Од речи које боле до речи које лече

„Смрт и живот јесу у власти језика“ (ПОСЛОВИЦЕ 18:21).

ПСОВАЊЕ — намерна пракса коришћења увредљивог, погрдног говора — јасно је осуђено у Библији. Под Мојсијевим законом, онај ко је опсовао своје родитеље могао је да навуче на себе смртну казну (Излазак 21:17). Дакле, Јехова Бог не гледа на ту ствар олако. Његова Реч, Библија, не подупире идеју да и није тако важно шта се догађа ’иза затворених врата‘ све док особа тврди да служи Богу. Библија наводи: „Ако који од вас мисли, да је побожан, а не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалудна“ (Јаков 1:26; Псалам 15:1, 3). Дакле, ако човек вербално злоставља своју жену, сва његова друга хришћанска дела могла би да буду бескорисна у Божјим очимаa (1. Коринћанима 13:1-3).

Надаље, хришћанин који је псовач могао би да се суочи с избацивањем из скупштине. Могао би чак да изгуби благослове Божјег Краљевства (1. Коринћанима 5:11; 6:9, 10). Јасно је, особа која својим речима наноси штету треба да предузме драстичну промену. Али, како се то може постићи?

Изнети проблем на видело

Очигледно је да се увредилац неће променити уколико јасно не разуме да има озбиљан проблем. Нажалост, као што је приметила једна саветница, многи мушкарци који користе погрдан говор „уопште не сматрају да је њихово понашање злостављање. Тим мушкарцима, такви поступци су сасвим нормални и ’природан‘ су начин на који се мужеви и жене међусобно опходе“. Тако многи неће видети потребу да се мењају уколико им се отворено не скрене пажња на ту ситуацију.

Жена ће се често, након што уз молитву одвагне своју ситуацију, осећати натераном да проговори — за своје властито добро и за добро своје деце и због бриге за положај свог мужа пред Богом. Истина, увек постоји шанса да кад она проговори, ствари буду горе и да њене речи наиђу на бујицу порицања. Можда жена то може спречити тако што унапред пажљиво размисли о томе како ће начети ту тему. „Златне јабуке у сребрнијем судима јесу згодне ријечи [„реч изговорена у право време“, NW]“ (Приче Соломунове 25:11, ДК). Благ а ипак отворен приступ у мирном тренутку може допрети до његовог срца (Пословице 15:1).

Уместо да износи оптужбе, жена треба да настоји да се изрази са становишта како штетан говор утиче на њу. Често најбоље делују изјаве у првом лицу. На пример: ’Боли ме што...‘ или: ’Страшно ми је кад ми кажеш...‘ Такве изјаве ће вероватније допрети до срца, јер оне нападају проблем уместо ту особу. (Упоредите с Постањем 27:46–28:1.)

Женина чврста али тактична интервенција може имати добре резултате. (Упоредите с Псалмом 141:5.) Један човек кога ћемо звати Стева установио је да је то тако. „Моја жена је у мени видела злостављача кога ја нисам могао видети и имала је моралне храбрости да отворено говори о томе“, каже он.

Добити помоћ

Али, шта жена може да уради ако њен муж не жели да призна тај проблем? Тада неке жене траже помоћ споља. У временима такве невоље, Јеховини сведоци могу да се обрате својим скупштинским старешинама. Библија подстиче те мушкарце да буду пуни љубави и благи кад пасу духовно Божје стадо и да, у исто време, ’покарају оне који се противе‘ здравој науци Божје Речи (Титу 1:9, ДК; 1. Петрова 5:1-3). Иако није њихово да се мешају у приватне ствари брачних парова, старешине су с правом забринуте кад је један брачни друг погођен грубим говором другог (Пословице 21:13). Тесно се држећи библијских мерила, ови мушкарци не оправдавају нити умањују погрдан говор.b

Старешине могу бити у стању да потпомогну комуникацију између мужа и жене. На пример, једном старешини је пришла жена која је испричала како је њен муж, суобожавалац, годинама вербално бије. Старешина је уредио да се састане с њих двоје. Док је свако говорио, он је затражио да друга страна слуша без упадања. Кад је био ред на жену она је рекла да више не може да подноси експлозиван гнев свог мужа. Годинама је, објаснила је, имала камен у стомаку на крају сваког дана, јер никада није знала да ли ће бити љутито расположен кад уђе на врата. Кад је експлодирао, рекао би понижавајуће ствари о њеној породици, њеним пријатељима и о самој њеној личности.

Старешина је затражио да жена објасни како се осећала на речи свог мужа. „Осећала сам као да сам ја та лоша особа коју нико не може волети“, одговорила је. „Понекад бих питала моју мајку: ’Мама, да ли је са мном тешко живети? Да ли је мене немогуће волети?‘“ Док је она описивала како се осећала на његове речи, њен муж је почео да плаче. Први пут, он је могао да види колико су дубоко његове речи болеле његову жену.

Ви се можете променити

Неки хришћани из првог века имали су проблем с погрдним говором. Хришћански апостол Павле саветовао их је да одбаце „гнев, љутину, пакост, хуле, и срамотне речи“ (Колошанима 3:8). Међутим, груби говор је више проблем срца него језика (Лука 6:45). Зато је Павле додао: „Свуците старог човека [„стару личност“, NW] с делима његовим, и обуците новога“ (Колошанима 3:9, 10). Зато промена укључује не само да се говори другачије већ и да се осећа другачије.

