Ширење миомириса спознаје Бога

”Хвала Богу, који нас увек у Христу води у победоносном слављу и који по нама шири на свакому месту мирис своје спознаје!“ (2. КОРИНЋАНИМА 2:14, Ст).

 1. О ком се мирису овде говори, и како требамо гледати на предност ширења истог?

ПОМИРИШИ! Мммм! Осећаш ли угодан мирис? Не мислимо сада на мирис цвећа, него на симболичан миомирис, који струји из најчитанијих списа који постоје на Земљи. Не ради се о списима чисто људског порекла, него о симболичној китици надахнутих списа — надахнутих од Створитеља мирисног цвећа, које украшава Земљу. Предност ширити тај мирис, тај миомирис спознаје Бога, је велико благо. Да, то је нарочито драгоцена служба, али је не поседују сви, нити имају у њој удела људи у опште.

 2. Када су Христови ученици почели ширити симболични миомирис, и с којим резултатом?

² То је скупоцено благо било предано Христовим ученицима, кад су на Пентекост 33. н. е. прихваћени у службу за Јехову Бога. Испуњени светим духом почели су ширити симболичан мирис, тако што су говорили о ”великим стварима Божјим“ (Дела апостолска 2:1-4, 11). А преко њих тај се миомирис спознаје Бога ширио на остале — не само на телесне, обрезане Јевреје, него и на необрезане људе различитих народности, племена и језика (Дела апостолска 10:34, 35). У очима правих ученика та служба је била драгоценија од целокупног материјалног богатства које би себи људи могли нагомилати.

 3. У ком се обиму извршава дело ширења миомириса спознаје Бога, и која питања морамо себи поставити?

³ То величанствено дело ширења миомириса спознаје Бога данас се извршава широм света у већем обиму него икада раније. Цело човечанство добија на тај начин сведочанство о сада успостављеном Божјем Краљевству, на челу којег стоји од њега именовани Краљ, Исус Христ (Матеј 6:10; Дела апостолска 1:8). Да ли је служба објављивања Краља и Краљевства у твојим очима скупоцено благо? Таквом ју је сматрао Исус Христ, који је предњачио у проповедању добре вести о Краљевству, а он је наш узор (Матеј 4:17; 6:19-21).

Пут победничке поворке испуњен мирисом

 4. Како Бог данас води своје слуге на Земљи, према 2. Коринћанима 2:14, и на који је стари обичај Павле указивао овим речима?

⁴ Зашто треба ценити службу за Бога? Један од разлога је што Јеховини слуге већ данас имају предност да их је он увео у величанствену победничку поворку. Према преводу Људевита Рупчића, 2. Коринћанима 2:14 гласи: ”Хвала Богу који нас увек води у Христовом победничком походу и преко нас шири на свакоме месту мирис Христове спознаје [”шири по нама на свакоме месту мирис свога спознања“, Дуда-Фућак].“ Овим је речима апостол Павле очигледно указивао на стари обичај према ком су после војних победа биле уприличене победничке поворке.a

 5, 6. (а) Шта се догађало у римским победничким поворкама, и шта је љупки миомирис значио за различите особе? (б) Како се у духовном погледу може применити предоџба из 2. Коринћанима 2:14-16?

⁵ У данима Римске републике била је једна од највећих части коју је Сенат могао исказати победничком генералу дозвола да своју победу прослави скупоценом победничком поворком. Поворка се лагано кретала низ Виа Триумфалис, да би се потом кривудавим путем пењала до Јупитеровог храма на Капитолу. У рату заробљени краљеви, кнежеви и војсковође, заједно са својом децом и слугама вођени су у ланцима, често чак наги да би их се понизило и осрамотило.

⁶ И док се поворка кретала Римом, становништво је цвећем посипало кола на којима се возио победник, а целим путем се ширио мирис горућег тамјана. За победничке војнике тај угодан мирис је значио част и сигуран живот, но за заробљенике који нису били помиловани значио је смрт, јер су после тог славног похода били погубљени. Ова чињеница баца светло на духовну примену предоџбе којом се послужио Павле у 2. Коринћанима 2:14-16. У овој су слици Павле и његови сухришћани приказани као Богу предани поданици ”у заједници с Христом“, који се прикључују Божјој победничкој пратњи, а Он их води у величанственој славној поворци на путу испуњеном мирисом.

