњу на речи апостола Павла: „Ожењенима дајем упутство, али не ја, него Господ, да се жена не раздваја од свог мужа; али ако би се стварно раздвојила, тада нека остане неудата или нек се поново помири са својим мужем; и муж да не напушта своју жену“ (1. Коринћанима 7:10, 11, НС). Хришћански брачни парови би требали да буду у стању да реше своје проблеме, тим што би због људске несавршености чинили једно другом извесне уступке. Ниједан проблем не би требао да буде толико велик да не би могао да се реши уз озбиљну молитву, примену библијских темељних начела и показивањем љубави, која је плод Божјег духа (Галатима 5:22; 1. Коринћанима 13:4-8).
7. а) Према Библији, у каквом се положају налазе хришћански брачни парови који се раздвоје? б) Како би одвајање двоје хришћана у браку могло да се одрази на одређене службене предности?
7 Али шта ако се хришћански брачни партнери раздвоје? Они морају ’остати неожењени или да се поново помире’. Ако се не ради о разводу због „блуда“, ни један од њих, по Библији, није слободан да поново ступи у брак. С обзиром на то а и због „блуда“ било би добро да се што пре поново помире (1. Коринћанима 7:1, 2, Ба). Није посао старешина да захтевају прекид стања раздвојености, мада дотични неће бити погодни за одређене службене предности због својих брачних проблема. На пример, ако неко „не зна да управља својим домом“, очигледно је да нема способност ни као надгледник „да се стара за Божју скупштину“ (1. Тимотеју 3:1-5, 12, НС).
8. Шта у суштини Павле саветује према 1. Коринћанима 7:12-16?
8 Нагласак лежи на очувању брака, чак и онда ако је само један партнер верник. Павле је писао: „Ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља. И жена ако има мужа који није верник, и он се приволи живети са њом, да га не оставља. . . . Ако ли се онај који није верник раздваја, нека се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо. Јер шта знаш, жено, да ли ћеш ти мужа спасити? — или шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасити?“ (1. Коринћанима 7:12-16, Ба). Ако се неверник одлучи да иде, хришћанин ће га пустити. Али верник неће покренути развод брачне заједнице, јер се нада да још може придобити неверника за хришћанску веру. Евникија, Тимотејева мајка је очегледно остала са својим мужем који није био верник, али је посредовала библијску поуку свом сину (2. Тимотеју 1:5; 3:14, 15).
Разлози за раздвајање
9, 10. а) С обзиром на 1. Тимотеју 5:8 шта је разлог за раздвајање? б) Шта треба да учине старешине ако је хришћанин оптужен да одбија издржавање своје жене и деце?
9 Павле храбри брачне партнере да остану заједно са речима из 1. Коринћанима 7:10-16. Мада су се веома трудили да одрже свој брак, неки су на крају дошли до закључка да им ништа друго не преостаје него да се раздвоје. Шта су можда били разлози за такво поступање?
10 Намерна повреда дужности издржавања је разлог за раздвајање. Приликом склапања брака муж се обавезује да брине за своју жену и децу ако имају. Човек који се не брине за припаднике своје породице, „тај се одрекао вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8 Ба). Дакле одвајање је могуће ако је намерно повређена дужност издржавања. Ако је хришћанин оптужен да одбија да се брине за издржавање своје жене и деце, тада наравно старешине треба савесно да испитају ту оптужбу, јер тврдоглаво одбијање да се брине за породицу може довести до одузимања заједнице.
11. Који је други разлог за раздвајање, и како би ситуација могла да се поднесе?
11 Тешко телесно злостављање је даљњи разлог за раздвајање. На пример, брачни партнер неверник би могао често да се опија и онда у гњеву наноси телесне повреде вернику (Приче Соломонове 23:29-35). Можда је вернику могуће да уз молитву и доношење плодова Божјег духа спречи такве изливе гњева и да свој положај учини подношљивим. Наравно ако су здравље и живот злостављаног стварно угрожени, тада је са библијског гледишта раздвајање дозвољено. Ако су у браку са проблемима обоје хришћани, тада оптужбу за злостављање треба да испитају и старешине. Под извесним условима оптуженом може да буде одузета заједница. (Упореди Галатима 5:19-21; Титу 1:7.)
12. а) Како би духовно добро верника могло да буде одлучујуће приликом раздвајања? б) Шта се препоручује ако у хришћанској породици влада врло нездраво духовно стање?
