Исус Христ — Божји љубљени син
„И дође глас са неба који говораше: ’Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи’“ (Матеј 3:17, НС).
1, 2. а) Коју једноставну истину у вези свемогућег Бога и Исуса Христа учи Библија? б) Шта уче религије тзв. хришћанства?
ИСУС ХРИСТ се крстио у старости од 30 година, заронивши се у воду. Када је изашао из воде један глас са неба је рекао: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“ (Матеј 3:17). Ту се радило о Божјем гласу. Једном другом приликом Исус је у молитви Богу рекао: „Оче, прослави твоје име.“ И када је он то рекао Божји „глас дође са неба: ’Прославио сам га и опет ћу га прославити’“ (Јован 12:28, НС).
2 Из ових извештаја могло би чак и једно дете разумети да се ту радило о односу између свемогућег Бога и Исуса Христа, између Оца и његовог љубљеног Сина, то јест између две различите особе. Ипак једноставна библијска истина се пориче од стране религија тзв. хришћанства. Они тврде да је Исус Христ свемогући Бог, друга особа у тројству, чија је трећа особа свети дух.
3. Како се показује пометња у погледу науке о тројству?
3 Ова наука је међу припадницима цркава хришћанства направила велику пометњу, што је један од разлога да се тројство у делу Нова католичка енциклопедија означава као једна тајна. Заиста, ова наука чак и међу свештеницима доводи до пометње, јер се у енциклопедији такође каже: „На римокатоличким семинарима је мало учитеља теологије које није кад-тад мучило питање о тројству: ’Али како да се проповеда тројство?’ И ако то питање ствара пометњу међу студентима, онда је оно сигурно присутно и код њихових професора.“
4. Које је званично учење цркава у вези тројства?
4 Ово збуњујуће учење је централна наука католичке и протестантске цркве. У Католичкој енциклопедији пише: „Израз тројство означава централну науку тзв. хришћанске религије... Зато се у атанасијској вероисповести каже: ’Отац, је Бог, Син је Бог, и Свети Дух је Бог, па опет нису три Бога, већ један Бог.’“ Слично је гласила изјава коју је дала грчка православна црква у једној судској парници са Јеховиним сведоцима у Грчкој: „Основна наука хришћанства, за коју сви хришћани признају да верују... без обзира на исповест или науке веровања, јесте... тројство, да је један Бог у три особе.“ Даље је грчка-православна црква изјавила: „Хришћани су они који Христа прихватају као Бога.“ Речено је да онај који не признаје тројство није хришћанин, него јеретик.
5, 6. Зашто је важно да знамо истину о том питању?
5 Али ако ова „основна наука“ тзв. хришћанства, тројство, није истинита, ако је лаж, онда би ствар била сасвим обрнута. Прави хришћани би је одбацили. Супротно томе, они који су отпали од правог хришћанства чврсто би се држали за њу. Какве би то последице имало за њих? У последњој књизи Библије, „Откривење Исуса Христа које му даде Бог“, можемо да читамо ко не долази у обзир за вечни живот у Божјем Царству: „Напољу су пси и они који врше спиритизам, и блудници и убице, и идолопоклоници, и сви који воле и чине лаж’ ’ (Откривење 1:1; 22:15, НС).
6 Због овакве важности требали би да будемо информисани одакле потиче тројство и зашто је настало. Ко стварно стоји иза тога? Шта о томе могу да кажу научници Библије у савременом добу? Али пре него што се позабавимо овим питањем осмотримо шта још каже Божја инспирисана реч (2. Тимотеју 3:16, 17).
Не „Бог Син“, него „Божји Син“
7. Шта у вези Исуса открива непристрасно испитивање Библије?
7 Исус никада није тврдио да је он свемогући Бог. Сваки који непристрасно чита Библију, не стварајући унапред мишљење у вези тројства, наћи ће потврду за то. На пример, Исус је према Јовану 3:16 рекао: „Јер је Бог толико љубио свет, да је дао свог јединорођеног Сина.“ Само два ставка даље Исус се поново означио као „јединородни Син Божји“ (Јован 3:18). Када су га Јевреји оптужили за хуљење на Бога он је одговорио: „Кажете ли ви мени који сам од Бога посвећен и послан на свет: ’Ти хулиш’, зато што сам рекао: Ја сам Божји Син?“ (Јован 10:36, НС). Исус није рекао да је он „Бог Син“, него да је „Божји Син“.
