Настави да ходиш с Богом

„По духу да ходите и жудњи путених да не испуните“ (ГАЛАТИМА 5:16).

 1. (а) Под којим је околностима и колико дуго Енох ходио с Богом? (б) Колико дуго је Ноје ходио с Богом и какве је тешке одговорности имао?

БИБЛИЈА нам говори да Енох „ходаше увек по вољи Божјој“. Упркос шокантном говору и безбожном понашању људи око њега, он је истрајао у ходању с Богом све до краја свог живота у старости од 365 година (Постање 5:23, 24; Јуда 14, 15). Ноје такође „ходаше... по вољи Божјој“. Он је то чинио док је подизао своју породицу, док се суочавао са светом који је био под утицајем бунтовних анђела и њиховог насилног потомства, и док се бринуо о свим детаљима укљученим у градњу једне огромне арке која је била већа од било ког пловног објекта древних времена. Он је наставио да ходи с Богом после Потопа, чак и кад је поново дошло до побуне против Јехове у Вавелу. Заиста, Ноје је наставио да ходи с Богом све до своје смрти у 950. години живота (Постање 6:9; 9:29).

 2. Шта значи ’ходити с Богом‘?

² Када каже да су ти људи вере ’ходили‘ с Богом, Библија користи тај израз у метафоричком смислу. То значи да су се Енох и Ноје понашали на начин који је пружао доказ снажне вере у Бога. Они су чинили оно што им је Јехова заповедио и управљали су свој живот у складу с оним што су знали о њему из његовог поступања с човечанством. (Упореди с 2. Летописа 7:17.) Они се нису само ментално слагали с оним што је Бог рекао и учинио него су поступали по свему што је он захтевао — не само по нечему од тога него по свему, до мере која им је била могућа као несавршеним људима. Тако, на пример, Ноје је тачно извршио све што му је Бог заповедио (Постање 6:22). Ноје није трчао испред упутстава која су му била дата, нити је остајао иза занемарујући их. Као човек који је био присан с Јеховом, осећајући се слободним да се моли Богу и ценећи божанске смернице, он је ходио с Богом. Да ли и ти чиниш тако?

Доследан начин живота

 3. Шта је од животне важности за све који су предане и крштене Божје слуге?

³ Дирљиво је посматрати људе како почињу да ходе с Богом. Док предузимају позитивне кораке у складу с Јеховином вољом, они пружају доказ вере, без које нико не може угодити Богу (Јеврејима 11:6). Како се радујемо што се у протеклих пет година, преко 320 000 људи у просеку сваке године, предало Јехови и представило се за крштење у води! Али такође је важно и за њих и за сваког од нас да наставимо да ходимо с Богом (Матеј 24:13; Откривење 2:10).

 4. Иако су показали нешто вере, зашто већина Израелаца који су напустили Египат није ушла у Обећану земљу?

⁴ У Мојсијево време, била је потребна вера да једна израелска породица прослави Пасху у Египту и да покропи крвљу довратке и горњи део врата свог дома (Излазак 12:1-28). Међутим, вера многих се поколебала када су видели фараонову војску одмах иза себе код Црвеног мора (Излазак 14:9-12). Псалам 106:12 показује да када су безбедно прошли кроз суво морско корито и видели како воде које су се сурвале уништавају египатску војску, они поново „вероваше речима [Јеховиним]“. Међутим, кратко потом у пустоши, Израелци су почели да се жале због питке воде, хране и надгледања. Негативан извештај 10 од 12 ухода које су се вратиле из Обећане земље, навео их је да се уплаше. Под тим околностима, као што Псалам 106:24 каже, они „не вероваше речи [Божјој]“. Желели су да се врате у Египат (Бројеви 14:1-4). Какву год веру да су имали, она је оживљавала једино кад су видели извесна изванредна испољавања божанске моћи. Они нису непрестано ходили с Богом. Као последица тога, ти Израелци нису ушли у Обећану земљу (Псалам 95:10, 11).

 5. Како су 2. Коринћанима 13:5 и Пословице 3:5, 6 повезани с ходањем с Богом?

