„Обуците се у потпуну бојну опрему од Бога“
НОСЕ ли хришћани бојну опрему? Зашто треба да узму на себе такву ратничку опрему? Зар нису љубитељи мира? (2. Тимотеју 2:24). Да, јесу. Ипак, сви прави хришћани учествују у бици — бици у којој настоје, не убијати, него победити.
Да се Сатана није побунио, таква битка не би никад била потребна. Али он се побунио и завео Адама и Еву да га следе у његовој побуни. Отада је светски систем који се развио лежао у власти „Злога“, Сатане Ђавола (1. Иванова 5:19, Ст). Они који се подложе законитом Суверену, Јехови, морају се одупрети утицају света и његовог владара. Морају се борити за свој духовни живот. Зато се хришћани опомињу: „Обуците се у потпуну бојну опрему од Бога да бисте могли чврсто стати против Ђаволових сплетки“ (Ефешанима 6:11, NW).
Бојна опрема
Запази да нам треба ’потпуна бојна опрема од Бога“ ако желимо да будемо одговарајуће заштићени. Размотримо зато сваки део те опреме како ју је описао апостол Павле и проценимо искрено сами себе да бисмо установили да ли смо потпуно опремљени за духовно ратовање (Ефесцима 6:14-17).
„Стојте, дакле, чврсто, опасавши своја бедра истином“ (Ефешанима 6:14а, NW). У библијска времена војници су носили кожни појас који је био широк до 15 центиметара. Тај опасач је помагао да се заштите бедра. Када је војник притегнуо свој опасач, то је означавало његову спремност за борбу.
Како је само зато прикладно што је божанска истина упоређена с опасачем војника! То добро илуструје да треба Божју реч истине да држимо чврсто уза се, као да смо опасани њоме. Дубоко треба да размишљамо о мислима које садржи Божја реч. То ће нас заштитити да не будемо заведени лажима и преварама. Осим тога, изреке Јеховиних уста подупираће нас и духовно јачати те ће поткрепити нашу беспрекорност.
„Носећи прсни оклоп праведности“ (Ефешанима 6:14б, NW). Прсни оклоп војника чувао је витални телесни орган — срце. У нашој од Бога даној духовној опреми дакле праведност чува наше срце. Према Библији је срце одговарајући симбол онога што смо изнутра — наших осећања, мисли и жеља. Пошто Библија такође каже да срце нагиње на зло, од животне је важности развијати одлучност да се придржавамо Јеховиних мерила праведности (Јеремија 17:9). Послушност Богу не сме да буде нешто што се лицемерно показује извана; то мора долазити изнутра. То захтева да развијамо јаку љубав према праведности и једнако јаку мржњу према безакоњу (Псалам 45:7). На тај начин ће наше срце бити заштићено.
„Обувши ноге опремом добре вести мира“ (Ефешанима 6:15, NW). Да ли су твоје ноге тако обувене? Воде ли те редовно у службу проповедања да објављујеш добру вест? Настојиш ли да побољшаш квалитет својих активности проповедања и поучавања? Истина, реакција у неким подручјима је прилично слаба. Појединци могу бити незаинтересовани, равнодушни или противници. Наше проповедање може нам чак донети прогонство. Али, истрајношћу хришћани развијају издржљивост, особину која пружа заштиту против Сатаниних напада. Иако прогањан, Павле је био реван проповедник, а ми смо охрабрени да се ’угледамо на њега, као и он на Христа‘ (1. Коринћанима 11:1).
Зато што остајемо запослени у активности проповедања о Краљевству, јачамо своје поуздање у добру вест. Надаље, то омогућује Јеховином духу да делује преко нас у извршавању његове воље. У ствари, таквом активношћу постајемо сарадници с анђелима — чак са самим Јеховом Богом (1. Коринћанима 3:9; Откривење 14:6). Тиме што смо „богато запослени у делу Господову“ постајемо „постојани, непоколебљиви“ (1. Коринћанима 15:58, NW). Како нам само то пружа дивну заштиту!
„Узмите велики штит вере“ (Ефешанима 6:16, NW). Великим штитом штитио се војник из древног доба од копља и стрела. Ако је пропустио да узме штит, могао је бити озбиљно рањен или чак убијен. Хришћани су суочени с још смртоноснијим оружјем — с ’горућим стрелама злога‘. То укључује сва средства која Сатана користи да би ослабио нашу веру и духовно нас усмртио. Ту спадају прогонство, лажи, преварне световне филозофије, материјалистичке привлачности и искушење да се упустимо у неморал. Да бисмо се од свега тога заштитили, треба нам велики штит. Ниједан наш део не може без опасности остати незаштићен.
Аврахам и његова жена Сара имали су јаку веру. Кад су већ прошли време у којем су могли рађати децу, веровали су Божјем обећању да ће им се родити семе. Касније је Аврахам показао спомена вредну веру кад је послушао заповест да жртвује Исака, свог јединог сина од вољене Саре. Јехова је зауставио Аврахамову руку и прибавио заменску жртву. Али, Аврахам је био спреман да послуша. Зашто? Јер је имао апсолутну веру да Јехова може ускрснути његовог сина и испунити обећање које је у вези њега дао (Римљанима 4:16-21; Јеврејима 11:11, 12, 17-19).
