Знати како треба одговорити

НЕКА питања су попут леденог брега. Најбитнији део је невидљив и налази се испод површине воде. Основни проблем је често важнији од самог питања.

Чак и кад неко једва чека да добије одговор, да би знао како треба да одговориш мораш такође разабрати колико тога да кажеш и из ког угла да приступиш тој теми (Јов. 16:12). Као што је Исус указао својим апостолима, понекад неко може тражити неку информацију на коју нема право или од које у ствари не би имао неке користи (Дела 1:6, 7).

Писмо нас саветује: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали како свакоме треба да одговорите“ (Кол. 4:6). Дакле, пре него што одговоримо треба да размислимо не само шта ћемо рећи већ и како ћемо то рећи.

Садукеји су покушали да ухвате Исуса у замку помоћу питања о ускрсењу жене која се удавала неколико пута. Међутим, Исус је знао да они у ствари не верују у ускрсење. Он је одговорио на њихово питање на такав начин да се позабавио погрешним гледиштем које је било у позадини тог питања. Користећи вешто резоновање и један познати извештај из Писма, Исус је истакао нешто што они никада раније нису узели у обзир — јасан доказ да ће Бог заиста ускрснути мртве. Његов одговор је толико запањио противнике да су се плашили да га ишта више питају (Лука 20:27-40).

Да би знао како треба да одговориш, и ти мораш на сличан начин разабрати гледиште оних који те нешто питају и шта их брине. На пример, можда те школски друг или колега на послу пита зашто не славиш Божић. Зашто то пита? Да ли му је стварно стало да зна разлог, или се једноставно пита да ли ти је дозвољено да се проведеш? Да би то установио, можда треба да питаш због чега те то пита. Затим у складу с тим пружи одговор. Ту прилику би такође могао искористити да покажеш како нас слеђење библијских смерница штити од оних аспеката поменутог празника који људима стварају фрустрације и терет.

Претпоставимо да си позван да пред групом ученика или студената говориш о Јеховиним сведоцима. Можда ће ти после твог излагања постављати питања. Ако ти се чини да су та питања искрена и отворена, најбоље би било да одговориш једноставно и директно. Ако питања одражавају предрасуде које владају у тој средини, било би боље да пре него што одговориш, кратко споменеш шта може обликовати популарна гледишта о таквим питањима и зашто Јеховини сведоци желе да им Библија пружа мерила за живот. Често је корисно да на таква питања гледаш као на нешто што занима људе, а не као на провокације — иако су можда постављена на такав начин. Тада својим одговором можеш проширити гледиште оних који те слушају, можеш им дати тачне информације и објаснити који је библијски темељ за наша веровања.

Како ћеш реаговати ако послодавац не жели да ти да слободне дане да би присуствовао конгресу? Најпре осмотри ту ствар из његовог угла. Да ли би помогло када би предложио да неком другом приликом радиш прековремено? Да ли би нешто значило ако би му објаснио да нам поука коју добијамо на нашим конгресима помаже да будемо поштени, поуздани радници? Ако покажеш да узимаш у обзир и његове интересе, можда ће у позитивном смислу обратити пажњу на оно што види да је битно у твом животу. Али шта ако жели да урадиш нешто непоштено? Јасно израженим одбијањем, заједно с неком мисли из Писма, можеш показати који је твој став. Или, да ли би можда било корисније када би најпре резоновао с њим да би онај ко је спреман да лаже или краде за њега, такође могао лагати и њега или красти од њега?

С друге стране, можда си ученик који не жели да учествује у извесним небиблијским активностима у школи. Упамти да учитељ вероватно не дели твоја гледишта, и има одговорност да одржава дисциплину у разреду. Ти се суочаваш с неколико изазова, наиме (1) да покажеш обзир према ономе за шта је он заинтересован, (2) да с поштовањем објасниш свој став, и (3) да чврсто заступаш оно за шта знаш да је угодно Јехови. Да би имао највише успеха, није довољно да само конкретно, директно кажеш у шта верујеш (Посл. 15:28). Ако си млад нема сумње да ће ти отац или мајка помоћи да се припремиш за такав разговор.

Понекад се од тебе тражи да оповргнеш оптужбе које је против тебе изнео неко ко заступа власт. Можда неки полицајац, државни службеник или судија затражи да одговориш на питања у вези с послушношћу неком закону, твојим ставом хришћанске неутралности, или о твом ставу према учествовању у патриотским церемонијама. Како треба да одговориш? „Благе нарави и с дубоким поштовањем“, саветује Библија (1. Петр. 3:15). Исто тако, питај се зашто су те ствари битне за њих и имај то на уму. Шта затим? Апостол Павле се осврнуо на права која је имао по римском закону, па тако и ти можеш истаћи законска права која важе у твом случају (Дела 22:25-29). Можда би чињенице о ставу који су заузели први хришћани, а и Јеховини сведоци широм света, помогле да дотични службеник прошири своје гледиште. Или би могао истаћи како признавање Божјег ауторитета у ствари мотивише људе да буду послушнији људским законима који су на месту (Римљ. 13:1-14). Кад се изнесу оваква додатна објашњења, изјава о библијским разлозима за твој став могла би наићи на повољну реакцију.