⁵ Библија нам саветује: „Сами себе испитујте јесте ли у вери, сами себе окушајте“ (2. Коринћанима 13:5). Бити „у вери“ значи држати се свеукупних хришћанских веровања. То је животоважно ако желимо да успемо у ходању с Богом све дане свог живота. Да бисмо ходили с Богом, ми морамо такође исказивати особину вере, потпуно се уздајући у Јехову (Пословице 3:5, 6). Постоје бројне замке и клопке у које могу упасти они који пропуштају да то чине. Које су неке од њих?

Избегавај замку самопоуздања

 6. Шта сви хришћани знају о блуду и прељуби, и шта мисле о тим гресима?

⁶ Свако ко је проучавао Библију, предао свој живот Јехови и крстио се, зна да Божја Реч осуђује блуд и прељубу (1. Солуњанима 4:1-3; Јеврејима 13:4). Такви се слажу да је то исправно. Они намеравају да живе у складу с тим. Па ипак, полни неморал је и даље једна од Сотониних најефикаснијих замки. Зашто?

 7. Како су се Израелци у Моавским равницама упустили у понашање за које су знали да је неисправно?

⁷ У почетку, они који су се упустили у такво неморално понашање можда нису планирали да то учине. Можда је исти такав случај био и са Израелцима у Моавским равницама. За израелске мушкарце који су били уморни од живота у пустоши, Моавке и Мадијамке које су их мамиле можда су у почетку изгледале пријатељски и гостољубиво. Али шта се догодило када су Израелци прихватили позиве да се друже с људима који су служили Валу а не Јехови, с људима који су дозволили да њихове девојке (чак и из истакнутих породица) имају сексуалне односе с мушкарцима с којима нису биле у браку? Када су мушкарци из израелског логора почели да гледају на такво друштво као на пожељно, они су били намамљени да чине ствари за које су знали да су неисправне, и то их је коштало живота (Бројеви 22:1; 25:1-15; 31:16; Откривење 2:14).

 8. Шта у наше време хришћанина може водити у полни неморал?

⁸ Шта би могло проузроковати да особа упадне у сличну замку у наше време? Иако можда зна за озбиљност полног неморала, ако поред тога није свестан опасности од самопоуздања, човек може дозволити себи да уђе у ситуацију где мамљење на неисправно поступање надвладава његов разум (Пословице 7:6-9, 21, 22; 14:16, NW).

 9. Која библијска упозорења нас могу сачувати од неморала?

⁹ Сасвим конкретно, Божја Реч нас упозорава да не будемо заведени размишљањем да смо толико јаки да лоша друштва не могу да нас искваре. То обухвата гледање телевизијских програма који приказују живот неморалних особа и гледање часописа који стимулишу неморалне жеље (1. Коринћанима 10:11, 12; 15:33). Чак и дружење са суверницима под неисправним околностима може водити до озбиљних проблема. Привлачност међу половима је јака. Зато нас Јеховина организација с бригом пуном љубави упозорава да не будемо сами и ван погледа јавности с неким супротног пола с ким нисмо у браку или ко није члан наше породице. Да бисмо наставили да ходимо с Богом, треба да избегавамо замку самопоуздања и да следимо упозоравајући савет који нам он даје (Псалам 85:8, NW)

Не дозволи да страх од човека управља тобом

10. Како „страх од људи“ меће замку?

¹⁰ Још једна опасност идентификована је у Пословицама 29:25, где каже: „Страх од људи замку меће.“ Ловачка замка често се састоји од омче која се снажно стеже око врата или од ужади у коју животиња заплиће ногу (Јов 18:8-11). Страх од људи може на сличан начин загушити човекову способност да слободно говори и да се понаша на начин који угађа Богу. Жеља да се угоди другима је нормална, и неосетљива безобзирност према ономе што други мисле није хришћанска. Али, потребна је равнотежа. Кад забринутост око могућих реакција других људи проузрокује да особа чини оно што Бог забрањује или да се уздржава од чињења онога што Божја Реч заповеда, тај појединац је ухваћен у замку.