Миомирис живота или мирис смрти

 7, 8. (а) Како Јеховини сведоци шире љупки миомирис спознаје Бога? (б) Како они који ће бити спашени реагују кад Сведоци шире симболични миомирис? (в) Како реагују они који иду у пропаст?

⁷ Тиме што Јеховини сведоци свуда објављују библијске истине о Божјем Краљевству под Христом, они свуда шире угодан миомирис спознаје доброг Бога, чија их је истина ослободила од криве религије; они чине тај миомирис прихватљивим. Победоносно се крећу у Јеховиној служби. Њихова служба као Сведока за Јехову и његовог Краља за њиховог је Бога попут угодне жртве. Сада разумемо шта је мислио апостол речима: ”Ми смо Богу угодан Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају; једнима мирис што од смрти води у смрт, а другима мирис што од живота води у живот [”животни мирис што доноси живот“, Рупчић; ”мирис из живота за живот“, Дуда-Фућак]“ (2. Коринћанима 2:15, 16, Ст).

⁸ Искрени људи овцама сличног становишта прихватају угодну спознају Јехове коју посредују његови Сведоци. За такве људе дело Сведока има мирис здравља и живота, мирис живе, животодајне истине. Они су захвални Јехови и његовом Краљу, чијој се победничкој поворци прикључују, те гласно узвикују: ”Спасење захваљујемо нашем Богу који седи на престољу и Јагњету“ (Откривење 7:10, НС). Они удишу ваздух истине Краљевства, а то је освежавајућ миомирис који води у живот. Али, Сатана и његови демони покварили су чуло мириса оних који остају повезани с кривом религијом, тако да у неку руку затварају нос и с презиром одбијају истину. Онима ”који пропадају“ изгледа као да истина и њени верни објавитељи шире мирис смрти, који води у смрт. Или како каже Рупчић: ”Смртни мирис што доноси смрт“; а превод од Фефлина (1957) назива га ”смртним ваздухом (...) који им најављује скори крај“.

 9. Које питање поставља сада Павле, како би ти одговорио на њега и зашто?

⁹ Павле наставља с питањем: ”А ко је за ово све подобан?“ (2. Коринћанима 2:16, Ст). То значи: ”Ко је дорастао таквом задатку?“ (Die Bibel in heutigem Deutsch). ”Ко је за то прикладан?“ (Дуда-Фућак). Библијски одговор гласи: Јеховини сведоци! Како то? Јер су само Богу предане особе оспособљене за задатак да шире миомирис спознаје Бога — поштене и искрене особе које не теже за себичним добитком и не улазе у компромисе с кривом религијом, него и даље говоре истину (Колошанима 1:3-6, 13; 2. Тимотеју 2:15).

10. Зашто свештеници нису прикладни за ширење миомириса спознаје Бога?

¹⁰ Свештеници такозваног хришћанства, којима је стало до тога да уживају високи углед у свету, нису прикладни за ту несебичну службу, нити су дорасли том задатку. Зашто нису? Јер не испуњавају захтев који је изражен у следећим Павловим речима: ”Ми, уистину, нисмо као они многи који тргују речју Божјом, већ као потакнути искреношћу, као од Бога послани пред Богом говоримо у Христу“ (2. Коринћанима 2:17, Ст). Или како каже Дуда-Фућак: ”Ми нисмо као многи који тргују Речју Божјом, него искрено — као од Бога пред Богом — у Христу говоримо.“

11, 12. (а) Зашто Сведоци, ако примају прилоге, нису ”као они многи који тргују речју Божјом“? (б) Шта разлажу Јеховини сведоци за разлику од многих стечених фалсификованих облика хришћанства?

¹¹ Јеховини сведоци су послани од Бога и своје дело сведочења извршавају пред Божјим очима. Ако снабдевају заинтересоване особе драгоценим књигама и осталим публикацијама које објашњавају Реч Божју, те ако примају добровољне прилоге за дело проповедања широм света, то не значи да тргују Речју Божјом, нити је изврћу. Ти прилози су само помоћ да би спознаја Бога постала доступном још многим људима.

