Јеховина реч узима маха!
”На моћан начин реч Јеховина наставила [је] расти и узимати маха“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 19:20, НС).
1. О чему ће бити говора у овом проучавању библијске књиге Дела апостолских?
ЈЕХОВА је отворио врата деловања. Посебно је Павле као ”апостол незнабожаца“ требао предводити у том делу (Римљанима 11:13). И заиста, у даљњем разматрању Дела апостолских сусрећемо га на узбудљивим мисионарским путовањима (Дела апостолска 16:6–19:41).
2. (а) Како је апостол Павле између 50. и 56. н. е. служио као од Бога надахнути писац? (б) Шта се догађало кад је Бог благосиљао службу Павла и осталих?
2 Павле је био и од Бога надахнути писац. Између 50. и 56. наше ере писао је из Коринта 1. и 2. Солуњанима, из сиријске Антиохије или из Коринта Посланицу Галатима, из Ефеса 1. Коринћанима, из Македоније 2. Коринћанима, те из Коринта Посланицу Римљанима. А будући да је Бог благосиљао службу коју су извршавали Павле и остали, ”реч Јеховина наставила је расти и узимати маха“ (Дела апостолска 19:20).
Из Азије у Европу
3. Како су Павле и његови судругови били добар пример, дајући се водити светим духом?
3 Павле и његови судругови били су добар пример у томе што су прихватали вођство светог духа (16:6-10). Можда их је дух путем чујних откривења, снова или визија задржавао да проповедају у подручју Азије и у провинцији Витанији, куда је добра вест стигла касније (Дела апостолска 18:18-21; 1. Петрова 1:1, 2). Зашто их је дух најпре задржавао у томе? Било је мало радника, па их је дух водио у плодније подручје Европе. Ако је данас затворен пут у неко подручје, Јеховини сведоци проповедају другде у уверењу да ће их дух Божји водити к овцама сличним људима.
4. Како се реаговало на визију коју је Павле добио о Македонцу који је молио за помоћ?
4 Павле и његови судругови прошли су крај Мизије, оставивши ту област у Малој Азији нетакнутом као мисионарско подручје. Али, Павле је у визији угледао неког Македонца, који је молио за помоћ. Зато су мисионари одмах кренули за Македонију, област на Балканском полуострву. И данас се многи Сведоци дају водити од светог духа, служећи у подручјима где постоји већа потреба за објавитељима Краљевства.
5. (а) Зашто се може рећи да је Јеховина реч узимала маха у Филипима? (б) У ком смислу су данас многи Сведоци слични Лидији?
5 Јеховина је реч узела маха у Македонији (16:11-15). У Филипима, колонији настањеној углавном римским грађанима, било је очигледно мало Јевреја и није било ниједне синагоге. Зато су браћа кренула к једној ’богомољи‘ на реци ван града. Тамо су између осталих наишли и на Лидију. Била је вероватно јеврејски прозелит из Тијатире, града у Малој Азији познатог по бојадисарском занату. Лидија је била продавачица гримиза или одеће и материјала обојеног том бојом. Након што су она и њен дом били крштени, тако им је изразито понудила своје гостопримство да је Лука написао: ”И присили нас на то“ (Ст). Ми смо данас такође захвални за такве сестре.
Тамничар постаје верник
6. Како је демонски утицај довео до тога да су Павле и Сила у Филипима бачени у тамницу?