12 Апсолутно угрожавање духовног добра представља такође разлог за раздвајање. У религиозно раздељеном дому верник треба да учини све што му је могуће, да би искористио од Бога учињене припреме за јачање вере. Па ипак, одвајање је дозвољено ако противљење партнера, неверника, (поред осталог можда ограничавањем слободе кретања), стварно онемогућава вршење правог обожавања и апсолутно угрожава духовно добро верника. Али шта ако у породици, у којој су оба брачна партнера верници, влада врло нездраво духовно стање? Тада старешине треба да пруже помоћ, али посебно крштени супруг треба да се потруди за поправљање ситуације. Ако се крштени брачни партнер понаша као отпадник и покушава другог партнера да спречи да служи Јехови, тада наравно старешине треба да поступе у сагласности са Светим писмом. Дође ли до одузимања заједнице у случају апсолутног угрожавања духовног добра, намерне повреде дужности издржавања или до тешког телесног злостављања, тада верни хришћанин, који тражи законско одвајање, не поступа против Павловог савета, да не иде пред суд са верником (1. Коринћанима 6:1-8).
13. Под којим је околностима раздвајање можда оправдано?
13 У екстремним околностима раздвајање може да буде оправдано. Али је јасно да за његово постизање не треба да се користе слаби разлози. Хришћани који се раздвајају, морају сами да преузму одговорност за тај корак и треба да буду свесни да ћемо сви ми морати да положимо рачун пред Јеховом (Јеврејима 4:13).
Да ли је мудар корак?
14. а) Какав ће проблем вероватно да настане због раздвајања? б) Како би раздвајање могло да делује на децу?
14 Уз молитву треба размислити о проблемима који ће вероватно да настану због раздвајања. На пример, породица са једним родитељем вероватно ретко може да пружи уравнотежено васпитање као породица са оба родитеља. На децу се раздвајање одражава можда као и развод. У вези са разводом, часопис Индиа тудеј је известио: „Изгледа да Шина са својим великим очима обухвата цео свет. Она има шест година. Њени родитељи су се развели пре две године после једне одвратне судске парнице. Ускоро после тога њен се отац оженио другом женом. Шина је затим боловала годину дана од напада астме и стално сисала палац. Она живи код своје мајке у јужном Делхију. Мајка: ’Моја жалост је прешла на Шину . . . Њој недостаје отац . . . Она је зрелија од већине деце у тој старости. Али њу изненада обузимају грчеви плача код којих добијамо утисак да се жели ослободити нечега из своје унутрашњости. Школа је била проблем. Деца могу да буду тако окрутна. Често се повлачи у привидан свет. Саставља причу у којој се говори да сви ми заједно посећујемо њене пријатеље.’“
15. Како раздвајање може да делује на хришћанина или хришћанку?
15 Обично за хришћански брачни пар, раздвајање није добро решење — ни за мужа ни за жену. Без партнера или деце ускоро осећају мучну празнину. Не смеју се превидети оптерећења која произлазе из одвајања. Да ли ће у финансијском или у другом погледу бити у стању да се брину за све? И шта онда ако због одвајања настане ситуација у којој ће један пасти у неморал? Исус је рекао: „Мудрост се оправдава по својим делима“ (Матеј 11:19). Гледајући по последицама, а нарочито ако су оба брачна партнера хришћани, раздвајање је понекад врло немудро.
Потруди се да решиш проблеме
16. Шта треба да чине хришћански брачни парови код којих је брачни мир угрожен?
16 Хришћански брачни партнери, чији је брачни мир озбиљно угрожен, треба да разговарају о својим несугласицама на начин који приличи Божјим слугама. И због своје несавршености они сигурно треба да чине извесне уступке један другоме (Филипљанима 2:1-4). Али шта могу још да учине?
17. Како брачном миру може да допринесе ако приликом одлуке извесних питања употребимо разум?
17 За брачни мир је унапређујуће ако се у вези материјалних ствари употреби разум. Прикажимо то: Након осматрања негативног става своје жене, муж ипак сам доноси одлуку, да би било разумније да се пресели са својом породицом. То му изгледа реално из економских разлога. Сем тога, можда ће породица моћи да унапређује интересе Царства на тај начин што ће да служи тамо где је већа потреба за објавитељима Царства (Матеј 6:33). Његова хришћанска жена не жели да се пресели, јер би морала да напусти своје родитеље или средину на коју је навикла. Па ипак, она поступа мудро ако у потпуности сарађује са својим мужем, који је поглавар породице и носи одговорност за избор места становања своје породице. Штавише, она својом подложношћу и љубазном сарадњом доприноси кућном миру (Ефесцима 5:21-24).
18. Какве могућности имају брачни парови да заједнички нешто учине?
