41. библијска књига — Марко
Писац: Марко
Место писања: Рим
Писање завршено: отприлике у раздобљу између 60. и 65. н. е.
Обухваћено раздобље: 29-33. н. е.
1. Шта се зна о Марку и његовој породици?
КАДА су Исуса ухватили у Гетсиманији, а апостоли се разбежали, за њим је ишао „један младић огрнут само ланеном хаљином“. Када су и њега покушали да ухвате, „он је оставио хаљину и побегао оскудно одевен“. Сматра се да је тај младић био Марко. У Делима апостолским за њега је речено да је ’Јован кога зову Марко‘ и можда је био из имућне јерусалимске породице, будући да је његова породица имала кућу и слуге. Његова мајка Марија такође је била хришћанка, а скупштина у првом веку састајала се у њеном дому. Када је анђео избавио Петра из затвора, он је отишао у ту кућу и нашао браћу која су се тамо састала (Мар. 14:51, 52; Дела 12:12, 13).
2, 3. (а) Шта је несумњиво подстакло Марка на мисионарску службу? (б) У каквој вези је био с другим мисионарима, поготово с Петром и Павлом?
2 Мисионар Варнава, Левит с Кипра, био је Марков рођак (Дела 4:36; Кол. 4:10). Када је Варнава дошао с Павлом у Јерусалим како би испоручио помоћ која је била послата због глади, Марко је упознао Павла. Дружење с браћом у скупштини и ревним путујућим проповедницима несумњиво је развило у Марку жељу да служи као мисионар. Тако о њему читамо да је био пратилац и помоћник Павлу и Варнави на њиховом првом мисионарском путовању. Међутим, Марко их је из неког разлога напустио у Перги у Памфилији и вратио се у Јерусалим (Дела 11:29, 30; 12:25; 13:5, 13). Павле зато није хтео да поведе Марка на друго мисионарско путовање, а то је довело до тога да су се Павле и Варнава разишли. Павле је повео Силу, а Варнава је повео свог братанца Марка и отпловио с њим на Кипар (Дела 15:36-41).
3 Марко се доказао у проповедничкој служби и био је драгоцен помоћник не само Варнави него касније и апостолима Петру и Павлу. Марко је отприлике 60-61. н. е. био уз Павла током његовог првог заточеништва у Риму (Филим. 1, 24). Након тога Марко је између 62. и 64. н. е. био с Петром у Вавилону (1. Петр. 5:13). Павле је опет био затворен у Риму, вероватно 65. н. е., и тада је у писму замолио Тимотеја да дође код њега заједно с Марком, јер му је „користан за службу“ (2. Тим. 1:8; 4:11). То је последњи пут да се Марко спомиње у Библији.
4-6. (а) Како је Марко могао да сазна детаље из Исусовог живота које је записао у свом Јеванђељу? (б) Шта указује на то да је блиско сарађивао с Петром? (в) Наведи које се Петрове особине могу запазити у овом Јеванђељу.
4 Сматра се да је тај Марко написао ово најкраће Јеванђеље. Он је сарађивао са Исусовим апостолима и посветио је живот ширењу добре вести. Али Марко није био један од дванаесторице апостола нити је директно сарађивао са Исусом. Одакле му онда детаљи из Исусовог живота због којих је његов извештај о Исусовој служби толико жив од почетка до краја? Према најстаријем предању Папије, Оригена и Тертулијана, Марко је те информације сазнао од Петра, с којим је блиско сарађивао.a Петар га је чак назвао ’својим сином‘ (1. Петр. 5:13). Петар је лично видео готово све догађаје које је Марко описао, па је од њега Марко могао сазнати многе појединости које нису описане у другим Јеванђељима. На пример, Марко је написао да су ’најамници‘ радили за Зеведеја, да је губавац „на коленима“ молио Исуса, да се опседнути човек ’ударао камењем‘ те да је Исус своје пророчанство о ’доласку Сина човечјега с великом силом и славом‘ изрекао док је седео на Маслинској гори „насупрот храму“ (Мар. 1:20, 40; 5:5; 13:3, 26).