Мужу који користи увредљив говор можда је потребна помоћ да би утврдио шта у ствари мотивише његово понашање.c Било би добро да има став псалмисте: „Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај помисли моје, и види јесам ли на злу путу“ (Псалам 139:23, 24). На пример: зашто осећа потребу да доминира над својим брачним другом, или да га контролише? шта изазива вербалан напад? да ли су његови напади симптом дубље озлојеђености? (Пословице 15:18). Да ли пати од осећања безвредности, што је можда последица васпитања које је било обележено критичним говором? Оваква питања могу помоћи мушкарцу да открије корене свог понашања.

Ипак, погрдан говор је тешко искоренити, посебно ако су га усадили родитељи који су и сами били вербално заједљиви, или ако га је усадила култура која унапређује заповедничко понашање. Али, све чему се човек научи, од тога се — с временом и уз напоре — може и да одучи. Библија је највећа помоћ у том погледу. Она може помоћи да се преокрене чак и снажно утврђено понашање. (Упоредите с 2. Коринћанима 10:4, 5). Како?

Исправно гледиште о од Бога датим улогама

Често мушкарци који вербално повређују имају искривљено гледиште о од Бога датим улогама мужа и жене. На пример, библијски писац Павле каже да жене треба да ’буду покорне својим мужевима‘ и да је „муж поглавар жени“ (Ефесцима 5:22, 23). Муж може сматрати да му поглаварство даје право на апсолутну контролу. Али то није тако. Његова жена, иако је подложна, није његов роб. Она је његов ’помагач и надопуна‘ (Постање 2:18, NW). Зато Павле додаје: „Тако треба мужеви да љубе своје жене као своја телеса. Који љуби жену своју себе самога љуби. Јер нико не омрзну кад на своју пут, него је храни и греје као и Господ Цркву [„скупштину“, NW]“ (Ефесцима 5:28, 29).

Као поглавар хришћанске скупштине, Исус никада није грдио своје ученике, наводећи их да се нервозно брину када ће се догодити следећа експлозија његове критике. Уместо тога, он је био нежан, чувајући тиме њихово достојанство. „Ја ћу вам одмор дати“, обећао им је. ’Ја сам благ и смеран у срцу‘ (Матеј 11:28, 29). Медитирање уз молитву о томе како је Исус показивао своје поглаварство може помоћи мужу да своје поглаварство види у уравнотеженијем светлу.

Кад се појаве напетости

Познавати библијска начела је једно; примењивати их под притиском је нешто сасвим друго. Кад се појаве напетости, како муж може избећи да попусти ранијем обрасцу грубог говора?

Није знак мушкости да муж буде вербално агресиван кад је узнемирен. Библија наводи: „Ко је спор на гнев бољи је но јунак, а ко собом влада бољи је од оног који градове отима“ (Пословице 16:32). Прави мушкарац влада собом. Он показује саосећање тако што размишља: ’Како моје речи утичу на моју жену? Како бих се ја осећао да сам на њеном месту?‘ (Упоредите с Матејем 7:12.)

Ипак, Библија признаје да неке ситуације могу изазвати љутњу. Псалмиста је о таквим околностима написао: „Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите“ (Псалам 4:4, ДК). То је такође било речено на следећи начин: „Нема ништа лоше кад је неко љут, али је погрешно кад неко вербално напада тако што је саркастичан, понижавајућ или омаловажавајућ.“

Ако муж осећа да губи контролу над својим говором, он може научити да затражи тајм-аут. Можда би било мудро да напусти собу, изађе у шетњу или пронађе неко осамљено место где би се смирио. Пословице 17:14 кажу: „Уклони се пре но распра се распали.“ Наставите разговор кад се духови смире.

Наравно, нико није савршен. Муж који је имао проблем с грубим говором може опет попустити томе. Кад се то догоди, треба да се извини. Облачење ’нове личности‘ је сталан процес, али процес који доноси богате награде (Колошанима 3:10).

Речи које лече

Да, „смрт и живот јесу у власти језика“ (Пословице 18:21). Штетан говор мора да се замени речима које изграђују и јачају брак. Библијска пословица наводи: „Љубазне су речи саће меда, сласт за душу и здравље за тело“ (Пословице 16:24).

Пре неколико година, била је урађена једна студија да би се утврдило који су фактори проузроковали да јаке породице ефикасно делују. „Студија је установила да су чланови тих породица волели једни друге и да су стално говорили једни другима да воле једни друге“, извештава специјалиста за брачни живот Дејвид Р. Мејс. „Они су хвалили једни друге, пружали једни другима осећај личне вредности и користили сваку разумну прилику да говоре и поступају с пуно љубави. Резултат је, сасвим природно, био тај да су уживали што су заједно и да су јачали једни друге на начине који су њихове односе чинили веома задовољавајућима.“

Ниједан богобојазан муж не може с правом рећи да воли своју жену ако је намерно повређује својим речима (Колошанима 3:19). Наравно, исто би било и са женом која вербално бије свог мужа. Заиста, оба брачна друга имају обавезу да се држе Павловог савета Ефесцима: „Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра реч, која служи уздизању, и саопћује милост онима који је слушају“ (Ефесцима 4:29).

[Фусноте]

[Слика на 9. страни]

Хришћански старешина може бити у стању да помогне пару да комуницира

[Слика на 10. страни]

Мужеви и жене треба да уложе истински напор да разумеју једно друго