18 Породични мир напредује и проблеми не изгледају тако тешки, ако брачни партнери заједнички обављају ствари. На пример, хришћански брачни партнери имају одличну прилику да заједнички иду у службу проповедања. Ако то редовно чине и своју децу воде са собом, тада цела породица извлачи корист из тога. Сигурно има још других могућности које јачају брачну везу тим да заједнички врше делатности које се посебно свиђају једном или другом партнеру.
19. Који начин поглаварског вођства унапређује породични мир?
19 Ако породични поглавар исправно примењује своје вођство, тада јача брачна веза. Разумљиво је само по себи да се зрео хришћански муж неће понашати као диктатор, него ће ’волети своју жену и неће се љутити на њу’. Јехова очекује од њега да он љубазно примењује своје вођство поглавара (Колошанима 3:18, 19). Таквим вођством се опет унапређује породични мир.
У религиозно раздељеном дому
20, 21. Како разумност може да буде корисна ако је мир у раздељеном дому у опасности?
20 Ако су хришћански брачни парови разумни то им помаже при решавању њихових брачних проблема (Филипљанима 4:5). Али и у религиозно рездељеном дому је разумност од великог значаја, кад је мир у опасности. Ако муж неверник спречава своју хришћанску жену у служби за Јехову, тада се она може потрудити да са њим разумно разговара и да му тактично укаже, да он има слободно право на избор религије и да логично очекује од њега да поступа исто тако са њом (Матеј 7:12). Додуше, она је свом мужу невернику релативно подложна, али ако дође до конфликта, мора бити учињена Божја воља (1. Коринћанима 11:3; Дела апостолска 5:29). Три пута у недељи посетити хришћанске састанке сигурно није претерано. Али жена ће можда сматрати да је мудро ако је другим вечерима код куће и своју службу углавном предвиђа у време кад њен муж ради и кад су деца у школи. Ако је разумна и добро планира, ’не треба да попушта у чињењу онога што је добро’ (Галатима 6:9).
21 Разумност игра улогу и у другим стварима. На пример свако има право на вршење одређене религије. Било би међутим разумно и мудро ако хришћанска жена не би чувала своју Библију и помоћна средства за проучавање Библије на месту за које би неверни муж имао приговоре. Конфликт се може избећи ако она те публикације држи са својим личним стварима и проучава их када је сама. Наравно, у вези темељних начела праведности не треба да учини компромис (Матеј 10:16).
22. Шта би могло да се учини ако углавном због религиозног поучавања деце долази до ремећења кућног мира?
22 Ако углавном због религиозне поуке деце дође до ремећења кућног мира, верна жена може да се побрине на тактичан начин да деца иду са њом на састанке и у службу проповедања. Уколико неверник, муж и отац то ипак забрањује, она може да научи децу о библијским темељним начелима, тако да ће када одрасту и напусте родитељску кућу вероватно вршити право обожавање. Ако је муж верник, тада по Библији он као поглавар породице има дужност да васпита своју децу као хришћане. Он би дакле требао да проучава Библију са децом, да их поведе са собом на састанке и школује у служби проповедања (Ефесцима 6:4). Подразумева се да би са својом женом, која није у вери, требао да поступа благо, љубазно и разумно.
Сачувати мир као уједињена породица
23. Шта може да помогне ако је брачни мир угрожен?
23 Пошто су брачни партнери „једно тело“, према Божјем уређењу, супружници би требали у миру да живе заједно, нарочито ако су оба партнера хришћани (Матеј 19:5; 1. Коринћанима 7:3-5). Али ако је мир у вашем браку у опасности, тада уз молитву поново осмотрите овде наведене библијске мисли. Такође вам може помоћи ако мислите на предбрачно време вашег удварања. Колико ли сте се само трудили тада, да чините оно што је право и поставите темељ за срећну заједницу! Да ли ћете сада исто тако да се напрежете и одржите ваш брак?
24. Какав став треба да имају хришћани према браку?
24 Хришћани који су уједињени у браку поседују диван Божји дар — свој брак! Ако живите по вашем брачном завету и чувате ваш интегритет према Јехови, тада имате у изгледу праведан нови свет у ком човечанство неће више патити због раздвајања и развода који раздиру срце. Зато покажите захвалност за брак као и за симболично „троструко уже“, код ког Јехова игра значајну улогу (Проповедник 4:12). Нека се сви чланови вашег уједињеног домаћинства радују благословима срећног породичног живота, у ком влада одмор и мир.
Како гласе твоји одговори?
■ Како би ти сажео Павлов савет из 1. Коринћанима 7:10-16?
■ Који су оправдани разлози за одвајање од брачног партнера?
■ Како хришћани могу да реше проблеме ако је брачни мир угрожен?
■ Како разумност може да допринесе миру у религиозно раздељеном дому?