Посвети се читању

ЖИВОТИЊЕ не могу да раде оно што ти управо сада радиш. Сваки шести човек није научио да чита — често због тога што није имао прилику да иде у школу — а од оних који су научили, многи то не раде баш редовно. Ипак, кад умеш да читаш, то ти пружа могућност да путујеш у друге земље, упознајеш људе чији животи могу обогатити твој живот и да стекнеш практично знање које ће ти помоћи да изађеш на крај са животним бригама.

Способност читања позитивно утиче на то колико ће млада особа извући из свог школовања. Када тражи посао, способност читања може утицати на то какав ће посао добити и колико ће дуго морати да ради, да зарађује за живот. Домаћице које добро читају у бољој су позицији да се брину за своје породице што се тиче правилне исхране, хигијене и спречавања болести. Мајке које добро читају такође могу веома позитивно утицати на интелектуални развој своје деце.

Наравно, највећа корист коју од читања можемо имати је та што нам омогућује да ’нађемо познање Бога‘ (Посл. 2:5). Многи начини на које служимо Богу захтевају способност читања. На скупштинским састанцима читамо Писмо као и библијске публикације. Твој успех у служби на терену у великој мери зависи од тога како читаш. А и у припрему за те активности спада читање. Зато твој духовни напредак у великој мери зависи од твојих навика читања.

Неки који уче о Божјим путевима имају ограничено образовање. Можда морају научити да читају како би убрзали свој духовни напредак. Или им је потребна помоћ да би побољшали квалитет свог читања. Тамо где постоји потреба, скупштине настоје да организују разреде за описмењавање, који се темеље на публикацији Посвети се читању и писању. Ти разреди су много помогли хиљадама људи. Пошто је добро читање важно, неке скупштине организују и разреде за побољшавање у читању, који се одржавају у склопу Теократске школе службе. Чак и тамо где нема таквих разреда, особа може добро напредовати ако сваког дана одвоји мало времена да гласно чита и ако редовно присуствује школи и учествује у њој.

Нажалост, многи људи су читање занемарили због стрипова и телевизије, између осталог. Гледање телевизије и премало читања могу ометати развој умећа читања и способности размишљања и јасног резоновања, као и доброг изражавања.

„Верни и разборити роб“ обезбеђује публикације које нам помажу да разумемо Библију. У њима можемо наћи обиље информација везаних за битне духовне ствари (Мат. 24:45; 1. Кор. 2:12, 13). Оне нам такође помажу да будемо у току с важним светским догађајима и њиховим значењем, пружају нам додатна сазнања о свету природе, и поучавају нас како да се суочавамо с проблемима који нам задају бриге. Изнад свега, оне се усредсређују на то како да прихватљиво служимо Богу и како да стекнемо његово одобравање. Такво здраво читање ће ти помоћи да се развијеш као духовна особа.

Наравно, способност доброг читања није сама по себи врлина. То је вештина коју треба употребити на исправан начин. Као код узимања хране, и у читању треба бити избирљив. Зашто јести оно што нема никакву хранљиву вредност или што би чак могло да те отрује? Исто тако, зашто би, макар и узгредно, читао оно што може да исквари ум и срце? Библијска начела пружају стандард по коме можемо проценити све што желимо прочитати. Пре него што одлучиш шта ћеш читати, подсети се на библијске стихове као што су Проповедник 12:14, 15; Ефешанима 4:22-24; 5:3, 4; Филипљанима 4:8; Колошанима 2:8; 1. Јованова 2:15-17; и 2. Јованова 10.

Колико је важно да приликом читања имамо исправан мотив постаје очигледно кад истражимо извештаје из Јеванђеља̂. На пример, у Матејевом јеванђељу читамо како Исус пита добро упућене верске вође: „Зар нисте читали?“, и: „Зар никада нисте читали?“ То их је питао пре него што им је пружио библијске одговоре на њихова лукава питања (Мат. 12:3, 5; 19:4; 21:16, 42; 22:31). Једна поука коју извлачимо из овога јесте да ако приликом читања немамо исправан мотив, можемо доћи до неисправних закључака или потпуно промашити поенту. Фарисеји су читали Писмо зато што су мислили да ће на тај начин добити вечни живот. Ту награду, како је Исус истакао, не добијају они који не воле Бога и не прихватају Његово средство за спасење (Јов. 5:39-43). Фарисеји су имали себичне намере; зато су многи њихови закључци били погрешни.

Љубав према Јехови је најчистији мотив који можемо имати за читање његове Речи. Таква љубав нас тера да учимо шта је Божја воља, јер се љубав ’радује истини‘ (1. Кор. 13:6). Чак и ако у прошлости нисмо уживали у читању, кад заволимо Јехову „свим својим умом“ то ће нас покренути да снажно напрежемо свој ум како бисмо усвајали спознање о Богу (Мат. 22:37). Љубав буди интересовање, а интересовање стимулише учење.

