’Јарам је мој благ и бреме је моје лако‘
„Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој“ (МАТЕЈ 11:29).
1, 2. (а) Шта си доживео у животу што ти доноси окрепу? (б) Шта особа мора радити да би примила окрепу коју је Исус обећао?
ХЛАДАН туш на крају врелог и спарног дана или добар ноћни сан након дугог и заморног путовања — ах, како окрепљујуће! Тако је када се тежак терет подигне или када се опросте греси и преступи (Пословице 25:25; Дела апостолска 3:19). Освежење које се остварује таквим стимулативним доживљајима подмлађује нас, и оснажени смо да идемо даље.
2 Сви који се осећају оптерећено и уморно могу доћи к Исусу, јер им је он обећао баш то — окрепу. Међутим, да би нашли окрепу која је тако пожељна, постоји нешто што особа мора бити вољна да уради. „Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој“, рекао је Исус, „и наћи ћете мир [„окрепу“, NW ] душама својим“ (Матеј 11:29). Шта је овај јарам? Како он доноси окрепу?
Благ јарам
3. (а) Које су врсте јармова коришћене у библијска времена? (б) Које је фигуративно значење повезано с јармом?
3 Пошто су живели у пољопривредном друштву, Исус и његови слушаоци били су добро упознати с јармом. У основи, јарам је дугачка дрвена греда с два издубљена поља с доње стране да би се наместио преко вратова једног пара животиња за вучу, обично волова, да би се упрегли заједно да вуку плуг, кола или неки други терет (1. Самуилова 6:7). Такође су се користили и јармови за људе. То су биле једноставне мотке или обрамице ношене преко рамена̂ с теретом прикаченим на сваком крају. С њима, радници су били у стању да носе тешке терете (Јеремија 27:2; 28:10, 13). Због своје повезаности с теретима и радом, јарам се у Библији често фигуративно користи да симболизује доминацију и контролу (Поновљени закони 28:48; 1. Краљевима 12:4; Дела апостолска 15:10).
4. Шта се симболизује јармом који Исус нуди онима који долазе к њему?
4 Онда, шта је јарам за који је Исус позвао оне који долазе к њему за окрепу да га узму на себе? Присети се да је он рекао: „Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој“ (Матеј 11:29). Онај који прима наук јесте ученик. Дакле, узети Исусов јарам једноставно значи постати његов ученик (Филипљанима 4:3, NW ). Међутим, ово захтева више од само менталног сазнања његових учења. То захтева поступке у складу с њима — вршење дела које је он вршио и живљење на начин на који је он живео (1. Коринћанима 11:1; 1. Петрова 2:21). То захтева драговољну подложност његовом ауторитету и онима којима он поверава ауторитет (Ефесцима 5:21; Јеврејима 13:17). То значи постати предан, крштен хришћанин, прихватајући све предности и одговорности које долазе с таквим предањем. То је јарам који Исус нуди свима који долазе к њему за утеху и окрепу. Да ли си вољан да га прихватиш? (Јован 8:31, 32).
5. Зашто узети Исусов јарам не би био груб доживљај?
5 Наћи окрепу узимањем јарма — није ли то контрадикторност у изразима? Заправо није, пошто је Исус рекао да је његов јарам „благ“. Ова реч има значење нежног, пријатног, угодног (Матеј 11:30; Лука 5:39; Римљанима 2:4; 1. Петрова 2:3). Као професионални тесар, Исус је највероватније правио плугове и јармове, и знао је како да обликује јарам да би се наместио тако да се максимум посла може извршити што је могуће удобније. Можда је он постављао јармове штофом или кожом. Многи се израђују на тај начин како не би прекомерно трљали врат. На исти начин, фигуративни јарам који нам Исус нуди јесте „благ“. Чак иако бити његов ученик укључује извесне обавезе и одговорности, то није груб или тлачитељски доживљај већ један окрепљујућ доживљај. Ни заповести његовог Небеског Оца, Јехове, нису тегобне (Поновљени закони 30:11; 1. Јованова 5:3).