5 Петар је био човек с дубоким осећањима, па је могао запазити каква је осећања Исус имао и описати их Марку. Зато се у Марковом извештају често описује шта је Исус осећао и како је у одређеним ситуацијама реаговао — на пример, „с гневом их је погледао све унаоколо, дубоко ражалошћен“ и ’дубоко је уздахнуо‘ (3:5; 7:34; 8:12). Марко је описао и Исусова осећања према једном младом поглавару, написавши да му се Исус обратио „с наклоношћу“ (10:21). А колика се тек топлина осећа у извештају о томе како је Исус ставио једно дете међу своје ученике и „загрлио га“, и како је једном другом приликом ’узео децу у крило‘! (9:36; 10:13-16).
6 Неке Петрове особине могу се запазити и у Марковом стилу писања, који је динамичан, живахан, енергичан и врло сликовит. Чини се као да једва стиже да опише све догађаје. На пример, често користи реч „одмах“, чиме постиже динамичност у приповедању.
7. По чему је Марково јеванђеље другачије од Матејевог?
7 Тачно је да је Марку било доступно Матејево јеванђеље и да се у његовом извештају налази свега седам посто информација којих нема у другим Јеванђељима, али било би погрешно веровати да је Марко једноставно сажео Матејево јеванђеље и додао неколико нових појединости. Матеј је приказао Исуса као обећаног Месију и Краља, док је Марко из другог угла сагледао Исусов живот и дело. Он је приказао Исуса као Божјег Сина који је чудотворац, Спаситељ и победник. Марко је поклонио већу важност Христовим делима него његовим проповедима и учењима. Записао је свега неколико поређења и један Исусов дужи говор, а Проповед на гори је изоставио. Зато је Марково јеванђеље краће, иако су у њему забележени исти догађаји као и у осталим Јеванђељима. Навео је најмање 19 чуда.
8. Шта указује на то да је Марково јеванђеље очигледно написано за Римљане?
8 Матеј је своје Јеванђеље написао за Јевреје, док је Марко своје очигледно написао првенствено за Римљане. Како то знамо? Мојсијев закон се спомиње само када неко у разговору говори о њему, а и Исусово родословље је изостављено. Добра вест о Христу приказана је као вест од општег значаја. Марко је у свом тексту објаснио јеврејске обичаје и учења која су могла да буду неразумљива читаоцима који нису Јевреји (2:18; 7:3, 4; 14:12; 15:42). Превео је арамејске изразе (3:17; 5:41; 7:11, 34; 14:36; 15:22, 34). Додатним изразима је објаснио палестинске географске појмове и појмове из биљног света (1:5, 13; 11:13; 13:3). Вредност јеврејског новца изразио је у римском новцу (12:42, фуснота). У изворном тексту његове књиге има више латинских речи него код других писаца Јеванђеља, на пример speculator (припадник телесне страже), praetorium (намесников двор) и centurio (стотник) (6:27; 15:16, 39).
9. Где и када је написано Марково јеванђеље и шта потврђује његову веродостојност?
9 Будући да је Марко своје Јеванђеље очигледно написао првенствено за Римљане, врло је вероватно да га је написао у Риму. На темељу најстарије традиције и самог садржаја ове књиге може се закључити да је написана у време Павловог првог или другог заточеништва, дакле између 60. и 65. н. е. Тих година, Марко је најмање једном, а вероватно и два пута био у Риму. Сви уважени историјски извори из другог и трећег века потврђују да је Марко писац тог Јеванђеља. Средином другог века, многи хришћани су већ имали примерак Марковог јеванђеља. Оно се налази у свим старим каталозима грчких књига Библије, што потврђује његову веродостојност.
10. Како треба гледати на дуги и кратки завршетак Марковог јеванђеља и зашто?
10 Међутим, дуги и кратки завршетак, који се понекад додају након осмог стиха шеснаестог поглавља, не треба сматрати веродостојним. Њих нема у већини старих рукописа, на пример у Синајском кодексу и Ватиканском кодексу бр. 1209. Еусебије и Јероним, изучаваоци из четвртог века, потврђују да се изворни извештај завршава речима „јер су се бојале“. Други завршеци су вероватно додати како се Јеванђеље не би тако нагло завршило.
11. (а) Како знамо да је Марково јеванђеље веродостојно и чија се власт и ауторитет истичу у њему? (б) Зашто је Марково јеванђеље „добра вест“ и које раздобље оно обухвата?
