Како је Библија доспела до нас — трећи део

БУРМА, 1824. — краљева полиција управо је претресла мисионарски дом Адонајрама и Ан Џудсон, узимајући све што је сматрала вредним. Али нису приметили највредније благо — један преведени манускрипт Библије, који је Ан потајно закопала испод куће. У затвору преплављеном комарцима, лежао је окован преводилац Адонајрам, оптужен за шпијунажу. Сада је влага претила да ће уништити манускрипт. Како се он може сачувати? Ан га је ушила изнутра у један тврди јастук и проследила га свом мужу у затвор. Јастук је очуван, и његов садржај је постао део прве бурманске Библије.

Библија је током историје пролазила кроз многе такве пустоловине. У претходним издањима, размотрили смо превођење и дистрибуцију Библије, од њеног завршетка па све до раних 1 600-их. Шта се с Библијом догађало одонда па до данас? Да ли ће икада бити доступна свим људима? Коју је улогу играо Watch Tower Society?

Мисионари и библијска друштва

У великом броју земаља, године XVII и XVIII века, биле су обележене силним порастом у читању Библије. Нарочито се у Енглеској током тог периода осећао јак утицај Библије. У ствари, библијске приче и учења прожимала су готово свачије мисли, од краља до сељачета. Али се утицај Библије простирао и даље. Енглеска је тада била поморско-трговачка и колонијална сила, и покоји Енглез би на своја путовања са собом понео Библију. Тиме је постављен темељ за једну широку библијску кампању.

Крајем 1700-их, Библија је неке у Енглеској потакла да размишљају о духовним потребама староседелаца удаљених крајева британске империје. Међутим, оваква заинтересованост ни у ком случају није била свеопшта. Многа црквена лица веровала су у предодређење, и стога сматрала да је Божја воља да се неки људи не спасу. Када је тобожњи мисионар Вилијам Кари одржао страствени говор, да би подржао једну мисију за Индију, неко је прекорно узвикнуо: „Ма седи ту младићу; када Бог зажели да преобрати пагане, Он ће то учинити и без твоје помоћи!“ Па ипак је Кари 1793. отпловио за Индију. Запањујуће, он је на крају целу Библију или неке њене делове превео на 35 индијских језика.

Мисионари су схватили да је њихов најосновнији алат Библија на локалном језику. А ипак, ко би обезбедио Библије? Интересантно, једна 16-годишња велшанка, Мери Џоунс несвесно је бацила искру за један покрет који ће по свету разносити Библије. Године 1800, Мери је босонога препешачила око 40 километара да би од једног свештеника купила Библију на велшком. Штедела је новац шест година, и када је Мери сазнала да су све Библије распродате, зајецала је сва потиштена. Дубоко дирнут, тај свештеник је Мери дао једну од својих Библија.

Након тога, тај свештеник је дубоко размишљао о многима којима је Библија потребна, и он је тај проблем размотрио с пријатељима у Лондону. Исход је био формирање Британског и иностраног библијског друштва, 1804. Његова поставка била је једноставна: снабдети људе приступачним Библијама на њиховом властитом језику, штампаним „без бележака и коментара“. Избегавањем коментара на маргинама, Оснивачи Друштва су се надали да ће избећи доктринарну полемику. Међутим, Библијско друштво ће се неколико пута разилазити око апокрифа, крштења подрањањем у воду и доктрине о Тројству.

Почетни полет брзо се ширио, и до 1813. придружена друштва основана су у Немачкој, Холандији, Данској и Русији. С временом, прикључила су се библијска друштва и у другим земљама. Када су прва библијска друштва срочила своје циљеве, мислила су да већина у свету користи само неколико главних језика. Никада нису ни сањали да их има на хиљаде. Релативно мало преводилаца знало је хебрејски и грчки да би могло преводити директно на народни језик. Стога, када је Британско и инострано библијско друштво финансирало преводе, преводиоци су свој рад често заснивали на енглеском преводу King James Version.

Испити једног преводиоца

Велики део Библије садржи приповести и илустрације засноване на свакидашњем искуству. То превођење чини лакшим него да је она била писана апстрактним филозофским појмовима. Међутим, могло се предвидети да ће почетни мисионарски напори понекад доводити до збуњујућих или хумористичних превода. На пример, један превод је људима у неким деловима Индије, пружио идеју да је Бог плавичасто биће. Реч употребљена за „небески“ у изразу „небески Отац“ означена је „који има боју неба“ — дословних небеса!