Мојсије је такође имао такву веру какву треба да имамо ми. Одбацио је богатство Египта и радије изабрао да трпи угњетавање с Божјим народом. Зашто? Зато што је имао веру да Јехова постоји и да ће Израелцима донети спасење. Мојсијева вера била је тако јака да је остао „постојан као да посматра Невидљивога“ (Хебрејима 11:6, 24-27, Ст).
Имамо ли и ми упоредиву веру у Јехову? Да ли је наш однос с Јеховом тако близак готово као да га можемо видети? Јесмо ли спремни да жртвујемо било шта или да поднесемо било које тешкоће да бисмо сачували свој однос с Богом? Имамо ли потпуну веру у Јехову? (Јеврејима 11:1). Ако имамо, Сатанине горуће стреле неће продрети кроз наш штит вере.
„Прихватите кацигу спасења“ (Ефешанима 6:17а, NW). Кацига војника чува му главу и према томе мозак — орган који координира живце и мисли. Хришћанска нада спасења упоређена је с кацигом, јер чува ум. Ум хришћанина обновљен је кроз тачно спознање, али још увек припада слабој и несавршеној особи (Римљанима 7:18; 12:2). Ако дозволимо да се наш ум храни нечистим размишљањем које разара веру, произведеним духом овога света, наше ће поуздање у спасење ослабити и може коначно нестати. С друге стране, ако свој ум редовно хранимо јачајућим речима Божјим, наша нада ће остати светла и јасна. Да ли је твоја кацига спасења стално добро намештена?
„Мач духа, то јест, Божју реч“ (Ефешанима 6:17б, NW). Изрека да је добар напад најбоља одбрана, истинита је у хришћанском ратовању. Док нас наше ноге, обувене добром вешћу мира, носе међу невернике, нисмо остављени без оружја. Божја реч, Библија, делује као снажан мач за рушење духовних лажи и погрешних схватања и помаже појединцима добра срца да нађу духовну слободу (Јован 8:31, 32).
У ствари, Исус је показао снагу тог оружја кад се препирао са Сатаном Ђаволом. Кад је био кушан у пустињи, Исус се против три Сатанина напада бранио ефикасним коришћењем Божје речи и изреком: „Писано је“ (Матеј 4:1-11). Ако научимо вешто да употребљавамо тај мач, можемо помоћи кроткима да се извуку од Сатанине власти. Исто тако, скупштинске старешине користе Божју реч да би заштитили стадо од особа које покушавају да поткопају веру слабијих (Дела апостола 20:28-30).
Војник своју вештину мачем не стиче једноставно. Вежбање и дуго, предано примењивање су потребни да би га спретно употребљавао. Слично је и у духовном војевању. Да бисмо постали вешти у коришћењу Божје речи, морамо много проучавати и научено редовно примењивати у служби. Зато наставимо да улажемо напор потребан да бисмо постали вешти у духовном мачевању, способни да ’право управљамо речју истине‘ (2. Тимотеју 2:15).
Наставите с молитвом, чврсто стојте
Сви делови наше духовне опреме су неопходно потребни за чување наше беспрекорности према Богу. Али, како можемо ту опрему задржати на себи? Редовно проучавање Библије, припремање за хришћанске састанке и затим пажљиво слушање и активно учествовање на њима, помоћи ће нам да задржимо своју опрему на себи (2. Тимотеју 3:16; Јеврејима 10:24, 25). Редовна и ревна служба проповедања уз добро хришћанско друштво такође ће нам помоћи да одржимо нашу духовну опрему за напад и одбрану у добром стању (Пословице 13:20; Римљанима 15:15, 16; 1. Коринћанима 15:33).
Такође је важно да развијамо добар душевни став. Не смемо дозволити да привлачне ствари овога света одврате нашу пажњу. Уместо тога, развијајмо ’једноставно око‘ (Матеј 6:19-24, NW). Опонашајући Исуса Христа, морамо такође научити да волимо праведност и мрзимо безакоње (Јеврејима 1:9). Све ће нам то помоћи да задржимо на себи своју од Бога нам дану духовну опрему.
Након расправе о сваком делу духовне опреме, Павле закључује речима: „Док сваким обликом молитве и преклињања настављате с молитвом у свакој прилици у духу. И стога останите будни са свом постојаношћу и преклињањем у корист свих светих“ (Ефешанима 6:18, NW). Лојални војници одржавају сталну везу с главним штабом војске и слушају наређења. Као хришћански војници, морамо остати у сталној вези с нашим Сувереном, Јеховом Богом, преко његовог великог „заповедника народима“, Исуса Христа (Исаија 55:4). То се не може постићи површним молитвама, већ искреним, понизним молитвама које одражавају блискост и дубоку оданост Јехови. Редовитим комуницирањем с Јеховом добијамо сваки дан снагу која нас подупире у бици.
Исус је рекао: „Ја сам победио свет“ (Јован 16:33, NW). Јехова жели да и ми будемо победници. Кад се приближавала смрт апостола Павла, могао је рећи: „Добар сам рат ратовао, свршио сам трку, веру сам одржао“ (2. Тимотеју 4:7). Нека бисмо се и ми могли слично изразити о нашем учешћу у том сукобу. Ако то заиста желимо, ’станимо чврсто против Ђаволових сплетки‘ задржавајући на себи потпуну бојну опрему од Бога (Ефешанима 6:11, NW).