11 Веродостојност Марковог извештаја потврђује и то што је његово Јеванђеље у потпуном складу са осталим Јеванђељима, а и са свим осталим библијским књигама, од Постанка до Откривења. Осим тога, Исус се увек изнова приказује као особа која говори са ауторитетом, али и као особа која има власт над природним силама, над Сатаном и демонима, над болешћу, па чак и над смрћу. Марко је свој извештај започео упечатљивим уводом: „Почетак добре вести о Исусу Христу.“ Христов долазак и служба били су „добра вест“ и зато ће сви који буду читали Марково јеванђеље имати користи од тога. Догађаји које је Марко описао обухватају раздобље од пролећа 29. н. е. до пролећа 33. н. е.
САДРЖАЈ ЈЕВАНЂЕЉА ПО МАРКУ
12. Шта је све описано у првих 13 стихова Марковог јеванђеља?
12 Исусово крштење и кушње (1:1-13). Марко је своју добру вест (јеванђеље) започео тако што је објаснио ко је био Јован Крститељ. Он је био проречени гласник, послат да објављује речи: „Припремите пут Јехови, поравнајте му стазе!“ О ономе ко ће ускоро доћи Јован је говорио: ’Он је јачи од мене.‘ Требало је да тај човек крштава светим духом, а не водом. Затим је Исус дошао из Назарета у Галилеји, а Јован га је крстио. Дух је у облику голуба сишао на Исуса и чуо се глас с неба: „Ти си мој Син, вољени, ти си по мојој вољи!“ (1:3, 7, 11). Исуса је Сатана искушавао у пустињи, а анђели су му служили. Сви ти узбудљиви догађаји описани су у првих 13 стихова Марковог јеванђеља.
13. Како је Исус већ на почетку своје службе показао да је „Божји Свети“?
13 Исус започиње проповедничку службу у Галилеји (1:14–6:6). Након што је Јован био ухваћен, Исус је отишао у Галилеју и тамо је проповедао Божју добру вест. То је била изванредна вест! Гласила је: „Приближило се Божје краљевство. Покајте се и верујте у добру вест“ (1:15). Исус је позвао Симона и Андрију, као и Јакова и Јована, да оставе своје мреже и постану његови ученици. Једне суботе је почео да поучава у синагоги у Капернауму. Људи су били задивљени његовим учењем, јер је поучавао „као онај који има ауторитет од Бога, а не као писмозналци“. Показао је да је он „Божји Свети“ тиме што је истерао нечистог духа из опседнутог човека и тиме што је излечио Симонову ташту, која је лежала у грозници. Вести о томе прошириле су се муњевитом брзином, па се увече „цео град“ скупио пред Симоновом кућом. Исус је излечио многе који су били болесни и истерао је многе демоне (1:22, 24, 33).
14. Како је Исус показао да има власт да опрашта грехе?
14 Исус је објаснио разлог свог доласка: ’Зато сам и дошао, да проповедам‘ (1:38). Проповедао је по целој Галилеји. Куд год је ишао, истеривао је демоне и лечио болесне. Међу излеченима су били и један губавац и један парализовани човек којем је рекао: „Опроштени су ти греси.“ Неки писмозналци су у себи помислили: ’Ово је хула. Ко може да опрашта грехе осим Бога?‘ Исус је прозрео њихово размишљање и показао је да „Син човечји има власт да опрашта грехе“ рекавши парализованоме да устане и пође кући. Људи су славили Бога. Након што је порезник Левије (Матеј) постао његов следбеник, Исус је рекао писмозналцима: „Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.“ За себе је рекао да је „Господар и сабата“ (2:5, 7, 10, 17, 28).
15. Шта је Исус рекао о онима који су порицали његова чуда и шта је рекао о томе ко му је породица?
15 Затим је Исус формирао групу од 12 апостола. Његови рођаци су се у извесној мери противили ономе што је радио, а писмозналци који су дошли из Јерусалима оптужили су га да истерује демоне уз помоћ владара демона. Исус их је упитао: „Како може Сатана да истерује Сатану?“ Затим их је упозорио: „Ко хули на свети дух, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.“ Током тог разговора, његова мајка и браћа су дошли и тражили га, што је Исуса подстакло да каже: „Ко год врши Божју вољу, он ми је брат и сестра и мајка“ (3:23, 29, 35).
