Изражавај поверење у Јехову — применом наученог
„Уздај се у Јехову, и чини добро; живи на Земљи и поступај верно“ (Псалам 37:3, НС).
1, 2. а) Којој пожељној сврси би лични студиј требао да служи? б) Које поређење је употребио Јаков, и да ли се при том ради о површном осматрању?
СТУДИЈ Божје речи не служи само личном задовољству. Треба некима да помогне да стекну поверење у Јехову (Приче Соломунове 3:1-5). Горе наведене речи псалмисте показују да се поверење у Бога очитује тиме што се „чини добро“.
2 Јаков је позвао хришћане: „Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу. Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше“ (Јаков 1:22-24). У овом огледању сигурно није био довољан један пролазни поглед. Овде употребљена грчка реч за „огледа“ описује уствари „делатност разума приликом скупљања одређених чињеница у односу на једну ствар“ (Експозитори дикшенери ов њу тестамент вордс од В. Е. Вајна, упореди Дела апостолска 7:31, Кингдом Интерлајнер Превод).
3. Како би онај који се огледао у огледалу могао одмах да заборави ,какав је човек’?
3 Замисли једног човека који се посматра у огледалу и којем његов одраз не изгледа баш ласкаво. Можда види двоструки подбрадак који је настао од прекомерног јела и пића, дубоке подочњаке услед бесаних ноћи и боре на челу које су тамо оставиле нагризајуће бриге. При осматрању свог властитог лица он се одлучује да предузме већ одавно закаснеле промене у својим навикама и у свом стилу живота. А онда „отиде“. Када га та застрашујућа слика више не узнемирава он „одмах заборави“, и то не баш како изгледа, него ,какав је он човек’. Његова одлука да се промени доспева опет у заборав.
4. Како се поређење које је Јаков употребио може применити на наш студиј Библије?
4 Можда си ти реван истраживач Библије. Али како ти реагујеш на оно што видиш у огледалу Божје речи? Настаје ли код тебе само пролазна забринутост ако откријеш духовне грешке и мане, или се чврсто одлучујеш да отклониш те недостатке? Јаков је томе додао: „Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему“ (Јаков 1:25). Псалмиста је молио: „Покажи ми, Јехова, пут наредаба својих, да га се држим до краја“ (Псалам 119:33).
Шта о нама открива наш начин поступања?
5. Шта одаје наш начин понашања о нама? б) Која судбина очекује „безбожнике“?
5 Наше деловање и наш начин поступања стварно издају нашу унутрашњу нарав. Пре или касније једна особа открива своје „тајно ја“, тим што поступа добро или зло (Псалам 51:6). Соломун је рекао: „По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово“ (Приче Соломунове 20:11). То је био случај код Јакова и Исава, када су још били деца. Током времена Исав је својим понашањем јасно показао помањкање цењења за духовне ствари (1. Мојсијева 25:27-34; Јеврејима 12:16). То је такође погодило хиљаде оних који су се наводно уздали у Јехову, али су се показали да их Библија означава као „безбожнике“ (Јов 34:8). Псалмиста је рекао: „Ако зли ничу попут траве и цветају који безаконито раде, то је зато, да би били заувек истребљени“ (Псалам 92:7, НС).
6. Зашто данас морамо безусловно да докажемо наше поверење у Јехову?
6 Заиста се број злих људи све више повећава, али ће ускоро да буду уништени; Бог неће трпети злочинце до у недогледно време (Приче Соломунове 10:29). Зато је безусловно потребно да докажемо наше поверење у Јехову, тиме што ћемо научено да применимо у дело. „Владајте се лепо међу народима“, опомиње нас апостол Петар (1. Петрова 2:12, НС). На којим подручјима би могли још да се поправимо?
У опхођењу са другима
7. Зашто морамо да будемо опрезни у нашем опхођењу са ,онима који су напољу’?
7 Једно подручје би могло да буде наше опхођење са другима. Приче Соломунове 13:20 нас упозоравају: „Ко се упушта с неразумнима, лоше ће проћи.“ Ипак, неки овај инспирисани савет испуштају из вида и траже све уже друштво са светским особама на радном месту или у школи. Због тога је један ожењени брат неморално поступао са колегиницом с посла. Такође се прикључио својим колегама и резултат тога је био да се опијао. Несумњиво је да морамо ,мудро да живимо према онима који су напољу’ (Колошанима 4:5).
