Јехова воли веселе дароваоце
„Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје“ (2. КОРИНЋАНИМА 9:7).
1. Како су Бог и Христ били весели дароваоци?
ЈЕХОВА је био први весели даровалац. Он је радосно дао живот свом јединорођеном Сину и употребио га да доведе у постојање анђеле и човечанство (Пословице 8:30, 31; Колошанима 1:13-17). Бог нам је дао живот и дисање и све ствари, укључујући кишу с неба и плодна раздобља, пунећи наша срца добрим расположењем (Дела 14:17; 17:25). Заиста, и Бог и његов Син, Исус Христ, су весели дароваоци. Они спремно дају несебичним духом. Јехова је толико волео свет човечанства да је „Сина свога јединорођенога дао да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“. А Исус је вољно ’дао живот свој у откуп за многе‘ (Јован 3:16; Матеј 20:28).
2. Какве дароваоце, према Павловим речима, Бог воли?
2 Према томе, Божје и Христове слуге треба да буду весели дароваоци. Они су на такво давање охрабрени у Павловом другом писму хришћанима у Коринту, написаном око 55. н. е. Очигледно говорећи о добровољним и личним новчаним поклонима који су посебно одвојени за помоћ сиромашним хришћанима у Јерусалиму и Јудеји, Павле је рекао: „Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје“ (2. Коринћанима 9:7; Римљанима 15:26; 1. Коринћанима 16:1, 2; Галатима 2:10). Како је Божји народ реаговао на могућности давања? И шта можемо научити из Павловог савета о давању?
Натерани спремним срцима
3. До које мере су Израелци подупирали градњу шатора од састанка за Јеховино обожавање?
3 Спремна срца су натерала Божји народ да даје себе и своја средства у подупирању божанске намере. На пример, Израелци Мојсијевог времена су радосно подупрли изградњу шатора од састанка за Јеховино обожавање. Срца неких жена су их натерала да преду козју длаку, док су одређени мушкарци служили као мајстори. Народ је весело давао злато, сребро, дрво, лан и остале ствари као добровољни „прилог за Јехову“ (2. Мојсијева 35:4-35, NW). Они су били тако великодушни да је поклоњеног материјала било „доста да се уради све дело, и још претицаше“ (Излазак 36:4-7).
4. С каквим ставом су Давид и остали прилагали за храм?
4 Вековима касније, Краљ Давид је обилно приложио за Јеховин храм који је требало да изгради његов син Соломон. Пошто је Давид ’био одан Дому свог Бога‘, дао је још „и своје злато и сребро“. Кнежеви, управитељи и остали „предадоше тада добровољне прилоге“. Са каквим резултатом? Па, „народ се обрадова с добровољних прилога њихових, јер они то чињаху из чистог срца према Господу [Јехови]!“ (1. Летописа 29:3-9). Они су били весели дароваоци.
5. Како су Израелци током векова подупирали право обожавање?
5 Кроз векове, Израелци су имали предност да подупиру шатор од састанка, касније храмове, и свештеничке и левитске службе у њима. На пример, у Нехемијино време Јевреји су одлучили да приложе за одржавање чистог обожавања, свесни да не треба да занемаре Божји дом (Нехемија 10:32-39). Исто тако и данас Јеховини сведоци с весељем и добровољно поклањају за изградњу и одржавање места састајања и подупирање правог обожавања.
6. Изнеси примере веселог давања хришћана.
6 Рани хришћани су били весели дароваоци. На пример, Гај је вршио „верно дело“ својом гостољубивошћу према онима који су путовали ради интереса Краљевства, као што Јеховини сведоци проширују гостољубивост на путујуће надгледнике које данас шаље Библијско и трактатно друштво Кула стражара (3. Јованова 5-8, NW). С тим су повезани и одређени трошкови да би браћа путовала у скупштине и да би се на њих проширила гостољубивост, али колика је то корист у духовном погледу! (Римљанима 1:11, 12).
7. Како су Филипљани користили своја материјална средства?
