Прозор ка материци

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

НАПРЕДНИ тестови пре порођаја данас омогућују докторима да с растућом прецизношћу дијагнозирају многа оштећења, физичка и ментална, која нерођено дете можда има. Ултразвук и амниоцентеза јесу међу популарнијим коришћеним средствима.

Ултразвук је спољна процедура која користи нечујне високофреквентне звучне таласе да би се обликовала компјутеризована слика бебе у материци. Амниоцентеза укључује узимање шприцем узорка амнионске течности, течности у којој беба плива у материци, и њено тестирање хемијским маркерима на дефекте у зачећу, као што је Даунов синдром.

Лансирана у друштво као велик округао камен у једно мало језеро, ова врста медицинске технологије, здружена са селективним побачајем, узрокује неке велике таласе у водама медицинске етике.a Нажалост, систем вредновања из овог света није стабилна платформа на којој треба да се решавају морална и етичка питања и изгледа више као дезорјентисан сплав који плута по таласу који изнова и силно удара.

Селективан побачај, потпомогнут технологијом, предњачи законској реформи у неким земљама. У 13 истраживања вођених у Сједињеним Државама током протеклог 15-годишњег периода, доследно 75 до 78 процената оних који су дали одговор веровало је да трудница треба да има законско право да изврши побачај бебе која пружа снажне индикације да је озбиљно оштећена. У неким земљама „предвиђен деформитет“ довољан је сам по себи да би се дозволио побачај.

Недавно је у Аустралији једна мајка са успехом тужила свог лекара ради одштете зато што је рано у њеној трудноћи пропустио да дијагнозира рубеолу (немачке богиње). Ова болест, када се добије рано у трудноћи, може довести до озбиљних деформитета код нерођеног детета. Мајка је тврдила да ју је пропуст њеног лекара лишио могућности да побаци своју бебу.

У коментару о законском и етичком разграничавању овог случаја, истраживачица у области права Џенифер Фицџералд, у једом чланку у листу Queensland Law Society Journal од априла 1995, рекла је: „Не само што она [трудница] треба да одлучи: ’Да ли желим да имам дете?‘, она мора да одлучи и: ’Какво дете желим?‘“ Али који деформитет, пита Фицџералдова, пружа довољно основа за законски побачај? „Зечија усна, несрасло непце, страбизам, Даунов синдром, спина бифида?“ У неким деловима света, то је дететов пол, нарочито ако је женски!

„Недодирљиви у материци?“

Док се људски геном открива пред научницима и прозор ка материци постаје, у ствари, микроскоп ка материци, како ће нерођени пролазити? Хоће ли се они с мањим дефектима издвајати за елиминисање? Заиста, тренд се недавних деценија креће ка више побачаја, не мање. Суочени с овим големим таласом, и пеном парничења за њим — као што је случај раније споменут — доктори су забринути. Разуме се да би их ово могло довести до још дефанзивнијег приступа медицини, као што је изискивање извесних тестова не толико ради мајке и бебе већ да би заштитили себе. Фицџералдова пише да као последица, „број тестова пре порођаја вероватно расте и, стога, број селективних побачаја“. Ово би, додаје она, увело „систем квази касте у којем ’недодирљиви‘ постају ’потрошни‘“.

И шта ако мајка роди дете с деформитетом када јој је била пружана свака могућност — и можда је била охрабривана — да га побаци? „Можда ће доћи време“, каже Фицџералдова, „када ће се родитељима рећи да не могу очекивати подршку у подмиривању потреба њихове деце с деформитетом зато што су они изабрали да имају дете кад су могли да га побаце.“

Не треба превидети поруку коју селективан побачај преноси особама с деформитетом у нашој заједници. Када друштво уклања нерођене због дефеката, хоће ли то учинити да се особе с деформитетом осећају као да су другима више на терету? Хоће ли им то отежати да излазе на крај с негативном сликом коју можда већ имају о себи?

То што би савремено друштво одбацило нерођену децу као што радници одбацују дефектне делове на производној линији, одговара профилу личности који Библија оцртава за људе који живе у ’последњим данима‘ овог злог света. Она је прорекла да ће у једној великој мери, људима недостајати ’природна наклоност‘ (2. Тимотеју 3:1-5, NW). Грчка реч асторге, преведена „који немају природну наклоност“ (NW), указује на природну везу коју чланови породице имају једно према другоме, као што је љубав коју мајка има према својој деци.

’Љуљани и заношени сваким ветром науке‘, људи из овог света који су као без кормила свакако представљају оштру супротност онима који следе сигурну Реч Божју (Ефесцима 4:14). Као сидро за душу, Библија нас чува морално чврстим и стабилним у олујним морима. (Упореди с Јеврејима 6:19.) Тако, док хришћани схватају да би жена спонтано могла да избаци озбиљно малформисан ембрион или фетус, сама помисао на завиривање у материцу да би се видело је ли беба довољно здрава да би се задржала потпуно им је одвратна.b (Упореди с Изласком 21:22, 23).

Решеност хришћанина да чува интегритет учвршћује се Божјим обећањем о времену када „нико од становника неће рећи: болестан сам“ (Исаија 33:24, ДК; 35:5, 6). Да, упркос садашњим потешкоћама за оне с деформитетом и жртвама које чине они који се брину за њих, ’биће добро онима који се боје Бога‘ (Проповедник 8:12, ДК).

[Фусноте]