8. Како се неки могу поправити у свом понашању према сухришћанима?
8 Шта се може казати о нашем односу према сухришћанима? Узмимо на пример, да дугујемо новац једном брату. Да ли би смели непотребно да одуговлачимо са враћањем новца, зато што је према нашем мишљењу брат у добром стању и што нам је новац потребнији него њему? „Безбожник узима и не враћа“, пише у Псалму 37:21. Или ако смо послодавац, примењујемо ли, при плаћању браћи у вери, темељно начело: „Радник је достојан своје плате“? (1. Тимотеју 5:18) Павле је о свом властитом начину поступања могао да каже: „Са светошћу и божанском искреношћу... ми смо се понашали у свету, а посебно према вама“ (2. Коринћанима 1:12, НС).
Скромни у одевању и у изгледу
9. Какву су тенденцију приметиле старешине у вези одевања и изгледа?
9 Један путујући надгледник из Савезне Републике Немачке је неколико хришћана из те земље, због њихове немарне одеће коју су носили на састанцима, убројао у „генерацију спортских патика“. Подружница је томе додала да се изглед неких посетилаца скупштине може навести са „скоро већ аљкави“, мада се „претежна већина наше браће уредно облачи“. Из једне друге државе се извештава да тамо „недостатак личне хигијене представља проблем... Нека браћа не носе чисто одело. Њихова коса је неочешљана и прљава када иду на састанке или у службу проповедања.“ Како ли је само важно да Јеховине слуге у сваком погледу буду чисте и уредне! (2. Коринћанима 7:1).
10. а) Која темељна начела треба да нас воде при избору одеће и у односу на наш спољашњи изглед? б) Када би савет био на месту, и како би на то требало да реагујемо?
10 Ми морамо да се облачимо „у пристојном оделу, са стидом и скромношћу“, пре свега, приликом наших хришћанских делатности (1. Тимотеју 2:9, БА). Овде се не ради о томе да ли је нека мода екстремна, него о томе да ли је прикладна за некога који хоће да буде Божји слуга (Римљанима 12:2; 2. Коринћанима 6:3). Лежерна или тесна одећа може да скрене пажњу са наше вести. Одећа која очигледно и свесно мушкарцима даје женске, а женама мушке карактеристике ни у ком случају није допуштена. (Упореди 5. Мојсијеву 22:5.) Пошто су обичаји наравно различити од државе до државе и зависни од климе, службених нужности итд., хришћанска скупштина не поставља строга или чврста правила, која би важила за целокупно братство широм света. Такође старешине не треба да намећу стаду свој лични укус. Ипак, ако спољашњи изглед једног објавитеља Царства у целини узнемирује скупштину или одвраћа од вести, тада је љубазан савет на месту. Да ли би ти на један такав савет понизно реаговао и тако изразио твоје поверење у Јехову? (Јеврејима 12:7).
Уздати се, да се Бог брине за оне који траже Царство
11. Чиме су се неки завели да теже за материјалним стварима, и зашто то није мудро?
11 Наставите, дакле, да тражите најпре Царство и његову праведност, а све те друге ствари биће вам додате“ (Матеј 6:33, НС). Како је жалосно ако неки ове речи испуштају из вида! Они готов новац сматрају бајком о финансијској сигурности и свом снагом нагињу богатству, светском образовању или стварању каријере ,Уздају се у своја средства издржавања’ (Псалам 49:6). Соломун је упозорио: „Не мучи се да се обогатиш, ... Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо“ (Приче Соломунове 23:4, 5).
12. Како ће онај који тежи за богатством да ,на себе навуче муке велике’?
