Аристарх — лојалан сапутник

МЕЂУ многим поверљивим сарадницима апостола Павла био је и Аристарх. Шта ти пада на памет кад чујеш његово име? Да ли ти ишта пада на памет? Да ли би могао да кажеш коју је улогу одиграо у раној хришћанској историји? Премда Аристарх можда није једна од библијских личности с којом смо најбоље упознати, он је ипак био укључен у многе епизоде испричане у Хришћанским грчким списима.

Ко је онда био Аристарх? Какав је однос имао с Павлом? Зашто се може рећи да је Аристарх био лојалан сапутник? И које поуке можемо извући из разматрања његовог примера?

Аристархово драматично појављивање у извештају у књизи Дела апостолских наступа усред вике и гунгуле хистеричне руље у граду Ефесу (Дела апостолска 19:23-41, Ча). Израђивање сребрних светилишта лажног божанства Артемиде био је уносан подухват за Димитрија и друге ефеске кујунџије. Зато, када је Павлова проповедничка акција у том граду проузроковала да знатан број људи напусти нечисто обожавање ове богиње, Димитрије је узбунио и друге кујунџије. Рекао им је да Павлово проповедање не само што представља претњу њиховој финансијској сигурности већ и ствара могућност да обожавање Артемиде пропадне.

Пошто није могла да нађе Павла, бесна руља је силом одвукла у позориште његове сапутнике Аристарха и Гаја. Пошто су њих двојица била у великој опасности, пријатељи су молили Павла ’да се не појављује у позоришту‘.

Замисли себе у тој ситуацији. Хистерична руља је око два сата узвикивала: „Велика је Артемида ефеска!“ То што су били препуштени на милост и немилост тој фанатичној гомили, чак без могућности да говоре у своју одбрану, мора да је било заиста застрашујуће искушење за Аристарха и Гаја. Мора да су се питали да ли ће одатле изаћи живи. На срећу, изашли су. Заиста, живописност Лукиног извештаја навела је неке изучаваоце на помисао да се ослонио на сведочанства очевидаца, можда сведочанства самог Аристарха и Гаја.

Најзад је градски писар утишао гужву. Мора да је за Аристарха и Гаја било огромно олакшање када су га чули како објективно признаје њихову недужност, и када су затим видели како се врева око њих стишава.

Како би се ти осећао после таквог искуства? Да ли би закључио да бити Павлов мисионарски сапутник није за тебе, да је то и сувише опасно, и да би било боље да потражиш неки мирнији живот? Али Аристарх није тако мислио! Пошто је био родом из Солуна, вероватно је већ био сасвим свестан колико је опасно објављивати добру вест. Када је Павле проповедао у његовом граду само неколико година раније, такође је избио неки немир (Дела апостолска 17:1-9; 20:4). Аристарх је лојално био уз Павла.

Од Грчке до Јерусалима

Неколико месеци после побуне кујунџија, Павле је био у Грчкој и спремао се да отплови за Сирију на путу за Јерусалим када су му ’Јудеји спремили замку‘ (Дела апостолска 20:2, 3). Кога налазимо с Павлом у овим ризичним околностима? Аристарха!

Због ове нове опасности, Павле, Аристарх и њихови сапутници променили су планове, тако што су најпре путовали кроз Македонију, затим у етапама дуж обале Мале Азије пре него што су се коначно у Патари укрцали за Феникију (Дела апостолска 20:4, 5, 13-15; 21:1-3). Сврха овог путовања очигледно је била да се прилози хришћана из Македоније и Ахаје однесу њиховој браћи у оскудици у Јерусалиму (Дела апостолска 24:17; Римљанима 15:25, 26). Велики број људи је путовао заједно, можда зато што су им ту одговорност повериле различите скупштине. Без поговора, таква велика група такође је засигуравала већу безбедност.

Аристарх је имао велику предност да прати Павла од Грчке до Јерусалима. Међутим, њихово следеће путовање требало је да их из Јудеје одведе све до Рима.

Путовање за Рим

Овог пута околности су биле сасвим другачије. Павле је већ две године био у затвору у Цезарији, жалио се Цару, и требало је да у оковима буде послат у Рим (Дела апостолска 24:27; 25:11, 12). Покушај да замислиш како су се осећали Павлови сапутници. Путовање од Цезарије до Рима биће дуго и емоционално исцрпљујуће, с непредвидивим исходом. Ко је могао да пође с њим да би му пружио подршку и помоћ? Два човека су била изабрана или су се добровољно ставила на располагање. То су били Аристарх и Лука, писац Дела апостолских (Дела апостолска 27:1, 2).

Како су Лука и Аристарх могли да се укрцају у исти брод у првој етапи путовања за Рим? Историчар Ђузепе Ричоти наводи: „Ова двојица су се укрцала као приватни путници... или, што је вероватније, били су пуштени због љубазности центуриона који се претварао да их сматра Павловим робовима, пошто је закон дозвољавао римском грађанину да му помаже пар робова.“ Колико само мора да се Павле осоколио њиховом близином и охрабрењем!

Лука и Аристарх су показали своју љубав према Павлу на сопствени ризик. У ствари, нашли су се у ситуацији опасној по живот када су, заједно са својим заробљеним сапутником, доживели бродолом код Малте (Дела апостолска 27:13–28:1).

Павлов ’друг у сужањству‘

Када је Павле 60-61 н. е. писао своје посланице Колошанима и Филимону, Аристарх и Лука су још увек били с њим у Риму. На Аристарха и Епафраса се указује као на Павлове ’другове у сужањству‘ (Колошанима 4:10, 14; Филимону 23, 24). Дакле, очигледно је да је Аристарх неко време био с Павлом у затворским оковима.

Иако је Павле барем две године био затвореник у Риму, било му је дозвољено да живи под стражом у изнајмљеној кући, где је посетиоцима могао објављивати добру вест (Дела апостолска 28:16, 30). У то време, Аристарх, Епафрас, Лука и други служили су Павлу, помажући му и подржавајући га.

„Помоћ која јача“

Каква слика израња после разматрања различитих епизода у којима се Аристарх појављује у надахнутом библијском извештају? Према писцу В. Д. Томасу, Аристарх се „истиче као човек који се могао суочити с противљењем и проћи кроз њега с нетакнутом вером и решеношћу да несмањено служи. Он се истиче као човек који је волео Бога не само у добро време, кад сунце сија с плавог неба, већ и у време изругивања и олује.“

Павле каже да су му Аристарх и други били „помоћ која јача“ (грчки, парегорија), то јест, извор утехе (Колошанима 4:10, 11, NW). Тиме што је утешавао и охрабривао Павла, Аристарх је био прави друг у временима потребе. То што је у раздобљу од неколико година био у друштву тог апостола и био пријатељ с њим, мора да је било веома задовољавајуће и духовно обогаћујуће искуство.

Можда се нећемо наћи у околностима посве драматичним као што су оне које је доживео Аристарх. Па ипак, слична лојалност Христовој духовној браћи и Јеховиној организацији, неопходна је свима у хришћанској скупштини данас. (Упореди с Матејем 25:34-40.) Вероватно ће суобожаваоци које знамо, пре или касније, претрпети несрећу или тескобу, можда због жалости, болести или других кушњи. Тиме што смо им верни и што им пружамо помоћ, утеху и охрабрење, можемо наћи радост и доказати да смо лојални другови. (Упореди с Пословицама 17:17; Дела апостолска 20:35.)