16. Шта је Исус научавао о ’Божјем краљевству‘ помоћу поређења?
16 Исус је почео да поучава о ’светој тајни Божјег краљевства‘ помоћу поређења. Говорио је о сејачу који је посејао семе на различите врсте тла (чиме је описао различите реакције људи који слушају Божју реч) и о светиљци која светли са свећњака. Причајући једно друго поређење, Исус је рекао да је Божје Краљевство као када човек баци семе на земљу: „Земља сама од себе доноси плод — прво стабљику, затим клас и на крају пуно зрно у класу“ (4:11, 28). Испричао је и поређење о зрну горушице, које је најситније од свег семена, али израсте у велику биљку с великим гранама под којима птице налазе заклон.
17. Како Исусова чуда показују колику је власт имао?
17 Док су пловили преко Галилејског мора, Исус је чудом утишао олујни ветар и смирио узбуркано море, заповедивши: „Умири се! Умукни!“ (4:39). На другој страни мора, у герасинском крају, Исус је истерао „Легију“ демона из једног човека и допустио им је да уђу у крдо свиња, којих је било око 2 000. Свиње су потом јурнуле преко литице и утопиле се у мору (5:8-13). Након тога, Исус се вратио на супротну обалу. Жена коју 12 година нико није могао да излечи од крварења излечила се када је дотакла Исусову хаљину док је Исус ишао према Јаировој кући како би му ускрснуо ћерку. Заиста, Син човечји има власт и над животом и над смрћу! Али људи у Исусовом завичају су оспоравали његову мудрост и моћ. Он се чудио што немају вере, али је и даље ’обилазио околна села и поучавао људе‘ (6:6).
18. (а) Како је Исусова служба попримила још веће размере? (б) Шта је подстицало Исуса да поучава и чини чуда?
18 Служба у Галилеји поприма све веће размере (6:7–9:50). Након што је дао потребне смернице и овлашћења дванаесторици, Исус их је послао двојицу по двојицу да проповедају и поучавају, као и да лече људе и истерују демоне. Исусово име је постало познато, а неки су мислили да је он ускрснули Јован Крститељ. То је забринуло Ирода, који је погубио Јована током прославе свог рођендана. Апостоли су се вратили након што су проповедали и известили су Исуса о свему што су урадили. Мноштво људи ишло је за Исусом по Галилеји, а он се „сажалио на њих, јер су били као овце без пастира“. Стога је почео да их поучава много чему (6:34). С љубављу им је дао и дословну храну, нахранивши 5 000 људи с пет хлебова и две рибе. Потом је, када су се ученици у свом чамцу борили са олујним ветром и покушавали да довеслају до Витсаиде, дошао до њих ходајући по мору и утишао је ветар. Разумљиво је што су ученици били „веома задивљени“! (6:51).
19, 20. (а) Како је Исус прекорио писмозналце и фарисеје? (б) Зашто је прекорио и Петра?
19 У генезаретском крају, Исус је с писмозналцима и фарисејима који су дошли из Јерусалима расправљао о томе да ли је исправно да се једе неопраних руку и прекорио их је због тога што су ’остављали Божју заповест и држали се људског предања‘. Рекао је да човека не онечишћује оно што споља улази у њега, него оно што излази изнутра, из његовог срца, наиме, „зле мисли“ (7:8, 21). Затим је пошао на север, у тирске и сидонске крајеве, где је извршио чудо за једну нејеврејку, Сирофеничанку, истеравши демона из њене ћерке.
20 Када је опет дошао у Галилеју, Исус се сажалио на мноштво које је ишло за њима па је нахранио 4 000 људи са седам хлебова и пет рибица. Упозорио је своје ученике на фарисејски квасац и Иродов квасац, али они тада још нису разумели шта то значи. После тога је учинио још једно чудо — излечио је једног слепог човека у Витсаиди. На путу у села Цезареје Филипове Петар је у разговору са уверењем рекао да је Исус обећани „Христ“, а касније је приговорио Исусу када им је он говорио о томе да ће Син човечји ускоро много тога претрпети и умрети. На то је Исус њега прекорио: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје мисли нису Божје, него људске“ (8:29, 33). Исус је подстакао своје ученике да стално иду за њим ради добре вести, напоменувши да, ако га се постиде, и он ће се њих постидети када дође у слави свог Оца.