8. Шта су рекли капетан и они који су чували Исуса?
8 Када је Исус умро, знали су чак и римски војници који су ту били да он није Бог: „А капетан и који с њима чуваху Исуса видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: овај заиста беше Божији син“ (Матеј 27:54, др Чарнић). Они нису рекли: „Овај беше Бог“ или: „Овај беше Бог Син“ јер су Исус и његови ученици учили да је Исус био Син Божји, а не свемогући Бог у људском облику.
9, 10. Које упечатљиво сведочанство о односу између Бога и Исуса садрже јеванђеља?
9 Сам Бог је потврдио да је Исус био његов љубљени Син, што је приметио библијски писац Матеј приликом Исусовог крштења (Матеј 3:17). Други библијски писци су извештавали то исто. Марко је писао: „И глас дође с неба: ти си син мој љубазни који је по мојој вољи“ (Марко 1:11). Лука је рекао „И дође глас с неба: Ти си мој љубљени Син, ти си по мојој вољи’“ (Лука 3:22, НС). И Јован Крститељ, који је крстио Исуса, рекао је: „И засвједочих да је овај (Исус) син Божиј“ (Јован 1:34). Тако су сам Бог, сва четири писца јеванђеља и Јован Крститељ јасно изјавили да је Исус Божји Син. И извесно време касније приликом Исусовог преображења догодило се нешто слично: „И из облака дође глас који рече: Ово је Син мој изабрани; њега послушајте!“ (Лука 9:35, БА).
10 Према овим извештајима, да ли је Бог рекао да је он свој сопствени син, да се он сам послао и да је за њега он сам по својој вољи? Не, Бог Отац, Створитељ, је рекао да је он послао свога сина Исуса, једног засебног појединца, да би вршио Божје дело. Зато се свуда у Грчким списима ознака „Божји Син“ примењује на Исуса. Али израз „Бог Син“ се ниједном не појављује, јер Исус није био свемогући Бог. Он је био Син Божји. Они су две различите особе и ту истину никаква теолошка „тајна“ не може изменити.
Отац је већи од Сина
11. Како је Исус показао а је Бог већи од њега?
11 Исус је знао да он није био једнак са својим Оцем, него да се у сваком погледу налазио у подређеном положају. Знао је да је он љубљени Син који има дубоку љубав према свом Оцу. Зато је често давао изјаве као што су следеће: „Син не може ништа да чини сам од себе, него само оно што види да чини Отац“ (Јован 5:19), НС). „Сишао сам с неба, не да бих чинио своју вољу, него онога који ме је посао“ (Јован 6:38, НС). „Што ја учим а није моје, него припада ономе који ме је посао“ (Јован 7:16, НС). „Ја га (Бога) знам, јер сам ја његов заступник и он ме је послао“ (Јован 7:29, НС). Онај који шаље је већи. Онај који је послан је мањи јер служи. Бог је онај који шаље. Исус је онај који је послан. Они нису једно те исто. Исус је рекао: „Роб није већи од свог господара, нити је посланик већи од оног ко га је послао“ (Јован 13:16, НС).
12. Које поређење доказује Исусов подређени положај према Оцу?
12 То такође произлази из једног Исусовог поређења. Он је свог Оца, Јехову Бога, упоредио са једним власником винограда који је отпутовао у иностранство и виноград поверио виноградарима на чување – очигледно приказано јудејско свештенство. Кад би време, власник винограда посла једног роба да донесе од рода виноградарскога, али виноградари истукоше роба и отераше га празних руку. Потом је власник послао другог роба и догодило се исто. Послао је трећег роба са истим резултатом. Онда је власник (Бог) рекао: „Послаћу свог вољеног сина (Исуса); можда ће презати од њега.“ Али покварени виноградари су рекли: „Ово је наследник; да га убијемо па да наследство буде наше. Тако га избацише из винограда и убише“ (Лука 20:9-16, др Чарнић). И из тога се јасно види да је Исус подложан Оцу, да је послан од Оца да врши Очеву вољу.