Што се тиче преводиочевих препрека, Адонајрам Џудсон је 1819. написао: ’Када се латимо неког језика којим говоре људи с другог краја земље, чији су обрасци изражавања стога потпуно нови, и где су слова и речи лишени сваке сличности с било којим језиком с којим смо се икада раније сусрели; када немамо речник ни тумача и када морамо знати нешто о језику пре него што се прихватимо тога да будемо народни учитељи — то значи посао!‘ А рад преводилаца попут Џудсона увелико је повећао приступачност Библије. (Види табелу на 12. страни.)

Ан Џудсон је помагала свом мужу при тешком задатку превођења. Али Џудсонови су се суочили не само с преводилачким испитима. Када је краљева полиција одвукла Адонајрама у затвор, Ан је очекивала бебу. Она је храбро, 21 месец, непријатељски расположене службенике преклињала за свог мужа. То мучно искуство заједно с болешћу узело је данак на њој. Не задуго након што је Адонајрам пуштен, његова храбра Ан и њихова кћеркица умрле су од грознице. Адонајрам је био скрхана срца. Ипак, тражио је снагу од Бога и бацио се на превођење, завршивши 1835. Библију на бурманском. У међувремену, на помолу су биле друге подмукле претње Библији.

Полемика окружује Библију

Током 1 800-их, могла су се опазити велика социјална и политичка превирања у којима је Библија понекад играла главну улогу. Рецимо, премда је Руско библијско друштво почело под патронатом цара и Руске православне цркве, с временом су они распустили и забранили Друштво. (Противници тог Друштва су отприлике годину дана пре тога већ били спалили на хиљаде Библија.) Сада је православно свештенство горљиво гледало да уништи оно што су рани хришћани с тако пуно полета започели — свеопште разношење Библије. У 19. веку вође православне цркве упорно су тврдиле да је Библија била претња ауторитету и цркве и државе. Иронично, политички револуционарни покрет који је избио, почео је да гледа на Библију, не као на претњу властима, већ уместо тога као на црквено и државно оружје за држање масе у подложности. Библија је била нападнута са обе стране!

Поред тога, у годинама које су долазиле могао се видети пораст „интелектуалних“ напада на Библију. Године 1831, Чарлс Дарвин је отпловио на експедицију која га је довела до његове теорије еволуције. Године 1848, Маркс и Енгелс су објавили Комунистички манифест, осликавајући хришћанство као средство угњетавања. Такође, током тог периода, виши критицизам доводио је у питање аутентичност Писма и историјску истинитост библијских ликова — чак и самог Исуса! Али, неки мислиоци су увидели фаличност теорија које су одбацивале Бога и Библију, и трагали су за ученим начинима да потврде поузданост Библије. Један од њих је био Константин фон Тишендорф, талентовани немачки лингвиста.

Открића помажу у утврђивању библијског текста

У нади да ће утврдити апсолутно тачан оригинални текст Библије, Тишендорф је у трагању за древним библијским манускриптима пропутовао Средњи исток. Године 1859, исте године када је Дарвин објавио Порекло врста, Тишендорф је у једном манастиру у подножју Синајске горе, пронашао оно што је најстарији комплетни примерак Хришћанских грчких списа за који се зна. Он је познат као Синајски кодекс, и вероватно је сачињен око 50 година пре него што је Јероним завршио латинску Вулгату. Иако се још увек расправљало да ли је прикладно што је кодекс однесен из манастира, Тишендорф га је објавио, те га тако учинио доступним изучаваоцима.a

Зато што је Синајски кодекс био међу најстаријим манускриптима на изворном језику, он није само обелоданио да су Грчки списи остали у суштини непромењени већ је и помогао изучаваоцима да открију грешке које су се увукле у касније манускрипте. Примера ради, у упућивању на Исуса у 1. Тимотеју 3:16 у Синајском кодексу стоји: „Он се показао у телу.“ На месту „он“, већина тада познатих манускрипата указивала је на скраћеницу за „Бог“, и то је учињено тако што је извршена мала измена грчке речи за „он“. Међутим, Синајски кодекс је сачињен годинама пре било ког грчког манускрипта у ком стоји „Бог“. Дакле, он је обелоданио да је дошло до каснијег нарушавања текста, очигледно унетог да би се подржала доктрина о Тројству.

Почев од Тишендорфовог доба, на видело су изашли многи манускрипти. Данас, укупан број познатих манускрипата Хебрејских списа износи око 6 000, а Грчких списа преко 13 000. Упоредно проучавање истих, довело је до једног текста на изворном језику ком се може поуздано веровати. Као што се изучавалац Ф. Ф. Брус изразио: „Различити преводи... не утичу на битно питање историјске чињенице нити на оно хришћанске вере и обичаја.“ Док се превођење Библије на још многе језике настављало, како би то повећано спознање могло људима користити?

