У Библији такође налазимо подстицај да ’не заборављамо гостољубивост‘. Пошто реч „гостољубивост“ на изворном језику значи „љубав према странцима“, подстакнути смо да показујемо доброту и према онима које не познајемо (Јеврејима 13:2).

Занимљиво је да је апостол Павле након што је говорио о показивању доброте странцима додао: „Показујући је неки су, и не знајући, угостили анђеле.“ Можете ли замислити како бисте се осећали када бисте имали прилику да угостите анђеле? Али Павле је рекао да су неки људи то учинили „не знајући“. Другим речима, уколико стекнемо навику да будемо добри према другима, па и онима које не познајемо, можемо бити награђени на неочекиван начин.

У већини библијских превода са унакрсним референцама, ове Павлове речи се повезују са записима о Аврахаму и Лоту из 18. и 19. поглавља књиге Постанак. Оба пута су се анђели појавили као странци који су носили важне поруке. У случају Аврахама, порука се односила на испуњење Божјег обећања да ће му дати сина, а у Лотовом случају односила се на његово избављење приликом уништења Содома и Гоморе (Постанак 18:1-10; 19:1-3, 15-17).

Ако прочитамо те записе, можемо запазити да су и Аврахам и Лот показали доброту према људима које нису познавали. Наравно, у библијско доба је било део културе да се показује гостољубивост — како према пријатељима и рођацима тако и према незнанцима. Заправо, према Мојсијевом закону Израелци нису смели да занемаре потребе странаца у својој земљи (Поновљени закони 10:17-19). Па ипак, очигледно је да су Аврахам и Лот учинили више од онога што се касније захтевало у закону. Уложили су посебан труд како би били добри према странцима и због тога су били благословљени.

Аврахамова добра дела донела су благослов њему, тиме што је добио сина, али и нама. На који начин? Он и његов син Исак имали су значајну улогу у испуњењу Божје намере. Од њих је потекла лоза у којој се родио Месија, Исус. Захваљујући њиховој верности, пружена је предслика онога што је Бог касније из љубави и доброте учинио за спасење људи (Постанак 22:1-18; Матеј 1:1, 2; Јован 3:16).