13. Које јасне библијске изјаве показују да је Бог био већи од Исуса?
13 Сам Исус је рекао: „Отац је већи него ја“ (Јован 14:28 НС). Ми треба да верујемо Исусу, јер он сигурно зна истину о свом односу према Оцу. Апостолу Павлу је такође било јасно да је Бог изнад Исуса, јер је рекао ’Син (Исус) ће се подложити Богу’ (1. Коринћанима 15:28). То произлази још из његовог објашњења у 1. Коринћанима 11:3; „Бог је глава Христу.“ Исус је потврдио да има једног Бога над собом када је рекао својим ученицима: „Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу“ (Јован 20:17, НС).
14. Који други библијски текстови показују да Исус није био свемогући Бог?
14 Исус је поменуо Божју надмоћност када га је мајка двојице ученика молила да један од њених синова седне њему с десне а други с леве стране када он дође у своје Царство. Он је одговорио: „Да седите с десне стране мени и с леве не могу ја дати“ (Матеј 20:23, БА). Да је Исус био свемогући Бог, тада би он то могао одобрити. Али то није био случај. То право је припадало његовом Оцу. Слично је било и онда када је Исус изјавио своје пророчанство о свршетку овог система ствари, рекавши: „А о оном дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син; него само Отац“ (Марко 13:32, НС). Да је Исус био свемогући Бог тада би он знао о том дану и часу. Али он то није знао јер он није био свезнајући Бог. Он је био Божји Син и није знао све што је његов Отац знао.
15. Како је Исус показао подложност према Богу пред своју смрт?
15 Пред смрт Исус је показао подложност свом Оцу, молећи га: „Оче ако желиш удаљи ову чашу од мене. Али не моја воља, него твоја да буде“ (Лука 22:42, НС). Коме се Исус молио? Себи самом? Не, он се молио свом Оцу на небу, који је био над њим. Ово се јасно види из његових речи: „Не моја воља него твоја воља да буде.“ А на самрти Исус је узвикнуо: „Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?“ (Марко 15:34). Кога је Исус позвао? Себе самога? Не, он је позвао свог Оца који је био на небесима.
16. Како Исусова смрт и васкрсење доказују да он не може бити свемогући Бог?
16 После Исусове смрти, он се налазио у гробу око три дана. Ко га је васкрснуо? Пошто је био мртав он није могао сам себе да васкрсне. И ако стварно није био мртав, тада не би могао да плати откупнину за Адамов грех. Али он је умро и није више постојао око три дана. Апостол Петар нам говори ко је васкруснуо Исуса: „Којега Бог подиже, раздријешивши свезе смртне“ (Дела апостолска 2:24). Онај који је већи, свемогући Бог, подигао је мањега, свог вољеног сина Исуса из мртвих. Ко је на пример био већи, када је Исус васкрснуо Лазара из мртвих? Био је то Исус, пошто је могао да поврати Лазара из мртвих (Јован 11:41-44). Исто је тако било када је Бог васкрснуо Исуса. Бог је био већи, пошто је могао да поврати Исуса из мртвих.
17. Који је даљњи доказ да Исус није био Бог?
17 Исус није могао да буде сам Бог, јер је од Бога био створен. Запазимо у Откривењу, поглавље 3 ставак 14 у преводу СТ: „Ово говори Амен, ’Вјерни’ и Истинити ’Свједок’, ’Почетак’ Божјега ’створења’.“ У Колошанима 1:15, 16 се о Исусу такође каже: „Који је обличје Бога што се не види, који је рођен прије сваке твари. Јер кроз њега би саздано све што је на небу и што је на земљи... све се кроза њ и за њ сазда.“ Тако је свемогући Бог на небу створио непосредно овог Сина, а онда „кроз њега“ све друге ствари, слично као што стручњак школује једног радника да за њега ради. У ствари које су „кроз њега“ створене не спада Исус, јер је њега Бог већ био створио. Зато се он назива „Прворођенац“ или „јединорођени (Син).“ Када се ради о једном прворођеном детету или јединорођеном сину, то никада не значи да је дете идентично са оцем. То увек значи да се ту ради о две различите особе, о оцу и детету.
