Да ли те богатство може усрећити?
Краљ Соломон је знао вредност новца. Написао је: „Ради весеља готове се гозбе, и вино развесели живот, а новац за све одговара“ (Проповедник 10:19). Вечера с пријатељима може бити изузетно пријатна, али да би набавио вино и хлеб треба ти новац. Пошто је новац средство путем ког се могу набавити материјалне ствари, он „за све одговара“.
ИАКО је Соломон био баснословно богат, знао је да богатство има своје границе. Увидео је да материјалистички начин живота не отвара врата за срећу. Написао је: „Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од њега“ (Проповедник 5:10).
Претпоставимо да нека богата особа стекне још више богатства. Соломон каже: „Где је много блага, много је оних који га једу“ (Проповедник 5:10). Док се ’благо‘, односно поседи увећавају, потребно је више људи који се брину о њима. Мајстори, чувари, слуге, обезбеђење и други — свима њима се мора платити за њихове услуге. За узврат, то изискује још више новца.
Такво стање има директан уплив на срећу особе. Грчки историчар Ксенофон, који је живео у четвртом веку пре н. е., записао је коментаре једног сиромашног човека који се обогатио:
„Дакле, да ли ви заиста сматрате... да што више поседујем, то срећније живим? Ви нисте свесни“, наставља он, „да ми то не даје ни трунку више ужитка у јелу и пићу нити сну сада, него кад сам био сиромах. Једино што сам добио од тога што поседујем толико пуно јесте да сам сада обавезан да водим рачуна о више ствари, да другима више делим и да се мучим бринући се за више тога него што сам навикао. Сада многи укућани зависе од мене у погледу хране, многи у погледу пића, одеће, док је некима потребан лекар; један ми долази с причом о овци коју су напали вукови, или о говечету које је настрадало тако што је пало низ провалију, или да каже да је избила нека болест међу стоком. И тако мени све изгледа... као да сад када имам много, имам више проблема него када сам имао мало.“
Још један разлог због чега људи теже за још више богатства јесте што их вара оно што је Исус назвао „варљива моћ богатства“ (Матеј 13:22, NW). Преварени су зато што у том богатству за којим тако махнито теже, никада не проналазе задовољство ни срећу што су очекивали да ће наћи. Они резонују да оно што ограничено богатство не може да постигне, позамашније богатство ће успети. Тако постоји стална борба за још више.
Љубав према новцу не доводи до среће
Брига о поседима може неком богаташу одузети миран одмор током ноћи. Соломон пише: „Сладак је раднику сан, имао он мало или много да једе; али ситост не да богаташу да мирно спава“ (Проповедник 5:11).
Када брига око могућег губитка богатства оде до крајности, укључено је више од несанице. Описујући једног шкртицу, Соломон пише: „И сврх свега тога целог свог века у тами једе и трпи много немира, мука и узрујаности“ (Проповедник 5:16). Уместо да срећу пронађе у свом богатству, он једе ’у немиру‘, као да преко воље даје чак и новац за храну. Овакав болестан душевни поглед може допринети лошем здрављу. Као последица, лоше здравље доприноси узнемирености шкртице, пошто га кочи у гомилању већег богатства.
Можда те ово подсећа на оно што је апостол Павле написао: „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се... навукоше на себе муке велике“ (1. Тимотеју 6:9, 10). У потрази за новцем, људи варају, лажу, краду, одају се проституцији и чак почине убиство. Исход је да особа навуче емоционалне, телесне и духовне муке, зато што покушава да се дограби богатства и задржи га. Да ли ово звучи као пут ка срећи? Тешко!
Будимо задовољни оним што имамо
Соломон је имао више тога да каже о уравнотеженом гледишту о богатству. Записао је: „Као што је [човек] изишао из утробе матере своје, тако опет одлази, наг као што беше дошао, и за труд свој не носи ни колико би могао руком својом захватити. Ево шта сам видео: да је добро и лепо човеку да једе и пије, и да ужива у задовољству усред труда свога којим се труди под сунцем за време дана живота које му је Бог дао, јер је то његов удео“ (Проповедник 5:14, 17).
Ове речи показују да срећа не лежи у тежњи за гомилањем богатства за неко време које можда за нас никада неће доћи. Далеко је боље да смо задовољни и да се радујемо резултатима свог напорног рада. Апостол Павле је изразио сличну мисао у свом надахнутом писму Тимотеју, рекавши: „Ништа не донесосмо на овај свет, и зато нећемо ништа ни однети из њега, и кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни“ (1. Тимотеју 6:7, 8; упореди с Луком 12:16-21).
Кључ за срећу
Соломон је поседовао и богатство и божанску мудрост у изобиљу. Али, срећу је повезао с мудрошћу, а не с новцем. Рекао је: „Блажен човек који мудрост нађе, човек који памет има; јер корист њена боља је од сребра и добитак њен скупљи је од злата. Драгоценија је од бисера, скупоценија од сваког адиђара. Дуг је живот у десници њеној, богатство и слава у левици њеној. Путеви су њени мили и све стазе њене мирне; дрво је живота оним што је држе, и срећан је онај ко је има“ (Пословице 3:13-18).
Зашто мудрост надмашује материјалне поседе? Соломон је написао: „Под окриљем мудрости добија [се] заклон, исто као и под окриљем новца; али је преимућство знања у томе што мудрост даје да живи ономе који је има“ (Проповедник 7:12). Док новац пружа неку меру заштите, омогућујући ономе ко га има да купи потребне ствари, мудрост особу може спасти од предузимања ризика који јој могу угрозити живот. Права мудрост не само што може особу спасти од нагле смрти већ, будући да је темељена на прикладном страху од Бога, довешће је до стицања вечног живота.
Зашто божанска мудрост води до среће? Зато што права срећа може доћи само од Јехове Бога. Искуство показује да се до истинске среће може доћи само путем послушности Највишему. Трајна срећа зависи од признатог стајалишта пред Богом (Матеј 5:3-10). Примењујући оно што учимо проучавањем Библије, развијаћемо „мудрост одозго“ (Јаков 3:17). То ће нам пружити срећу коју нам богатство никада не може донети.
[Слике на странама 4, 5]
Краљ Соломон је знао шта неку особу усрећује. А ти?