7 Скупштине као целина су употребиле своја материјална средства за унапређивање интереса Краљевства. На пример, Павле је рекао верницима у Филипима: „Јер и у Солун и први и други пут посласте ми у потребу моју. Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на вашу корист“ (Филипљанима 4:15-17). Филипљани су весело давали, али који су чиниоци подстакли такво весело давање?
Шта подстиче на весело давање?
8. Како би доказао да Божји дух покреће његов народ да буду весели дароваоци?
8 Јеховин свети дух, или делујућа сила, покреће његов народ да буду весели дароваоци. Када су јудејски хришћани били у оскудици, Божји дух је покренуо друге вернике да им материјално помогну. Да би охрабрио хришћане у Коринту да учине све што могу у таквом поклањању, Павле је навео пример скупштина у Македонији. Иако су македонски верници доживљавали прогонство и сиромаштво, показали су братску љубав дајући више од својих стварних могућности. Чак су молили за предност давања! (2. Коринћанима 8:1-5). Божја ствар не зависи искључиво од поклона богатих (Јаков 2:5). Његове материјално сиромашне предане слуге су главни ослонац у финансирању дела проповедања Краљевства (Матеј 24:14). Ипак, они не трпе због своје великодушности, јер се Бог непрестано брине за потребе свог народа у том делу, а његов дух је сила иза њихове постојаности и пораста.
9. Како су вера, спознање и љубав повезани са веселим давањем?
9 Весело давање подстакнуто је вером, спознањем и љубављу. Павле је рекао: „А ви како се у свему истичете [Коринћани] — у вери, у речи, у познању, у сваком старању и у љубави својој према нама — истичите се и у том добротворном делу! Не говорим то у име заповести, него да бих, предочујући вам туђе старање, окушао искреност ваше љубави“ (2. Коринћанима 8:7, 8). Доприносити Јеховиној ствари, посебно када даровалац има ограничена средства, захтева веру у Божје будуће припреме. Хришћани који обилују у спознању желе да служе Јеховиној намери, а они који обилују у љубави према њему и његовом народу весело користе своја средства за унапређивање његове ствари.
10. Зашто се може рећи да Исусов пример покреће хришћане да весело дају?
10 Исусов пример покреће хришћане да весело дају. Након подстицања Коринћана да дају из љубави, Павле је рекао: „Јер знате милост Господа нашега Исуса Христа, да, богат, ради вас осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите“ (2. Коринћанима 8:9). Богатији на небу од било ког другог Божјег сина, Исус се лишио свега тога и прихватио људски живот (Филипљанима 2:5-8). Међутим, постајући сиромашан на тај несебичан начин, Исус је допринео посвећењу Јеховиног имена и положио је свој живот као откупну жртву за корист људи који ће је прихватити. У складу с Исусовим примером, зар не би требало да и ми весело дајемо да би помогли другима и допринели посвећењу Јеховиног имена?
11, 12. Како нас добро планирање може учинити веселим дароваоцима?
11 Добро планирање омогућује весело давање. Павле је рекао Коринћанима: „Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да се не чека на мој долазак за збирање поклона“ (1. Коринћанима 16:1, 2). На сличан лични и добровољни начин, они који желе дати поклоне за унапређивање дела Краљевства данас, учинили би добро да одвоје нешто од својих прихода за ту сврху. Као резултат таквог доброг планирања, поједини Сведоци, породице и скупштине могу давати поклоне за унапређивање правог обожавања.
12 Остварење планова прилагања учиниће нас веселим. Као што је Исус рекао, „више је среће у давању него у примању“ (Дела 20:35, NW). Тако су Коринћани могли повећати своју радост слеђењем Павловог савета да изврше свој годину дана стар план да пошаљу средства у Јерусалим. „Добра је воља... угодна према ономе чиме може да се располаже, а не према ономе што нема“, рекао је он. Када неко даје прилоге у складу с оним што има, такве прилоге треба веома ценити. Ако се уздамо у Бога, он може уједначити ствари тако да су они који имају много великодушни, не расипни, а они који имају мало нису у оскудицама које им одузимају снагу и способност да му служе (2. Коринћанима 8:10-15).
Брижљиво управљање даривања
13. Зашто су Коринћани могли имати поверење у Павлово надгледање поклона?