21. (а) Ко је видео „да је Божје краљевство дошло у сили“ и како? (б) Како је Исус истакао да Краљевство треба да буде најважније у животу?
21 Шест дана касније, када су били на једној високој гори, Петар, Јаков и Јован су имали част да виде „да је Божје краљевство дошло у сили“ јер су видели како се Исус преобразио у слави (9:1). Исус је још једном показао своју моћ тиме што је из једног дечака истерао демона који му је одузимао способност говора. Потом је по други пут говорио о томе да ће ускоро много тога претрпети и умрети. Саветовао је својим ученицима да ничему не дозволе да их спречи да добију живот. Порука је била: Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је; ако те нога наводи на грех, одсеци је; ако те око наводи на грех, ископај га! Боље је осакаћен ући у Божје Краљевство него имати све удове, а бити бачен у гехену.
22. Шта је Исус рекао док је проповедао у Переји?
22 Служба у Переји (10:1-52). Исус је дошао на гранично подручје Јудеје и „на ону страну Јордана“ (у Переју). Тамо су му фарисеји поставили питање о разводу, а он је то искористио да би навео Божја начела о браку. Један богати младић га је упитао како може наследити вечни живот, али се растужио када је чуо да, ако жели да има благо на небу, мора да прода све што има и да постане Исусов следбеник. Исус је рекао својим ученицима: „Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство.“ Охрабрио је оне који су све оставили ради добре вести, обећавши им да ће добити ’стоструко сада, с прогонствима, а у поретку који долази вечни живот‘ (10:1, 25, 30).
23. Који се разговор водио на путу за Јерусалим и које је чудо Исус учинио?
23 Исус и дванаесторица били су на путу за Јерусалим. Исус им је по трећи пут говорио о томе да га очекују патње, а потом ускрсење. Упитао их је да ли могу да пију чашу коју ће он пити и рекао им је: „Ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима роб.“ Када су излазили из Јерихона, један слепи просјак, који је седео поред пута, повикао је: „Сине Давидов, Исусе, смилуј ми се!“ Исус му је подарио вид, што је задње чудесно излечење које је Марко забележио (10:44, 47, 48).
24, 25. (а) Како је Исус потврдио свој ауторитет? (б) Које је аргументе изнео у одговору својим противницима? (в) На шта је Исус упозорио народ и кога је похвалио?
24 Исус у Јерусалиму и његовој околини (11: 1–15:47). Марко брзо ниже догађаје! Исус је на магарету ујахао у град, а народ га је клицањем поздравио као Краља. Идућег дана је очистио храм. Свештенички главари и писмозналци су се уплашили Исуса па су почели да смишљају како да га убију. „Којом влашћу то чиниш?“, упитали су (11:28). Исус је мудро узвратио питањем и испричао поређење о виноградарима који су убили наследника винограда. Они су разумели шта је хтео да каже, па су га оставили и отишли.
25 Затим су послали неке од фарисеја да га наведу да каже нешто погрешно у вези с плаћањем пореза. Исус је затражио денар и упитао: „Чији је ово лик и натпис?“ Одговорили су: „Царев.“ Тада је Исус рекао: „Дајте цару царево, а Богу Божје.“ С разлогом су му се дивили! (12:16, 17). Затим су садукеји, који нису веровали у ускрсење, покушали да га наведу да каже нешто погрешно, упитавши га: ’Будући да се једна жена седам пута удавала, којем од те седморице ће она бити жена када сви ускрсну?‘ Исус је одмах одговорио да ће они који ускрсну бити „као анђели на небесима“, јер се неће женити и удавати (12:19-23, 25). Један од писмозналаца је упитао: „Која је прва од свих заповести?“ Исус је одговорио: „Прва је: ’Чуј, Израеле, Јехова, наш Бог, један је Јехова, и воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом и свом својом снагом.‘ Друга је ова: ’Воли свог ближњег као самог себе‘“ (12:28-31). Након тога се више нико није усудио да било шта пита Исуса. Нико није успео да уздрма ауторитет тог савршеног учитеља. Силан народ га је са уживањем слушао, а Исус их је упозорио на охоле писмозналце. Затим је ученицима похвално говорио о сиромашној удовици која је у храмску касицу за прилоге убацила више од свих осталих, јер су њена два новчића била „све што је имала за живот“ (12:44).