6. Шта је Исус могао мислити када је рекао: „Узмите јарам мој на себе“?
6 Постоји још нешто што Исусов јарам чини ’благим‘, или лаким за ношење. Када је рекао: „Узмите јарам мој на себе“, могао је мислити на једну од две ствари. Ако је имао у мислима дупли јарам, то јест, врсту која повезује две вучне животиње заједно да би вукле терет, онда нас је позвао да дођемо под исти јарам с њим. Какав би то благослов био — имати поред нас Исуса који вуче наше бреме с нама! С друге стране, ако је Исус имао у мислима јарам мотку коју је користио обични радник, тада нам је понудио средство којим можемо било које бреме које морамо носити учинити лакшим или прикладнијим за руковање. И на један и на други начин, његов јарам извор је праве окрепе зато што нас он уверава: „Јер сам ја благ и смеран у срцу.“
7, 8. Коју грешку праве неки када се осећају да су под притиском?
7 Онда, шта треба да радимо ако осећамо да бреме животних проблема које носимо постаје неподношљиво и да смо под притиском до крајње тачке? Неки могу неисправно осећати да је јарам бивања учеником Исуса Христа претежак или да превише захтева, иако су бриге свакодневног живота оно што их притиска. Неки појединци у тој ситуацији престану да посећују хришћанске састанке, или се уздржавају од учествовања у служби, сматрајући можда да ће добити мало олакшања. Међутим, то је озбиљна грешка.
8 Ми схватамо да је јарам који Исус нуди „благ“. Ако га нисмо исправно ставили, могао би жуљати. У том случају треба поближе да осмотримо јарам на нашим раменима. Ако је, из неког разлога, јарам запуштен или није исправно постављен, његово коришћење не само да ће захтевати више напора с наше стране него ће као резултат проузроковати и нешто бола. Другим речима, ако теократске активности почињу да нам изгледају као терет, морамо проверити да видимо да ли с њима рукујемо на исправан начин. Шта је наш мотив за чињење онога што чинимо? Да ли смо одговарајуће припремљени када идемо на састанке? Да ли смо физички и ментално спремни када учествујемо у служби на терену? Да ли имамо близак и здрав однос с другима у скупштини? И, изнад свега, какав је наш лични однос с Јеховом Богом и његовим Сином, Исусом Христом?
9. Зашто хришћански јарам никад не треба да буде неподношљив терет?
9 Када целим срцем прихватимо јарам који Исус нуди и научимо да га исправно носимо, не постоји разлог да он икада изгледа као неподношљив терет. У ствари, ако можемо замислити ситуацију — Исус под истим јармом с нама — није нам тешко да видимо ко стварно носи главнину терета. То није другачије од детенцета које се гега и које је нагнуто на управљач његових колица, мислећи да их оно гура напред, али у стварности, наравно, родитељ је тај који то ради. Као Отац пун љубави, Јехова Бог је добро свестан наших ограничења и слабости, и одговара на наше потребе кроз Исуса Христа. ’Бог ће испунити сваку потребу вашу по богатству своме, са славом у Исусу Христу‘, рекао је Павле (Филипљанима 4:19; упореди с Исаијом 65:24).
10. Какво је искуство особе која озбиљно узима то што је ученик?
10 Многи предани хришћани схватили су ово кроз лично искуство. На пример, ту је Џени, која налази да је служење као помоћни пионир сваког месеца и рад пуно радно време на световном послу који пуно захтева, ставља под велики стрес. Па ипак, она осећа да јој пионирско дело заправо помаже да задржи равнотежу. Помагање људима да науче библијску истину и посматрање како мењају свој живот да би стекли Божје одобрење — то је оно што јој доноси највећу радост у њеном запосленом животу. Она се целим срцем слаже с речима пословице која каже: „Благослов Јеховин — то је оно што чини богатим, и он не додаје никакав бол с тим“ (Пословице 10:22, NW ).