Свети дул — особа или делујућа сила?
18. Шта учи Библија у погледу светог духа?
18 Како је са наводно трећом особом у тројству, са светим духом, која би по моћи у бити и по вечности требала да буде једнака Оцу и Сину? У Библији се нигде не говори да је свети дух једнак Богу и Христу. Према Марку 1:10 читамо на пример, да је приликом Исусовог крштења свети дух „као голуб“, а не у облику човека сишао на Исуса. Свети дух није био нека особа која је сишла на Исуса, него Божја делујућа сила. Ова снага која долази од Бога оспособила је Исуса да лечи болесне и васкрсава умрле. Према Луки 5:17 у преводу СТ стоји: „А њега (Исуса) је снага Господња (Божја) гонила да оздравља.“ Касније, о Духовима, апостоли су такође добили снагу од Бога, да лече болесне и да васкрсавају мртве. Да ли су ради тога постали део једног „божанства“? Не; они су преко Христа добили само снагу од Бога да чине нешто што људима нормално није могуће.
19. Зашто свети дух не може да буде трећа особа једног тројства?
19 Та иста делујућа сила се спомиње у Ефесцима 5:18, где Павле саветује: „Него се још испуњавајте духом.“ Према Делима апостолским 7:55 Стефан је био „пун духа светога“. И о Духовима, Исусови следбеници „напунише се сви духа светога“ (Дела апостолска 2:4). Може ли један човек да буде испуњен са неком другом особом? Не, али он може да буде испуњен снагом која долази од Бога. Овај свети дух је иста сила коју је Бог употребио за стварање универзума. У 1. Мојсијевој 1:2 се каже: „Божја делујућа сила креташе се тамо и амо над водама.“
20. Која Стефанова визија потврђује да наука о тројству није истинита?
20 После Исусовог васкрсења, Стефан је имао визију са неба и „виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу“ (Дела апостолска 7:55). Тако су се на небу појавиле две засебне особе: 1. Бог и 2. васкрснули Исус Христ. У овој визији се не спомиње свети дух, јер он није трећа особа у неком тројству. Свети дух излази од Бога као Божја делујућа сила, а не као једно одвојено биће. Зато Стефан није видео три особе, него само две.
21, 22. а) Шта се признаје у једној религиозној енциклопедији о светом духу? б) Које ћемо мисли да обрадимо у следећем чланку?
21 С обзиром на свети дух Нова католичка енциклопедија признаје: „С(тари) З(авет) јасно не предочава Божји дух као једну особу, ни у строго филозофском смислу ни у семитском смислу. Божји дух је једноставно Божја снага. Ако се понекад представља одвојено од Бога то је зато што дах Јеховин делује споља.“ Даље пише: „Из већине текстова Н(овог) З(авета) произлази да Божји дух није неко, него нешто; ово је посебно видљиво у паралелизму између духа и снаге Божје.“
22 У погледу свих тих чињеница, тројство, та „основна наука“ тзв. хришћанства не може бити истинита. Божја реч побија ову науку. Она јасно показује да је Јехова Бог љубазан Отац и да је Исус Христ његов љубљени Син, Син који је имао тако велику љубав према свом Оцу да је био спреман да му буде послушан до смрти. Па ипак неки тврде да има библијских ставака који подржавају науку о тројству. Зато ћемо у следећем чланку испитати неке од њих. Такође ћемо расправљати о томе зашто је та наука у тзв. хришћанству добила такав значај и одакле потиче.
Како би ти одговорио?
◻ Шта учи Библија о Богу и Христу?
◻ Како из Светог писма произлази да међу њима влада однос Оца и Сина?
◻ Из којих библијских ставака се види да је Бог већи од Исуса?
◻ Зашто свети дух не може бити део тројства?