26. Који је једини Исусов дуги говор Марко записао и којим се упозорењем он завршава?
26 Док је седео на Маслинској гори насупрот храму, Исус је четворици својих ученика насамо описао „знак“ из којег се види када ће се ’све то завршити‘. (То је једини дуги говор који је Марко записао, а одговара говору из 24. и 25. поглавља Матејевог јеванђеља.) Тај говор се завршио Исусовим упозорењем: „А о том дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син, него само Отац... А што вама кажем, свима кажем: Бдите!“ (13:4, 32, 37).
27. Опиши шта се догодило пре него што је Исус био издат у Гетсиманији.
27 У оближњој Витанији једна жена је помазала Исуса скупоценим мирисним уљем. Неки су приговорили сматрајући то расипништвом, али Исус је рекао да је жена учинила добро дело, да га је припремила за сахрану. Када је дошло време да се прослави Пасха, Исус и дванаесторица су се окупили у граду. Исус је указао на свог издајника те је са својим верним ученицима успоставио прославу којом се треба обележавати његова смрт. Потом су отишли на Маслинску гору. Исус им је путем рекао да ће се сви они поколебати у вери. „Ја ипак нећу“, изјавио је Петар. Али Исус му је рекао: „Још ове ноћи, пре него што петао двапут запева, управо ти ћеш ме се трипут одрећи.“ Када су стигли на место које се зове Гетсиманија, Исус је отишао мало даље како би се молио, а ученике је замолио да бдију. Молитву је закључио речима: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу од мене. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“ Исус се три пута враћао к својим ученицима и три пута их је нашао како спавају, и то ’у таквом тренутку‘! (14:29, 30, 36, 41). Али, дошао је час! Стигао је издајник!
28. Како је Исус био ухваћен и како се одвијало суђење пред првосвештеником?
28 Јуда је пришао Исусу и пољубио га. То је наоружаним људима свештеничких главара био знак да га ухвате. Одвели су га у двориште првосвештеника, где су многи лажно сведочили против њега, али се њихови искази нису подударали. Исус је ћутао. На крају га је првосвештеник упитао: „Јеси ли ти Христ, Син Благословенога?“ Исус је одговорио: „Јесам.“ На то је првосвештеник повикао: ’Хула!‘ и сви су пресудили да заслужује смрт (14:61-64). Доле у дворишту, Петар се трипут одрекао Исуса. Петао је тада по други пут запевао, а Петар се сетио Исусових речи те је сломљен бризнуо у плач.
29. Шта је Марко записао о Исусовом завршном суђењу и погубљењу и како је те догађаје повезао с Краљевством?
29 Синедрион је одмах у зору заседао и послао свезаног Исуса Пилату. Он је убрзо схватио да Исус није злочинац па је покушао да га ослободи. Међутим, пошто је руља коју су нахушкали свештенички главари упорно тражила Исусову смрт, Пилат га је на крају предао на погубљење. Исуса су одвели на Голготу (што значи „место лобање“) и прибили га на стуб, а изнад њега су ставили натпис на којем је писало за шта је оптужен: „Јудејски краљ.“ Пролазници су му се ругали: „Друге је спасао, а себе не може спасти!“ У подне (у шести сат) на цело то подручје се спустила тама која је потрајала све до три сата после подне. Тада је Исус повикао на сав глас: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ и потом издахнуо. Видевши све то, један стотник је рекао: „Овај човек је заиста био Божји Син.“ Јосиф из Ариматеје, члан Синедриона који је веровао у Божје Краљевство, затражио је од Пилата Исусово тело и положио га у гроб који је био исклесан у стени (15:22, 26, 31, 34, 39).
30. Шта се првог дана у недељи догодило код гроба?