Лако бреме
11, 12. Шта је Исус мислио када је рекао: „Бреме је моје лако“?
11 Поред тога што нам обећава ’благи‘ јарам, Исус нас уверава: „Бреме је моје лако.“ „Благ“ јарам већ олакшава посао; ако је бреме такође олакшано, посао је стварно задовољство. Међутим, шта је Исус имао у мислима с том изјавом?
12 Размотри шта би урадио један земљорадник када би желео да промени послове за своје животиње, рецимо с орања земље на вучење кола. Прво би уклонио плуг а затим прикачио кола. Било би апсурдно да животињама упрегне и плуг и кола. Исто тако, Исус није говорио људима да ставе његов јарам преко јарма који већ носе. Својим ученицима он је рекао: „Никакав слуга не може два господара служити“ (Лука 16:13). Тако је Исус људима понудио избор. Да ли ће радије наставити да носе тешко бреме које су имали, или ће га спустити и прихватити оно што је он нудио? Исус им је дао подстрек пун љубави: „Бреме је моје лако.“
13. Које бреме су људи у Исусово време носили, и с каквим резултатом?
13 У Исусовим данима, људи су се борили под тешким бременом које су им наметнули тлачитељски римски владари и формалистичке, лицемерне религиозне вође (Матеј 23:23). У покушају да одбаце римско бреме, неки људи су покушали да узму ствари у своје руке. Постали су укључени у политичке борбе, само да би дошли до катастрофалног краја (Дела апостолска 5:36, 37). Други су били решени да побољшају своју судбину тиме што су постали дубоко укључени у материјалистичка настојања (Матеј 19:21, 22; Лука 14:18-20). Када им је Исус понудио пут ка ослобођењу позивајући их да постану његови ученици, нису сви били спремни да прихвате. Били су неодлучни у вези са спуштањем бремена које су носили, иако тешког, и узимањем његовог (Лука 9:59-62). Каква кобна грешка!
14. Како нас животне бриге и материјалне жеље могу оптеретити?
14 Ако нисмо пажљиви, данас можемо направити исту грешку. Постајање Исусовим учеником ослобађа нас тежње за истим циљевима и вредностима којима људи света теже. Иако још увек морамо тешко радити да бисмо прибавили свакодневне потрепштине, ми ове ствари не чинимо центром свог живота. Ипак, животне бриге и мамац материјалних удобности могу имати снажну моћ над нама. Ако то дозволимо, такве жеље могу чак угушити истину коју смо жељно прихватили (Матеј 13:22). Можемо постати тако преокупирани испуњавањем таквих жеља да наше хришћанске одговорности постану заморне обавезе које само желимо да обавимо и брзо се покупимо. Сигурно не бисмо могли очекивати да било каква окрепа проистекне из наше службе Богу ако је она извршена у том духу.
15. Које је упозорење Исус дао што се тиче материјалних жеља?
15 Исус је истакао да живот задовољства долази, не од тежења да се испуне наше жеље, већ од уверавања у важније ствари у животу. „Не узнемиравајте се за живот свој због онога што ћете јести, ни за тело своје, због онога у што ћете се обући“, опоменуо је. „Није ли живот више него ли храна, и тело више него ли одело?“ Затим је скренуо пажњу на птице небеске и рекао: „Нити сеју, нити жању, нити сабирају у житнице, а Отац ваш небески храни их.“ Указујући на љиљане у пољу, он је додао: „Не труде се нити преду, а ја вам кажем да ни Соломон, у свој слави својој не обуче се као један од њих“ (Матеј 6:25-29).
16. Шта је искуство показало што се тиче ефеката материјалних тежњи?