12 И апостол Павле је писао упозоравајући: „Јер је коријен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вјере и на себе навукоше муке велике“ (1. Тимотеју 6:10). У једном интервјуу часописа У.С. Њуз енд Ворлд Рипорт, др Даглас Лабиер је рекао да се многи млади људи и жене, који теже за богатством, „жале због незадовољства, брига, депресија, на унутрашњу празнину или манију гоњења, као и цео низ телесних жалби, главобољу и болове у леђима, стомачне болести, несаницу или проблеме са варењем“.
13. Зашто је најбоље да будемо задовољни ако имамо „храну и одјећу“?
13 Они који се уздају у то да Јехова брине за њих, уштедеће многе боли и бриге. Истина је да би то могло да значи скромнији животни стандард, односно да будемо задовољни ако имамо само „храну и одјећу“ (1. Тимотеју 6:8). „Неће помоћи богатство у дан гњева“ (Приче Соломунове 11:4). Међутим, ако повећамо наше учешће у служби за Јехову, испунићемо и услове за примање „Јеховиног благослова“, који „обогаћава а без муке“ (Приче Соломунове 10:22).
,Тражити мир и тежити за њим’
14, 15. а) Којим спорним питањима је поремећен мир у неким скупштинама? б) Како се може тежити за миром ако настану различита мишљења?
14 Наше поверење у Јехову изражавамо такође што као браћа у вери међусобно ,тражимо мир и тежимо за њим’ (1. Петрова 3:10-12). Па ипак, понекад браћа допуштају да дође тако далеко, да се због безвредних ствари огорчено препиру: о декорацији краљевске дворане, око нове поделе скупштинског подручја, око доделе студија књиге, или о руковању са залихом часописа и литературе. И у неким случајевима престали су чак да говоре један с другим, или су својим различитим мишљењима унели немир у скупштину, уместо да личне и пословне неспоразуме рашчисте у духу Матеја 18:15-17.
15 Јаков је рекао: „А плод правде у миру сије се онима који мир чине“ (Јаков 3:18). Зато би ради мира требало рађе да се сложимо са укусом или мишљењем других, па чак и да се одрекнемо личних права. (Упореди 1. Мојсијева 13:5-12.) На пример, ако две скупштине употребљавају једну краљевску дворану, тада ниједна од њих не би требало да сматра како је то „њена“ дворана и да она има право да одређује време састанака и друге ствари другој скупштини. Треба да влада дух узајамног поштовања и сарадње.
16. Од какве је вредности ако се пази на теократски ред код куће и у скупштини?
16 Многи спорови могу да се избегну ако једноставно пазимо на теократски ред и остајемо на нашем месту (1. Коринћанима 11:3; Ефесцима 5:22-27). Ако жене поштују жеље својих мужева, деца наредбе својих родитеља и слуге помоћници вођство старешина, тада ће бити ,учињен пораст скупштине на њихову изградњу у љубави’ (Ефесцима 4:16). Признајемо, понекад се преваре мужеви, родитељи а и старешине (Римљанима 3:23). Али одражава ли се то позитивно ако се на савет дат са добром намером побуњенички реагује, са жалбама или отпором? Колико ли је боље да останемо на месту које нам је Бог доделио и да тражимо мир!
Нашим напорима у служби проповедања
17. а) Како неки образлажу њихов врло мали удео у служби проповедања? б) Како, одговарајуће Исусовом позиву, треба да реагују хришћани на данашњи притисак?
17 За многе је највећи изазов, свакако, испуњавање хришћанског налога, да се објављује добра вест (Матеј 24:14; 28:19, 20). Неки, који имају само врло мали удео у служби проповедања могли би то да образлажу, да због притиска на радном месту и због одгајања деце скоро не могу више да учине. Признајемо да је притисак којем смо изложени у садашњим „последњим данима“ врло велик (2. Тимотеју 3:1). Исус је свакако упозоравао да не ,отежавамо живот бригама’. Ако се прилике погоршају, тада „се усправите и подигните своје главе“ (Лука 21:28, 34, НС). Једна од најбољих могућности да против Сотониних напада ,чврсто стојимо’ јесте да обујемо наше „ноге у приправу јеванђеља“ – да редовно учествујемо у служби проповедања (Ефесцима 6:14, 15).
18. Шта би могао да буде разлог што се неки уздржавају да имају потпуни удео у служби проповедања?