30 Догађаји након Исусове смрти (16:1-8). Врло рано првог дана у недељи, три жене су отишле до гроба. Али изненадиле су се када су виделе да је велики камен одваљан са улаза у гроб. Неки ’младић‘ који је седео у гробу рекао им је да је Исус ускрснуо (16:5). Казао им је да Исус више није ту, него да је отишао испред њих у Галилеју. Жене су побегле одатле, дрхтећи од страха.
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
31. (а) Како је Марко посведочио да је Исус обећани Месија? (б) Шта доказује да је Исус Божји Син и шта је он нагласио?
31 Марково јеванђеље је живописан приказ живота и службе Исуса Христа из којег су сви који су га читали, од првих хришћана до нас данас, могли да препознају испуњење многих пророчанстава о Месији из хебрејских књига Библије. Од уводног цитата: „Ево, шаљем свог гласника пред твојим лицем“, па до Исусових речи изречених у патњи на стубу: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“, цео извештај који је Марко записао о Исусовој ревној служби у складу је с пророчанствима из хебрејских књига Библије (Мар. 1:2; 15:34; Мал. 3:1; Пс. 22:1). Осим тога, због свега што је Исус учинио — извршио многа чуда, ширио здраво учење, савршено побио све оптужбе које су му биле упућене, у потпуности се ослањао на Јеховину Реч и његов дух те се с љубављу као пастир бринуо за овце — с правом се може рећи да је он био Божји Син и да је као такав имао власт и ауторитет. Поучавао је „као онај који има ауторитет“, ауторитет од Јехове, и нагласио је да је ’проповедање Божје добре вести‘ о томе да се ’приближило Божје краљевство‘ његов главни задатак овде на земљи. Показало се да његова учења имају непроцењиву вредност за све који их примењују у животу (Мар. 1:22, 14, 15).
32. Колико пута Марко користи израз „Божје краљевство“ и која су нека начела којима треба да се воде они који желе да уђу у Краљевство и добију живот?
32 Исус је својим ученицима рекао: „Вама је дато да разумете свету тајну Божјег краљевства.“ Марко је 14 пута употребио израз „Божје краљевство“ и изнео многа начела којима треба да се воде они који желе да уђу у Краљевство и добију живот. Исус је рекао: „Ко изгуби свој живот ради мене и ради добре вести, спашће га.“ Све што човека може спречити да добије живот мора се уклонити: „Боље ти је да с једним оком уђеш у Божје краљевство него да с оба ока будеш бачен у гехену.“ Такође је рекао: „Ко не прими Божје краљевство попут детета, неће ући у њега“ и „Како ће тешко богати ући у Божје краљевство!“ Казао је да онај ко схвати да примена две највеће заповести вреди много више од свих жртава паљеница и других жртава ’није далеко од Божјег краљевства‘. Ове и друге поуке о Краљевству записане у Марковом јеванђељу служе као корисне опомене и подстичу нас да их примењујемо у свакодневном животу (4:11; 8:35; 9:43-48; 10:13-15, 23-25; 12:28-34).
33. (а) Како нам Марково јеванђеље може користити? (б) На шта нас ово Јеванђеље подстиче и зашто?
33 Јеванђеље по Марку би могло да се прочита за сат или два и пружило би читаоцу занимљив, сажет и динамичан приказ Исусове службе. Читање тог од Бога надахнутог извештаја, као и помније проучавање и размишљање о њему, увек је корисно. Данас, као и у првом веку, Марково јеванђеље је корисно хришћанима који трпе прогонство, јер прави хришћани данас живе у ’нарочито тешким временима‘ и потребне су им надахнуте смернице које се налазе у овој књизи о нашем Узору, Исусу Христу. Читај је, уживај у њеној узбудљивој радњи и нека те она подстакне да идеш стопама Главног Заступника и Усавршитеља наше вере, Исуса, са истом непомућеном радошћу какву је и он имао! (2. Тим. 3:1; Јевр. 12:2). Запазићеш да је Исус био одлучан човек. Упијај његову ревност! Опонашај његову непоколебљиву верност Богу и храброст које је показао када се нашао у кушњама и када се суочио с противљењем. Нека те ојача обиље корисних мисли записаних у овој библијској књизи. Нека ти она помогне у твом настојању да добијеш вечни живот!
[Фуснота]
a Insight on the Scriptures, 2. том, страна 337.