6 Сатана је сигурно био бесан ради духовног развитка у Филипима, јер је демонски утицај довео до тога да су Павле и Сила бачени у тамницу (16:16-24). Данима их је следила једна девојка која је имала ”дух погађачки“ (дословно: ”питонски дух“). Тај демон се под одређеним околностима издавао за питонског Аполона — бога који је наводно убио змију по имену питон. Девојка је прибављала велику добит својим господарима бавећи се уметношћу прорицања. Можда је сељацима говорила када да саде, девојкама када да се удају, а копачима злата где да траже злато! Стално је следила браћу и викала: ”Ови су људи слуге најузвишенијег Бога; они вам навешћују пут спасења“ (Ст). Демон ју је можда навео да тако говори како би одавала утисак да су њена пророчанства надахнута од Бога. Али, демони немају право објављивати нешто о Јехови и његовој припреми спасења. Кад је Павлу било доста тог сталног досађивања, истерао је демона у Исусово име. Кад су видели да им је ометен посао, господари те девојке одвукли су Павла и Силу на трг, где су их ишибали (2. Коринћанима 11:25). Потом су их бацили у тамницу, а ноге им ставили у кладе. Та направа може бити тако подешена да ноге буду силом раширене, што причињава велику бол.
7. За кога се Павлов и Силин боравак у тамници у Филипима показао благословом и на који начин?
7 Тај боравак у тамници се показао као благослов за тамничара и његову породицу (16:25-40). Око поноћи су Павле и Сила молили и песмом славили Бога у уверењу да је био с њима (Псалам 42:8). Наједанпут је уследио јак потрес, тако да су се отворила сва врата и свима су спали окови, били су одрешени јер су се вериге откинуле из греда или зидина. Тамничар се престрашио да ће бити кажњен смрћу, мислећи како су му затвореници побегли. Управо је желео да учини самоубиство, кад је Павле завикао јаким гласом: ”Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“ (Ст). Потом је чувар тамнице извео Павла и Силу напоље, те их упитао како би се могао спасити. ”Веруј у Господа Исуса“, гласио је одговор. Кад су ”он и сви његови“ чули реч Јеховину, били су ’одмах затим крштени‘. Какву ли је то радост изазвало!
8. Шта је предузело градско поглаварство у Филипима, и шта се могло постићи ако би јавно признали своју грешку?
8 Следећег дана је градско поглаварство објавило да су Павле и Сила ослобођени. Али, Павле је на то реаговао следећим речима. ’Они су нас, римске грађане, без истраге јавно ишибали и бацили у тамницу. Зар сада да нас тајно отпусте? Нека сами дођу и нека нас изведу.‘ Ако би градско поглаварство јавно признало своју грешку, можда би се убудуће устручавало шибати и бацати у тамницу остале хришћане. Пошто римске грађане нису могли протерати, дошли су и замолили браћу да напусте град, што су они и учинили, али тек након што су охрабрили своју браћу у вери. Исто занимање потиче и данас чланове Водећег тела, те осталу браћу која их заступају, да посећују и храбре Божје слуге широм света.
Јеховина реч узима маха у Солуну и Верији
9. Уз помоћ које методе, а коју Јеховини сведоци још увек примењују, је Павле ’тумачио и доказивао‘ да Месија мора пострадати и да ће ускрснути из мртвих?
9 Након тога реч Божја узима маха у Солуну, главном граду Македоније и важном лучком граду (17:1-9). Тамо је Павле расправљао са Јеврејима ”тумачећи и доказујући“ како је Месија требао пострадати и ускрснути из мртвих. (Павле је то радио тако што је упоређивао пророчанства с догађајима кроз која су се испунила — а то Јеховини сведоци још и данас раде.) Након тога су неки Јевреји и многи прозелити постали верници. Кад завидни Јевреји који су сакупили светину нису могли да пронађу Павла и Силу, одвукли су Јасона и неку браћу пред главаре и оптужили их да дижу буну. Била је то лажна оптужба, која се и данас износи против Јеховиног народа. Али, кад су добили ”кауцију“ од Јасона, ослободили су браћу.
10. У ком су смислу Јевреји из Верије ’брижљиво истраживали‘ Писмо?