Читање иде руку под руку с распознавањем. Док управо сада читаш, ти распознајеш речи и присећаш се шта оне значе. Ти можеш повећати брзину којом читаш ако прошириш зону распознавања. Уместо да застанеш да би погледао сваку реч, покушај да одједном видиш више речи. Док развијаш ту вештину, увидећеш како јасније разумеш оно што читаш.

Међутим, кад читаш неко сложеније градиво, коришћењем једног другог метода можеш повећати учинак својих напора. Кад је саветовао Исуса Навина да чита Писмо, Јехова је рекао: „Нека се не удаљи од уста твојих ова књига закона; размишљај о њој [„читај је пригушеним гласом“, NW]“ (Ис. Нав. 1:8). Кад неко дубоко размишља он понекад говори пригушеним гласом. Зато се хебрејски израз који је преведен изразом „пригушеним гласом“ такође преводи и са „медитирати“ (Пс. 63:6; 77:12; 143:5; све NW). Код медитирања особа дубоко размишља; она не жури. Такво мисаоно читање омогућује да Божја Реч јаче делује на ум и срце. Библија садржи пророчанства, савете, пословице, поезију, објаве Божјег суда, детаље о Јеховиној намери и мноштво примера из стварног живота — а све је то драгоцено за оне који желе да ходе Јеховиним путевима. Зато је изузетно корисно да Библију читаш тако да се то дубоко уреже у твој ум и твоје срце!

Док читаш уживи се у сваку сцену која је описана. Покушај да у мислима видиш те личности и да емоционално проживиш искуства која су оне имале. То је релативно лако кад читаш извештаје као што је онај о Давиду и Голијату, записан у 17. поглављу 1. Самуилове. Али чак и детаљи из Изласка и књиге Левитске о изградњи шатора за обожавање или о увођењу свештенства у службу, могу бити занимљиви када замишљаш димензије и материјале или док себи дочараваш мирис тамјана, печеног жита и животиња које су се приносиле као жртве паљенице. Замисли колико је страхопоштовања уливало извршавање свештеничке службе! (Лука 1:8-10). Када на овакав начин укључиш своја чула и емоције, то ће ти помоћи да схватиш значење онога што читаш и служиће ти као помоћ да то упамтиш.

Међутим, ако приликом читања ниси пажљив, мисли могу да ти лутају. Можда гледаш у текст, али су ти мисли негде другде. Да ли свира музика? Да ли је укључен телевизор? Да ли укућани причају? Ако је могуће, најбоље је да читаш на неком тихом месту. Ипак, можда сметње долазе од тебе самог. Можда си имао активан дан. Авај, како је лако обнављати у мислима дневне активности! Наравно, добро је подсећати се на дневне догађаје — али немој то радити док читаш. Можда си концентрисан кад почнеш са читањем или се можда чак и помолиш пре тога. Али онда док читаш, мисли почну да ти лутају. Покушај испочетка. Дисциплинуј себе да се концентришеш на оно што читаш. Постепено ћеш видети како ти иде све боље.

Шта урадиш када наиђеш на неку реч коју не разумеш? Неке непознате речи су можда описане или дефинисане у самом тексту. Или њихово значење схватиш из контекста. Ако не успеш, одвој време да потражиш ту реч у неком речнику, ако га имаш, или је означи како би касније могао питати некога шта она значи. Тиме ћеш повећавати свој фонд речи и боље ћеш разумети оно што читаш.

Кад је апостол Павле рекао Тимотеју да се посвети читању, Павле је посебно мислио на читање у корист других (1. Тим. 4:13). Делотворно читање у јавности не значи само читање речи са папира. Читач треба да разуме значење речи и да схвати мисли које оне изражавају. Тек кад успе у томе он може исправно пренети мисли и тачно изразити емоције. Наравно, за то је потребна темељна припрема и вежбање. Зато је Павле саветовао: „Посвети се јавном читању.“ Теократска школа службе ће ти пружити корисну обуку у том правцу.

„Обиљу воде мисли [„планови“, NW] вреднога човека, ал’ ко нагло ради упада у тескобу“ (Посл. 21:5). То је и те како тачно кад се ради о нашој жељи да читамо! Да бисмо добили то ’обиље‘, треба марљиво да планирамо како друге активности не би потиснуле читање.

Када читаш? Да ли ти највише одговара да читаш рано ујутро? Или си пажљивији касније у току дана? Ако сваког дана успеш да одвојиш само 15 до 20 минута да би нешто прочитао, изненадићеш се колико ће ти то користити. Кључ је у редовности.

Зашто је Јехова одлучио да његове величанствене намере буду записане у једној књизи? Зато да би људи могли да погледају у његову писану Реч. То им омогућује да размишљају о Јеховиним дивним делима, да о њима причају својој деци и да памте Божја дела (Пс. 78:5-7). Цењење према Јеховиној великодушности у овој ствари најбоље можемо показати тиме што се посвећујемо читању његове Речи која даје живот.