Настави да прогресивно ходаш по уредној рутини
1 Апостол Павле је имао посебну наклоност према скупштини у Филипима, у чијем је оснивању он био оруђе. Он је био захвалан за њихове доброхотне материјалне припреме и говорио је о њима као о добром примеру (2. Кор. 8:1-6).
2 Павлово писмо Филипљанима било је подстакнуто дубоком љубављу. Књига Insight, 2. том, страна 631 извештава: „Кроз то писмо он охрабрује скупштину у Филипима да настави на свом добром путу — тежећи за већом разборитошћу и сигурно се држећи Речи живота, јаче вере, и наде у награду која ће доћи.“ Они су реаговали срдачно, учвршћујући везу љубави између њих и апостола. Павлове речи попримају специјално значење за нас данас, дајући нам добар разлог да пажљиво размишљамо о његовом савету, нарочито о ономе што је речено у Филипљанима 3:15-17.
3 Зрео менталан став је битан: У Филипљанима 3:15, Павле је писао као човек с годинама искуства. Он је признао духовни напредак Филипљана, позивајући се на њих као на зреле хришћане с исправним менталним ставом. Све док њихов ментални став буде одражавао понизност и цењење које је показао Исус, они ће наставити да буду „беспрекорни и чисти, непорочна деца Божија. . . чврсто држећи реч живота“ (Фил. 2:15, 16, Ча). Кад читамо Павлове речи, треба да сматрамо као да он говори нама. На тај начин ми жарко желимо да имамо тај исти ментални став који је Исус имао и да испољавамо понизно цењење за наше предности. Ми непрестано призивамо Јехову у молитви, тражећи помоћ у овим и другим стварима (Фил. 4:6, 7).
4 Као што Филипљанима 3:16 указује, сви треба да се трудимо да напредујемо. Реч „напредак“ значи „кретање напред, прављење побољшања“. Напредни људи су „заинтересовани за нове идеје, проналаске или прилике“. Павле је желео да Филипљани разумеју да хришћанство никад не стагнира и да они који га исповедају морају да се крећу напред. Њихов напредан дух показаће се вољношћу да се самопреиспитују, да препознају своје слабости, и да посегну за приликама да чине више или да побољшају квалитет онога што чине. Данас Јеховина земаљска организација наставља да се прогресивно креће напред, увек ширећи свој обим активности и своје разумевање Божје речи. Свако од нас мора држати корак с њом, користећи се свим њеним припремама и потпуно учествујући у њеном делу.
5 Напредак захтева нашу уредну рутину: Павле је наставио подстичући своју браћу да ’од тачке коју су достигли једнаким кораком напредују‘ (Фил. 3:16). Бити уредан захтева од нас да особе и ствари ставимо на исправна места у њиховом међусобном односу и да будемо доброг понашања. Хришћани у Филипима су се држали на својим исправним местима, остајући близу Јеховине организације и једни другима. Њихови животи су били управљани законом љубави (Јован 15:17; Фил. 2:1, 2). Павле их је подстицао да се ’понашају као што доликује јеванђељу Христову‘ (Фил. 1:27). Потреба за уредношћу и добрим понашањем јесте исто тако важна за хришћане данас.
6 Рутина је извршавање једне утврђене процедуре по навици. Она је на тај начин тесно повезана с уобичајеним начином обављања ствари. Поседовање рутине може допринети нашем напретку зато што не морамо да паузирамо и размишљамо када доносимо одлуке о нашем следећем кораку — ми имамо већ утврђен шаблон који следимо снагом навике.
7 Једна уредна теократска рутина састоји се од навика и обичаја који су здрави, корисни, божански — с циљем да се духовно изграђујемо, помажемо другима, и, ако је могуће, учинимо више у Јеховиној служби. Успех у постизању тих циљева захтева успостављање и одржавање једне рутине која укључује лични студиј, редовно посећивање састанака и учествовање у делу проповедања.
8 Битне ствари које су укључене у уредну рутину: Једна битна ствар јесте ’познање и пуни разум‘ (Фил. 1:9). Лични студиј продубљује нашу веру, јача наше цењење истине и мотивише нас на добра дела. Међутим, неки налазе да им је тешко да буду доследни у својим навикама проучавања. Један од основних разлога који се наводе јесте недостатак времена.
9 Користи од свакодневног читања Библије не могу се пренагласити. Њена поука је ’корисна‘ у сваком погледу (2. Тим. 3:16, 17). Како можемо наћи време за библијски студиј у нашој свакодневној рутини? Неки утврђују да могу устати неколико минута раније сваког јутра, када је њихов ум чио. Други утврђују да им је боље кад читају неколико минута увече пред одлазак на починак. Жене које су код куће током дана могу издвојити мало времена у поподневним сатима пре него што други дођу кући с посла или из школе. Поред редовног читања Библије, неки укључују и читање других публикација Заједнице у своју недељну рутину за проучавање.
10 Кад успостављамо нове навике, постоји стварна могућност да ће се оне сукобити с нашим ранијим навикама. У прошлости смо можда били склони томе да дозволимо небитним активностима да нам прогутају време које нам је на располагању. Прекидање с тим обрасцем није лако. Нико неће диктирати наше навике проучавања; нити се од нас захтева да полажемо рачун о томе шта ми радимо у том погледу. Доследност наших навика проучавања зависи у великој мери од нашег цењења „шта је најбоље“ [‘важнијих ствари’, NW] и наше вољности да искупимо ’повољно време‘ како бисмо извукли користи од њих (Фил. 1:10; Еф. 5:16).