Кад одлучујеш како ћеш одговорити, такође треба да узмеш у обзир како онај ко те нешто пита гледа на Свето писмо. Исус је то урадио кад је одговарао на питање садукеја о ускрсењу. Знајући да признају само Мојсијеве списе, Исус је резоновао на темељу једног извештаја из Пентатеуха, а пре своје примедбе је рекао: „А да мртви устају показа и Мојсије“ (Лука 20:37). И ти можеш установити да је корисно да цитираш оне делове Библије које твој слушалац признаје и познаје.

Шта ако за твог слушаоца Библија није ауторитет? Запази шта је апостол Павле урадио на Ареопагу, као што је записано у Делима апостолским 17:22-31. Он је пренео библијске истине а да није директно цитирао из Библије. Кад је потребно и ти можеш то урадити. На неким местима можда мораш много пута разговарати с особом пре него што кажеш нешто директно из Библије. Када уводиш Библију, било би мудро да најпре пружиш неке разлоге због чега се исплати осмотрити је, уместо да директно кажеш да је она Божја Реч. Међутим, твој циљ треба да буде да даш јасно сведочанство о Божјој намери, и да с временом дозволиш свом слушаоцу да сам види шта Библија каже. Она је далеко уверљивија од било чега што ми можемо казати (Јевр. 4:12).

Како је само на месту што је слугама Јехове, који је и сам љубазан, речено да њихов говор буде ’увек љубазан, сољу зачињен‘! (Кол. 4:6; Изл. 34:6, NW). То значи да треба да говоримо љубазно, чак и кад изгледа да они којима говоримо то не заслужују. Наш говор треба да буде укусан а не груб или нетактичан.

Многи људи су под огромним притиском и сваког дана су изложени вербалном злостављању. Кад посећујемо такве људе можда су груби у говору. Како треба да реагујемо? Библија каже: „Одговор благ утишава гњев.“ Такав одговор такође може смекшати некога ко има супротно гледиште (Посл. 15:1; 25:15). У разговору с људима с којима се свакодневно грубо опходи, манири и глас који одражавају љубазност могу бити толико привлачни да можда чак саслушају добру вест коју им доносимо.

Немамо никакве користи од препирања с онима који не показују поштовање према истини. Уместо тога, наша је жеља да на темељу Писма резонујемо с оним људима који нам то допуштају. Без обзира на какву ситуацију наиђемо, ми увек имамо у мислима да треба да одговоримо љубазно и са уверењем да су Божја драгоцена обећања поуздана (1. Сол. 1:5).

Како треба да одговориш кад студент Библије или суверник пита шта да уради у датој ситуацији? Ти можда знаш шта би ти лично урадио. Али свако мора носити одговорност за своје одлуке у животу (Гал. 6:5). Апостол Павле је објаснио да је оне којима је проповедао подстицао на ’послушност посредством вере‘ (Римљ. 16:26). То је леп пример који можемо опонашати. Особа која доноси одлуке само зато да би угодила свом учитељу Библије или неком другом човеку, служи људима и не живи по вери (Гал. 1:10). Зато једноставан, директан одговор можда није у најбољем интересу онога ко се на тај начин распитује.

Како би онда могао да одговориш на начин који је у складу с библијским смерницама? Можеш скренути пажњу на одговарајућа библијска начела и примере из библијског извештаја. У неким случајевима таквој особи можеш показати како да истражи ту ствар како би и она сама пронашла та начела и те примере. Чак би могао разговарати о тим начелима и о вредности тих примера, али немој их примењивати на дату ситуацију. Питај ту особу да ли она у томе види нешто што би јој могло помоћи да донесе мудру одлуку. Охрабри је да у светлу тих начела и примера размишља о томе шта би било угодно Јехови. Тако јој помажеш да ’увежбава своје моћи запажања да разликују исправно и неисправно‘ (Јевр. 5:14).

Састанци хришћанске скупштине често нам пружају прилике да дамо јавну изјаву о својој вери. Један начин на који то можемо урадити јесте да коментаришемо. Како треба да коментаришемо? Са жељом да благосиљамо Јехову, то јест да говоримо добро о њему. То је радио и псалмиста Давид кад је био „на скупштинама“ (Пс. 26:12). Такође треба да коментаришемо на начин који делује охрабрујуће на сувернике и подстиче их „на љубав и добра дела“, као што је истицао апостол Павле (Јевр. 10:23-25). У томе нам може помоћи ако унапред проучимо лекције.

Кад си позван да коментаришеш, нека оно што кажеш буде једноставно, јасно и кратко. Немој обухватити цели одломак; говори само о једној тачки. Ако даш само део одговора, и други ће имати прилику да дају додатне коментаре. Посебно је корисно да истакнеш библијске стихове који су наведени у материјалу. Кад то радиш, потруди се да скренеш пажњу на део стиха који се односи на тачку која се осматра. Научи да коментаришеш властитим речима уместо да читаш директно из одломка. Немој се узнемиравати ако твој коментар није баш сто посто тачан. То се повремено догађа свакоме ко коментарише.

Сасвим је јасно, да бисмо знали како треба да одговоримо није довољно да знамо само одговор. Потребна је разборитост. Али стварно можеш бити задовољан када дајеш одговор који долази од срца и који дира срце других! (Посл. 15:23).