Тит — „друг и сарадник за вас“

ПОНЕКАД су се у хришћанској скупштини првога века јављали проблеми. Требало их је решавати и то је изискивало храброст и послушност. Један човек који се успешно суочио с више таквих изазова био је Тит. Као онај ко је учествовао у делу заједно са апостолом Павлом, искрено се напрезао да би помагао другима да ствари обављају на Јеховин начин. Зато је Павле рекао хришћанима у Коринту да је Тит ’његов друг и сарадник за њих‘ (2. Коринћанима 8:23, Ча).

Ко је био Тит? Коју је улогу имао у решавању проблема? И како можемо извући корист осматрајући његово понашање?

Питање обрезања

Тит је био необрезани Грк (Галатима 2:3).a Будући да га Павле назива ’правим сином по вери нашој заједничкој‘, Тит би могао бити један од апостолове духовне деце (Титу 1:4; упореди са 1. Тимотију 1:2, ДК). Тит је био с Павлом, Варнавом и другима из Антиохије у Сирији, када су око 49. н. е. отишли за Јерусалим да би размотрили питање обрезања (Дела апостолска 15:1, 2; Галатима 2:1).

Неки мисле да пошто је преобраћење необрезаних пагана било разматрано у Јерусалиму, да је био поведен и Тит како би показао да и Јевреји и нејевреји могу добити Божју наклоност били они обрезани или не. Неки чланови јерусалимске скупштине, који су пре прихватања хришћанства били фарисеји, тврдили су да су пагански преобраћеници обавезни да се обрежу и да држе Закон, али је тај аргумент одбијен. Присилити Тита и друге пагане да се обрежу значило би тврдити да спасење не зависи толико од Јеховине незаслужене доброхотности и од вере у Исуса Христа колико од дела Закона. Такође би то било одбацивање доказа да су пагани, то јест људи из нација, примили Божји свети дух (Дела апостолска 15:5-12).

Послан у Коринт

Када је питање обрезања било решено, Павле и Варнава су добили пуно овлашћење да проповедају нацијама. У исто време, настојали су и да имају на уму сиромахе (Галатима 2:9, 10). И заиста, када се Тит око шест година касније поново појављује у надахнутом извештају, налази се у Коринту као Павлов изасланик у организовању прикупљања прилога за свете. Међутим, док је Тит обављао ово дело, затекао се у још једној затегнутој ситуацији.

Писма која је Павле написао Коринћанима откривају да им је као прво написао да се ’не мешају с блудницима‘. Морао је да им каже да уклоне непокајничког блудника из своје средине. Да, Павле им је написао једно снажно писмо, чинећи то „с многим сузама“ (1. Коринћанима 5:9-13; 2. Коринћанима 2:4). У међувремену, Тит је послат у Коринт да би припомогао у прикупљању прилога које се тамо спроводило за јудејске хришћане у оскудици. Могуће да је био послат да такође прати одазив Коринћана на Павлово писмо (2. Коринћанима 8:1-6).

Како ће Коринћани реаговати на Павлове савете? Једва чекајући да сазна, Павле је изгледа Тита послао из Ефеса преко Егејског мора до Коринта са упутствима да се са извештајем врати што је пре могуће. Ако би ова мисија била завршена пре него што би се због зиме прекинуло с пловидбом (негде средином новембра), Тит би до Троаде могао стићи бродом или би могао доћи дужим копненим путем преко Хелеспонта. Павле је на договорено место у Троади вероватно стигао раније, пошто га је побуна коју су подстакле кујунџије навела да напусти Ефес пре него што је планирао. Након напетог ишчекивања у Троади, Павле је схватио да Тит неће доћи с мора. Зато је Павле кренуо копненим путем у нади да ће га успут сусрести. Када се нашао на европском тлу, Павле је кренуо друмом Виа Егнација, и коначно се сусрео с Титом у Македонији. На Павлово велико олакшање и радост, вести из Коринта су биле добре. Скупштина је повољно реаговала на савете овог апостола (2. Коринћанима 2:12, 13; 7:5-7).