10 Павле и Сила одлазе после тога у Верију (17:10-15). Тамошњи су Јевреји радили нешто на шта Јеховини сведоци и данас потичу људе. Они су ’брижљиво истраживали‘ Писма. Становници Верије нису сумњали у оно што је Павле говорио, него су тражили доказе да је Исус био Месија. А с којим резултатом? Многи Јевреји и неки Грци (можда прозелити) пригрлили су веру. Али, Јевреји из Солуна раздражили су светину. Тада су браћа отпратила Павла на обалу, где су се неки из његове групе можда укрцали на брод за Пиреј, луку града Атине.
Јеховина реч узима маха у Атини
11. (а) Како је Павле дао одважно сведочанство у Атини, но ко му се свадљиво обраћао? (б) Шта су неки желели рећи тиме што су Павла прозвали ’брбљавцем‘?
11 У Атини је било дано одважно сведочанство (17:16-21). Пошто је Павле говорио о Исусу и ускрсењу, филозофи су му се свадљиво обраћали. Неки од њих били су епикурејци, који су бацали тежиште на задовољства. Било је ту и стоика, који су наглашавали потребу самодисциплине. Неки су питали: ”Што би овај брбљавац хтио рећи?“ (Ст). Изразом ”брбљавац“ (дословно: ”зобатељ семена“) желели су рећи да Павле попут птице зоба семе и раздељује делиће знања, али да му недостаје мудрости. Други су пак говорили: ”Чини се да проповеда туђе богове.“ То је била озбиљна ствар, јер због такве је оптужбе Сократ изгубио живот. Зато су одмах одвели Павла на Ареопаг (Марсово брдо), где се можда врховни суд састајао под ведрим небом у близини Акрополе.
12. (а) Којим се обележјима доброг јавног говора одликовао Павлов говор на Ареопагу? (б) Шта је Павле споменуо у вези Бога и с којим резултатом?
12 Павлов говор на Ареопагу одличан је пример што се тиче увода, логичног грађења и уверљивог доказивања — обележја говора на која се пази у Теократској школи проповедања Јеховиних сведока (17:22-34). Он је указао да су Атињани били религиознији од других, па су зато поставили чак жртвеник на ком је писало: ”Непознатом Богу“, како не би можда ражалостили неко божанство. Павле је говорио о Створитељу који је ”извео сваки људски род из једног човека“ и ”људима одредио устаљена годишња доба и међе постојбине њихове,“ као на пример време истребљења Хананејаца (1. Мојсијева 15:13-21; Данијел 2:21; 7:12). Тог Бога се може наћи, јер ”од њега потичемо“, рекао је Павле указујући на то да је Јехова створио људе, цитирајући такође грчке песнике Арата и Клеанта. Пошто потичемо од Бога, не требамо мислити да је савршени Створитељ сличан идолу којег је начинио несавршени човек. Бог је раније превиђао то незнање, али сада позива људе да се покају јер је одредио дан кад ће судити људима преко човека кога је одредио. Павле је ’објављивао добру вест о Исусу‘, зато су његови слушаоци знали да је под тим суцем мишљен Христ (Дела апостолска 17:18, НС; Јован 5:22, 30). Речи о покајању досадиле су епикурејцима. Грчки филозофи су могли, додуше, прихватити примедбе о бесмртности, али не о смрти и ускрсењу. Очигледно су се неки понашали исто као данас многи који одбијају добру вест, слежући раменима и говорећи: ”О томе ћемо те послушати други пут“ (Ст). Али, судија Ђонисије и неки други ипак су поверовали.
Божја реч узима маха у Коринту
13. Како се Павле побринуо за своје уздржавање да би могао наставити са службом, и која нововремена паралела постоји?
13 Павле наставља путовање и долази у Коринт главни град провинције Ахаје (18:1-11). Тамо је нашао Акилу и Прискилу који су дошли у тај град кад је Клаудије Ћесар заповедио Јеврејима који нису били римски грађани да напусте Рим. Да би могао наставити са службом, Павле се сам побринуо за своје издржавање, израђујући шаторе заједно с тим хришћанским брачним паром (1. Коринћанима 16:19; 2. Коринћанима 11:9). Кројење и шивење кострети био је тежак посао. И Јеховини сведоци брину за своје материјалне потребе кроз световни посао, али је њихово звање служба проповедања.