13 Иако је Павле надгледао поклањање како би се сиромашни верници могли радовати материјалној помоћи и снажније учествовати у делу проповедања, ни он ни други нису ништа од средстава узимали за своје потребе (2. Коринћанима 8:16-24; 12:17, 18). Павле је радио да удовољи својим материјалним потребама, уместо да намеће финансијске терете било којој скупштини (1. Коринћанима 4:12; 2. Солуњанима 3:8). Према томе, када су му Коринћани предавали поклоне, поверавали су их поузданом, марљивом слузи Божјем.
14. С обзиром на употребу поклона, какву прошлост има Друштво Кула стражара?
14 Од оснивања Библијског и трактатног друштва Кула стражара 1884, они који су прилагали имали су доказ да је оно поуздани надгледник свих поклона који су му поверени у корист дела Јеховиног Краљевства. У складу са својом повељом, Друштво настоји да удовољи највећој потреби свих људи, потреби за духовним стварима. То је учињено у облику библијске литературе и поуке о томе како добити спасење. Данас Јехова убрзава сакупљање овцама сличних појединаца у своју организацију која се шири, а његов благослов мудре употребе поклона у делу проповедања Краљевства јасан је доказ божанског признања (Исаија 60:8, 22). Уверени смо да ће он наставити да покреће срца веселих даровалаца.
15. Зашто овај часопис повремено спомиње поклоне?
15 Друштво повремено користи ступце овог часописа да подсети читаоце на њихову предност давања добровољних поклона за светско дело проповедања Краљевства. То није изнуђивање, већ подсетник свима онима који имају жељу да подупиру ’свето дело добре вести‘, а Бог им даје да напредују (Римљанима 15:16, NW; 3. Јованова 2). Сав поклоњени новац Друштво користи на крајње економичан начин како би обзнанило Јеховино име и Краљевство. Сви прилози захвално се примају, потврђује се њихов пријем и употребљавају се за ширење добре вести о Божјем Краљевству. На пример, помоћу тих средстава подупире се мисионарска активност у многим земљама, и одржавају се и проширују штампарски објекти неопходни за пружање библијског спознања. Надаље, прилози за светско дело користе се за покривање растућих трошкова издавања Библија и библијских публикација, као и аудио и видео касета. На такве начине весели дароваоци унапређују интересе Краљевства.
Не на силу
16. Иако је мало Јеховиних сведока који су материјално богати, зашто се њихови прилози цене?
16 Мало је Сведока Јехове који су материјално богати. Иако они можда дају скромне своте да унапреде интересе Краљевства, њихови поклони су ипак значајни. Када је Исус видео како сиромашна удовица убацује два новчића мале вредности у храмску благајну, рекао је: „Ова сиромашна удовица метну више од свију [других који су прилагали], јер сви метнуше у сандук од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше“ (Лука 21:1-4). Иако је њен дар био мали, она је била весели даровалац — а њен се прилог ценио.
17, 18. Шта је суштина Павлових речи у 2. Коринћанима 9:7, и на шта је указано грчком речи преведеном са ’весео‘?
17 С обзиром на дело помагања у корист јудејских хришћана, Павле је рекао: „Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје“ (2. Коринћанима 9:7). Апостол је можда циљао на део Пословица 22:8 из превода Септуагинта, који гласи: „Бог благосиља веселог дароваоца; и надокнадиће оскудицу његових дела“ (The Septuagint Bible, превео Charles Thomson). Павле је „благосиља“ заменио са „љуби“, али то је повезано, јер жетва благослова наступа због Божје љубави.
18 Весели даровалац је заиста срећан што даје. Грчки израз преведен у 2. Коринћанима 9:7 са ’весео‘ значи и „ведар“! Након што је указао на то, научник Р. Ц. Х. Ленски је рекао: „Бог љуби ведрог, радосног, срећног дароваоца... [чија је] вера обавијена осмесима када му се укаже још једна прилика за давање.“ Особа са таквим радосним духом не даје са жалошћу или на силу, већ код свог давања даје срцем. Да ли је и твоје срце весело због давања у подупирању интереса Краљевства?