¹² Многи су себи данас, знајући то или не, стекли фалсификовани облик хришћанства, јер тај пристаје уз њихове себичне пожуде, те их не ограничава у њиховом начину поступања. Они мисле да их Бог прихвата због њихове тврдње да га љубе у својим срцима. Али, чим им се покаже да се њихова верска гледишта и понашање супроте Речи Божјој, они изврћу дотичне библијске цитате, издижући тиме своје лично гледиште изнад правилног разумевања Библије (Матеј 15:8, 9; 2. Петрова 3:16). За разлику од њих, Јеховини сведоци разлажу чисту, неизврнуту истину Библије, производећи тиме угодан миомирис, прихватљив за Бога и његове праве обожаваоце. Тако растерују све религиозне традиције и све препреке које стоје на путу правој спознаји Бога.

13. Ко се још осим помазаних хришћана налази у Божјој победничкој поворци, и шта они раде свуда куда иду?

¹³ Бити у друштву с Христом у Божјој победничкој поворци заиста је неупоредива предност и тој предности се радују како помазани хришћани, тако и ”велико мноштво“ ’других оваца‘, већ данас, јер победа Краљевства непосредно предстоји (Откривење 7:4, 9; Јован 10:16). У очекивању даљњих победа нашег победоносног Краља, ми свуда куд идемо ширимо животодајну спознају Бога, попут мириса или скупоценог тамјана, предајући је даље онима чија срца чезну за истином и праведношћу. Какве ли предности за све који су оспособљени за то пажње вредно дело! (Јован 17:3; Колошанима 3:16, 17).

Као људи овлашћени ширити мирис

14. Зашто онима који шире миомирис спознаје Бога није потребно никакво писмено овлашћење од људи?

¹⁴ Али, да ли је онима који шире миомирис спознаје Бога и његовог Краљевства потребна нека диплома или писмено овлашћење од људи? Не! Ми смо већ овлашћени или постављени од Највишега у свемиру, као његови Сведоци. Дакле, не требамо се устручавати ићи у службу проповедања и ширити миомирис добре вести о Божјем Краљевству. Мислимо увек на то да нас Јехова води. Исус је вршио своју службу упркос ’противљењу од грешника‘ (Хебрејима 12:3). И оно што Библија извештава о његовој проповедничкој делатности не може се порећи, него је препорука за њега и доказ да је био прави Јеховин слуга.

15. Како је апостол Павле показао да правим хришћанима нису потребна ”писма препоруке“?

¹⁵ Апостол Павле се у своје време супротставио сличној изазовној ситуацији следећим доказивањем: ”Почињемо ли опет препоручивати сами себе? Или су можда потребна, као некима, писма препоруке за вас или од вас? Ви сте наше писмо, уписано у нашим срцима и које познају и читају сви људи. Јер сте се показали као писмо Христово, написано по нама као слугама, написано не црнилом него духом живог Бога, не на каменим плочама, него на меснатим плочама, на срцима“ (2. Коринћанима 3:1-3, НС).

16. Које писмо прилажу Јеховини сведоци као доказ да је њихова служба од Бога?

¹⁶ Световни ауторитети не признају задатак којег имамо као Јеховини сведоци. Али, нека наше дело ширења миомириса спознаје Јехове говори само за себе! То се дело не може порећи, чак ако га неки и не желе признати доказом наше службе. Свештеници указују на своје службене исправе. Али, такав је документ само комад папира — човечија реч. За разлику од тога, Јеховини сведоци не позивају се само на Реч Божју као ослонац, него и сами представљају сведочанство од меса и крви. Добром вешћу о Краљевству достигло се и велико мноштво других оваца, које се сакупља здесна Јеховином Краљу (Матеј 25:33, 34). Сви су они наше писмо препоруке, писмо које је написано у нашим срцима и мислима, које ми Јеховини сведоци можемо у свако време и свуда уверљиво предочити. Сви који наступају за Божји универзални суверенитет и који у заједници с Јеховиним сведоцима суделују у служби за Бога, сами су писмена препорука коју сви људи читају, те је требају узети на знање.