16 Можемо ли нешто научити из ових једноставних зорних поука? Уобичајено је искуство да особа што више тежи да материјално побољша своју судбину у животу, постаје упетљанија у световне тежње и терет на њеним раменима постаје тежи. Свет је пун предузимача који су за своје материјалне успехе платили сломљеним породицама, пропалим браковима, упропашћеним здрављем и још другим стварима (Лука 9:25; 1. Тимотеју 6:9, 10). Нобеловац Алберт Ајнштајн једном је рекао: „Поседи, спољашњи успех, публицитет, раскош — увек су ми били презира вредни. Верујем да је једноставан и скроман начин живота најбољи за свакога.“ Ово само понавља једноставан савет апостола Павла: „Али је побожност са задовољством ипак извор велике добити“ (1. Тимотеју 6:6).
17. Који начин живота препоручује Библија?
17 Постоји један важан елемент који не треба да превидимо. Премда „једноставан и скроман начин живота“ има бројне предности, није то оно што само по себи доноси задовољство. Постоје многи чији је начин живота једноставан силом прилика, а ипак они никако нису задовољни или срећни. Библија нас не подстиче да се одрекнемо материјалног задовољства и да живимо живот пустињака. Нагласак је на побожности, не на самовољности. Једино када спојимо ове две ствари имамо „извор велике добити“. Које добити? Даље у том истом писму, Павле истиче да ће они који „не стављају наде своје у неизвесност богатства, него у Бога“, ’сабрати себи благо за будућност на добром темељу, да би стекли прави живот‘ (1. Тимотеју 6:17-19).
18. (а) Како особа може наћи праву окрепу? (б) Како треба да гледамо на промене које можда морамо да направимо?
18 Окрепа ће нам доћи ако научимо да спустимо наше лично тешко бреме које можда носимо и узмемо лако бреме које Исус нуди. Многи који су реорганизовали свој живот тако да могу потпуније учествовати у служби Краљевства пронашли су пут ка животу среће и задовољства. Наравно, то захтева веру и храброст особе да направи такав корак, и могу постојати препреке на том путу. Али Библија нас подсећа: „Ко пази на ветар неће сејати, а ко на облаке гледа неће жети“ (Проповедник 11:4). Многе ствари заиста нису тако тешке када једном одлучимо да их урадимо. Најтежи део, изгледа, јесте одлучити се. Можемо се изморити борећи се с идејом или одупирући јој се. Ако напрегнемо свој ум и прихватимо изазов, могли бисмо бити изненађени кад откријемо као какав благослов се то испостави. Псалмиста је подстицао: „Испитајте и видите како је добар Господ“ (Псалам 34:8, ДК; 1. Петрова 1:13).
’Окрепа за ваше душе‘
19. (а) Шта можемо очекивати док светски услови настављају да се погоршавају? (б) Док смо под Исусовим јармом, у шта смо уверени?
19 Апостол Павле је подсетио ученике из првог века: ’Кроз многе невоље ћемо ући у краљевство Божије‘ (Дела апостолска 14:22). Данас то још увек важи. Док светски услови настављају да се погоршавају, притисци који долазе на све који су одлучни да живе живот праведности и побожности постајаће све већи (2. Тимотеју 3:12; Откривење 13:16, 17). Па ипак, осећамо као што се Павле осећао када је рекао: „Нас свакојако гоне, али не малаксавамо; у невољи смо, али не очајавамо; терају нас, али нисмо напуштени; обаљују нас, али не пропадамо“. Разлог је тај што можемо рачунати на Исуса Христа да нам да снагу изнад оног што је нормално (2. Коринћанима 4:7-9). Прихватајући јарам ученика целим срцем, радоваћемо се испуњењу Исусовог обећања: „Наћи ћете мир [„окрепу“, NW ] душама својим“ (Матеј 11:29).
Можеш ли објаснити?
◻ Шта је благи јарам који је Исус нудио?
◻ Шта треба да радимо ако осећамо да наш јарам постаје терет?
◻ Шта је Исус мислио када је рекао: „Бреме је моје лако“?
◻ Како можемо осигурати да наше бреме остане лако?