Гледај на садашње невоље као на тренутне!

Свидело нам се то или не, ми свакодневно гледамо ствари које радије не бисмо гледали. Један поглед у огледало и не можемо а да не приметимо непожељне мрље и недостатке физичког тела, индикације телесне несавршености. Када се загледамо у огледало Божје Речи, видимо духовне мане и недостатке и у нама и у другима (Јаков 1:22-25). И када погледамо дневне новине или телевизијски екран, извештаји о неправди, окрутности и трагедији дирају нас у срце.

Сотона би желео да проузрокује да будемо очајни због ствари које видимо или да скренемо на споредни колосек и да се поколебамо у вери. Како можемо спречити да се то деси? Морамо следити пример који је поставио Исус Христ, као што је и препоручио апостол Петар када је рекао: „А на то сте и позвани, јер и Христос претрпи за вас, и вама остави углед да идете његовим трагом“ (1. Петрова 2:21). Исус је био савршени пример у сваком аспекту хришћанског живота.

Указујући на Исуса као на наш узор, Петар је нарочито споменуо да је Исус патио. Заиста, Исус је у великој мери патио док је био на земљи. Као Јеховин „мајстор“ присутан приликом стварања човечанства, он је тачно знао шта Бог намерава с људима (Пословице 8:30, 31, NW). Али сада је из прве руке видео шта су им проузроковали грех и несавршеност. Свакодневно је гледао људске несавршености и слабости и морао је излазити на крај с њима. Мора да је то било искушавајуће за њега (Матеј 9:36; Марко 6:34).

Осим невоља других, Исус је гледао и своје невоље (Јеврејима 5:7, 8). Али савршеним духовним видом он је гледао иза њих да би видео награду подизања у бесмртни живот ради свог пута интегритета. Затим би као Месијански Краљ имао предност да подигне јадно човечанство из пониженог стања до савршенства као што је Јехова првобитно наумио. То што је своје очи задржао уперенима на ове невидљиве будуће изгледе помогло му је да одржи радост у божанској служби упркос невољама које је гледао из дана у дан. Павле је касније написао: „У очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега“ (Јеврејима 12:2).

Исус никада није дозволио да тешкоће и искушавајуће околности проузрокују да буде очајан, да скрене на споредан колосек или да се поколеба у својој вери. Као његови ученици морамо тесно следити његов ваљани пример (Матеј 16:24).

Павле наставља да говори: „Јер наше кратке и лаке садашње бриге доносе нам, преко сваке мере, вечни део славе,