14. (а) Шта је учинио Павле у Коринту кад су се Јевреји тврдоглаво противили? (б) Како се Павле уверио да мора остати у Коринту, и како су Јеховини слуге данас вођени?
14 Јевреји у Коринту на увредљив су начин говорили кад им је Павле објављивао да је Исус Месија. Зато је он отресао хаљине, скинувши тако са себе одговорност према њима и кренуо кући Тиција Јуста — вероватно Римљанина — те почео одржавати састанке. Многи (међу њима некадашњи надстојник синагоге Крисп и његови укућани) пригрлили су веру и крстили се. Ако се Павлу ради непријатељства од стране Јевреја учинио неизвесним његов даљњи останак у Коринту, сигурно су биле распршене све његове сумње кад му се у визији јавио Господ речима: ”Не бој се! Настави говорити и да ниси ушутио! Ја сам с тобом. Нико те неће напасти да ти учини зло. Јер ја имам много народа у овоме граду“ (Ст). Тако је Павле провео тамо годину и шест месеци проповедајући Реч Божју. Јеховини сведоци немају данас визије, али им молитва и вођство светог духа такође помажу доносити мудре одлуке у вези интереса Краљевства.
15. Шта се догодило кад је Павле био изведен пред проконзула Галиона?
15 Јевреји су одвели Павла до проконзула Јуниа Галиона (18:12-17). Дали су му на знање да Павле на противзаконит начин ствара прозелите — била је то лажна отужба коју грчки клерикалци још и данас подижу против Јеховиних сведока. Галион је схватио да Павле није учинио никакво лоповско дело, такође је знао да Јевреји мало брину за добробит Рима и његових закона. Зато их је отерао. А кад су посматрачи почели да туку новог настојника синагоге Состена, Галион није реаговао, мислећи вероватно како је очигледни вођа напада светине на Павла добио што је заслужио.
16. Зашто није било места за приговор ако је Павле у вези са заветом ошишао главу?
16 У егејској луци Кенхреји Павле се укрцао за Ефес, град у Малој Азији (18:18-22). Пре тог путовања ’ошишао је главу, јер је имао завет‘ (Ст). Ништа се не извештава о томе да ли се Павле заветовао пре него је постао Исусов следбеник, нити о томе да ли је тада започело или завршило време заветовања. Хришћани нису, додуше, стајали под Мојсијевим законом, али он је потицао од Бога и био је свет. Дакле, такав завет није био грех (Римљанима 6:14; 7:6, 12; Галатима 5:18). У Ефесу је разговарао са Јеврејима и обећао им да ће се вратити, ако буде то Божја воља. (То је обећање касније испунио.) Повратком у Сиријску Антиохију завршава његово друго мисионарско путовање.
Јеховина реч узима маха у Ефесу
17. О чему су Аполон и неки други требали још бити поучени у вези крштења?
17 Убрзо после тога Павле креће на своје треће мисионарско путовање (око 52-56. н. е.) (18:23–19:7). Међутим, у Ефесу је Аполон учио о Исусу, познавајући само крштење Јованово, које је било симбол покајања за грехе учињене против савеза Закона. Зато су му Прискила и Акила ’још тачније изложили Пут Божји‘. Вероватно су му рекли да бити крштен попут Исуса укључује подроњавање под воду и примање светога духа. Онај ко је после крштења које је уследило светим духом на Пентекост 33. н. е. био крштен Јовановим крштењем, требао се још једном крстити и то у Исусово име (Матеј 3:11, 16; Дела апостолска 2:38). У Ефесу је касније ’дванаест људи‘, Јевреја који су се крстили Јовановим крштењем, ’било крштено у име Господа Исуса‘ — једино поновно крштење о ком се извештава у Светом писму. Кад је Павле положио на њих руке, примили су свети дух, као и два натприродна доказа да их је Бог прихватио: говорење туђим језицима и прорицање.