11 Хришћански састанци играју битну улогу у нашем духовном напретку, пружајући потребну поуку и охрабрење. Дакле, посећивање састанака јесте још један битан део наше уредне рутине. Павле је нагласио важност тога. То није ствар која се одређује личном преференцијом (Јевр. 10:24, 25).
12 Како се уредност може испољити када планирамо наш недељни распоред активности? Неки утврђују посебно време да се побрину за личне ствари а затим угуравају састанке у икоје празнине које су им на располагању, али то би требало да буде супротно. Нашим недељним састанцима треба дати приоритет, док друге активности треба планирати у време кад нема састанака.
13 Редовно присуствовање састанцима захтева добро планирање и породичну сарадњу. Радним данима већина од нас има пренатрпан распоред активности које нас често остављају под стиском времена. То значи да, ако је могуће, вечерњи оброк мора да се планира довољно рано како би породица имала довољно времена да једе, да се спреми, и да стигне на састанак пре него што он почне. С тим циљем у мислима чланови породице могу сарађивати на разне начине.
14 Редовна служба на терену је преко потребна ако желимо да наставимо да ходамо прогресивно по уредној рутини. Сви ми јасно схватамо нашу тешку одговорност да проповедамо поруку о Краљевству. То је оно што нас чини Јеховиним сведоцима (Иса. 43:10). Пошто је то најхитније и најкорисније дело које се данас извршава, нема начина на који бисмо на њега с правом гледали као на узгредни део наше рутине. Павле је саветовао: „Приносимо свагда Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име његово“ (Јевр. 13:15).
15 Кад планирамо нашу активност за сваку недељу, треба да издвојимо посебно време за службу на терену. Вероватно скупштина има уређене састанке за службу неколико пута недељно, и само је ствар одлуке које ћемо подупирати. Било би добро посегнути за учешћем у свакој грани службе, као што је обављање дела од куће до куће с часописима и другом литературом, вршење накнадних посета и вођење библијских студија. Ми чак можемо унапред планирати да вршимо неформално сведочење тиме што носимо литературу и што смо будни на прилике да започнемо разговоре. Пошто обично у службу идемо с другима, потребно је да питамо о њиховом распореду тако да можемо учинити припреме које ће одговарати и једном и другом.
16 Наша рутина у проповедању треба да се одржи упркос равнодушности на подручју. Ми унапред знамо да ће само мали број њих реаговати повољно (Мат. 13:15; 24:9). Језекиљ је имао задатак да проповеда људима који су били ’бунтовни, тврда чела и упорна срца‘. Јехова је обећао да ће помоћи Језекиљу тиме што ће његово ’чело отврднути према њиховом челу‘, то јест, „као дијамант, тврђе од кремена“ (Језек. 2:3, 4; 3:7-9). Из тог разлога редовна рутина за службу захтева истрајност.
17 Добри примери за опонашање: Већина нас боље делује у служби на терену када је ту неко да преузима вођство. Павле и његови другови су оставили добар пример, и он је подстакао друге да опонашају њега (Фил. 3:17). Његова рутина је укључивала све елементе који су потребни да би се одржао духовно јаким.
18 Данас, ми смо такође благословљени дивним примерима. У Јеврејима 13:7, Павле је подстакао: „Опомињите се својих вођа. . . пазите какав је био крај живљења њихова, и угледајте се на веру њихову.“ Наравно, Христ је наш Узор, али ми можемо опонашати веру коју исказују они који преузимају вођство. Попут Павла, старешине морају бити свесни потребе да буду добри примери другима. Док се њихове личне околности могу разликовати, свако треба да буде у стању да покаже да одржава једну уредну рутину у држању интереса Краљевства на првом месту. Чак и са световним и породичним обавезама, старешине треба да имају добро утврђене навике у личном студију, посећивању састанака и преузимању вођства у служби на терену. Уз старешине које пружају доказ да ’добро управљају својим домом‘, сви ће у скупштини бити охрабрени да наставе да ходају по уредној рутини (1. Тим. 3:4, 5).
19 Циљеви за нову службену годину: Почетак нове службене године је одговарајуће време да размислимо о својој личној рутини. Шта преглед наших активности за прошлу годину показује? Да ли смо били у стању да одржимо, или можда побољшамо наш ниво активности? Можда смо били темељнији у нашем личном студију. Можда смо посећивали састанке с бољом редовношћу или можда повећали нашу службу на терену пријављујући се за помоћне пионире. Можда смо у стању да издвојимо нека специфична дела хришћанске доброхотности која смо извршили у корист других у нашој скупштини или породици. Ако је тако, можемо се радовати што смо ходали на начин који угађа Богу, и имамо добар разлог да ’у томе све више напредујемо‘ (1. Сол. 4:1).
20 Шта ако је наша рутина на неки начин била недоследна или спорадична? Како је то на нас утицало у духовном погледу? Да ли је наш напредак из неког разлога био спречен? Побољшање почиње с тражењем Јеховине помоћи (Фил. 4:6, 13). Размотри своје потребе с остатком породице, тражећи њихову помоћ у измени аспеката своје рутине. Ако имаш проблема, тражи помоћ од старешина. Ако чинимо горљиве напоре и одазивамо се на Јеховино вођство, ми можемо бити сигурни да ћемо избећи да будемо „лени ни бесплодни у познању Господа нашега Исуса Христа“ (2. Пет. 1:5-8).
21 Ходање по уредној рутини води до благослова који чине да твоји напори буду вредни. Док одлучујеш да ходаш прогресивно по једној уредној рутини, ’у ревности буди неуморан. Буди духа пламенога. Служи Господу‘ (Римљ. 12:11; за детаљније осматрање ове теме, види Кулу стражару од 1. септембра 1985, стране 11-14).