19. Како су рани хришћани давали прилоге?
19 Рани хришћани нису проносили тањире за сакупљање новца или практиковали убирање десетка поклањајући десетину свог прихода за религиозне сврхе. Уместо тога, њихови прилози су били у потпуности добровољни. Тертулијан, који се око 190. н. е. обратио на хришћанство, писао је: „Иако имамо своје благајне, у њих се не сакупља новац за куповање спасења, као код неке религије која има своју цену. На месечни дан [очигледно једном месечно], ако жели, свако ставља мали поклон; али само ако му је то весеље и само ако је у могућности; јер не постоји присила; све је добровољно“ (Одбрана, поглавље XXXIX).
20, 21. (а) Шта је једно рано издање овог часописа рекло о предности финансијског подупирања Божје ствари, и како се то примењује још и данас? (б) Шта се догађа када Јехови исказујемо част својим вредним стварима?
20 Добровољно давање увек је било уобичајено међу данашњим Јеховиним слугама. Међутим, неки понекад нису у потпуности искористили своју предност подупирања Божје ствари дајући поклоне. На пример, у фебруару 1883. у овом часопису је стајало: „Неки носе тако тешки финансијски терет у корист других да њихове могућности да пружају финансијску помоћ слабе због прекомерног рада и исцрпљености, а тиме је ослабљена њихова употребљивост; и не само то, већ су они који... нису у потпуности разумели ситуацију изгубили могућност примања благослова због недостатка исказивања великодушности у том правцу.“
21 Док се велико мноштво данас слива у Јеховину организацију и док се Божје дело шири у Источној Европи и другим подручјима у којима су раније постојала ограничења, постоји растућа потреба за проширењем штампарија и осталих објеката. Потребно је штампати више Библија и других публикација. У току су многи теократски подухвати; међутим, неки би могли брже напредовати када би било довољно одговарајућих средстава. Наравно, ми имамо веру у то да ће Бог омогућити оно што је потребно и да ће они који ’исказују част Јехови својим вредним стварима‘ бити благословљени (Пословице 3:9, 10, NW). Заиста, „ко обилно сеје, обилно ће и пожети“. Јехова ће учинити да ’постанемо богати у свему за сваку дарежљивост‘ (Ст), а наше весело давање навешће многе да му захваљују и славе га (2. Коринћанима 9:6-14).
Покажи своју захвалност за Божје дарове
22, 23. (а) Који је Божји неисказив бесплатни дар? (б) Пошто ценимо Јеховине дарове, шта треба да чинимо?
22 Подстакнут дубоком захвалношћу, Павле је и сам рекао: „Хвала нек је Богу на његовом неисказивом дару!“ (2. Коринћанима 9:15). Као „жртва окајања“ за грехе помазаних хришћана и оне из света, Исус је темељ и канал за Јеховин неисказив бесплатни дар (1. Јованова 2:1, 2). Тај дар је ’ненадмашива Божја незаслужена доброхотност‘ коју је кроз Исуса Христа показао према свом народу на Земљи, а она обилује на њихово спасење и на славу и оправдање Јехове (2. Коринћанима 9:14, NW).
23 Наша дубока захвалност упућена је Јехови за његов неисказив бесплатни дар и многе друге духовне и материјалне дарове свом народу. Заиста, доброта нашег небеског Оца према нама тако је дивна да надмашује људске моћи изражавања и заиста би требало да нас подстакне да будемо радосни дароваоци. Зато са срдачним цењењем учинимо све што можемо на унапређивању ствари нашег дарежљивог Бога, Јехове, првог и најистакнутијег веселог Дароваоца!
Да ли се сећаш?
◻ На шта су спремна срца натерала Јеховин народ?
◻ Шта подстиче весело давање?
◻ Како Друштво Кула стражара употребљава све поклоне које добије?
◻ Какве дароваоце Бог воли, и како можемо показати захвалност за многе његове дарове?
[Слика на 15. страни]
Када се градио шатор од састанка, Израелци су марљиво радили и великодушно прилагали за Јехову
[Слика на 18. страни]
Поклони слични оном сиромашне удовице цењени су и значајни