11. (а) Шта човека може заштитити од тога да дозволи да њиме управља страх од људи? (б) Како је Јехова помогао својим слугама које су се бориле против страха од људи?

¹¹ Заштита од такве замке лежи, не у нечијој урођеној склоности, него у ’поуздању у Јехову‘ (Пословице 29:25б). Уз поуздање у Бога, чак и особа која је по природи стидљива, може се показати као храбра и постојана. Све док смо окружени притисцима овог сотонског система ствари, биће потребно да се чувамо страха од човека који меће замку. Иако је пророк Илија за собом имао изврстан досије о храброј служби, када је Језавеља претила да ће га убити, он је у страху побегао (1. Краљевима 19:2-18). Под притиском, апостол Петар је у страху порицао да познаје Исуса Христа, а годинама касније је дозволио да га страх наведе да се понаша на начин који је супротан вери (Марко 14:66-71; Галатима 2:11, 12). Међутим, и Илија и Петар су прихватили духовну помоћ и, с поуздањем у Јехову, наставили да прихватљиво служе Богу.

12. Који савремени примери показују како је појединцима помогнуто да избегну да их страх од људи наведе да се устежу од угађања Богу?

¹² Многи од Јеховиних слугу у наше време такође су научили да савладају страх који поставља замку. Једна Сведокиња тинејџерка из Гијане признала је: „У школи је борба да се одупреш притиску вршњака снажна.“ Али је додала: „Таква је и моја вера у Јехову.“ Кад ју је учитељ пред читавим разредом исмејавао због њене вере, она се тихо молила Јехови. Касније је насамо дала тактично сведочанство том учитељу. Током посете свом родном граду у Бенину, један младић који је сазнао за Јеховине захтеве одлучио је да се ослободи једног идола који је његов отац израдио за њега. Младић је знао да је лик беживотан, и није га се плашио, али је такође био свестан тога да би раздражени сељани могли тражити да га убију. Он се молио Јехови, а затим је по ноћи однео идол у жбуње и отарасио га се. (Упореди са Судијама 6:27-31.) Када је једна жена у Доминиканској Републици почела да служи Јехови, њен муж је захтевао да она изабере између њега и Јехове. Тај човек јој је претио разводом. Да ли ће је страх навести да напусти своју веру? Она је одговорила: „Да је неверство било у питању, стидела бих се, али не стидим се због служења Јехови Богу!“ Наставила је да ходи с Богом, и с временом јој се њен муж придружио у вршењу Јеховине воље. С потпуним поуздањем у нашег небеског Оца, и ми можемо избећи томе да допустимо да нас страх од човека наведе да се устежемо од чињења онога што знамо да ће угодити Јехови.

Избегавати умањивање савета

13. На какву смо замку упозорени у 1. Тимотеју 6:9?

¹³ Премда су неке замке које користе ловци обликоване тако да ухвате било коју животињу која случајно набаса на извесно место, друге замке маме животиње помоћу заводљивих привлачних мамаца. За многе људе, такво је богатство (Матеј 13:22). У 1. Тимотеју 6:8, 9, Библија нас охрабрује да будемо задовољни храном и одећом. Затим упозорава: „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао.“

14. (а) Шта може спречити особу да прими к срцу савет да буде задовољна храном и одећом? (б) Како би погрешно дефинисање богатства могло проузроковати да особа умањује упозорење записано у 1. Тимотеју 6:9? (в) На који начин би „жудње очију“ могле неке да заслепе за замку која их очекује?

¹⁴ Упркос овом упозорењу, многи упадају у замку зато што не примењују тај савет на себе. Зашто? Да ли би могло бити да их понос нагони да се упорно држе животног стила који захтева више од ’хране и одеће‘ с чиме нас Библија подстиче да будемо задовољни? Да ли можда умањују то библијско упозорење због тога што богатство одређују по ономе што поседују веома богати људи? Библија једноставно ставља одлучност да се буде богат насупрот томе да се буде задовољан храном и одећом. (Упореди с Јеврејима 13:5.) Да ли их „жудње очију“ — жеља да поседују ствари које виде, чак и на рачун духовних циљева — наводе да интересе правог обожавања потисну на друго место? (1. Јованова 2:15-17; Агеј 1:2-8). Колико су срећнији они који заиста примају к срцу библијски савет, и ходе с Богом тако што службу Јехови чине централном тачком у свом животу!