18 У Павловим данима многи хришћани су тражили (бар у неким скупштинама) своје властите интересе, а не интересе Исуса Христа“ (Филипљанима 2:21, НС). Да ли би то могло да се односи и на неке у нашој средини? Можда пропуштају да тако траже Царство као онај човек који је нашао „једно многоцјено зрно бисера“ за које је био спреман све да жртвује (Матеј 13:45, 46). Пошто дају предност властитим интересима, они иду линијом најмањег отпора и пружају најмању меру у служби. Свакако би требало на то да мислимо, да љубав према Јехови и према ближњима праве хришчане нагони да објављују добру вест, чак и онда ако им нормално не пада тако лако да започну разговор са непознатима (Матеј 22:37-39).
19. Зашто Јехова није задовољан млаким напорима, и како можемо да оценимо нашу службу за њега?
19 Ако се не осећамо принуђеним да проповедамо, онда је наша љубав и наше поверење у Јехову само нешто по разуму. „А ти, Соломуне сине, знај Бога оца својега, и служи му цијелим срцем“, позвао је Давид Соломуна. „Јер сва срца испитује Јехова и сваку помисао зна“ (1. Дневника 28:9). Јехову не можемо обманути млаким напорима. Чак га редовно учешће у служби проповедања не би задовољило, уколико би то био само минимум од онога што би могли да учинимо, ако би се ,снажно напрезали’ (Лука 13:24, НС). Дакле, сваки хришћанин мора свој удео у служби проповедања да подложи искреном самоиспитивању и да се пита: „Чиним ли стварно све што могу?“ Можда је потребно да поставимо друге предности.
Примером других мотивисани ,да чинимо добро’
20. Зашто је на месту да испитамо добар пример сухришћана?
20 Ми не вршимо нашу службу да би се ,упоредили са другима’ (Галатима 6:4). Али, добар пример других може нас понекад мотивисати да више чинимо. Апостол Павле је сам рекао: „Угледајте се на мене, као и ја на Христа“ (1. Коринћанима 11:1). Осмотримо колико времена улажу наша браћа сваког месеца у службу проповедања. У Сједињеним Државама је просечно уложено време са 8,3 сата у 1979. години порасло на 9,7 сати у 1987. години. Наша браћа су непрекидно улагала све више времена у службу проповедања. Односи ли се то и на тебе?
21. Шта је многе мотивисало да прихвате пионирску службу? Наведи један пример?
21 Постигнут је рекордан број оних који, мотивисани ревним примером других, прихватају општу пионирску службу. У Калифорнији (САД) је једна млада сестра по имену Анђела добила примамљиву понуду за посао, која је обухватала образовање на једном факултету по њеном избору. Уместо тога, Анђела се одлучила за пуновремену службу. Зашто? „У друштву са многим пионирима могла сам да видим да су били радосни и задовољни, између осталог, зато што су имали добар однос са Јеховом. Ту праву радост и задовољство сам хтела и ја да осетим.“
22. Каква је корист ако се научено примени у дело?
22 Желиш ли и ти „праву радост и задовољство“? Онда, „уздај се у Јехову, и чини добро“! Допусти да те оно што знаш покрене да чиниш што више можеш у служби за Јехову. Ако научено примениш у дело, твој духовни напредак ће бити очигледан свима и моћи ћеш да помогнеш другима, да постигну спасење (1. Тимотеју 4:15, 16). Нека би се сви одазвали на речи апостола Павла из Филипљана 4:9: „Што и научисте, и примисте, и чусте, и видјесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.“
Мисли за понављање
◻ Како би требало да реагујемо ако се огледамо у огледалу Божје речи?
◻ Како би могли да се поправимо у вези опхођења са другима?
◻ Зашто није мудро да тежимо за материјалним стварима?
◻ Како можемо да тражимо мир у скупштини?
◻ Шта би требало да нас мотивише да имамо потпуни удео у служби проповедања?
[Слика на 23. страни]
Није довољно да се препознају духовни недостаци и мане. Морамо и радити на њиховом отклањању.
[Слике на 24. страни]
Ко тежи за богатством, често себи наноси „муке велике“