18. Где је Павле сведочио у време свог боравка у Ефесу и с којим резултатом?
18 У Ефесу, граду од 300 000 становника, Павле је сигурно био стално запослен (19:8-10). Тамошњи храм божице Артемиде убрајао се у седам светских чуда старог века. Градско позориште је примало 25 000 посетиоца. У синагоги је Павле ’уверавајући‘ износио непобитне доказе, али се повукао кад су неки почели оцрњивати Пут, то јест начин живота темељен на вери у Христа. Две године је свакодневно држао говоре у школи неког Тирана и тако се ”Реч“ ширила по читавој области Азије.
19. Шта се одигравало у Ефесу, а шта је проузроковало да ’Јеховина реч расте и узима маха‘?
19 Бог је показао да признаје Павлово деловање тиме што га је оспособио да лечи и истерује демоне (19:11-20). Седморици синова великог свештеника Скеве није успело истерати демона употребом Исусовог имена, јер они нису били посланици Бога и Христа. Опседнути их је чак ранио. Људе је потом обузео страх, ’и величало се име Господа Исуса‘. Они који су прихватили веру напустили су своје окултне радње и јавно спалили књиге, које су изгледа садржавале чаробне формуле и чаробне речи. ”Тако је“, према Лукином писању, ”на моћан начин реч Јеховина наставила расти и узимати маха“ (НС). Божје слуге помажу и данас људима да се ослободе из канџи демонизма (5. Мојсијева 18:10-12).
Религиозна нетрпељивост доживљава неуспех
20. Зашто су сребрнари из Ефеса изазвали устанак, и како је завршио?
20 Многи Јеховини сведоци били су већ суочени с бесном светином, исто као хришћани у Ефесу (19:21-40). Како је све више људи прихватало веру, смањивала се зарада Димитрију и осталим сребрнарима, јер су људи мање куповали њихове мале сребрне храмове многопрсате божице плодности Артемиде. Тада је Димитрије нахушкао светину, која је одвукла у позориште Павлове другове Гаја и Аристарха. Али, ученици нису допустили Павлу да и он оде тамо. Чак су га и неки чланови комисије за свечаности и игре замолили да се не излаже том ризику. Светина је неких два сата викала: ”Велика је ефешка Артемида!“ (Ст). Напокон је градски секретар (први у градској управи) објаснио да занатлије могу поднети тужбу проконзулу, који је овлашћен да доноси судске одлуке, или ће се њихов случај решити у ”законитој скупштини“ грађана. У противном Рим би могао ту незакониту скупштину учесника оптужити за устанак. Тиме их је распустио.
21. На који је начин Бог благосиљао Павлово деловање, и како он данас благосиља Јеховине сведоке?
21 Бог је помагао Павлу у различитим кушњама, благосиљајући његове напоре у помагању људима да одбаце религиозне заблуде и да прихвате истину. (Упореди Јеремија 1:9, 10.) Како ли смо захвални што наш небески отац благосиља и наш рад! Тако и данас као у првом веку ’реч Јеховина расте и узима маха‘.
Како би одговорио?
◻ Који је пример дао Павле у погледу прихватања вођства светог духа?
◻ Уз помоћ које методе, коју Јеховине слуге још увек примењују, је Павле ’тумачио и доказивао‘?
◻ Која паралела постоји између реаговања на Павлов говор на Ареопагу и реаговања на проповедање Јеховиних сведока?
◻ Како се Павле побринуо за своје издржавање да би могао наставити са службом, и што је савремена паралела тога?
◻ На који начин Бог данас благосиља деловање Јеховиних сведока, као што је благословио и Павлов рад?
[Слике на странама 24, 25]
Јеховина реч је узела маха у
1. Филипима
2. и 3. Атини
4. и 6. Ефесу
5. Риму
[Извор]
Фотографија бр. 4: Manley Studios