Иако се Павле бринуо како ће његов изасланик бити дочекан, Бог је помогао Титу да изврши свој задатак. Тит је примљен са „страхом и дрхтањем“ (2. Коринћанима 7:8-15). Да употребимо речи коментатора В. Д. Томаса, „можемо претпоставити да је [Тит] не разводњавајући силину Павлове осуде, вешто и тактично молио Коринћане; уверавајући их да је Павле, онако како је то рекао, имао на уму само њихово духовно добро“. У међувремену, Тит је заволео коринтске хришћане због њиховог послушног духа и позитивних промена. Њихов став вредан похвале показао се за њега као извор охрабрења.

Шта је с другом страном Титове мисије у Коринту — организовањем прикупљања прилога за свете у Јудеји? Тит је радио и на томе, што можемо закључити на основу информација из 2. Коринћанима. То писмо је вероватно написано у Македонији у јесен 55. н. е., убрзо након Титовог и Павловог сусрета. Павле је написао да се Тит, од кога је потекла иницијатива за прикупљање прилога, сада шаље назад с два помоћника која се не помињу поименце, да би то довршио. Пошто је био искрено заинтересован за Коринћане, Тит је био веома вољан да се врати. Док се Тит враћао у Коринт, вероватно је носио Павлово друго надахнуто писмо Коринћанима (2. Коринћанима 8:6, 17, 18, 22).

Не само да је Тит био добар организатор већ је био човек таквог кова да су му се могли поверити осетљиви задаци у тешким ситуацијама. Био је храбар, зрео и непоколебљив. Павле је очигледно сматрао да је Тит способан да изађе на крај с текућим приговорима које су износили коринтски ’велики апостоли‘ (2. Коринћанима 11:5). Овај утисак о Титу потврђен је његовим следећим појављивањем у Писму, на још једном захтевном задатку.

На Криту

Вероватно је негде између 61. и 64. н. е. Павле писао Титу, који је тада служио на медитеранском острву Крит. Павле га је ту оставио да ’уреди оно што је недовршено [„мањкаво“, NW]‘ и да ’по свим градовима постави старешине‘. Крићане је као целину пратио глас да су ’лажљиви, зле животиње, троми трбуси‘. Стога је Тит и на Криту био позван да храбро и одважно дела (Титу 1:5, 10-12). То је био веома одговоран задатак, јер је вероватно одредио будућност хришћанства на том острву. Под надахнућем, Павле је Титу помогао тако што је конкретно указао шта да гледа код могућих надгледника. Ове квалификације су још увек на снази када је реч о наименовању хришћанских старешина.

Писмо не указује када је Тит напустио Крит. Био је тамо довољно дуго да би га Павле замолио да збрине Зину и Апола, који су ту свратили с пута у неко време које се не помиње конкретно. Али, Тит неће остати дуго на том острву. Павле је планирао да тамо пошаље Артема или Тихика, а Тит би требало да се састане са апостолом у Никопољу, вероватно истакнутом граду по том имену на северозападу Грчке (Титу 3:12, 13).

Последњи пут када се у Библији летимично указује на Тита, сазнајемо да га је вероватно око 65. н. е., Павле послао на још један задатак. Он га је нанео у Далмацију, подручје источно од Јадранског мора у садашњој Хрватској (2. Тимотеју 4:10). Не каже нам се шта је требало Тит тамо да ради, али неки сматрају да је послан да среди скупштинске ствари и да учествује у мисионарској делатности. Ако је то тако, Тит је деловао у истом својству у ком је служио и на Криту.

Како смо захвални за зреле хришћанске надгледнике попут Тита! То што јасно разумеју и храбро примењују библијска начела, помажу да се очува духовност скупштине. Опонашајмо њихову веру и покажимо се да смо попут Тита тиме што подупиремо духовне интересе наших суверника (Јеврејима 13:7).

[Фуснота]

[Слика на 31. страни]

Тит је био храбри сарадник за интересе хришћана у Коринту и на другим местима