17. Како се пише наше ”писмо Христово“, и зашто је Павле рекао да је написано на срцима?

¹⁷ Посланици криве религије се, наравно, љуте и завидни су кад је читају. Па ипак је велико мноштво других оваца, које бројчано стално расте, препоручено писмо Исуса Христа, Узорног Пастира, који се у свом пастирском делу служи свим Јеховиним сведоцима. Приликом писања тог писма ми му служимо као пера или људско оруђе. Писмо се не пише мастилом које је могуће избрисати, него Божјом делујућом силом или његовим духом, који делује у нама. Не догађа се као у Мојсијево време кад је закон Десет заповести био написан прстом Божјим на две камене плоче. Наше се писмо пише на меснатим плочама, на људским срцима, јер наша служба изазива промену у мислима и срцу примаоца миомирисне добре вести.

18. Који резултат чини прихватљиве слушаоце добре вести писменом препоруком?

¹⁸ Наше деловање у вези с Речју Божјом дирнуло је прихватљиве слушаоце добре вести, проузрочивши код њих пажње вредне промене. Њихова одлука да служе Богу нема ништа заједничког са спонтаним изливом осећаја изазваним емоционалним говором неког еванђелисте. Штавише, ради се о трајном преобликовању њиховог начина живота на темељу кристално јасних библијских истина. Љубав према правом Богу Јехови подстиче их да ’одложе стару личност која је покварена варљивим пожудама и да обуку нову личност‘, која показује ’плодове духа‘ (Ефежанима 4:20-24, НС; Галатима 5:22, 23). Тај их резултат чини писменом препоруком, која говори јасније од било ког нашег руком писаног писма, или писма неке видљиве организације која би нас могла послати.

19. Како је Павле описао способност ’службеника Новог савеза‘, и како је њихово дело утицало на велико мноштво?

¹⁹ Према 2. Коринћанима 3:4-6 (Ст), Павле наставља: ”Такво поуздање по Кристу имамо у Бога. То не значи да бисмо сами по себи били способни нешто помислити као да би долазило од нас. Не, наша способност долази од Бога, који нас је и оспособио да будемо службеници Новога савеза.“ Додуше, само чланови помазаног остатка су ”службеници Новога савеза“, али је њихово дело утицало и на велико мноштво других оваца, те ће утицати на још безбројне друге који требају бити сакупљени. То поуздање у Јехову гаје сви Јеховини сведоци кроз Исуса Христа. Остатак радо подстиче велико мноштво других оваца да целим срцем суделују у служби ”писања писама“ што је прорекао Исус Христ у Матеју 24:14 и Матеју 28:19, 20.

20. (а) Шта открива извештај из Годишњака о онима који шире миомирис спознаје Бога? (б) Шта можемо рећи о свим нашим способностима у служби ”писања писама“?

²⁰ Из извештаја садржаног у Годишњаку за 1990. произилази да су они тако и поступили. Извештај показује да су Јеховини сведоци ширили миомирис спознаје Бога у 212 земаља. Њихов се број пење на преко 3 787 000 марљивих објавитеља, који су само у прошлој години у проповедању добре вести о Краљевству утрошили око 835 000 000 сати. Господовој вечери прошле године је присуствовало 9 479 064 особа. Као и помазани остатак, и чланови великог мноштва других оваца могу рећи: ”Наша способност долази од Бога.“ Или, према преводу Фридриха Фефлина: ”Све наше способности захваљујемо Богу.“

21. Шта требамо сви радити и зашто?

²¹ Зато, шири посвуда угодни, животодајни миомирис спознаје Бога! Доприноси томе да ваздух вашег скупштинског подручја буде испуњен миомирисом спознаје Јехове. Тада ће те он као победоносни теократски Генерал увести у своју победничку поворку, док сви његови Сведоци иду напред у тој данашњој служби славе!

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Коју је предоџбу навео Павле у 2. Коринћанима 2:14-16?

◻ Како делује на друге ширење миомириса спознаје Бога?

◻ Само ко је оспособљен за то дело, и зашто?

◻ Зашто онима који шире миомирис спознаје нису за њихово дело потребна писма препоруке?