Успешно суочавање са животним бригама

15. Које ситуације разумљиво проузрокују забринутост код многих међу Јеховиним народом, и на коју замку морамо пазити када смо под таквим притиском?

¹⁵ Још уобичајеније од одлучности да се обогати јесте тескобна брига око стицања потрепштина за живот. Многе Јеховине слуге живе само са минималним стварима које поседују. Они напорно раде многе сате како би имали само основну одећу, кров над главом за своју породицу и бар нешто хране за тај дан. Други се боре с проблемима због болести или старости њих самих или чланова породице. Како би лако било дозволити таквим околностима да из њиховог живота истисну духовне интересе! (Матеј 13:22).

16. Како нам Јехова помаже да се суочимо с притисцима живота?

¹⁶ С љубављу, Јехова нам говори о олакшању које ће се доживети под Месијанским Краљевством (Псалам 72:1-4, 16; Исаија 25:7, 8). Он нам такође помаже да сада изађемо на крај с притисцима живота тиме што нам пружа савет како да задржимо исправне приоритете (Матеј 4:4; 6:25-34). Путем записа о томе како је помагао својим слугама у прошлим временима, Јехова нам даје засигурање (Јеремија 37:21; Јаков 5:11). Он нас јача спознањем да, без обзира која нас недаћа снашла, његова љубав према његовим лојалним слугама остаје константна (Римљанима 8:35-39). За оне који своје поуздање стављају у Јехову, он објављује: „Нећу те оставити и нећу те напустити“ (Јеврејима 13:5).

17. Изнеси примере тога како појединци који доживљавају озбиљне недаће могу наставити да ходе с Богом.

¹⁷ Ојачани тим спознањем, прави хришћани настављају да ходе с Богом уместо да се окрећу светским путевима. Уобичајена светска филозофија међу сиромашнима у многим земљама јесте да узимање од некога ко има више како би се прехранила породица, није крађа. Али они који ходе по вери одбацују то гледиште. Они цене Божје одобравање више од свега другог и уздају се да ће он наградити њихово поштено понашање (Пословице 30:8, 9; 1. Коринћанима 10:13; Јеврејима 13:18). Једна удовица из Индије установила је да су јој спремност за рад као и домишљатост, помогли да се суочи с тим. Уместо да буде огорчена због своје животне судбине, она је била свесна тога да, ако Божје Краљевство и његову праведност стави на прво место у животу, Јехова ће благословити њене напоре да стекне оно што јој је потребно за њу и њеног сина (Матеј 6:33, 34). Многе хиљаде широм света јасно показују да, без обзира на недаће које можда доживљавају, Јехова је њихово уточиште и тврђава (Псалам 91:2). Да ли је и с тобом тако?

18. Шта је кључ за избегавање замки Сотониног света?

¹⁸ Све док будемо живели у садашњем систему ствари, биће замки које треба избегавати (1. Јованова 5:19). Библија их идентификује и показује нам како да их избегавамо. Они који заиста воле Јехову и имају здрав страх од тога да му не угоде могу успешно да излазе на крај с таквим замкама. Ако ’по духу ходе‘, они неће подлећи светским путевима (Галатима 5:16-25). Пред свима онима који заиста граде свој живот око свог односа с Јеховом, постоји величанствен изглед да ходе с Богом, радујући се присности с њим заувек (Псалам 25:14).

Какав је твој коментар?

◻ Како самопоуздање може бити замка?

◻ Шта нас може сачувати од тога да нама управља страх од човека?

◻ Шта би нас могло навести да пропустимо да применимо савет о опасности од тежње за богатством?

◻ Шта нам може омогућити да избегнемо да будемо ухваћени у замку животних брига?

[Слика на странама 16, 17]

Многи настављају да ходе с Богом током читавог свог живота