Watch Tower Society и Библија

Године 1881, једна мала, али озбиљна група учитеља и студената Библије, основала је нешто што ће касније постати Watch Tower Bible and Tract Society. У почетку, они су дистрибуисали Библије других библијских друштава, укључујући и Тишендорфове Грчке списе. Међутим, до 1890. директно су се укључили у издавање Библија, финансирајући прво од великог броја библијских издања. Године 1926, Watch Tower Society је почео са штампањем Библија на својим штампарским машинама. Али потреба за једним осавремењеним преводом Библије постајала је све очигледнија. Да ли би се знање стечено открићима и изучавањима у протеклом веку, могло укључити у једну разумљиву, приступачну Библију? У ту сврху, заступници Watch Tower Societija су 1946. кренули с израдом једног новог превода Писма.

Један превод, многи језици

Организован је један преводилачки одбор од искусних помазаних хришћана за израду превода New World Translation of the Holy Scriptures на енглеском. Објављен је у шест томова, који су пуштани у оптицај од 1950. до 1960, почевши са Хришћанским грчким списима. Почев од 1963. преведен је на још 27 језика, са још некима који су у току. Циљеви што се тиче других језика исти су као и за енглески. Као прво, превод треба да буде тачан, колико год је могуће ближи оригиналној мисли. Смисао не сме бити изврнут да би се прилагодио одређеном доктринарном разумевању. Друго, треба задржати доследност, тако што се колико год то контекст разумно дозвољава, превод држи једног енглеског израза за сваку важну хебрејску или грчку реч. Овакав прилаз помаже читаоцима да виде како су библијски писци користили специфичне речи. Треће, превод треба да буде што је могуће дословнији без замагљивања смисла. Дословност читаоцу пружа блискији приступ особинама изворних језика и пропратним мисаоним токовима. И као четврто, обичним људима он треба да буде лак за читање и разумевање.

Прилично дослован стил енглеског превода New World олакшава превођење на друге језике. У ту сврху, преводилачки тимови Watch Tower Societyja сада користе напредна компјутерска средства да би убрзали свој рад и да био тачнији. Овај систем помаже преводиоцима да саставе списак домаћих речи истог значења за сваку важну реч. Такође, омогућује им да проучавају енглески превод за сваку хебрејску и грчку реч у Библији.

Превођење са енглеског уместо директно са хебрејског или грчког, нуди важне предности. Осим што скраћује време превођења, омогућује и већу јединственост израза у свим језицима. Зашто? Зато што је много лакше прецизно преводити с једног савременог језика на други, него преводити с неког старог језика на разне савремене. На крају крајева, преводиоци се могу саветовати са онима чији је матерњи језик неки савремени језик, а не са онима чији се језик говорио пре хиљаде година.

Добра вест за све народе

Много више би се могло написати о одлучним људима и женама који су помагали да Библија постане надалеко најдоступнија књига на земљи. Кроз векове, барем четири милијарде Библија и делова Библије штампано је на више од две хиљаде језика, које говори много више од 90 посто светског становништва!

Библија је за наше дане прорекла објављивање Божјег Краљевства широм света. Да би се то спровело, сам Јехова Бог очигледно има удела у томе да Библија сада готово свугде буде на располагању (Матеј 13:47, 48; 24:14). Неустрашиви преводиоци и издавачи Библије из прошлости, ризиковали су све да би нам пружили Божју Реч — једини извор духовног светла у морално помраченом свету. Нека те њихов пример покрене да је читаш, живиш по њој и делиш ту Реч са истим уверењем које су они показивали. Да, сваког дана извуци пуну корист из поуздане Библије коју држиш у рукама! (Исаија 40:6-8).

[Фусноте]

[Табела на 12. страни]

Пораст у превођењу Библије

(За комплетан текст, види публикацију)

Број

језика

 1 Јевреји почињу с преводом Хебрејских списа на грчки језик

око 280. пре н. е.

12 Јероним завршава латинску Вулгату око 400. н. е.

35 Гутенберг завршава прву штампану Библију око 1455.

81 Британско и инострано библијско друштво осно- вано 1804.

Просечан број језика по годинама

522

1900.

600

700

800

900

1 049

1950.

1 100

1 200

1 300

1 471

1970.

2 123

1996.

2 200

2 300

2 400

[Извор]

Извори: Christianity Today, United Bible Society

[Извор на 9. страни]

Mountain High Maps® Copyright © 1995 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 8. страни]

Џудсон је био везан и одведен

[Извор]

Из књиге Judson the Hero of Burma, Jesse Page

[Слике на 10. страни]

Тишендорф је из овог манастира у подножју Синајске горе спасао један вредан манускрипт

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.